Upravljanje otpadom Dr Mirjana Đukić, vanredni profesor

1. Upravljanje otpadom Dr Mirjana Đukić, vanredni profesor Specijalizacija iz farmaceutskog menadžmenta, Farmaceutski fakultet u Beogradu 02.02.2008.

2. Upravljanje otpadom predstavlja sistem delatnosti i aktivnosti • prevenciju nastanka otpada, • smanjenje količine otpada, • uspostavljanje, • rad, • zatvaranje i održavanje postrojenja za tretman otpada, • planiranje i kontorla delatnosti i procesa upravljanja otpadom, • transport otpada, • monitoring, • savetovanje i • eudkacije Generalni cilj je da se racionalno troše materijalni resursi, čime se smanjuje količina otpada, a kad se otpad stvori onda se on tretira na način koji aktivno doprinosi ekonomskim, socijalnim i ekološkim ciljevima održivog razvoja.

3. Upravljanje otpadom podrazumeva sledeće mere smanjenja: • Zagađenja voda, vazduha i zemljišta • Opasnosti po biljni i životinjski svet • Opsnosti od nastajanja eksplozija ili požara • Negativnih uticaja na predela i prirodna dobra psebnih vrednosti • Nivoa buke i neprijatnih mirisa

4. Organizacija upravljanja otpadom je u nadležnosti: Republike, autonomnih pokrajina, opština, gradova, Agencije za zaštitu životne sredine (ovlašćene stručne organizacije za ispitivanje otpada) i drugih organa i organizacija u skladu sa zakonom. Utvrđena je i obaveza proizvođača čiji proizvod posle upotrebe postaje opasan otpad (gde spada i farmaceutski otpad), da taj otpad preuzme posle upotrebe, bez naknade troškova.

5. Očuvanje i održivost biosfere uređuje se posebnim zakonima i propisima kojima se uredjuje: • Procena uticaja planova, programa i projekata na životnu sredinu • Integrisano sprećavanje i kontrola zagađenja • Zaštita prirode • Zaštita vazduha, voda, zemljišta, šuma, geoloških resursa • Upravljanje hemikalijama • Upravljanje otpadom • Jonizujuća i nejonizujuća zračenja • Zaštita od buke i vibracija

6. Upravljanje otpadomRegulativa u Srbiji • trenutno ima oko 30 propisa (neki su iz vremena SRJ, a većinu je propisala RS) • nisu usklađeni sa zakonodavstvom EU • ne pokrivaju u potpunosti oblast upravljanja otpadom

7. Zakon o zaštiti životne sredine SG RS br. 135/04 • ureduje delimično pitanja upravljanja otpadom, • samo je dat okvir ovih mera i aktovnosti) sa podzakonskim aktima (tu je data procena, kriterijumi koje deponije moraju da ispunjavaju, metodoligije za provcenu oapsnosti na različitim nivoima tretiranjan otpada • Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (SG RS broj 12/95) • uređuje način postupanja sa pojedinim otpadima koji imaju svojstvo opasnih materija, način vođenja evidencije o vrstama i količinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, skladištenju i odlaganju i daje kategorizaciju otpada u skladu sa Bazelskom konvencijom.

8. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (SC RS broj 25/96, 26/96 i 101/05) • osnovni zakon za regulisanje upravljanja otpadom • uređuje postupanje sa otpadnim materijama koje se mogu koristiti kao sekundarne sirovine, način njihovog prikupljanja, uslove prerade i skladištenja, kao i postupanje sa otpadnim materijama koje nemaju upotrebnu vrednost i ne mogu se koristiti kao sekundarne sirovine, • otpad kao sekundarna sirovina-spaljivanje, skladištenje, reciklaža, način prikupljanja, prerade, skladištenja. • Pravilnik o uslovima i načinu razvrstava­nja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (SG RS broj 55/01) • propisuje bliže uslove i način razvrstavanja, pakovanja i čuvanja otpada - sekundarnih sirovina koje se mogu koristiti neposredno ili doradom, odnosno preradom, a potiču iz tehnoloških procesa proizvodnje, reciklaže, prerade ili regeneracije otpadnih materija, usluga, potrošnje ili drugih delatnosti • sadrži liste otpada i katalog otpada koji su usaglašeni sa propisima EU, • Zakon o komunalnim delatnostima (SG RS broj 16/97 i 42/98) • propisuje komunalne delatnosti i definiše nadležnost opštine/grada da bliže uređuje sakupljanje i odlaganje komunalnog otpada i način vršenja komunalnih delatnosti.

9. Nacionalna strategija upravljanja otpadom (4. juli 2003.- usvojena) Zakon o postupanju sa otpadnim materijama • Određuje osnovnu orijentaciju upravljanja otpadom, kao rezultat razvovja ekonomije, industrije i poljoprivrede • Određuje osnovnu orijentaciju upravljanja otpadom na bazi strateških planova EU • Određuje hijerarhiju mogućih opcija upravljanja otpadom • Usmerava aktivnosti u harmonizaciji zakonodavstva koja je, usled tržišnih zahteva, neizbežna u procesu približavanja zakonodavstvu EU • Identifikuje odgovornosti za otpad i značaji ulogu vlasničkog usmeravanja kapitala • Uspostavlja ciljeve upravljanja otpadom za kratkoročni idugoročni period • Određuje ulogu i zadatke pojedinim društvenim faktorima.

10. Predlog novog Zakona o upravljanju otpadom • ušao je u skupštinsku proceduru, • ima za cilj da obezbedi i osigura uslove za smanjenje nastajanja otpada, • podstakne ponovnu upotrebu i reciklažu otpada, • izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada, • korišćenje otpadaka kao energenata, • pravilno odlaganje otpada. Konceptulano ovaj zakon je u skaldu sa EU regulativom u oblasti upravljanja otpadom, sa mogućnostim za implementaciju međunarodnih obaveza i zahteva. Zasniva se na Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom, koja je usvojena na sednici Vlade Republike Srbije, jula 2003. godine.

11. Osnovna načela Zakona o upravljanju otpadom RS: • načelo održivog razvoja, • načelo blizine u upravljanju otpadom. • načelo regionalnog pristupa upravljanju otpadom, • načelo predostrožnosti, • načelo "zagađivač plaća", • načelo hijerarhije u upravljanju otpadom. • načelo izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu, • načelo odgovornosti. Ova oblast će pravno, u potpunosti biti definsana tek donošenjem podzakonskih akata u skladu sa ovim zakonom.

12. Odredbe ovog zakona se ne primenjuju na: • radioaktivni otpad, • gasove koji se emituju u atmosferu, • otpadne vode osim tečnog otpada, • muljeve iz kanalizacionih sistema • otpad septičkih jama, • otpad životinjskog porekla, • otpad iz rudarstva i kamenoloma i • otpad koji nastaje iz minsko-eksplozivnih i drugih bojnih sredstava i eksploziva.

13. Vrste i klasifikacija otpada Otpad iz domačinstva (kućni otpad) Komercijalni otpad Industrijski otpad Podela po opasnosti po životnu okolinu: Inertni Neopasni Opasni MNZČS –Nacrt zakona o upravljanju otpadom • Opšta podela otrova • Kontrolisan – Otpad iz domačinstva (kućni otpad), komercijalni otpad, industrijski otpad + medicinski otpad • Nekontrolisan – poljoprivredni otpad i otpad iz rudarstva i kamenoloma.

14. MNZČS propisuje: • Katalog otpada (zbirna lista (ne)opasnog otrova prema poreklu i mestu nastanka) • Opšte kategorije otpada • Listu kategorija opasnog otpada prema poreklu i sastavu • Listu opasnih karakteristika otpada • Listu komponenti otpada zbog koji se smatra opasnim • Granične vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu na osnovu kojih se određuje karakter otpada • Listu postupaka i odlaganja i ponovnog iskorišćenja otpada • Vrste, sadržinu i obrazac izveštaja o ispitivanju otpada

15. Opasan otpad: sadrži bar jednu karakteristiku opasnosti (eksplozivnost, organski peroksidi, akutna toksičnost, infektivnost,.......) ili ambalaža u kojoj je bio spakovan. • Neopasni otpad • Biohazardni otpad: opasan otpad iz bolnica, laboratorija, veterninarskih ustanova, klanica, farmi, infektivan otpad, oštre predmete, farmaceutski otpad, genotoksični, hemijski otpad, ..... • Industrijski otpad: iz fabrika i industrijskih postrojenja (izuzev rudnika i kamenoloma) • Inertni otpad: odložen na deponiju ne podleže značajnijim transformacijama. • Komercijalni otpad (ustanove koje se bave sportom, trgovinom, biznisom • Komunalni otpad: kučni otpad ili njemu sličan • Medicinski otpad: sve što se tiče dijagnsotike lečenja ljudi i životinja. • Farmaceutski otpad: u širem smislu:otpad pri proizvodnji i prometu lekova i pomoćnih lekovitih i medicinskih sredstava

16. Razvrstavanje otpada • prema Katalogu otpada - zbirnoj listi neopasnog i opasnog otpada prema mestu nastanka i poreklu.. • Prema regulativama, pravilan, zdravstveno i ekološko bezbednosan postupak se sprovodi samo sa patološkim i antomskim otpadom, kao i radiokativnim.

17. Odlaganje otpada • Otpad se kontrolisano i trajno odlaže na deponiju ako ne postoji druga mogućnost njegovog iskorišćenja i samo ako deponija ispunjava odgovarajuće tehničke, tehnološke i druge uslove propisane dozvolom. • Prema Direktivi EU o deponijama (99/31/EEC), deponije se dele u tri klase za: • opasan, • neopasan ili • inertni otpad. • Predlog zakona utvrđuje i obavezu domaćinstava i drugih proizvođača komunalnog otpada da vrše selekciju radi reciklaže. Jedinica lokalne samouprave uređuje organizovanje i način selekcije otpada radi reciklaže.

18. Opasan otpad Opasni otpad je definisan Bazelskom konvencijom (1989) i ankesima I, II, III i IV. Njime se otpadi definišu kao supstance ili predmeti koji se odlažu prema posebnim postupcima kako je precizno određeno nacionalnim zakonodavstvom. • ima prioritet u pogledu tretmana, a on se vrši samo u postrojenjima koja imaju dozvolu za to. • pakuje se i obeležava na način koji obezbeđuje minimalan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu. • Zabranjeno je mešanje različitih kategorija opasnog otpada ili njegovo mešanje sa neopasnim otpadom, kao i razblaživanje opasnog otpada radi ispuštanja u životnu sredinu. • ne sme se odlagati ako prethodno nije sproveden postupak za smanjenje sadržaja opasnih komponenata, njihovih svojstava, mase i zapremine.

19. Bazelska konvencija o kontroli prekograničnog kretanja opasnog otpada i njegovom odlaganju Jedna od najvažnijih konvencija iz Programa UN za životnu sredinu Unilateralni sporazum o životnoj sredini. Bazelska konvencija je usvojena marta 1989., a na snagu je stupila 5. maja 1992. godine. Do 2002. godine, 148 zemalja sveta, a među njima i naša zemlja, ratifikovalo je Konvenciju. Najvažniji cilj Bazelske konvencije je ekološki racionalno upravljanje opasnim otpadom.

20. Medicinski otpad (MO) Otpad iz objekata gde se vrši zdravstvena zaštita ljudi (infektivni, hemijski, toksični i farmaceutski otpad, citotoksični lekovi, oštri insturmenti i dr.). Ovaj otpad pored humanog podrazumeva i otpad životinjskog porekla (veterinarske laboratorije, kafiterije, uginjavanje na ulici-psi bez veterinarskog nadzora), što usložnjava problem.

21. Otpad koji sadrži dovoljan broj virulentnih patogenih mikroorganizama da se nakon kontakta sa njim može javiti infektivno oboljenje. Infektivnost je glavna osobina ovog otpada. Podela može biti na više načina, najčešće na osnovu porekla i konzistencije. Kanadski propisi o tipovima MO: Humani anatomski otpad (delovi organa i tkiva) Anatomski optad životinja (delovi organa, tkiva i tkivne tečnosti, osim ako postoji potvrda ovalšćenog lica da otpad nije infektivan) Otpad iz mikrobioloških laboratorija (kulture ćelija) Krv i telesne tešnosti i tkivne tečnosti Klinički i labortrijski mateijal Najčešća definicija MO

22. MO • Kao i za druge vrste otpada i za MO se malo zna, bilo da se radi o vrsti ili količini (uglavnom prema broju kontejnera). • U većini zdrvastvenih ustanova se ne vrši razdvajanje infektivnog od drugog MO, već se zajedno baca. • U isturenim seoskim ambulantama domova zdravlja se spaljuje na otvorenom ili se baca ne sosko smetlišete, ukoloko postoji. • Ovaj otpad se pakuje u u plastične vreće, zatvara lepljivom trakom i odlaže u nemenski hladnjak. Odatle ga peruzima nadležno javno komunalno perduzeće koje vrši spaljivanje ili sahranjivanje. • Zdravstvene ustanove koje posedujeu INSINERATOR, same vrše spaljivanje.

23. MO se pakuje u u plastične vreće, zatvara lepljivom trakom i odlaže u nemenski hladnjak. Odatle ga peruzima nadležno javno komunalno perduzeće koje vrši spaljivanje ili sahranjivanje. • Zdravstvene ustanove koje poseduju INSINERATOR, same vrše spaljivanje. • Radioaktivni otpad se prikuplja u posebne namenske sudove i kod nas, odlaže od strane Instituta za nuklearne nauke «Vinča» koji je ovlašćen i ima posebna spremišta za odlaganje nisko, srdenje i visoko radioaktivnog otpada.

24. Biohazardni otpad • Biodegradibilni otpad je otpad pogodan za anaerobnu ili aerobnu razgradnju (hrana, baštenski otpad, papir, karton itd.). • Stvaranje biohazardnog materijala je neujednačeno. • Procena je da je od ukupnog MO 15% biohazardno, i na godišnjem nivou biohazardni otpad iznosi 10.000 tona u Srbiji.

25. Veterinarski otpad- otpad animalnog porekla - Podela otpada animalnog porekla ( EU) u 3 kategorije: • Leševi životinja zaraženih BSE (bolest ludih krava), drugim opasnim uzročnicima, kao i onih koje su tretirane nelegalnim supstancama. • Ostaci uginulih bolesnih životinja ili ostatci veterinarskih lekova • Ostaci uginulih zdravih životinja, delovi zaklanih životinja koji se ne koriste u komercijalne svrhe - koža, odmašćene kosti, krv (izuzev preživara).

26. Otpad iz veterinarskih stanica je mali i odlaže su jame-grobnice, gde postoje, ili se spaljuje na otvorenom. Instituti i zavodi uginule životinje pakuju u u plastične vreće, zatvara lepljivom trakom i odlaže u specijalni zamrzivač odakle se transportuje u spalinoicu (kod nas je to u Ovči) ili sapljuju u sopstvenoj kotlarnici. Odatle ga peruzima nadležno javno komunalno perduzeće koje vrši spaljivanje ili sahranjivanje. • Na farmama i u klanicama se stvarju velike količeine biootpada (1 goveče = opterećenju od 30 ljudi, 1 svinje = opterećenju od 5 ljudi), te se računa da je u Srbiji ovaj otpad ekvivalentan opterećenju od 9.000.000 ljudi. Deo ovog otpada se koristi za đubrenje, ali deo zagađuje čovekovu okolinu posbeno površinske i podzemne vode. • Pri velikim klanicama i farmama krupne ili sitne stoke postoje kafilerije koje se bave zbrinajvanjem ovog otpada. Prerada se vrši u destruktorima na 135 C pod povećanim pritiskom.

27. Farmaceutski otpad (FO) Definicija: Otpad koji nastaje prilikom prozvodnje i prometa lekova, pomoćnih lekovitih i medicinskih sredstava. Po mestu nastanka ovaj otpad se može kategorisati na: • Komunalni (FO iz domaćinstava) • Specijalni (FO iz bolnica) • Opasan otapad (FO iz bolnica i industrijski) • Lekovi sa isteklim rokom upotrebe (manje efikasni, ili usled raspada mogu ostvariti neželjene i štetne efekte) su štetni po zdravlje ljudi, a ako su ovi lekovi i nepropisno skladišteni mogu biti hazard po čovekovu okolinu (kontminacija izvorišta ili lokalnih izvora koje koristi lokalno stanovništvo ili divljač). • S druge strane, nekontorlisano odloženi lekovi mogu doći u ruke osoba koje preturaju po neobezbeđenim smetlištima, deponijama. • Krađa lekova sa skladišta otpadnih lekova može dovesti do toga da se oni ponovo nađu u prodaji.

28. Aneks I: Kategorije kontrolisanog otpada: Y1 - Klinički otpad od medicinskih tretmana u bolnicama, medicinskim centrima i klinikama Y2 – Otpad koji potiče iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda Y3 – otpad od farmaceutskih proizvoda, droga, lekova Y4 – Otpadi iz proizvodnje, formulacije i korišćenja biocida i fitofarmacutskih proizvoda Aneks III: Osobine opasnih materija Eksplozivne materije Zapaljive tečnosti Zapaljive čvrste materije Samozapaljive materije Materije koje u kontaktu sa vodom oslobadjaju zapaljive gasove Oksidirajuće materije Organski peroskidi Otrovne materije (akutna toksičnost) Zarazne materije Korozivne materije Materije koje u kontaktu sa vazduhom ili vodom oslobadjaju otrovne gasove Toksične materije (odložena ili hronična toksičnost) Ekotoksične materije Materije koje polse odlaganja mogu oštetiti druge materije Aneksi Bazelske konvencije Aneks IV: Operacije i postupci prerade u cilju konačnog tretmana opasnih materija

29. Količina otpada u Srbiji • srednja vrednost mase komunalnog otpada u Republici Srbiji oko 0,8 kg po stanovniku dnevno. • Organizovanim prikupljanjem otpada od strane javih komunalnih preduzeća, obuhvaćeno je između 60 i 70% stanovništva, ili oko 5 miliona građana. • Ne postoje pouzdani podaci o količinama opasnog otpada koji se stvara u industriji, ali se procenjuje da on godišnje iznosi od 260.000 - 400.000 t. • Godišnje se u svim zdravstvenim ustanovama prikupi oko 70.000 t medicinskog otpada, od čega je 9.600 t infektivnog medicinskog otpada. • Za sada, u Republici Srbiji ne postoji organizovan sistem upravljanja otpadom, od njegovog nastanka, sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, do konačnog odlaganja, iako je Republika Srbija potpisnica Bazelske konvencije o prekograničnom kretanju opasnog otpada i njegovom odlaganju (Zakon o ratifikaciji Bazelske konvencije, SI SRJ, Međunarodni ugovori, broj 2/99.). Još uvek se obaveza upravljanja otpadom dosledno ne sprovodi.

30. Evropska regulativa u oblasti farmacije • farmaceutska industrija je jedan od najregulisanijih industrijskih sektora • usmerena je ka obezbeđenju visokog kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti lekova, Osnovni zahtevi koje proizvođač lekova za upotrebu kod ljudi u EU mora ispuniti dati su u Direktivi 2001/83/EC i njenim izmenama, kao i u drugim zakonskim odredbama EU.

31. Direktiva 2001/83/EC sa izmenamavertikalne zakonske regulative Proizvođač mora ispuniti sledeće propisane uslove: • u pogledu bezbednosti - procena rizika koje određeni lek može imati po životnu sredinu (Environmental Risk Assesment) • u dva osnovna dokumenta o leku namenjena stručnoj i opštoj javnosti dati: • sažetak glavnih karakteristika leka i uputstvo za pacijenta • opšte iii posebne načine odlaganja ili uništavanja lekova sa isteklim rokom trajanja ili neiskorištenih lekova.

32. Druge EU zakonske odredbehorizontalne zakonske regulative Obim odredbama se ne navode direktno učesnici u lancu proizvodnje, distribucije i prometu lekovima • Direktiva o kontroli emisije rastvarača (Control of Solvent Emissions Directive, 1999/13/EC) • Cilj: smanjenje emisije isparljivih organskih jedinjenja, • Direktiva o pakovanju i otpadu poreklom od pakovnog materijala (Packaging and Packaging Waste Directive. 94/62/EC): • Cilj: racionalna upotreba materijala za pakovanje, kao i njegova reciklaža i ponovna upotreba, • Direktiva o otpadu i odluka o klasifikaciji otpada (Waste Directive 75/442/EEC i Commission Decision 2001/1 18/EC).

33. Propis: Sistem upravljanja zdravljem, bezbednosti i životnom sredinom Farmaceutske kompanije ih samostalno uvode (visoki etički principi) Health Safety and Environmental/HSE management system

34. Take- BackScheme-TBSapoteka Odredbe koje propisuje sistem povraćaja lekova (sakupljanje, odlaganje i uništavanje neiskorišćenih i lekova sa isteklim rokom trajanja): • centralnu ulogu u ovom sistemu ima apoteka, • u većini zemalja EU ova odredba je regulisana nacinalnom regulativom, a finansijska sredstava obezbeđuju država, apoteke, veledrogerije, a najvećim delom sam proizvođač.

35. Take- BackScheme-TBSdomaćinstava TBS sistem sakupljanja, odlaganja i uništavanja neiskorišćenih i lekova sa isteklim rokom trajanja poreklom iz domaćinstava pokazao se kao veoma efikasan u državama članicama EU

36. Literatura • Diplomski rad. Upravljanje medicinskim otpadom. Student: Marija Petrović. Unstitut za toksikologiju, Farmaceutski fakultet, Univerziteta u Beogradu, 2006. • Farmaceutska praksa (57): Novembar, 2006; specijalni broj.