140 likes | 309 Views
NASTAJANJE PREDUZETNIČKIH PODUHVATA. Na današnjim časovima saznaćete. koje su perspektivne preduzetničke delatnosti? kako iskoristiti poslovne ideje za novo preduzeće? kakva je uloga poslovnog plana u otpočinjanju preduzetničkog poduhvata?
E N D
Na današnjim časovima saznaćete ... • koje su perspektivne preduzetničke delatnosti? • kako iskoristiti poslovne ideje za novo preduzeće? • kakva je uloga poslovnog plana u otpočinjanju preduzetničkog poduhvata? • kako je tekao proces tranzicije u preduzetničko društvo u Srbiji u proteklom periodu?
Perspektivne preduzetničke delatnosti: • poslovi koje preduzetnici najčešće pokreću • poslovi sa najvećim izgledom za uspeh • poslovi sa najvećim izgledom za dalji razvoj
Poslovne ideje – mogućnosti: • na “ledini” • kupovina postojećeg posla • franšiza • Različiti pristupi novim poslovima: • dogradnja osnovnog proizvoda – npr. keks sa dodacima • kombinacija proizvoda – npr. automati za kafu na javnim površinama • izdvajanje proizvoda/usluge – npr. jeftino životno osiguranje bez štednje • proširenje asortimana – npr. knjižara+papirnica+računari • eksploatisano a napušteno – npr. stari zanati . . .
Izvori finansiranja: • lična sredstva • krediti • rođaci i prijatelji • ulagači • državni fondovi • ostalo • U praksi se pravi oštra razlika između finansiranja novog poduhvata i otkupa postojećih poslova!
Otpočinjanje preduzetničkih poduhvata u Srbiji • Zakon o preduzećima (1988.) • Osobine starog sistema: • anahronost • monopolska pozicija proizvodne i tržišne strukture • administrativno upravljanje • kvazi-robni sistem privređivanja • nizak stepen decentralizacije priv. subjekata • nerazvijenost lokalnih samouprava • nekonzistentnost u uspostavljanju podrške prelaska na tržišni sistem privređivanja
Agencija za razvoj MSP: • kreiranje strategije i politike razvoja MSP • učešće u pripremi propisa • kreiranje programa finansijske podrške • pomoć u nastupu na stranim tržištima • promocija stranih ulaganja u privatni sektor države • obezbeđenje podrške u sprovođenju inovativne delatnosti • organizacija programa obuke preduzetnika • uspostavljanje informacionog sistema i održavanje baze podataka • pomoć u radu regionalnih agencija
tržište roba i usluga • smanjenje ponude i tražnje zbog privredne recesije, na šta država odgovara jačim kontrolnim mehanizmom (npr. otkupom žita za industrijske proizvode) • tržište kapitala • počelo da se formira pre izbijanja rata (1991.) • sputala je inflacija i stanje u društvenim bankama • tržište rada • nedostatak zakonske osnove za njegovo funkcionisanje • biroi za zapošljavanje vršili socijalnu funkciju umesto tržišne funkcije
Inovativna aktivnost: • određena ulaganjima i složenošću tehnologije, umesto konkurentnosti Metode: • snižavanje troškova proizvodnje • poboljšanje kvaliteta i dizajna • širenje asortimana • način plasmana itd.
tehnički izumi: “M.P. Electronic” Beograd, digitalni regulatori nivoa tečnosti u vodokotlovima • masovna proizvodnja: “Todor” Vrnjačka Banja, tekstilna konfekcija • kultura i javno informisanje: Studio B, FoNet, radio “Pingvin” • maloprodaja: brza hrana • kombinovanje osnovnih i izvedenih inovacija: • veletrgovina + besplatno vođenje poslovnih knjiga • zadruge za završne građevinske radove, obezbeđenje materijala po veleprodajnoj ceni, finansiranje radova, obavljanje naplate
Primer preduzeća koje je primenilo strategiju diverzifikacije: PP “Jastrebar” Kraljevo, prerada i izvoz tvrdog drveta • sopstveni spoljni transport • servis za teška vozila • zdravstveni servis sa apotekom • uvoz lekova
Primer preduzeća koje je primenilo strategiju diferencijacije: PP “Biomed” Beograd Iz ukupnog tržišta farmaceutskih proizvoda izdvojio je segment “zdravlje i lepota”, nudivši preparate za smanjenje i povećanje telesne težine, masku za lice i dr. pod jedinstvenom robnom markom “Biomed”. Diferencijacija je izvršena stavljanjem akcenta na lekovitost i prirodno poreklo preparata. Posebna pažnja je poklonjena medicinskim i kliničkim ispitivanjima.
Primer preduzeća koje je primenilo strategiju tržišnog tamponera: PP “Ktitor” Beograd Raspadom SFRJ ostao je prazan tržišni segment kancelarijske opreme i nameštaja, što je “Ktitor” uočio i u proizvodnju kancelarijskog nameštaja uložio značajna sredstva. Kao podugovarač angažovano je preduzeće “Compo” Svilajnac, a dizajn i marketing je na sebe preuzeo “Ktitor”. Kasnije je asortiman proširen pločastim nameštajem, kuhinjama i plakarima.
VIDEO-STUDIJE SLUČAJA: PREZENTACIJE PREDUZEĆA