UPRAVLJANJE RIZIKOM

1. UPRAVLJANJE RIZIKOM Doc drPredragCvetičanin 08.05.2014

2. UPRAVLJANJE RIZIKOM • Svi organizatori događaja su suočeni sa različitim rizicima. • Rizik predstavlja mogućnost da će nešto poći „po zlu“ • Rizik se može ogledati u krizi novčanog toka, strajku radnika, negativnom publicitetu ili lošem vremenu. • Upravljanje rizikom podrazumeva proces identifikovanja takvih rizika, njihovog procenjivanja i upravljanja njima.

3. STANDARDI UPRAVLJANJA RIZIKOM • Upravljanje rizikom je izraz koji se upotrebljava za logičku i sistematsku kontrolu identifikovanja, analize, procene, postupanja, nadzora, i komunikciranja rizika povezanih sa bilo kojom aktivnošću, funkcijom ili procesom na način koji organizacijama omogućavva minimiziranje gubitaka i maksimiziranje prilika. • Prilikom upravljanja rizikom jednako je važna identifikacija prilika, kao i izbegavanje ili smanjivanje gubitaka.

4. UPRAVLJANJE RIZIKOM • Važni aspekti upravljanja rizikom uključuju: • načine identifikacije i analize rizika, • načine određivanja prioritetnih rizika • načine nadzora i svođenja rizika na najmanju moguću meru. • Pri planiranju događaja trebalo bi imati u vidu rizike poput: prirodnih nepogoda, finansijskog rizika, pravnih rizika, rizika povezanih sa tehnologijom, rizikapovezani sa lošom organizacijom i sl.

5. PRIRODNE NEPOGODE • Čak i ako nema neposrednog uticaja na događaj, loše vreme će smanjiti broj posetilaca događaja, osim ako se ne osigura primerena zaštita od vremenskih nepogoda. • Kiša i olujno vreme takođe imajuuticaja na raspoloženje i motivisanost ljudi, što može predstavljati ozbiljan problem koji iziskuje pažljivo planiranje (oluje, poplave, vatra)

6. FINANSIJSKI RIZIK • Finansijski rizik podrazumeva: • nepredviđene troškove, • prihode niže od očekivanih, • visoke devizne kurseve, • opšte pogoršanje ekonomskih prilika i • pad raspoloživog dohotka potencijalnih posetilaca, • kao i pronevere, kazne i teškoće sa novčanim tokom (cash flow)

7. PRAVNI RIZIK • Pravni rizici obuhvataju sporove između organizatora događaja i klijenta i/ili organizatora događaja i kooperanata (nerealistična očekivanja klijenta ili neispunjene obaveze kooperanata) • Do sporova takođe može doći ako prostor ne zadovoljava potrebne standarde (snabdevanje strujom, vodom, grejanjem ili neadekvatan pristup vozilima) • Nepoštovanje zakonskih propisa (npr. točenje alkohola maloletnicima) je takođe oblik pravnog rizika.

8. RIZICI POVEZANI S TEHNOLOGIJOM • Tehnički kvarovi predstavljaju sve veći rizik na događajima, koji se danasodržavaju na vrlo visokom nivou i koji u velikoj meri zavise od kompjuterskog programiranja i uspešnog rada računarskih mreža. • Danas se već standardom smatra posedovanje jos jednog seta opreme (od kompjuterske do opreme za ozvučavanje) koji se mogu iskoristiti ako dođe do kvara.

9. LOŠA ORGANIZACIJA • Za uspešno odvijanje događaja potrebni su dobra organizacija, detaljno planiranje i dobri međuljudskih odnosi među zaposlenima. • Loša organizacija ili međuljudski problemi, posebno na višim nivoima menadžmenta, mogu sprečiti ostvarivanje ciljeva događaja. • Oba rizika su potencijalno vrlo ozbiljna.

10. RIZICI NA SPORTSKIM DOGAĐAJIMA • Na sportskim događajima postoje dodatni rizici koji su povezani sa opasnostima za učesnike i za publiku. • Npr. u većini biciklističkih ili automobilističkih trka postoji opasnost od povreda i za vozače i za gledaoce.

11. RIZICI NA SPORTSKIM DOGAĐAJIMA • Određivanje sigurnosnih standarda za sportske događaje zavisi od čitavog niza činilaca: • Nivoa rizika koji se za učesnike i publiku smatra prihvatljivim • Važećih zakonskih odredbi i ranijih slučajeva • Dostupnosti različitih rešenja prilikom upravljanja rizikom • Razvoja i implementacije planova, procedura i kontrolnih mehanizama

12. PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM • Procesupravljanjarizikomsastoji se od tri koraka: 1. Identifikcija rizika 2. Procena rizika 3. Upravljanje rizikom • Ovaj proces omogućava organizatorima događaja da identifikuju rizike i odrede koji će među njima imati prioritet, te da preduzmu korake koji će sprečiti nastanak problema (te planove za slučaj kada do problema ipak dođe)

13. IDENTIFIKACIJA RIZIKA • Prvi korak je identifikacija rizika te određivanje kada bise problem mogao pojaviti. • U moguće rizika spadaju: požar, rad sa opasnim supstancama, neispravna električna oprema, neoprezno odlaganje teških predmeta, privremeno postavljeni objekti u prostoru održavanja događaja, itd. • Prilikom organizacije velikih događaja, dobro bi bilo angažovati konsultante za upravljanje rizikom.

14. PROCENA RIZIKA • Nakon što smo identifikovali potencijalne rizike, treba proceniti verovatnost njihovog nastupanja. • Trebalo bi postaviti sledeća pitanja: • Kolika je verovatnoća da će se rizik ostvariti? • Ko će biti izložen riziku? • Kakav je bio uticaj tog rizika u sličnim okolnostima? • Kako će ljudi reagovati na ovaj rizik?

15. UPRAVLJANJE RIZICIMA • Nakon određivanja prioritetnih rizika, u poslednjem koraku treba pronaći način na koji će se njima najefektivnije upravljati. • Metode kontrole obuhvataju: 1. Eliminacijske planove za potpuno uklanjanje rizika (npr. postavljanje nadstrešnica koje će zaštititi gledaoce od kiše) 2. Supstitucijske planove (potraga za bolje dizajniranim gledalištem) 3. Izolacijske planove (npr. izolacija opasne ili bučne opreme)

16. UPRAVLJANJE RIZICIMA 4. Tehničke kontrolne mehanizme (npr. korišćenje sigurnosnih ograda kako bi se ograničio pristup i nadzirala publika) 5. Administrativne kontrolne mehanizme (npr. postavljanje znakova upozorenja i detaljna edukacija zaposlenih o procedurama) 6. Izrada planova za nepredviđene slučajeve (npr. defnisanje planova evakuacije za situacije u kojima se rizike ne može izbeći)

17. IZVEŠTAVANJE O INCIDENTIMA • Izveštavanje o incidentima je važan deo kontrolnog procesa i vrlo je važno da svaki član organizacijskog tima s tim bude upoznat. • Za svaki problem, od žalbi klijenata, do nezgoda i padova, trebalo bi ispuniti izvešaj o incidentu. • Nakon toga uprava može ustanoviti da li postoje pravilnosti u javljanju incidenata i odrediti na koji način bi se rizicima moglo bolje upravljati.

18. IZVEŠTAVANJE O INCIDENTIMA • Razlozi za vođenje dokumentacije povezane s rizikom: • Kako bismo pokazali postojanje prikladnog procesa • Kako bismo izradili evaluaciju incidenata i odgovora na njih • Kako bismo omogućili nadzor, procenu i sprovođenje poboljšanja upravljanju rizikom

19. IZVEŠTAVANJE O INCIDENTIMA • Ovakav pristup rezultiraće: • Smanjenjem problemma, nezgoda i incidenata • Preciznijim poštovanjem zakonskih odredbi • Smanjenjem potencijalne odgovornosti • Povećanjem radne uspešnosti • Zadovoljstvom klijenata • Izbegavanjem kontraverznih pitanja i negativne medijske pažnje

20. PLANOVI AKCIJE U HITNIM SLUČAJEVIMA • Svako događanje i objekt morali bi imati planove akcije u hitnim slučajevima koji se obično nazivaju ERP planovima (emerency response plan) • Oni se najčešće izrađuju u saradnji sa profesionalnim konsultantima koji takođe edukuju zaposlene o raznicim procedurama (npr procedurama o evakuaciji)

21. SIGURNOST, UPRAVLJANJE MASAMA I KONTROLA MASA Doc drPredragCvetičanin 08.05.2014

22. SIGURNOST • Sigurnost publike, zaposlenih i dobavljača najviši je prioritet svakog organizatora događaja. • Osiguranje je po pravilu potrebno za prostor, opremu, novac i druge vrednosti, ali najvažniji zadatak većine osoblja zaduženog za osiguranje na događaju jeste da osiguraju da prave osobe imaju pristup specifičnim područjima na mestu organizacije događaja (legitimacije) i da ispravno reaguju u slučaju nezgode ili hitnog slučaja.

23. OSIGURANJE • Prilikom organizacije osiguranja za događanja moramo imati na umu nekoliko stvari. • Prvo moramo izračunati broj potrebnih zaposlenih za poslove osiguranja. • Ako prostor održavanja događaja zauzima veliku površinu, moraćemo obezbediti i vozila i opremu. • Konačno, nivo potencijalne opasnosti će odrediti da li je potrebno da članovi obezbeđenja nose oružje ili ne (dozvole za rad i dozvole za nošenje oružja)

24. OSIGURANJE • Zaposleni u osiguranju angažuju se za obavljanje sledećih zadataka: • Posao telohranitelja, izbacivača ili kontrole mase • Patroliranje tokomm događaja i zaštita prostora • Postavljanje i održavanje sigurnosne opreme • Davanje saveta o sigurnosnoj opremi i procedurama • Obuka zaposlenih o sigurnosnim procedurama

25. POLICIJA • Održavanje događaja se uvek u zakonskom roku mora prijaviti policiji i od njih zatražiti odgovarajuća zaštita. • Broj potrebnih policajaca dogovaraju policija i organizator događaja, a on je određen prošlim incidentima na sličnim događajima i dostupnošću alkohola na događaju.

26. UPRAVLJANJE MASAMA • Upravljanjemasamaje termin koji se odnosi na preduzimanjekorakazaorganizacijui upravljanje masama posetilaca koje su u mirnom stanju, dok se izraz kontrola masa koristi za aktivnosti usmerene na kontrolu ponašanja mase posetilaca koji su u stanju panike (izvan kontrole) • Osoblje zaduženo za osiguranje i kompanije za osiguranje važnu ulogu u kontroli masa, kao i aktivnosti prve medicinske pomoći.

27. PLAN UPRAVLJANJA MASAMA • Prilikom izrade ovakve vrste planova treba imati na umu: • Broj ljudi u prostoru (publika, zaposleni, dobavljači) • Očekivano ponašanje gledalaca (posebno u slučajevima gde je u prošlosti bilo problema) • Vreme održavanja događaja • Fizički raspored prostora i drugih objekata • Usluge osiguranja koje moramo pružiti sami ili za to unajmiti profesionalnu kompaniju • Zakonske uslove i opšte smernice osiguranja

28. PLAN UPRAVLJANJA MASAMA • Planom upravljanja masama obuhvaćene su lako dostupne informacije, poput dimenzija prostora ili lokacije, ali on mora obuhvatiti i predviđanja, poput očekivanog broja gledalaca u određenim periodima događaja i njihovo kretanje lokacijom. • Iz perspektive upravljanja masama najproblematičniji su periodu u kojima ima najviše posetilaca, pa se plan mora usredsrediti na njih.

29. PLAN UPRAVLJANJA MASAMA • U planu moramo: • Proceniti nivo posećenosti za pojedine dane i sate događaja • Proceniti broj ljudi koji će koristiti javne prolaze, pojedine ulaze, pojedina sedišta i prolaze u određenim periodima događaja • Proceniti broj vratara i zaposlenih zaduženih za usluge i obezbeđenje • Odrediti šta je potrebno za mere kontrole masa (npr, ograda)

30. PLAN UPRAVLJANJA MASAMA • Odrediti područja na lokaciji događaja koja moraju ostati nedostupna za publiku (i zaposlene) • Definisati proces identifikacije određenih osoba koje imaju pravo pristupa zabranjenim područjima • Identifikovati potencijalne opasnosti (npr. skele i privremene objekte)

31. PLAN UPRAVLJANJA MASAMA • Identifikovati puteve kojima će osoblje hitnih službi (hitna pomoć, vatrogasci) ući i napustiti lokaciju. • Osigurati sredstva za komunikaciju za sve zaposlene koji rade na lokaciji. • Uspostaviti komandni lanac za izveštavanje o incidentima • Definisati procedure provere sigurnosnosne opreme (npr. opreme za gašenje požara)

32. PLAN UPRAVLJANJA MASAMA • Identifikovati sigurnosne potrebe specifičnih grupa ljudi (npr. osoba sa invaliditetom, dece, izvođača) • Odrediti šta je sve potrebno i šta sve treba nabavi za prvu pomoć • Razviti plan delovanja u hitnim slučajevima (ERP) • Napraviti plan evakuacije te započeti sa obukom i vežbama za osoblje.

33. NAJVEĆI RIZICI • Među najvećim opasnostima povezanim sa upravljanjem i kontrolom masa i evakuacijom nalaze se: • Nesreće pri nekontrolisanom kretanju mase, prevelike gužve, prenatrpanost prostora • Požar i dim (posebno u zatvorenim prostorima) • Vrućina, kvar u sistemu za klimatizaciju ili kvar osvetljenja i panika u publici zbog mraka

34. NAJVEĆI RIZICI • Rušenje zgrada i drugih objekata • Saobraćajne nesreće • Terorističke pretnje, pretnje po sigurnost VIP osoba (atentati) • Curenje plina ili druge forme ekoloških opasnosti • Poplave, potresi i druge prirodne katastrofe

35. UPRAVLJANJE MASAMA • Nakon što smo identifikovali raspon rizika – posebno rizike poput prenatrpanosti i prevelike gužve – moramo analizirati okolnosti koje bi mogle dovesti do lošeg ili destruktivnog ponašanja. • Trebalo bi odrediti prioritetne rizike i uraditi planove za njihovo izbegavanje (preduzeti preventivne mere) ili za njihovo rešavanje, ako do njih ipak dođe (mere za vanredne situacije) • Treba predvideti i mogućnost uništavanja imovine od strane gledalaca i procedure izbacivanja nasilnih gledalaca.

36. PLANOVI ZA VANREDNE SITUACIJE • Svaka kompanija mora imati smernice za hitne slučajeve koji utiču na odvijanje radnih operacija. Smernice moraju obuhvatiti komunikacijske protokole i procedure za evakuaciju. • Plan za upravljanje kriznim situacijama (Crisis Management Plan – CMP) predstavlja detaljni vodič koji određuje sve detalje politike i procedura za hitne slučajeve. • Plan uključuje i formiranje tima za upravljanje kriznim situacijama i tima za evakuaciju.

37. PLANOVI ZA VANREDNE SITUACIJE • Tim za upravljanje kriznim situacijama odgovoran je za reagovanja u ovim, vanrednim situacijama. • Članovi tima bi trebalo da budu prisutni za vreme odvijanja događaja, da imaju sposobnost vođenja i donošenja pravih odluka pod pritiskom i biti u stanju jasno komunicirati sa korisnicima njihovih usluga.

38. PROCEDURE ZA EVAKUACIJU • Svi zaposleni moraju proći obuku za evakuaciju. Trebalo bi obezbediti da: • Ostanu smireni • Poštuju pravila • Slušaju i slede uputstva članova tima za vanredne situacije • Pruže informacije gledaocima kada im se to naloži • Pridržavaju se svih sigurnosnih procedura (ne koriste lift, slede puteve evakuacije, ne blokiraju radio vezu, itd)

39. VIDEO PRIMERI • https://www.youtube.com/watch?v=U3rGWsopBtc • https://www.youtube.com/watch?v=siVKK8dYoEw&hd=1 • https://www.youtube.com/watch?v=aBJRFENKGvI&list=PLCE1CB349EEC9C47B&hd=1