110 likes | 305 Views
Mediji za prenos u ra č unarskim mre ž ama. Mediji za prenos u ra č unarskim mre ž ama su: Kabl sa upredenim paricama Koaksijalni kabl Opti č ki kablovi Be ž icni prenos (op š irnije u nekoj od slede ć ih lekcija). Kabl sa upredenim paricama
E N D
Mediji za prenos u računarskim mrežama su: • Kabl sa upredenim paricama • Koaksijalni kabl • Optički kablovi • Bežicni prenos (opširnije u nekoj od sledećih lekcija)
Kabl sa upredenim paricama • Kabl sa upredenim paricama (twisted pair cable) se sastoji od parova izolovanih bakarnih žica koje su obmotane (upredene) jedna oko druge. Upredanje se vrši u cilju otklanjanja elektromagnetnih smetnji. • Broj uvrtaja odredjuje otpornost kabla na elektromagnetne smetnje • Postoje dva tipa ovog kabla: • Neoklopljen (Unshielded Twisted-Pair, UTP) • Oklopljen (Shielded Twisted-Pair, STP) STP UTP
-Oklopljeni kablovi: • Neki proizvođači (IBM, evropske firme) su razvili tzv. oklopljene kablove, koji oko parica imaju određenu električno provodnu strukturu koja pruža znatno veći nivo zaštite. • U praksi postoje tri tipa oklopljenih kablova: • FTP • S-FTP • STP • U praksi su se najbolje pokazali FTP kablovi, tako da se oni najčešće i koriste
-Koaksijalni kabl: Koaksijalni kablovi su u jednom periodu bili najrasprostranjeniji mrežni medijum za prenos podataka, i to iz više razloga: relativno su jeftini, laki, fleksibilni i jednostavni za rad. U svom najjednostavnijem obliku, koaksijalni kabl se sastoji od bakarne žice u sredini, oko koje se nalazi najpre izolacija, a zatim sloj od upletenog metala (širm) i, na kraju, spoljašnji zaštitni omotač. Svrha ovog oklopa je da apsorbuje elektromagnetne smetnje ili šum, i time spreči njihovo mešanje sa podacima koji se prenose. Provodnik (žica) u sredini kabla prenosi elektromagnetne signale koji predstavljaju kodirane računarske podatke, najcesce se pravi od bakra. Provodnik je obložen dielektričnim izolacionim slojem koji ga odvaja od širma.
-Opticki kablovi • Kod ove vrste kablova, optička vlakna prenose digitalne signale u obliku modulisanih svetlosnih impulsa. Kablovi od optičkih vlakana ne podležu električnim smetnjama, imaju najmanje slabljenje signala duž kabla i podržavaju izuzetno velike brzine prenosa podataka na velikim udaljenostima • Sistemi prenosa sa optičkim kablovima se sastoje iz tri osnovna funkcionalna dela, a to su: • predajnik (izvor svetlosti – LED ili laserska dioda), • optičko vlakno • prijemnik (foto - senzor) Svako optičko vlakno se sastoji iz jezgra koga čini staklo određenog indeksa prelamanja i omotača presvučenog preko jezgra. Svetlost se ubacuje u jezgro pod određenim uglom potrebnim da dođe do totalne refleksije, zbog koje se svetlosni zrak neprestalno odbija od granične površine jezgro/omotač putujući tako kroz vlakno do prijemnika.
Prednosti optičkih kablova su: • njihove daleko manje dimenzije u odnosu na bakarne kablove, • mogućnost prenosa velike količine informacija, • malo slabljenje signala što dozvoljava domete i do 200 km bez pojačanja signala • manja težina po dužnom metru • lakše polaganje kako u zemlju, tako pod vodu, na stubove ili dalekovode • sve niža cena • neosetljivost na električne smetnje, vodu, niske i visoke temperature. • Mana optickih kablova je osetljivost na radioaktivno zracenje • Postoje dva tipa optickih jezgra • (singlemode - SMF) • (multimode - MMF)
KRAJ Radili: Danijel Pehar IV-5 Marko Lazovic IV-5