Francuska revolucija 1789.-1815 .

1. Francuskarevolucija1789.-1815.

2. OD APOSLUTISTICKE DO USTAVNE MONARHIJE • Francuska je bilanajnaseljenijazemlja u Evropi u to vreme, uočiRevolucije, bilo je 25.000.000 stanovnika • Uredjenje: apsolutističkamonarhija • Društvo: višeslojno ; delilo se na 3 staleža: Sveštenstvo, Plemstvo i Treći stalež • Između prva dva staleža i Trećeg bile su nepremostive razlike • Gubitak kolonija za Francusku značilo je početak krize ( doba Luja XV ) • U doba Luja XVI i njegove žene kraljice Marije Antoanete ( „Kraljica Deficit“ ) kriza dosegla vrhunac • Narod nezadovoljan • Radi pronalaska rešenja saziva se SKUPŠTINA DRŽAVNIH STALEŽA ( nije zasedala poslednjih 175 godina ) u Versaju 5.maja 1789.godine • Iako je Teći stalež imao isto poslanika koliko i prva dva uvek je bivao nadglasan jer je svaki stalež imao pravo na jedan glas • Proglašenje narodne skupštine 17.juna 1789.godine

3. USTAVNA MONARHIJA • Treći stalež proglasio skupštinu USTAVOTVORNOM a onda im se pridružili i poslanici ostala 2 staleža • Luj XVI kao odgovor na ovaj potez okupio vojsku oko Pariza i Versaja s namerom da rastera ustavotvornu skupštinu • „Idite i recite vašem gospodaru da smo se mi ovde sastali snagom naroda i da nas od naših mesta mogu odvojiti samo snagom bajoneta“- Onore Gabrijel Mirabo ( jedan od vođa revolucije i njen najbolji govornik ); na ovaj način ne samo da je odgovorio kralju već je ohrabrio narod da uzme učešće u događajima koji će uslediti • Spaljena je tvdjava Bastilja ( simbol apsolutizma i tiranije ) • Francuska trobojnica plavo-belo-crvena • 5.avgusta 1789.-ukida se feudalizam u Francuskoj ( nestalo plemstvo i titula, upotrebljava se izraz „gradjanin“) • Deklaracija prava čoveka i građanina 26.avgust 1789. • 1791.- I USTAV => Ustavna Monarhija • Ustavom kralj je dobo suspenzivno veto, biračko pravo bilo je ograničeno , samo 1/5 bogatijeg stanovništva moze da bira i bude birana ( aktivno pravo ), a ostali mogli samo da biraju ( pasivno pravo )

4. Skupština počela da donosi zakone => Zakonodavna skupština • Istomišljenici počinju da se okupljaju u klubove, preteče budućih stranaka • Najpoznatiji i najratoborniji klub bio je Jakobinski klub predvodio ga je Maksimilijan Ropespjer, a okupljao je republikance • Kordiljerski klub okupljao je sitnu buržoaziju i siromašnije stanovništvo • Fejanski klub je bio monarhistički Maksimilijan Ropespjer

5. DOBA REPUBLIKE • Bekstvo kralja i kraljice • Kralja Luja XVI vraćaju u Tiljeru gde ga drže u zarobljeništvu sve dok nije prihvatio ustav • Kralj Luj XVI nadao se pomoći od strane Fejanskog kluba i kraljičine domovine, Austrije • Nastaje francuska himna Marseljeza • 10.avgusta 1792. godine ukinuta monarhija u Francuskoj • 1792. bitka kod Valmija ( Francuka protiv Austrije ) • Konvent ( Narodni konvent-skupština ravnopravnih građana ) 22.septembra proglasio republiku; organizovao suđenje kralju koji je pogubljen početkom sledeće godine, a posle njega i kraljica Marija Antoaneta • Teror ( Režim giljotine ) ; pobijeno nekoliko hiljada ljudi, najviše neprijatelja Revolucije • Nezadovoljstvo na monarhističkim dvorovima • Francuskom vladaju istaknuti članovi Konventa • Jakobinska diktatura, sitna buržoazija i sirotinja preuzele vlast

6. HIMNA FRANCUSKE MARSELJEZA Autor teksta je Rouget de Lisle. Napisao je u Strazburu u noći i zmeđu 25. i 26. aprila 1792. godine, posle objave rata Austrijskog cara. Nosila je naziv „Ratni poklič vojske na Rajni“ ( Chant de gueree pour l armee du Rhin ), ali već 30.jula kad je republikanska vojska iz Marselja prešla u Pariz, za vreme osvajanja parka Tvileri, imenovana je „Marseljeza“. Nacionalnom himnom proglašena je 14.jula 1795. godine.

7. JAKOBINSKA DIKTATURA 1793. – 1794. • Jakobincisjedinilizakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast • 1793. II Ustav ; bio je republikanski i demokratski , ali nije stupio na snagu • Najznačajnija ličnost jakobinske diktature bio je Maksimilijan Ropespjer • U to vreme šalje mnoge eberovce na giljotinu; donosio je najrevolucionarnije odluke • Jakobinska diktatura predstavlja vrhunac francuske revolucije • Robespjer verovao da moze da preuredi francusko društvo, da preobrati crkvu, uveo novi republikanski kalendar, uveo kult „Vrhovnog bića“... • Bogato građanstvo i sirotinja bili su nezadovoljni ovakvom diktaturom; niko se nije osećao sigurno. Rezultat svega toga bila je zavera skovana protiv Robespjera, Kutona i Sen Žista. Oni su zatvoreni i poslati na giljotinu • 1794.- Kraj Jakobinske diktature • Usledio Beli teror • Termidorci, novi gospodari Konventa. Oni su : ukinuli ustanove diktature, ugušili tzv. Hlebni ustanak, ratovanje s Pruskom, Španijom, Holandijom doveli pri kraju • Revolucija se smirila

8. DIREKTORIJUM I KRAJ REVOLUCIJE • 1795. III Ustav; bio je konzervativniji od prethodna dva , zadržao je republikansko uređenje, ukinuo opšte pravo glasa, aktivno i pasivno glasanje dobili su samo oni koj su plaćali visoki porez • Zakonodavnu vlast imao je SAVET • Izvršnu vlast imao je DIREKTORIJUM • DIREKTORIJUMse sastojao od 5 direktora ( Pol Bara, Lazar Karno, La Rvije-Lepo, Luj Letorne i Žan-Fransoa Rubel ) koji su bili članovi KONVENTA i KRALJEUBICE • Pariska sirotinja imala je veoma važnu ulogu. U početku bila je okupljena oko radikala-Eberovaca predvodjeni novinarom Žan-Rene Eberom, a onda u Udruženju jednakih Fransoa Babefa, koji je kasnije zbog nezadovoljstvaorganizovao zaveru protiv Direktorijuma. Ta zavera je otkrivena, a Babef je giljotiran 1796. godine • 9.novembra 1799. godine članovi Direktorijuma podnose ostavke, sutradan vlast su preuzela trojica konzula ( Napoleon Bonaparta, Sijes i Rože-Diko ) • 1799. IV Ustav; dao je velika ovlašćenja prvom konzulu ( Bonaparti ) zato ovaj period nazivaju još i Period Napoleonove diktature i kasnije , tokom vladavine Napoleona, vaskrsnuće monarhija u vidu carstva • Francuska revolucija završena 9.novembra 1799. godine ali njen uticaj se osećao još dugo

9. Zanimljivosti Napoleon Bonaparta Giljotiranje tokom Francuske revolucije Sukobi u buržoaskoj revoluciji

10. Marija Antoaneta “S’ils n’ont plus de pain . poslednja francuska kraljica qu’ils mangent de la broche” Marija Antoaneta rodjena je u Beču, u palati Hofburg, kao petnaesto dete i jedanaesta ćerka Franca I Stefana i carice Marije Terezije. Bila je udata iz strateških razloga, za francuskog kralja Luja XVI. Ubzo je postala simbol ekstravagancije 18.veka i najomraženija kraljica apsolutističke Francuske. Ovo je priča o krhkoj ženi koja je pokušavala da pronađe sebe u jednom od najburnijih trenutaka u ljudskoj istoriji. Tokom svog života, a posebno nakon smrti, Marija Antoaneta je jednima predstavljala simbol dobrote, a drugima sve ono loše za monarhiju i celu kraljevsku porodicu. Takvo mišljenje stoji sve do danas. Slika koja je stvorena o Mariji Antoaneti propagirana je pred Francusku revoluciju sve do danas. Izuzetak u tom mišljenu bili su francuski rojalisti koji su kraljicu smatrali mučenicom. Mišljenje mnogih ljudi počelo je da se menja onda kada savremenici kraljice počili da objavljuju biografiju Marije Antoanete i prikazuju je u boljem svetlu. Život poslednje francuske kraljice okončala je giljotina 1793.godine. Njeno telo bačeno je u zajedničku grobnicu u dvorištu crkve Rue d Anjou u Parizu, a 158 godina kasnije njeno telo prebačeno je u crkvu sv.Denica u Parizu.

11. Ivana-Minori Maslovar III 3