Ocena projekata i donošenje odluka o investicijama u javnom sektoru

1. Ocena projekata i donošenje odluka o investicijama u javnom sektoru Glenn P. Jenkins Queen’s University, Kanada Eastern Mediterranean University, Kipar 29. februar 2008.

2. Sadržaj prezentacije • Međunarodno iskustvo u pripremi javnih investicija • MALEZIJApočetak 1971. • KANADA početak 1974. • Studija slučaja: Primena integrisane ocene projekata

3. I- Međunarodno iskustvo u pripremi javnih investicija

4. Komponente dobrog programa javnih investicija • Strateško usmerenje politike • Koordinacija između centralnih ministarstava koja definišu politiku i resornih ministarstava • Izbor i odobrenje investicija • Praćenje implementacije i ocena rezultata politike

5. Investiciono planiranje: Malezija • Mozak sistema je Odsek za ekonomsko planiranje u kabinetu premijera • Tesna koordinacija politike od strane Odseka za ekonomsko planiranje se resornim ministarstvima • Savezna ministarstva i pokrajinske vlade su odgovorne za ocenu projekata na osnovu metodologija koje definiše Odsek za ekonomsko planiranje • Sistem se bazira na tesnom praćenju projekata od strane Odseka za implementaciju i koordinaciju u kabinetu premijera • Akcenat na rezultatima – blisko praćenje implementacije uz akcenat na delotvornosti investicija u cilju ispunjenja njihovih visokih ciljeva u pogledu ekonomskog rasta.

6. Malezijski sistem planiranja razvoja Kabinet ministara Nacionalni akcioni savet Nacion. savet za planiranje (NSP) Nacrt politike Nacionalni odbor za razvojno planiranje (NORP) Odsek za implementaciju i koordinaciju Nacrt Odsek za ekon. planiranje (OEP) Nacrt Opšti okvir Sekretarijat Međuagen. grupa za planiranje (MGP) Predlozi Cirkulari Cirkulari Pokrajinska vlada Savezna ministarstva i agencije

7. Unapređenje analitičkih veština:Malezija • Nakon 4 godine službe svaki član administrativnog (rukovodećeg) kadra dobija jednu godinu obuke u Nacionalnom institutu za javnu upravu INTAN. • Od 1971. do 1990-ih godina program obuke je obuhvatao osmonedeljni kurs Projektnog planiranja i ocene i sličan kurs u Upravljanju projektima. • Fokus na ex-ante oceni investicija je oslabio 1990-ih godina zbog preteranog oslanjanja na strateško planiranje, što jedovelo do loših projekata. • Ova slabost je uočena. Godine 2008. vlada je sklapila ugovor za obuku 100 članova nacionalnih i pokrajinskih OEP o integrisanoj oceni investicija i upravljanju projektima.

8. Investiciono planiranje: Kanada • Godišnji budžet je centralni instrument za očuvanje fiskalne discipline i usmerenja politike vlade. • Usmerenje politike daje Odbor vlade za prioritete i programe (premijer, ministar finansija, predsednik Odbora za trezor) • Budžetske alokacije za LM daje Ministarstvo finansija, izbor konkretnih projekata vrši LM. • Sve veće investicione rashode moraju da ocene LM i odobri Zajednički odbor Sekretarijata Odbora za trezor i Ministarstva finansija. • Svako centralno ministrarstvo ili sektorsko ministarstvo ima odsek za evaluaciju. • Radi kako Ex-Ante tako i Ex-Poste evaluaciju. • Praćenje implementacije vrše sektorska ministarstva, a finansijso praćenje vrši Sekretarijat Odbora za trezor sa jakom Kancelarijom Generalnog revizora

9. Investiciono planiranje:Kanada • Sekretarijat Odbora za trezor izdaje smernice za ocenu investicija. • Sada postoje smernice po sektorima za evaluaciju skoro svih vrsta projekata i programa. • Na primer, Kanadske smernice o rentabilnosti: Regulatorni predlozi (izdati u oktobru 2007. godine)

10. Kanadsko uputstvo o analizi rentabilnosti: propisi • 1. KORAK Identifikacija pitanja, rizika i bazne situacije • 1.1 Inkrementalni uticaji • 1.2 Definisanje baznog scenarija (bez projekta) • 2. KORAKDefinisanje ciljeva • 3. KORAKRazvoj alternativnih opcija

11. Kanadsko uputstvo o analizi rentabilnosti: Propisi • 4. KORAKOcena koristi i troškova svake pojedinačne alternativne opcije • 4.1 Identifikacija značajnih uticaja • 4.2 Merenje koristi • 4.3 Merenje troškova • 4.4 Kriterijumi • 4.5 Analiza isplativosti • 4.6 Uticaji na nosioce interesa • 4.7 Diskontne stope • 4.7.1 Racionalni pristupi diskontnoj stopi • 4.7.2 Diskontna stopa za Kanadu • 4.7.3 Troškovi i koristi na godišnjem nivou • 5. KORAKIzrada računovodstvene tabele • 5.1 Analiza rentabilitnosti • 5.2 Analiza nosilaca interesa

12. Unapređenje analitičkih veština: Kanada • Programi redovnih i postdiplomskih univerzitetskih studija uKanadi u oblasti ekonomije i javne uprave nude jedan ili više predmeta koji se odnose na ocenu investicija • Smernice Odbora za trezor obezbeđuju dobar paket alata za obuku za one koji žele da se bave ocenom projekata. • Konsultanti iz privatnog sektora se često angažuju da urade ocene investicija u javnom sektoru. • Konsultanti su veoma motivisani da poštuju pravila koja definiše Odbor za trezor. Pored toga, konkurencija obično utiče na privatni sektor da vremenom unapredi kvalitet analize.

13. ČILE MALEZIJA KANADA Kabinet ministara Kabinet ministara Kabinet ministara Strateško usmerenje NSP MF Min. za razvoj NB Odbor za politike & programe Odbor za trezor Politike NORP MOF Ministarstvo za planiranje Kooridnacija OEP Budžetski odbor Izbor projekta Smernice Stroge smernice & fin. ograničenja Fin. ograničenja Sektorska ministarstva Sektorska ministarstva Implem-entacija Sektorska ministarstva Pokrajinske vlade Izbor projekta Izbor projekta

14. Zaključci na osnovu međunarodnog iskustva • Postoje različite institucionalne strukture u javnom sektoru, ali uspeh zavisi od motivisanja birokratije da uradi visokokvalitetne ocene projektnih ideja. • U Malezijije prisutan strah od ulaska u loš projekat koji je teško realizovati. Ministarstva ne žele da ih uhvati ICU i kazni projekt menadžera. Ovaj sistem je stavio preveliki akcenat na sposobnost implementacije projekta, a ne da projekat mora da ponudi dobar odnos troškova i rezultata.

15. Zaključci na osnovu međunarodnog iskustva • Kanada je veoma decentalizovana u donošenju državnih odluka. • Glavna sankcija protiv ministarstva koje loše radi pripremu i ocenu projekata je odlaganje odobrenja takvih investicija od strane Odbora za trezor i Ministarstva finansija. • U Kanadi birokrate se plaše da će projekat biti neuspešan i da će Generalni revizor (GR) tome dati puno publiciteta. • Kancelarija Generalnog revizora angažuje kao stalne i povremene saradnike najkvalifikovanije ekonomiste i stručnjake za evaluaciju projekata u zemlji. Oni neprestano objavljuju evaluacije. • Generalni revizor uživa veliko poštovanje. Vlade su gubile izbore zbog dokaza o investicijama u javnom sektoru u kojima su veliki iznosi uludo potrošeni.Što je otkrio Generalni revizor. • Državni službenici mogu da budu smenjeni ili degradirani ukoliko se u izveštaju generalnog revizora kaže da su nekompetentno vršili svoj posao.

16. Zaključci na osnovu međunarodnog iskustva • Preduslov za implementaciju sistema ocene za investicije u javnom sektoru je posedovanje ključnog osoblja koje podrazumeva adekvatno obučene analitičare – da bi barem mogli da na pravi način nadziru privatne konsultante. • Reformski proces treba da započne izgradnjom osnove znanja državnih službenika. • Sistem ocene investicija se obično primenjuje tek kada kreatori politike vide korisiti od primene modernih tehnika ocene investicija. • Obično nespremnost da se implementiraju novi sistemi bez osoblja obučenog za posao.

17. II- Studija slučaja: Primena integrisane ocene projekata

18. Primer slučaja: Projekat distribucije vode u južnoj Manili Osnovne činjenice: • Gradski vodovod I kanalizacija (GVK) je identifikovao južnu Manilu kao region sa najvećom potrebom za povećanim snabdevanjem pitkom vodom iz vodovoda na Filipinima. • Cil projekta je da dovede dovoljne količine kvalitetnije pitke vode do 85% domaćinstava u regionu, uz smanjenje zdravstvenih problema prouzrokovanih neadekvatnim snabdevanjem čistom vodom i kanalizacijom u regionu. • Azijska razvojna banka i druge finansijske institucije su finansirale oko 63 procenta cene inicijalne investicije, dok je GVK finansirala ostatak investicionih troškova. • Investicija je trebalo da se privede kraju do 2004. godine.Očekuje se da će projekat biti u funkciji 30 godina.

19. Projekat distribucije vode u južnoj Manili Projektovani rezultati projekta: • Procenjeni ukupni troškovi: 1.369,5 milionafilipinskih pezosa iz 1990. godine • Rezultati finansijske analize: marginalno negativna NPV od -77,76 miliona pezosa uz realnu diskontnu stopu od 9 %. • Rezultati ekonomske analize: pozitivna ekonomska NPV od 2117,87 miliona pezosa uz realnu diskontnu stopu od 10,3%. • Cena na granici rentabiliteta za nova proširenja je oko Ps. 5,2/m3. • Projekat je potencijalno ekonomski atraktivan ali finansijski slab. Postoji rizik od neuspeha ukoliko se ne smanji mogućnost lošeg finansijskog rezultata. • Stvaran rezultat: Projekat nije uspeo da pruži uslugu koju je obećao zbog neadekvatnih finansijskih operativnih prihoda.

20. EKON. VREDNOST EKONOMSKA VREDNOST = FINANSIJSKAVREDNOST = + PORESKI UTICAJ + NETO KORIST ZA POTROŠAČE NETO KORIST ZA RADNU SNAGU FINAN. VREDNOST + PORESKI UTICAJ NETO KORIST ZA POTROŠAČE NETO KORISTI ZA RADNU SNAGU

22. KRATAK PRIKAZ KRITERIJUMA ZA DONOŠENJE ODLUKA O PROJEKTIMA: • Finansijska NPV • Finansijska IRR • Godišnji indikatori DSCR • DSCR • Ekonomska NPV • Ekonomska IRR • PV uticaja na nosioce interesa • Verovatnoća neprihvatljivog rezultata za svaki od gornjih indikatora (simulacija rizika) Perspektiva vlasnika projekta Perspektiva bankara Perspektiva zemlje Analiza distribucije Analiza rizika

23. Project Parameters, and Real Investment Table Projektni parametrii tabela realnih investicija (Tables 1a, 1b, 1c, and 1d) (Tabele 1a, 1b, 1c i 1d) Projekcije inflacije i kursa Inflation and Exchange Rate Projections Financial Analysis Financial Analysis (Table 2) (Tabela2) Proizvodnja i prodaja Production and Sales (Tabela 3a, 3b) (Table 3a, 3b, 3c and 4) Kreditni plan Loan Schedule (Table 6) (Tabela 6) Tax and Economic Plan poreske i ekonomske Depreciation deprecijacije Operativni troškovi & troškovi održavanja i obrtni kapital Working Capital Schedule (Table 5) Ne postoji tabela poreske deprecijacije No tax depreciation table for Unit Cost of Production (Tabela 4, Tabela 5) Manila project za projekat u Manili (End of Table 5) pošto nema poreza na dobit as no income tax (Kamatni rashodi) (Cena prodate robe) ( (DeprecijacijaTroškovi) Prijava za porez na dobit Income Tax Statement (Projekat vodovoda u Manili ne plaća porez na dobit preduzeća) (Manila water project does not pay corporate income tax ) (Taxes) (Taxes) Ukupan tok gotovine investicije (nominalno) Total Investment Cash Flow (Nominal) (Tabela 7) (Table 7) Ukupan tok gotovine investicije (realno) Total Investment Cash Flow (Real) (Tabela 8) (Table 8) ) (Kredit) Debt Service Capacity Ratios (Table 9) Racija kapaciteta otplate duga (Tabela 9) (Kredit) ) Tok gotovine vlasnika kapitala (nominalno) Equity Holder’s Cash Flow (Nominal) (Tabela 10) (Table 10) Tok gotovine vlasnika kapitala (realno) Equity Holder’s Cash Flow (Real) (Table 11) (Tabela 11) Struktura analize Slika 1:

24. Slika2 : Ekonomska analiza • 1. korak:Nacionalni ekonomski parametri: • a. Ekonomska oportunitetna cena kapitala • b. Devizna premija (iz druge studije za Projekat vodovoda u Manili) + • 2. korak: • Ekonomski konverzioni faktori za: • a . Ekonomsku vrednost vode (Tabela 12) • b. Projektni inputi, uključujući • Investicije • Operativne troškove • Radnu snagu • Obrtni kapital • c. Kratak pregled konverzionih faktora (Tabela 13a-13b) (Primenjuje se na Izveštaj o realnom finansijskom toku gotovine) • Izveštaj o ekonomskim troškovima i koristima • (Tabela 14)

25. Slika 3: Analiza distribucije • A. Ekonomski realni tok neto resursa • (Tabela 14) - (Minus) B. Finansijski realni tok neto resursa (Tabela 8) (Prinosi) C. Neto tok resursa eksternih uticaja(Tabela 15) D. Distribucija eksternih uticaja (Sadašnja vrednost) (Tabela 16) E. Usaglašavanje ekonomskih i finansijskih analiza: (Tabela 17)

26. Slika 4: Analiza rizika • A. Analiza osetljivosti • (Tabele 18, 19) B. Varijable rizika (Tabela 20) C. Rezultati (Tabela 21, Slika 1 i 2)