Dvanaesta nedelja JAVNE FINANSIJE I BUDŽET KAO OSNOVNI INSTRUMENT JAVNIH FINANSIJA

1. Dvanaesta nedeljaJAVNE FINANSIJE I BUDŽET KAO OSNOVNI INSTRUMENT JAVNIH FINANSIJA

2. Javne finansije - definicija • ekonomska disciplina koja izučava finansijsku delatnost države, nižih nivoa javne vlasti i drugih javnopravnih kolektiviteta; • okvir nadležnosti - propisan ustavom i zakonima; • cilj – zadovoljavanje opštih i zajedničkih potreba; • osnovni instrument budžet;

3. Fiskalna politika • javne finansije širi pojam od fiskalne politike; • fiskalna politika može da se uspostavi samo na centralnom nivou vlasti; • upotreba javnih prihoda i javnih rashoda u skladu sa ciljevima i zadacima ekonomske politike; • na kratak rok može da deluje stabilizirajuće; • dugoročni efekti mere se uticajem na nacionalni dohodak, privredni rast i zaposlenost;

4. Budžet • osnovni instrument preko koga se obavlja finansijska delatnost javne vlasti; • preko budžeta vrši se preraspodela društvenog bogatstva i zadovoljavaju javne potrebe i obezbeđuju javna dobra; • jednogodišnji pravni, politički i ekonomski akt; • finansijski plan javne vlasti; • Utvrđuje se za budžetsku godinu u formi Zakona- Zakon o budžetu; • Procedura donošenja i forma propisana Zakonom o budžetskom sistemu;

5. Budžetski sistem • skup svih propisa, institucija i odnosa koji se konstituišu u ukupnost budžetskog finansiranja jedne zemlje; • zavisi od: • društveno – ekonomskih odnosa (državne organizacije, nadležnosti državnih organa, stepena centralizacije); • postavljenih ciljeva ;

6. Budžetski sistem R Srbije 1. budžet Republike Srbije; 2. budžeti lokalne vlasti (autonomne pokraine i jedinice lokalne samouprave); 3. finansijski planovi organizacija za obavezno socijalno osiguranje: • Fond za penziono-invalidsko osiguranje; • Zavod za zdravstveno osiguranje; • Služba za zapošljavanje;

7. Budžet R Srbije (1) • sveobuhvatan godišnji plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka koji je organizovan u dva odvojena računa: • Računa prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine i rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine; • Računa finansiranja koji se odnosi na finansijsku imovinu po osnovu koje država ostvaruje primanja i izdatake po osnovu zaduživanja;

8. Prihodi i rahodi • Prihodi budžeta: poreski i neporeski prihodi, prihodi direktnih i indirektnih budžetskih korisnika i sredstva organizacija za obavezno osiguranje; • Rashodi - sredstva koje država troši za nabavku robe, usluga i druga davanja koje država isporučuje bez direktne i neposredne nadoknade;

9. Nefinansijska imovina primanja od prodaje i izdaci za nabavku • Primanja - sredstva koja država ostvaruje prodajom nefinansijske imovine; • Izdaci države - sredstva koja država troši za nabavku nefinansijske imovine;

10. Finansijska imovina - primanja od prodaje • primanja se ostvaruju od prodaje finansijske imovine; • finansijska imovina obuhvata novčana sredstva, potraživanja, akcije i udele u kapitalu pravnih lica i druga ulaganja u pravna lica;

11. Finansijska imovina - Izdaci po osnovu zaduživanja • fomiraju se po osnovu zaduživanja za nabavku finansijske imovine i otplatu kredita i zajmova na domaćem i inostranom tržištu; • zaduživanje budžeta uključuje ugovaranje kredita ili izdavanje dužničkih hartija od vrednosti;

12. Budžetski principi • princip godišnjosti, • princip bužetske specijalizacije, • princip potpunosti, • princip budžetskog jedinstva, • princip realnosti, • princip budžetske ravnoteže, • princip jasnoće • princip javnosti

13. Srednjoročni finansijski okvir • planiranje javnih prihoda i primanja i javnih rashoda i izdataka na srednji rok; • u R Srbiji za period od tri godine; • treba da: - unapredi efikasnost finansijske delatnosti države ; • pojednostavi izradu i poboljša predvidivost godišnjeg budžeta ; • treba da je osnov za pravljenje godišnjih budžeta; • sastavni deo Fiskalne strategije;

14. Fiskalna strategija • dokument u kome se navode: 1.kratkororčni i srednjoročni ciljevi fiskalne politike za period od tri uzastopne godine počev od fiskalne godine za koju se Fiskalna strategija podnosi; 2. objašnjava usklađenost srednjoročnih ciljeva sa budžetskim principima i pravilima; 3. procenjuje uticaj fiskalne politike na međugeneracijsku raspodelu dohotka i održivost fiskalne poltiike;

15. Javne potrebe državni izdaci za finansiranje delatnosti države koje omogućavaju funkcionisanja političkog i ekonomskog sistema: • finansiranje međunarodne, vojne i unutrašnje bezbednosti, • socijalne sigurnosti građana (penziono invalidsko osiguranje, zdravstvena zaštita, pomoć nezaposlenima), • društvenih delatnosti (obrazovanje, nauka, kultura, fizička kutura), • privrednog razvoja, • vanrednih okolnosti (elementarne nepogode, unutrašnji i spoljni politički i socijalni poremećaji); • uobičajeno da se izražavaju u novcu, te se poistovećuju sa javnim rashodima;

16. Načela javnih rashoda • načelo opšteg interesa – potrebe u interesu društva kao celine; • načelo umerenosti - visina usklađena sa mogućnostima; • načelo racionalnosti – pozitivni efekti sa što manje prihoda; • načelo proporcionalnosti – pojedini javni rashodi ne smeju biti zanemareni; • načelo pravnog osnova – neophodan pravni osnov za izvršenje;

17. Javna dobra i usluge • onakojatrošenjemodstranejedneosobe ne umanjujesvojurapoloživostzadruge; • primer nesavršenostitržišta gde državnaregulativamožedapovećanjegovu efikasnost ; • problem besplatnogkorisnika- korisnikakoji možekoristitijavnodobro, a pocenitiiliizbećiplaćanjenjegovogkorišćenja; - državasistemomoporezivanjatera naplaćanjezakorišćenjejavnog dobra; • efekti okruženja – država suvencionišeaktivnostiizkojeproizilazeeksternekoristi, a oporezujeaktivnostiizkojihproizilazeeksternitroškovi;

18. Fiskalni federalizam • regulisanje odnosa između centralne vlasti i regionalnih i lokalnih kolektiviteta u vezi sa ovlaštenjima za ustanovljavanje i određivanje visine fiskalnih prihoda; • pitanje f. f. zbog problema zaadovoljavanja različitih javnih potreba; • vrste javnih dobara: 1.lokalna, 2. regionalna, 3. državna, 4. međunarodna, 5. globalna; • opšte pravilo - javna dobra treba da isporučuje onaj nivo vlasti koji poseduje najbolje informacije o određenim javnim potrebama i dobrima;

19. Fiskalno opterećenje • učešće javnih prihoda u ukupnom bruto domaćem proizvodu; • računa se kao količnik između javnih prihoda i BDP; tada se naziva i poresko opterećenje; • visina različita je od zemlje do zemlje; u rasponu između 30% i 50% BDP; u R Srbiji oko 44%; • može da se računa i kao količnik javnih rashoda i BDP –nedostatak izračunavanje nije precizno zato što neki javni rashodi mogu biti obuhvaćeni različitim stavkama više puta, a drugo zato što javni rashodi mogu biti finansirani i iz nefiskalnih izvora;

20. Budžetski deficit i deficit tekuće likvidnosti budžeta • deficit posledica većih javnih rashoda i izdataka od javnih prihoda i primanja; • nedostajuća sredstva obezbeđuju se zaduživanjem države; • zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti budžeta - zaduživanje zbog neusklađenih kretanja između prihoda i rashoda u toku budžetske godine; max. visina do 5% od ukupno ostvarenih prihoda u prethodnoj budžetskoj godini; • zaduživanje zbog budžetskog deficita – dug se prenosi unaredne godine i formira javni dug;

21. Javni dug i fiskalna pravila u R Srbiji • novčana obaveza države nastala po osnovu: • ugovora o zaduživanju kod finansijskih organizacija; • emisijom kratkoročnih i dugoročnih dužničkih HoV na domaćem ili inostranom tržištu; • po osnovu aktiviranja datih garancija; • ciljani godišnji fiskalni deficit na srednji rok je 1% BDP; • maksimalni iznos javnog duga 45% BDP;