Inteligencija

1. Inteligencija

2. Šta je inteligencija? • Kako biste svojim rečima opisali inteligentnu osobu? • Navedite 5 karakterističnih osobina i poređajte ih po važnosti • Koga bi ste naveli kao tipičan primer inteligentne osobe

3. Termin inteligencija je u psihologiju uveo Spenser, na osnovu Ciceronovog prevoda Aristotelova pojma „razumevanje”. Latinski „intellectus“ ima dva osnovna značenja „um“ i „moć shvatanja“.

4. Pitanja koja još traže odgovore • Šta je inteligencija – struktura • Jedna sposobnost ili više posebnih? • Poreklo i individualne razlike • Uticaj nasleđa i sredine • Stabilnost sposobnosti. Razvojnost • Predikcija iz perioda ranog razvoja • Kako se meri? Postavlja se pitanje da li je moguće meriti ono što niko ne zna šta je. Pokazalo se da je lakše pouzdano izmeriti neko saznati šta jeste

5. Prvo pitanje: Šta je inteligencija?Šta kažu drugi? • Robert Sternberg je postavio ovo pitanje nekoliko stotina laika i više od 100 psihologa koji se bave inteligencijom. To su eksplicitne i imlicitne teorije inteligencije • Sternberg et al. (1981). People's conceptions of intelligence. Journal of Personalioty and social Psychology, 41, 37-55

6. teo

7. Sternbergovi nalazi: • Poluotvoren upitnik sakupili listu ponašanja (250)koje su laici opisali kao inteligentno ponašanje • Potom su tu listu poslali velikom broju eksperata koji se bave inteligencijom da označe koliko je svako ponašanje karakteristično za: inteligentnu, akademski inteligentnu, svakodnevno inteligentnu o. • Odgovori se ne razlikuju značajno između laika i psihologa (korelacija 0,80-0,90), ali svi se grupišu u tri klase: verbalna inteligencija, veštine rešavanja problema, praktična inteligencija • Razlike: E značaj motivacije- L značaj svakodnevnih aspekata

8. Šta je inteligencija tj, njena priroda može se proučavati sa funkcionalnog ili sa strukturalnog stanovišta. • Funkcionalni pristup: • Sposobnost adaptacije • Kapacitet za učenje (brzina učenja, složenost operacija koje se uče) • Apstraktno mišljenje (naglašava sposobnost manipulisanja idejama i simbolima, edukcije relacije i korelata) • Sposobnost komunikacije (razumevanje tuđih emocionalnih stanja i potreba, socijalne veštine, socijalna inteligencija)

9. Različite teorije o strukturi sposobnost • Spirman (G + S) • Terston (G + 9 posebnih) i Gardner (7 posebnih) • Gilford 120 posebnih nezavisnih sposobnosti • Katel (G čine biološki određena + kulturom stečena spsoobnost) • Veksler (ključna je verbalna i manipulativna sposobnost)

10. Spirmanov G faktor (1927) Intelektualno funkcionisanje je odraz mentalne energije, koju u nekom stupnju poseduje svaki pojedinac, nasledna je i nepodložna obrazovanju. Osnova za njegovo izvođenje bile su visoke korelacije u postignuću narazličitim testovima sposobnosti, što implicira postojanje zajedničkoguzroka ili faktora koji utiče na to postignuće. Drugi faktor je S – specifične sposobnosti koje doprinose rešenju konkretnog zadatka. Podložan je obrazovanju i vežbi

11. Danas se većina psihologa slaže da da jedna takva latentna dimenzija kao što je G faktor učestvuje u pojavi pozitivne korelacije među svim merama kognitivnog funkcionisanja. • Međutim, ne sme se zaboraviti (a često se namerno zaboravlja) da u pozitivnoj korelaciji učestvuju i drugi činioci kao što su socio-ekonomski status, psihičko i fizičko zdravlje, motivacija i sl.

12. Terston (Luis Thurston, 1938) • Terston: G faktor +devet nezavisnih intelektualnih funkcija koje označava kao primarne i time ističe njihovu ulogu u merenju sposobnosti: • faktor S (spacijalni, prostor) • faktor P (percepcija) • faktor N (broj) • faktor V (verbalni) • faktor W (verbalna fluentnost) • faktor M (memorija) • faktor I (indukcija) • faktor R (rezonovanje) • faktor D (dedukcija)

13. Gilfordov morfološki model Navedene tri dimenzije (procesi, sadržaj, produkti) se ukrštaju i daju model od 120različitih ljudskih sposobnosti. Dobre strane Gilfordovog modela su: • mogućnost konstruisanja velikog broja različitih testova (divergentna produkcija, socijalna inteligencija) • početak izučavanja divergentnog mišljenja ili kreativnosti na raznovrsnim sadržajima (do tada pretežno ispitivano na verbalnom materijalu).

14. Gilfordov morfološki model: operacije (mentalni procesi) x sadržaji x produkti = 120 evaluacija konvergentna produkcija divergentna produkcija kognicija memory recording memory retention jedinice klase relacije sistemi transformacije implikacije figuralni simbolički semantički bihejvioralni auditivni

15. Katel zastupa stanovište o dve superprimarne sposobnosti koje grade faktor višeg reda (G): • fluidnoj inteligenciji (teče kroz razne mentalne aktivnosti): • meri se testovima brzine, • maksimum sa 14 i pada posle 20 godina • Konstantan među kulturama • Fluktuira tokom dana zbog fizioloških uticaja • Visoko korelira sa učenjem novog materijala • struktuira se u toku individualnog razvoja pod uticajem neurofiziološke dispozicije organizma i slučajnog učenja) • kristalizovanoj inteligenciji (konačni produkt iskustva u određenoj tački razvoja pojedinca): • Meri se testovima snage; • Maksimum nakon dvadesete i može dalje da raste • Zavisi od dužine školovanja • Varira od kulture do kulture

16. Fluidna i kristalizovana inteligencija • Fluidna je neurološki potencijal opšte sposobnosti stvaranja relacija (uviđanja odnosa) “investira” u kristalizovanu sposobnost kroz učenje, tj kroz iskustvo • U šta će se investirati određuje KULTURA, u najširem značenju (nekada klasično obrazovanje, sada informatička pismenost) • Do 2-3 godine Gf i Gc visoko povezane

17. Veksler je testove na svojoj skali sposobnosti podelio na verbalne i neverbalne, pri čemu one nisu namenjene merenju različitih sposobnosti, već merenju različitih manifestacija sposobnosti (inteligencija kao jedinstvena mentalna operacija).

18. Gardnerov model multiple inteligencije • Howard Gardner (1983) • Ima 7 posebnih vidova inteligencije: • Jezička (verbalna) • Muzička • Spacijalna • Logičko-matematička • telesno- kinestetička • Interpersonalna • Intrapersonalna • Gardner je svoj model bazirao na neurološkim nalazima o oštećenju mozga. Zaključio da osobe često budu posebno uspešne u jednoj a manje uspešne u drugoj sposobnosti

19. Aspekti inteligencije • Sternberg (1997)- aspekti uspešnosti • Analitička inteligencija- rešavanje problema- jasno definisan problem, jedno rešenje • Kreativna inteligencija- nove situacije, nove ideje • Praktična inteligencija- nedovoljno jasne, česte situacije sa višestrukim rešenjima

20. Poreklo i individualne razlike • Najveći izvor rasprava, debata, sučeljavanja: koji je udeo nasleđa a koji sredine. Važno pitanje jer ima obrazovne, političke, ekonomske posledice.

21. Kako proceniti doprinos jednog i drugog faktora? • Psiholozi su u pokušaju određivanja uticaja okoline i naslijeda na kognitivno funkcionisanje nastojali varijansu uspeha na testovima inteligencije deliti na proporciju uticaja okoline, odnosno nasleđa tako što su držali konstantnim jedan faktor, a varirali drugi. • To znači da se u jednom slučaju drži konstantnim, odnosno poznatim genetska sličnost ispitanika a varira njihova okolina, a u drugom slučaju je okolina ista, ali su ispitanici različitog genetskog sastava. • Studije porodica • Studije usvojene dece • Studije blizanaca

22. Korelacija testovnih rezultata ispitanika različitog stepena srodstva na osnovu 56 studija

23. Inteligencija i iskustvo (sredina) • Studije deprivirane, izolovane dece (ozbiljna oštećenja, ali donekle nadoknadiva) • Porodica: trud oko stimulisanja deteta i upotreba kazni. Ne toliko ukupno vreme koliko fleksibilnost i senzitivnost roaditelja (majki) s decom • Struktura porodice: što više odraslih, što više pametnijih odraslih, što manje dece, uzrasni razmak među decom (starije dete je starije i podučava)

24. 9. Skorovi na testu inteligencije prediktivni su za veličinu prihoda Istraživanja pokazuju da, čak, i u grupi osoba sa istim nivoom obrazovanja viši nivo inteligencije uzrokuje veću nedeljnu zaradu. Radnici sa najnižim nivoom sposobnosti zarade samo 2/3 količine novca koju zarade najsposobniji radnici. Pošto je faktor nivoa obrazovanja kontrolisan, dobijene razlike u zaradi uzrokovane su drugim faktorima, kao što je inteligencija.

25. 10. Inteligencija zavisi od konteksta: neko je pokazuje u jednom a ne može u drugom Kontekst u kome se ispituju sposobnosti je veoma značajan. U jednom istraživanju muškaraca koji često odlaze na trkalište, jedna grupa pokazala se kao veoma uspešna, dok druga nije. Ono što je razlikovalo eksperte od ne-eksperata je upotreba složenog mentalnog algoritma za obradu podataka dobijenih u programima trka koji se prodaju na trkalištu. Upotreba ovog algoritma nije bila povezana sa visinom njihovog IQ-a. Neki eksperti su bili radnici u pristaništu sa IQ-om manjim od 80, ali su rezonovali daleko složenije na trkalištu od ne-eksperata, čak i kada je njihov IQ bio veći od 120. Međutim, isti ti eksperti su često bili krajnje neuspešni u rezonovanju van trkališta, o npr. socijalnim odnosima ili planiranju penzije.

26. Činjenica 11. IQ je na uzlaznoj putanji sa svakom sledećom generacijom IQ se u proseku poveća za oko 20 jedinica sa svakom generacijom. Ova pojava naziva se Flinov efekat. Kada bi skorove osoba koje danas rešavaju testove inteligencije poredili sa normama koje su važile u vreme njihovih baka i deda, pre 50 godina, više od 90% ušlo bi u kategoriju genijalnih, dok bi naše dede i bake po današnjim normama u najvećem broju slučajeva ušli u kategoriju granično mentalno zaostalih. Povećanje iQ-a pripisivano je brojnim faktorima, kao što su bolja ishrana, duže pohađanje škole, bolje obrazovanje roditelja i složeniji sredinski uslovi (pametne igračke i kompjuteri). Ovo povećanje IQ-a pokazuje da, šta god da je, ono što zaista mere IQ testovi nije neki inherentni (svojstveni, urođeni) kvalitet uma.

27. Činjenica 12. IQ može biti pod uticajem menija školske menze Novija istraživanja potvrđuju mudrost naših majki po pitanju ishrane. U ispitivanju skoro milion učenika koji pohađaju školski sistem u Njujorku, istraživači su ispitivali inteligenciju pre i posle otklanjanja konzervanasa, veštačkih boja i ukusa, i drugih aditiva iz hrane koju su učenici dobijali za ručak. Utvrdili su povećanje od 14% po izdvajanju ovih dodataka za hranu. To povećanje je bilo najizraženije kod učenika sa najnižim rezultatima. Pre promena u ishrani 120 000 učenika imalo je postignuće dve ili više ocena ispod proseka. Posle uvedene promene u ishrani, ta cifra pala je na 50 000.

28. Kako je sve počelo sa merenjem? Paris, 1905. Alfred Bine i Teodor Simon, angažuju pariske školske vlasti da naprave test koji bi se mogao dati deci koja imaju teškoća u školi Napravili su veliki broj mogućih ajtema za svoj test posebno gledajući kako ih rešavaju: deca koja su uspešna i deca koja imaju loš uspeh u školi a istog školskog uzrasta, kao i deca istog uzrasta u redovnim školama i u specijalnim školama i poredili rezultate. One ajteme koji su diferencirali ove dve grupe, znači da su akademski uspešna deca bila na njima uspesna aakademski neuspesna znatno slabije ih rešavala zadržani su na testu. Sposobnost da se predvidi akademski uspeh dece je dakle bio prvi kriterijum za uključivanje ajtema u test inteligencije.

29. Kao instrument BS skala počiva na pretpostavkama: • inteligencija se razvija postepeno • razvoj sposobnosti je stupnjevit • svakom uzrastu odgovara određeni stupanj razvoja sposobnosti Razlike među decom ispoljavaju se u brzini kojomsavladavanja pojedinačnih stupnjeva, kao i u dometukojise ostvari na kraju razvoja. • Postignuće na skali izražavano je kvantitativno, a Bine je kao meru intelektualnog razvoja tj. meru učinka na testu koristio sopstveni koncept MENTALNOG UZRASTA. Mentalni uzrast nekog pojedinca pokazuje do koje je stepenice u svom intelektualnom razvoju on stigao.

30. Štern – umni količnik ili IQ • Kasnije je, kao meru postignuća na skali, Štern uveo pojam UMNOG KOLIČNIKA (IQ). • Umni količnik kao mera predstavlja kombinovanje mentalnog uzrasta (zbir poena na testu), sa kalendarskim uzrastom deteta (izraženog u sumi meseci). To znači da se u vezu dovode dve mere razvoja individue, mera na testu i mera po kalendaru, jedna individualna i druga opšta (generička) mera. • IQ = mentalni uzrast (mu)/kalendarski uzrast(ku) X 100

31. Ako dete ima 6 godina i rešilo je zadataka onoliko koliko prosečno rešavaju osmogodišnjaci. • Izračunajte njegov IQ

32. Danas je glavna mera Devijacioni umni količnik (DUK) (Veksler) • Vekslerove pretenzije nisu bile tako velike kao Šternove. Njegov cilj bio je da DUK-om odredi relativni položaj pojedinca u uzrasnoj grupi kojoj pripada (njemu referentnoj grupi), ali ne i da sazna kakav je njegov položaj u drugim uzrasnim grupama, odnosno dokle je razvoj stigao. • U ovoj meri uzima se u obzir prosečnu vrednost (aritmetičku sredinu), raspršenje (standardnu devijaciju) one grupe kojoj dete pripada po uzrastu.

33. Distribucija sposobnosti

34. Pošto je prosečan IQ skor 100, a standardna devijacija IQ skale je 15, to znači da: • 50% ljudi ima IQ skor između 90 i 110 • 2.5% ljudi ima veoma superiornu inteligenciju (preko 130) • 2.5% ljudi je intelektualno zaostalo (ispod 70) • 0.5% ljudi je genijalno (preko 140)

35. Klasifikacija visokih IQ skorova • 115-124 - Iznad proseka (npr. studenti) • 125-134 - Nadareni (npr. postdiplomci) • 135-144 - Visoko nadareni (npr. intelektualci) • 145-154 - Genijalni (npr. profesori) • 155-164 - Genijalni (npr. dobitnici Nobela) • 165-179 - Visoko genijalni • 180-200 - Najviši nivo genijalnosti • >200 - "Nemerljiva genijalnost" • Klasifikacija nivoa mentalne zaostalosti • 50-70 - Blaga mentalna zaostalost (85%) • 35-50 - Umerena mentalna zaostalost (10%) • 20-35 - Teška mentalna zaostalost (4%) • < 20 - Duboka mentalna zaostalost (1%)

36. Smernice za tumačenje • IQ ne određuje "vrednost" osobe. • IQ ukazuje na nečije postignuće na nizu standardnih zadataka. Ti zadaci su napravljeni kao pokazatelji opšteg kvaliteta koji nazivamo inteligencijom • Dobijeni IQ skor ne treba tumačiti kao apsolutnu meru inteligencije, već pre kao pokazatelj verovatnog opsega vrednosti IQ u kojem leži skor ispitanika. • Pri merenju inteligencije prisutan je određeni stepen greške (tako da je npr. velika verovatnoća da je neko ko je u trenutku testiranja imao IQ skor od 89 sasvim normalne, odnosno prosečne inteligencije). Tek razlike od 10 i više IQ skorova imaju veće značenje i pouzdanost.

37. Smernice 2... • Interpretacija IQ skora treba da bude vezana za širi kontekst ispitivanja, npr. uzeta u obzir zajedno sa posmatranjem ponašanja ili intervjuom. • Iako postoji određeni stepen nepouzdanosti i netačnosti psihološkog testiranja, testovi ipak predstavljaju tačnije i pouzdanije sredstvo ispitivanja sposobnosti od ad hoc procena. • Da se podsetimo, postoje značajne dileme vezane za stanovište o postojanju "IQ-a" i njegovog razumevanja kao skupa subtipova inteligencije, npr. muzičke, prostorne i drugih inteligencija. • IQ skorovi nisu tesno povezani sa drugim "poželjnim" kvalitetima kao što su uspeh u karijeri i sreća.

39. Zanimljivosti12 iznenađujućih nalaza o inteligenciji • Stephan Ceci je pregledom raznovrsnih istraživanja o inteligenciji sumirao sledeće nalaze Ceci, S. (2001). IQ Intelligence: The Surprising Truth. Psychology Today. July

40. 1. Inteligencija je povezana sa nekim jednostavnim sposobnostima • Niko prosečne inteligencije nema problema sa procenjivanjem koja je linija duža ili da li su parovi slova isti. • Osobama sa IQ manjim od 70 treba 5 puta više vremena

41. Ne utiče na odluku o napuštanju škole ali samo ostajanje u školi može povećati IQ. Tačnije, sprečiti da ostane uspavana. IQ je pod uticajem odloženog školovanja Istraživanja u Južnoj Africi pokazala su da svaka godina zakašnjenja u početku školovanja dovodi do pada od 5 IQ jedinica na testu inteligencije. IQ je pod uticajem dužeg školovanja i napuštanje škole možega smanjiti Za svaku godinu ranijeg napuštanja škole, IQ skor bio je u proseku manji za 1.8 jedinica. Letnji raspust može uticati na IQ Dolazi do sistematskog opadanja IQ skorova u toku letnjeg raspusta. To opadanje je veće kod dece čije su aktivnosti u toku raspusta najmanje akademski orijentisane. 2. IQ je pod uticajem redovnosti pohađanja škole

42. 3. Redosled rođenja ne utiče na IQ Verovanje da su prvorođena deca pametnija i spremnija za preuzimanje vodećih uloga u društvu od svoje mlađe braće i sestara. Međutim, utvrđeno je da je veći broj dece češći kod roditelja niže inteligencije. Istina je da pametni roditelji najčešće formiraju male porodice, ali nije mala porodica po sebi ono što ljude čini pametnima. Prema tome, redosled rođenja nije dobar prediktor IQ-a i ne postoji kauzalna uloga veličine porodice u determinisanju detetovog IQ-a.

43. 4. IQ je povezan sa dojenjem majčinim mlekom Objašnjenja za ovu pojavu pozivala su se na razliku u vremenu koje majka provede sa detetom u toku dojenja i blizini kontakta koji se u tom procesu ostvaruje. Međutim, istraživanja pokazuju, da čak i kada se ovi faktori kontrolišu, do treće godine života još uvek ostaje razlika od 3 do 8 IQ jedinica u korist dece koja su dojena. Zašto je to tako, nije još uvek potpuno jasno. Moguće je da imuni faktori u majčinom mleku sprečavaju nastanak bolesti koje odvlače energiju i ometaju rano učenje. Majčino mleko moglo bi takođe uticati na funkcionisanje nervnog sistema (bogato omega 3 kiselinama koje su gradivno tkivo membrana nervnih ćelija i od ključnog značaja za efikasno prenošenje nervnih impulsa).

44. 5. IQ varira sa datumom rođenja U većini država postoji zakonski regulisan uzrast polaska u školu i uzrast do kada je obavezno pohađati školu (16 ili 17). Redovnost pohađanja nastave opada za učenike rođene u poslednja tri meseca godine, pošto je za njih verovatnije da će krenuti u školu naredne godine. Kada ovi učenici dosegnu zakonski regulisanu granicu obaveznog školovanja oni su u školi proveli godinu dana manje od njihovih nešto starijih vršnjaka. Istraživanja su pokazala da za svaku završenu godinu školovanja postoji dobit od oko 3.5 IQ jedinica. Učenici koji su rođeni tokom poslednja tri meseca godine, kao grupa, imaju niži IQ, što se jedino može objasniti dužinom školovanja.

45. 6. IQ postaje sličniji među srodnicima sa uzrastom Inteligencija biološke braće, koju su usvojile dve različite porodice srednje klase, i čiju inteligenciju merimo u 5 i 18 godini, biće sličnija u osamnaestoj godini života. Uprkos očekivanjima da im je inteligencija sličnija kad su mali, istraživanja pokazuju da je upravo suprotno. Po osamostaljivanju njihovi IQ skorovi postaju sličniji. Očigledan uzrok ovom probližavanju je smanjenje uticaja njihovih usvojitelja na ispoljavanje njihovih genotipova. Pošto dele oko 50% zajedničkih gena, oni će postati sličniji, jer će težiti sličnijim okruženjima.

46. 7. Inteligencija je višestruka, a ne jednostruka I pored prihvatanja postojanja i jačine tzv. opšte inteligencije, istraživači se slažu da postoje statistički nezavisne mentalne sposobnosti, kao što su spacijalna, verbalna, analitička i praktična inteligencija. Robert Sternberg je sa svojim saradnicima utvrdio dokaze o različitosti praktične i analitičke inteligencije. Pokazali su da su veštine praktične inteligencije, kao što je zdrav razum, značajne za predviđanje životnih ishoda, ali nisu povezane sa analitičkim tipom inteligencije. Gardner govori o postojanju sedam ili osam različitih vrsta inteligencije, uključujući interpersonalnu, intrapersonalnu, lingvističku, motoričku i muzičku inteligenciju.

47. 8. IQ je koreliran sa veličinom glave Odnos veličine glave i veličine IQ-a dugo je predmet kontraverzi. Moderne neurološke tehnike snimanja mozga govore da je veličina kranijalnog dela povezana sa IQ skorom. Dokazi, takođe, potiču iz istraživanja veličine šlemova pripadnika vojnih službi, čiji je IQ proveravan u toku obuke. Dobijene korelacije su, ipak, veoma male.

48. Inteligencija i pol • U poslednjih deset godina se na polne razlike gleda iz tri ugla: • biološkog (genetski, tj. nasleđivanje vezano uz X Ili Y hromozom, kao i hormonalni doprinosi biološkim razlikama); • Sredinskog ili tzv. socio-kulturnog (rana iskustva i socijalizacija polnih uloga); • Neurofiziološkog (prvenstveno razlike u cerebralnoj lateralizaciji).

49. :Na odnospolaikognitivnogfunkcionisanjaizrazitodelujudvegrupe moderator varijabli • uzrast- različita brzina maturacije djevojčica i dečaka, odnosno u starijemuzrastu ne mora biti jednak tempo fiziološkog nazadovanja i propadanja kognitivnih funkcija kod žena i muškaraca; • socio-ekonomski status(SES)- u nekim je istraživanjima nađena nešto veća zavisnost kognitivnog razvoja od SES-akod dečaka nego kod devojčica. Dok dečaci iz necelovitih porodica imaju nešto niži IQ od vršnjaka iz celovitih porodica, kod devojčica nema te razlike. Razlog treba prvenstveno tražiti u većoj socijabilnosti djevojčica i većoj frekvenciji verbalnog tipa igara, što im olakšava govorni razvoj i u situaciji necelovite porodice. Isto, necelovite obitelji su znatno češće tipa samohrane majke nego samohranog oca. To znači da devojčice češće od dečaka imaju adekvatan model za identifikaciju.

50. Stara istraživanja i udžbenici • Kao najznačajnije razlikenavode se u proseci na testovima inteligencije u terminima Terstonovih primarnih mentalnih sposobnosti : verbalno razumevanje (V), verbalna fluentnost (W), neki aspekti pamćenja (M) i estetski sudovi u korist žena, a spacijalna sposobnost (S), numeričko rezonovanje (N) i mehaničke informacije u korist muškaraca. Budući da su tipične kolekcije testova inteligencije balansirane po udelu različitih testova, prosječni IQ muškaraca i žena, izjednačenih po dobi i SES-u, obično, se ne razlikuju statistički značajno.