420 likes | 589 Views
Savremeni privredni sistemi Ekonomski fakultet. Ivan Vujačić. Globalizacija IV. Ipak, ustanovljena je jedna relativno trajna podela sveta – na imperijalne sile i kolonije ili na Centar i Periferiju
E N D
Savremeni privredni sistemiEkonomski fakultet Ivan Vujačić
Globalizacija IV • Ipak, ustanovljena je jedna relativno trajna podela sveta – na imperijalne sile i kolonije ili • na Centar i Periferiju • Ova podela ostaće sa nama do danšnjih dana i iz ovog konceptualnog okvira pojaviće se teorija zavisnosti ili dependencije . • Ova teorija biće popularna u Latinskoj Americi i među novom levicom do početka 1980-ih godina. Ivan Vujačić
Globalizacija 1V • Kao što smo imali prilike da vidimo, sistem centra i periferije je kompletiran u eri imperijalizma. • Kao što smo već napomenuli u prethodnom izlaganju, struktura svetske privrede je ostala relativno postojana kada su u pitanju odnosi centra i periferije pred II svetski rat i to bez obzira na velike promene u njenom centru. Ivan Vujačić
USPON SISTEMA CENTAR -PERIFERIJA Periferija Centar 4/5 svih primarnih proizvoda 2/3 svih industrijiskih proizvoda Ivan Vujačić
Globalizacija 1V • Vremenski period: Od kraja II svetskog rata do sloma komunizma 1989. godine Osnovne karakteristike: • Posleratni period je počeo sa rekonstrukcijom zapadnih privreda i usponom komunizma i uspostavljanjem dva bloka. • Zapad su predvodile SAD koje su iz rata izašle najsnažnije sa društvenim proizvodom koji je bio 27% svetskog društvenog proizvoda(GDP) u 1945. Ivan Vujačić
Globalizacija 1V • Došlo je i do pojave Trećeg sveta usled dekolonizacije. Ovu grupu zemalja čine uglavnom siromašne zemlje. • Javio se problem razvoja - sustizanja razvijenog sveta • Postavlja se pitanje, koji poltički i ekonomski sistem može dati bolje i brže rezultate Ivan Vujačić
II Nastanak Hladnog rata i pojava Trećeg sveta ZAPAD Komunistički Blok Treći svet Ivan Vujačić
Globalizacija 1V • Vremenski period: od 1990.do danas • U poslednje dve dekade 20. veka, svedoci smostvaranja temelja veće povezanosti svetske privrede i stvaranja takozvane trijade. • Visoke stope rasta na Zapadu, dalja integracija Evropske Unije, kombinovano sa usponom Azije kao ekonomskog džina doveli su do znatnog uvećanja svetske trgovine. Ivan Vujačić
Globalizacija 1V • Visoke stope rasta od 1950.i sve snažnija globalizacija dovele su do toga da svetska trgovina poraste 20 puta, odnosno3 puta više od proizvodnje industrijskih dobara. • Sada se govori o “trijadi” Severne Amerike, Evrope i Istočne iJugoistočne Azije. Ivan Vujačić
III Uspon Globalizacije i Azije SEVERNA AMERIKA EVROPSKA UNIJA AZIJA Ivan Vujačić
SVETBDP proizvod u milionima $ US 2013 (izvor – MMF – 2008) • 1United States14,441,425 • 2 Japan4,910,692 • 3 China4,327,448 • 4 Germany3,673,105 • 5 France2,866,951 • 6 UK 2,680,000 • 7 Italy2,313,893 • 8 Russia1,676,586 • 9 Spain1,601,964 • 10 Brazil1,572,839 • 11 Canada1,499,551 • 12 India1,206,684 • EU 18,000,000 • World 64,000,000 Ivan Vujačić
SVETBDP per capita $ US- Rang (izvor – MMF – 2008) • 13 United States47,440 • 14 Belgium47,289 • 15 Australia46,824 • 16 France46,037 • 17 Kuwait45,920 • 18 Canada45,085 • 19 Germany44,729 • 20 UK 43,734 • 21 Italy38,996 • 22 Singapore38,972 • 23 Japan38,457 Ivan Vujačić
BDP per capita $ US- Rang (izvor – MMF – 2008) Svet GDP istorija i sada • 52 Russia11,807 • 53 Venezuela11,388 • 54 Turkey10,479 • 103 Cape Verde3,464 • 104 China,P.R. 3,259 • 105 Iraq3,007 • 106 Congo R. 2,952 • 72 Serbia 5,596 • 70 Panama 5,904 2013 Ivan Vujačić Ivan Vujačić 13
(izvor – MMF – 2008)GDP EU i pojedinačne zemlje Ivan Vujačić
SVETBDP proizvod u milionima $ US(izvor – MMF – 2013) • 1United States16,799,700 • 2 China9,181,377 • 3 Japan4,910,6923 • 4.Germany3,635,959 • 5 France2,737,361 • 6 UK 2,535,761 • 7.Brazil2,380,000 • 8 Russia2,118,006 • 9 Italy2,071,955 • 10 India1,206,684 • 11 Canada1,825,096 • 12 Australia 1,505,277 • 13 Spain1,358,687 • EU 17,371,618 • World 73,982,138 Ivan Vujačić
SVETBDP per capita $ US- Rang (izvor – MMF – 2013) • 9 United States53,101 • 17 Belgium45,383 • 5 Australia64,863 • 20 France42,999 • 12 Kuwait47,639 • 10 Canada51,989 • 18 Germany44,999 • 23 UK 39,567 • 26 Italy34,714 • 8 Singapore54,775 • 24 Japan38,491 Ivan Vujačić
BDP per capita $ US- Rang (izvor – MMF – 2013) Svet GDP • 50 Russia14,818 • 58Venezuela12,472 • 65 Turkey10,815 • 103 Cape Verde3,464 • 83 China,P.R. 6,747 • 84 Peru6,674 • 118 Congo R. 3,295 • 88. Ecuador 5,968 • 89 Serbia 5,906 2013 Ivan Vujačić Ivan Vujačić 17
Globalizacija 1VGDP Ppp IMF 2013 1. United States 16,799.7 2. China 13,395.4 3. India 5,069.2 4. Japan 4,698.8 5. Germany 3,232.6 6. Russia 2,556.2 7 Brazil 2,423.3 8. U.K. 2,390.9 9. France 2,278.0 10. Mexico 1,842.6 11. Italy 1,807.8 12 South Korea 1,666.8 13. Spain 1,391.4 World 86,995. EU 16,799 Ivan Vujačić
Globalizacija IVGDP PPP Per Capita IMF 2013 6. United States 53,101 9. Canada 43,472 \ 10. Australia 43,073 15 Germany 40,007 21 United Kingdom 37,307 22 Japan 36,899 23 France 35,784 31 Italy 30,289 33 Spain 29,851 58 Russia 17,884 93 China 9,844 83. Serbia 11,269 between Libiya and S. Africa Ivan Vujačić
Globalizacija 1V • Kao što se može videti iz ovih primera – Nominalni i PPP – purchasing power parity ( paritet kupovne moći) daju različite rezultate. • Nominalni zavisi i od tekućeg deviznog kursa. • Kursevi mogu biti apresirani ili depresirani. To možemo sagledati kroz paritet kupovne moći. • Povećanje nominalnog GDP-a odražava i inflaciju ako radimo sa tekućimk cenama. Potrebno je iskoristiti deflator ukoliko je to slučaj. • Pa ipak, nominalni GDP na daje u određenoj tački snagu jedne privrede mereno prema drugim privredama. Ivan Vujačić
Globalizacija 1V • PPP GDP nam daje pre svega unutrašnju kupovnu moć i veličinu privrede sa tog aspekta. • Ovaj pokazatelj favorizuje manje razvijene zemlje jer je u njima cena radne snage manja. • Pošto je veliki deo razvijenih privreda sačinjen od uslužnih delatnosti ovo se odražava na ocenu GDP-a razvijenih (naniže) i nerazvijenih (naviše). • Ostaje i metod konstatnih cena izražen u konstatnoj valuti, to jest u dolarima $ neke izabrane godine. • Ovo takođe stvara metodološke probleme, ali daje nam istorijisku predstavu o redovima veličina. Ivan Vujačić
Globalizacija 1V • Big Mac Index – kao mera PPP. • Koliko proizvoda ulazi u Big Mac ? • Osnovna ideja je da bi dugoročno cene morale da se izjednače preko realnog kursa. • U stvari ovaj index nam služi da skraćenom metodom ocenimo da li je kurs neke valute u odnosu na $ potcenjen ili precenjen. Ivan Vujačić
Globalizacija 1V Ivan Vujačić
Svet: GDP istorija i sada Ivan Vujačić
Per capita BDP u konstantnim $ iz 1990. Ivan Vujačić
Svet: GDP istorija i sada Ivan Vujačić
Globalizacija 1VUspon KINE (crvena linija – rast stanovništva u milionima. Žuta linija % Svetskog GDP-a meren PPP metodom) Ivan Vujačić
Globalizacija 1V • Kada smo već govorili o Trijadi – pogledajmo je malo bliže. • Pogledajmo sada strukturu interregionalne integrisanosti. Kako? • Pogledajmo sada koliki procenat svetske trgovine otpada na ove regione? • Koji procenat trgovine se odvija u okviru tih regija ? Ivan Vujačić
Globalizacija 1V • Ove strukture se menjaju, ali sporo. • Sledeći podaci su iz prve polovine 2000-ih. • Podaci o stranim direktnim investicijama su, takođe, važni. Njih ostavljamo za drugi put kada strane direktne investicije budu tema. Ivan Vujačić
GDP i Trgovina • U svetskoj trgovini Severna Amerika čini oko 16%, EU oko 45 %, aIstočnaiJugoistočna Azijaoko 24% ukupne svetske trgovine. Ivan Vujačić
Inter-regionalna Trgovina EU • EU trgovina - 66% u okviru EU. EU 10% svoje trgovine obavlja sa Severnom Amerikom i oko 7% sa Azijom Ivan Vujačić
Inter-regionalna Trgovina • Azija je druga po veličini trgovinska regija. 33% njene trgovine se odvija inter-regionalno - oko 20% saSevernom Amerikomi oko 17% sa Evropom. Ivan Vujačić
Inter-regionalna Trgovina • Severna Amerika obavlja oko 40% svoje trgovine interno sa podjednako raspodeljenom spoljnom trgovinom između Evrope i Azije (sa oko 20%) i oko 15% sa Latinskom Amerikom. Ivan Vujačić
Globalizacija 1V • Vratimo se fenomenu globalizacije • Postoje brojne definicije koje ovaj fenomen posmatraju sa specifićnih aspekata. • Kulturoloških – McWorld versus stvaranje univerzalnih vrednosti • Socijalni – nejednakosti i siromaštvo versus prosperitet • Ekonomski – Efikasnost versus outsourcing • Ne zaboravite – da je globalizacija društveni odnos. Ivan Vujačić
GLOBALIZATION • Pod globalizacijom podrazumevamo stalno rastuću povezanost u ekonomskoj, političkoj i društvenoj sferikoja sa svoje strane proizvodi nove oblike ponašanja, nova pravila i nove procedure koji dalje stvaraju sve veću dinamiku i brzinu interakcije. Ivan Vujačić
Globalizacija 1V • Da li Globalizacija može propasti ? • Naravno, jer je prva moderna globalizacija propala. • Keynes – opis globalizacije pred I svetski rat u knjizi Ekonomske posledice mira. • I svetski rat je bio razoran. • Gore od toga – došao je iznenada i dugo je trajao. Ivan Vujačić
Globalizacija lekcije istorije • Prvi talas globalizacije dostigao je vrhunac neposredno pred izbijanje I svetskog rata. Osnovni faktori: • Pax Britannica • Smanjenje protekcionizma • Ravnoteža snaga u Evropi Ivan Vujačić
Globalizacija 1V • Tehnološki razvoj (elektrika, telefon, radio, motor sa unutrašnjim sagorevanjem) Rezultat: najviše dugoročne stope rasta za vodeće zemlje Zapada i Rusiju. Uperiod između 1870-1913, postojao jerekordni rast mobilnosti kapitalai rada (masovna emigracija) i veliki rast trgovine Ivan Vujačić
Lekcije istorije • Faktori koji su doveli do raspada međunarodnog poretka koji je vladao do 1914: • Imperijalno prekomerno širenje (od strane hegemona - Veliea Britanije) • Rivalstvo velikih sila • Nestabilan sistem savezništva • Nacionalizam i pojava revolucionarnih organizacija neprijateljski nastrojenih premakapitalizmu Ivan Vujačić
Globalizacija 1V HVALA Ivan Vujačić
Globalizacija 1V Ivan Vujačić
Globalizacija 1V Ivan Vujačić