Evropa u doba Napoleona Bonaparte

1. Evropa u doba Napoleona Bonaparte

2. Državnim udarom iz 1799.god. Napoleon je preuzeo funkciju prvog konzula • 1802.god. on je proglašen doživotnim konzulom, sa pravom da imenuje naslednika • 1804.god. on se proglasio za cara svih Francuza • On je doneo Gradjanski zakonik (Napoleonov kodeks), koji je bio inspirisan rimskim pravom, običajnim pravom i dostignućima francuske revolucije

3. Napoleonovo proglašenje za cara

4. Ratovi 1805-1808 • Na početku 19.veka pod Napoleonovom vlašću bili su: Belgija, Holandija, delovi Nemačke zapadno od Rajne, Švajcarska i severna Italija • Najopasniji protivnik Napoleona bila je Engleska, koja je okupila koaliciju protiv Napoleona (Pruska, Rusija, Austrija) • Admiral Nelson porazio je francusku flotu kod Trafalgara 1805.god., čime je osigurana britanska dominacija na moru

5. Horacio Nelson (1758-1805)

6. Medjutim, na kopnu Napoleon je porazio austrijsku i rusku vojsku kod Austerlica (poznata kao bitka “tri cara”) • Austrija je bila izbačena iz rata, mirom u Požunu 1805.god. ona se odrekla Venecije, Istre i Dalmacije, a Napoleon je priznat za kralja Italije • Veći deo Nemačke, osim Pruske, Napoleon je 1806.god. uključio u Rajnski savez, pod njegovim protektoratom • Time je prestalo da postoji Sveto rimsko carstvo, pa su Habsburgovci ostali samo austrijski carevi • Prusi su zbog toga napali Napoleona, ali su poraženi 1806.god. u bitkama kod Jene i Aueršteta • 1807.god. Napoleon je porazio Ruse kod Fridlanda • Mirom u Tilzitu 1807.god. Pruska i Rusija su morale da pristanu na stvaranje Varšavskog vojvodstva u Poljskoj

8. Posle poraza kod Trafalgara, on je morao da odustane od invazije na Englesku • Zato je on pokušao da ekonomski uništi Englesku • Polazeći od pretpostavke da moć Engleske počiva na trgovini, on je zabranio uvoz engleske robe u Evropu, čime je uvedena kontinentalna blokada • Radi blokiranja Engleske, on je 1807.god. pokorio Portugal, a u Španiji 1808.god. postavio svog brata Žozefa za kralja; od Istre, Dalmacije, hrvatskih i slovenačkih zemalja stvorio je Ilirske provincije • Medjutim, Englezi su nalazili načine da zaobidju blokadu, osim toga Napoleon se suočio sa pobunama, od kojih je najopasnija bila pobuna u Španiji

9. Ratovi 1812-1815 • Napoleon je optužio Rusiju da krši kontinentalnu blokadu i 1812.god. napao je Rusiju • Zauzeo je Smolensk i porazio Ruse kod Borodina, ali nije uspeo da ih natera na kapitulaciju; zatim je ušao u spaljenu Moskvu

10. Francuzi u spaljenoj Moskvi

11. Medjutim, usled hladne zime i nedostatka hrane, napadan neprekidno od Rusa, morao je da se povuče, a u povlačenju njegova vojska je praktično uništena • Stvorena je nova koalicija protiv Napoleona (Pruska, Rusija, Engleska, Austrija) • 1813.god došlo je do “bitke naroda”, kod Lajpciga, u kojoj je Napoleon poražen • Ova bitka se smatra najvećom bitkom do I svetskog rata, jer je učestvovalo preko 500.000 vojnika sa obe strane

12. Mihail Kutuzov (1745-1813) • Komandovao je ruskim trupama u odbrani 1812.god.

13. “Bitka naroda”

14. Napoleon je morao da se povuče u Francusku, saveznici su u proleće 1814.god. ušli u Pariz i Napoleon je morao da abdicira • Proteran je na ostrvo Elbu, nedaleko od italijanske obale • Na vlast je vraćena dinastija Burbona, kralj Luj XVIII, brat Luja XVI

15. Iskoristivši neslogu saveznika i nepopularnost Burbona, Napoleon se u proleće 1815.god. vratio u Francusku i započeo drugu vladavinu, tzv.”vladavina od 100 dana” • Napoleonov povratak ujedinio je saveznike, koji su mu naneli odlučujući poraz sredinom 1815.god. u bici kod Vaterloa • Nakon poraza Napoleon se predao, bio je interniran na ostrvo Sveta Jelena, gde je umro 1821.god.

16. Saveznički komandanti u bici kod Vaterloa bili su engleski vojvoda Velington i pruski general Bliher

17. Bečki kongres • Još u vreme Napoleonovih ratova pojavila se ideja o jednom medjunarodnom diplomatskom sastanku, kojim bi se ponovo uspostavio red u Evropi • Kongres je počeo u Beču krajem 1814.god. i trajao je 8 meseci • Glavnu reč na kongresu vodile su sile pobednice nad Napoleonom: Austrija, Pruska, Rusija i Engleska, medjutim francuski ministar spoljnih poslova Taljeran uspeo je svojom diplomatskom veštinom da poboljša položaj Francuske

18. Bečki kongres

19. Osnovna ideja kongresa bila je da se uspostavi mir u Evropi i da se u Evropi obnovi stanje iz vremena pre Francuske revolucije i Napoleonovih ratova • Prvi put je ustanovljen pojam velike sile, države koja raspolaže vojnom silom i nadmašuje snagu drugih zemalja • Status velike sile dobile su: Engleska, Francuska, Rusija, Pruska i Austrija

20. Francuska je vraćena u granice iz 1792.god., mada je i dalje postojao strah da bi ona mogla da pokrene veliki evropski rat • Zato su ojačani njeni susedi; Belgija je priključena Holandiji, pa je stvorena Nizozemska kraljevina • Umesto Svetog rimskog carstva stvorena je Nemačka konfederacija, od 38 država, u kojoj se za prevlast bore Pruska i Austrija • Najveću teritorijalnu dobit ostvarila je Rusija, ona je dobila Finsku, Besarabiju (Moldavija) i najveći deo Varšavskog vojvodstva

21. Pruska je proširila posede u Nemačkoj (Saksonija), dok je Austrija dobila severnu Italiju, deo Poljske, kao i teritoriju Ilirskih provincija • Britanija je učvrstila svoje prekomorsko carstvo, dobijanjem Malte, ostrva u Jonskom moru

22. Evropa nakon Bečkog kongresa

23. Velike sile su želele po svaku cenu da očuvaju poredak uspostavljen na Bečkom kongresu • Zato su 1815.god. Austrija, Rusija i Pruska stvorile Svetu alijansu • Vladari ove tri države su bili odlučni da intervenišu u svim zemljama, koje bi mogle da ugroze poredak uspostavljen u Beču • Tako je Alijansa u narednim godinama ugušila nekoliko pobuna u Španiji i Italiji