Prezentacija QM 31

1. Prezentacija QM 31

2. Sadržaj • Privredni trendovi, ekonomske politike i reforme:analize, projekcije i preporuke • Istraživanja (dostupna na www.FREN.org.rs): • Osvrt 1. Arsić, M. “Fiskalna konsolidacija, monetarna politika i reforme” • Osvrt 2. Ranđelović, S. “Analiza parametarske reforme poreza na dobit preduzeća u Srbiji” • LupaRistić, B. i Mijušković V.“Preporuke za unapređenje politike zaštite konkurencije u Srbiji na osnovu dosadašnjih iskustava i uporedne analize više zemalja”

3. Osnovnitrendovi i ocene • Privredapokazuje znake poboljšanja: BDPsporo raste, inflacija je oborena, spoljni deficit je smanjen • ... ipak, nezaposlenost stagnira na visokom nivou, neravnoteže su visoke, opasnost od krize javnog i spoljnog duga je odložena, ali nije otklonjena • Fiskalna politika je restriktivnija nego prošle godine, ali će deficit biti veći od planiranog • Postoji prostor za smanjenje restriktivnosti monetarne politike – umereno i oprezno • Zastoj u sprovođenju reformi

4. Privredna aktivnost Desezonirani BDP, 2008.g.=100 • Početak trajnijeg, ali sporog oporavaka • Oporavak je koncentrisan u nekoliko grana, ostatak privrede stagnira ili je u recesiji • Ovakav rast nije dovoljan da se otvore nova radna mesta • Za ubrzanje rasta neophodno je pokretanje ostalih delatnosti, ali i oporavak EU • Dobro je što je izvoz glavni pokretač rasta na strani tražnje, loše je što su investicije, kao drugi poželjan pokretač rasta, niske i opadaju • Ekonomsku politiku treba voditi kao da je privreda u recesiji Jedinični troškovi rada u EUR

5. Tržište rada • Stanje na tržištu rada je i dalje krajnje nepovoljno i nema signala poboljšanja • Podatke RZS o poboljšanju na tržištu rada treba uzeti sa krajnjom rezervom: • nisu u skladu sa kretanjem BDP, potrošnje, poreza, doprinosa, ne mogu se objasniti sezonskim faktorima (videti poglavlje o tržištu rada) • verovatno je promenjena metodologija, pa su podaci za oktobar neuporedivi sa prethodnim podacima • Predlozi za povećanje minimalne cene rada su neadekvatni: • ne povećava se cena usluga za kojom je mala tražnja, • odnos minimalne i prosečne zarade u Srbiji je već sada visok, destimuliše zapošljavanje i podstiče rad na crno, • Vlada treba da vodi računa ne samo o interesima zaposlenih nego i o šansama nezaposlenih da nađu posao • Za povećanje zaposlenosti neophodno je • rast BDP od 4-5% godišnje, • povećanje fleksibilnosti tržišta rada, • smanjenje fiskalnog opterećenja rada uz povećanje drugih poreza.

6. Inflacija: novije kretanje i očekivanja • Inflacija je od novembra 2012 naglo oborena • Iscrpljeni suefekti: • deprecijacije dinara i fiskalne ekspanzije iz prvog polugođa • povećanja poreza i rasta cena hrane usled suše • Ključni doprinos obaranju inflacije dala je restriktivna monetarna politika • Do kraja godine očekuje se niska inflacija uz povremene skokove usled povećanja administrativno kontrolisanih cena Međugodišnja inflacija, u %

7. Varijabilnost inflacije /2 Anualizovana inflacija, u % • Prosečna inflacija u Srbiji je visoka i izrazito varijabilna • Razlozi varijabilnosti inflacije: • varijabilnost kursa – ovaj uzrok nije dovoljno prepoznat • varijabilnost cena poljoprivrednih proizvoda – ovaj uzrok je prepoznat

8. Kurs dinara • Od sredine oktobra kurs dinara je stabilizovan • restriktivna monetarna politika • visok priliv deviza usled zaduživanja države • Stabilizaciji kursa je prethodila snažna deprecijacija do avgusta, kao i snažna aprecijacija od avgusta do oktobra • Visoka varijabilnost kursa ima naročito velike efekte u evroiziranoj privredi: • izaziva varijabilnost inflacije, • stvara kapitalne gubitke i dobitke. • Kretanje kursa do kraja godine zavisiće od priliva kapitala i monetarne politike • Imajući u vidi kratkoročne i dugoročne efekte na privredu i građane važno je da se spreči jačanje dinara, blago slabljenje dugoročno bi bilo poželjeno • Rasprava o alternativnim režima kursa je legitimna, bilo bi dobro i da je argumentovana • u kratkom roku je pogodniji fleksibilni kurs • postoje snažni razlozi za i protiv fleksibilnog i fiksnog kursa u srednjem roku

9. Spoljno ekonomski odnosi /1 Pokrivenostuvozaizvozom • U Q4 deficit u tekućem bilansu opada, a u kapitalnom je ostvaren suficit • Smanjivanje deficita u tekućem bilansu je na zdravim osnovama – raste izvoz • ali ima ograničen domet, koncentrisan je na nekoliko delatnosti • Suficit u kapitalnom je neodrživ jer je rezultat zaduživanja države, • priliv privatnog kapitala u ovoj godini verovatno neće preći 1 mlrd evra • Iako je smanjen deficit u tekućem platnom bilansu je još uvek visok • jačanje kursa dinara može da uspori/zaustavi smanjivanje deficita u tekućem bilansu • Za smanjivanje deficita je neophodna: • blaga deprecijacija dinara • stimulativan ambijent za proizvodnju razmenljivih dobara ≈ reindustrijalizacija

10. Spoljno ekonomski odnosi /2 • Postoji opasnost od platnobilansne krize • spoljni dug je blizu 90% BDP, • troškovi servisiranja duga u narednim godinama biće vrlo visoki • deficit u tekućem bilansu još uvek visok, • priliv privatnog stranog kapitala mali i vrlo varijabilan Spoljni dug, %BDP

11. Fiskalna politika u 2012 Konsolidovani fiskalni deficit, % BDP Javni dug, % BDP • Fiskalna politika u 2012. bila je izrazito promenljiva: • snažna ekspanzija u periodu jan-maj • restriktivna jun-septembar • ekspanzivna u Q4. • Rezultat: fiskalni deficit od 6,6% BDP i javni dug od 61% BDP

12. Fiskalna politika na početku 2013. • Rezultati u prva dva meseca su slabiji od planiranih: • deficit budžeta 35 mlrd dinara od planiranih 122 za celu godinu • konsolidovani deficit 22,7 mlrd dinara od planiranih 132 za celu godinu • Rezultati u toku godine će se poboljšati zbog: • očekivanog oporavka privrede, • odložene naplate nekih poreza, • suzbijanja sive ekonomije (?) • Ipak rezultati će biti slabiji od planiranih: • konsolidovani deficit oko 4,5% BPD, umesto planiranih 3,6%, • Visoka razlika u kretanju konsolidovanog deficita i deficita budžeta Republike: • nije samo rezultat sezonskih faktora • ukazuje na neusklađenost poreza i obaveza po nivoima države - neravnoteža izazvana tzv. fiskalnom decentralizacijom

13. Prvi rezultati programa fiskalne konsolidacije • Fiskalna konsolidacija na strani poreza stupila je na snagu u oktobru 2012, a na strani rashoda početkom 2013. godine • očekivano je da će deficit u 2013. biti smanjen na oko 4% BDP, umesto zvanično planiranih 3,6% BDP • na osnovu podataka u prva dva meseca deficit će verovatno iznositi oko 4,5% BDP • Očekivano je da će PDV doneti dodatnih 0,7% BDP - na osnovu podataka iz prva četiri meseca primene rast će iznositi oko 0,5-0,6% BDP • Očekivano je da će povećanje akciza doneti 0,2% BDP - ovo je moguće, ali je neobična varijabilnost u naplati akciza • Postoje rizici da se pojave novi rashodi, koji nisu planirani (Železara Smederevo) - prostor za ove rashode stvoriti preraspodelom, a ne povećanjem rashoda • Neophodno je da se se prati izvršenje budžeta po kvartalima i da se primene korektivne mere kako konsolidovani deficit ne bi prešao 4% BDP • bezbolna mera za građane i privredu je preraspodela rashoda od lokalnih zajednica ka Republici – smanjio bi se deficit, a povećala bi se efikasnost

14. Da li prvi rezultati fiskalne konsolidacije nagoveštavaju uspeh programa? • Krajem prethodne godine povećani su porezi, ograničen je rast plata i penzija, smanjeni su neki rashodi, a fiskalni deficit će biti na nivou 2009-2010. godine tj. iznosiće oko 4,5% BDP. Da li se uopšte može govoriti o početnom uspehu programa fiskalne konsolidacije? • U odnosu na 2009-2010 izvršena je tzv. fiskalna decentralizacija, ukinuti su privremeni porezi, ukinute su neke kvazifiskalne dažbine, smanjeni su prihodi od carina, blaže su mere štednje na strani rashoda • Mere za 2013. godinu predstavljaju samo prvi korak, da li će program biti uspešan zavisi presudno od toga da li će se doneti korektivne mere tokom ove godine i da li će se smanjiti javna potrošnja za dodatna 2 p.p. u 2014. godini • Prevremena otplata pojedinih dugova države finansirana je novim zaduživanjem (refinansiranje), koje se sada obavlja pod povoljnijim uslovima, što se ocenjuje kao ispravno • Međutim, u javnosti se širi utisak o povoljnim kretanjima u javnim finansijama, i velikoj likvidnosti državnog budžeta što može dovesti do pritiska javnosti za povećanje određenih izdataka (plate, penzije, subvencije) ili otežati uvođenje dodatnih mera štednje, ukoliko to bude bilo neophodno

15. Monetarna politika /1 • U drugoj polovini godine monetarna politika ključno doprinela obaranju inflacije • Pomoć u obaranju inflacije monetarna politika je dobila od • restriktivne fiskalne politike u periodu jun-septembar, • priliva stranog kapitala po osnovu zaduživanja države=>jačanje kursa => pad inflacije • Ocenjuje se da postoji prostor za smanjenje restriktivnosti monetrana politike: • inflacija je niska, • veći deo privrede je u recesiji, • deficit tekućeg bilansa je smanjen, ali i dalje visok • dinar je preterano ojačao - nije u skladu sa konkurentnošću privrede • Postoji rizik da se ponovi scenario iz 2009. ili iz 2011. godine kada su: • restriktivna monetarna politika i visok priliv stranog kapitala doprineli jačanju dinara i naglom obaranju inflacije, • nakon smanjenja priliva stranog kapitala kurs je snažno deprecirao, trošene su devizne rezerve NBS, inflacije je povećana, a privreda ušla u recesiju

16. Monetarna politika /2 • Smanjivanje restriktivnosti monetarne politike bi uticalo na: • postepenu deprecijaciju dinara • rast izvoza i smanjivanje uvoza => smanjivanje deficita tekućeg platnog bilansa => smanjivanje rizika koji mogu da se pojave usled smanjivanja priliva stranog kapitala • u srednjem i dugom roku deprecijacija dinara, tj. dovođenje na konkurentan nivo podstiču domaću proizvodnju i zaposlenost – zašto druge zemlje depreciraju valutu (?) • Deprecijacija treba da bude postepena i umerena, kako bi : • inflacija ostala niska i stabilna • imovinska pozicija deviznih dužnika (preduzeća, građana, države) se ne bi naglo i znatno pogoršala

17. Međugodišnja inflacija i monetarna politika /3 • Prosečna mesečna inflacija u toku poslednja četiri meseca iznosi 0,2%, dok trendna inflacija iznosi 0,5% mesečno, odnosno oko 6% godišnje. • Uprkos tome međugodišnja inflacija je preko 12%, i očekuje se njen rast u narednih mesec - dva!? • Rast međugodišnje inflacije se navodi kao razlog za nastavak restritkivne monetarne politike – što je neadekvatno • međugodišnja inflacija sadrži i inflaciju od pre 5, 10 ili 11 meseci na koju se nikako ne može uticati, • inflacije od pre 5 ili 10 meseci ne utiču na sadašnju niti na buduću inflaciju. • Zaključak: u uslovima visoke i varijabilne inflacije međugodišnja inflacija nije adekvatan pokazatelj za donošenje odluka o monetarnoj politici • Umesto međugodišnje inflacije odluke treba donositi na osnovu inflacije u poslednjih nekoliko meseci i očekivane inflacije u narednih nekoliko meseci • Očekivana inflacija može relativno precizno da se predvidi na osnovu matematičkih modela i planova vlade za povećanje administrativno kontrolisanih cena

18. Referentna kamatnastopa i inflacija

19. Zastoj u realizaciji reformi – činjenice /1 • U okviru fiskalne strategije, i drugih dokumenata usvojenih krajem prethodne godine Vlada je najavila odlučne reforme privrede i javnog sektora: • uspostavljanje finansijske discipline, • rešavanje statusa preduzeća u restrukturiranju, • unapređenje upravljanja javnim preudzećima, uključujući i podizanje njihovih cena do nivoa troškova, • unapređenje efikasnosti javnih investicija, • jedan šalter za investitore, • reforme penzijskog sistema, • borba protiv sive ekonomije, • smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, • racionalizacija mreža škola. • U prvim mesecima rada Vlade neke od navedenih reformi su realizovane, druge su započete da bi nakon toga usledio zastoj – više ne postoje nagoveštaji da se radi na njihovoj pripremi, nema javnih rasprava.

20. Zastoj u realizaciji reformi javnog sektora /2 • Reforme javnog sektora su ključne za: • fiskalnu konsolidaciju - smanjivanje fiskalnog deficita u 2014. godini za 2 p.p. BDP, i to preko ušteda, • rizik od krize javnog duga je samo privremeno otklonjen,..., povoljno zaduživanje može da zavara, • povećanje efikasnosti i kvaliteta obrazovanja, zdravstvenih usluga, pravosudnih, administrativnih i dr. usluga države • Snažna i kredibilna fiskalna konsolidacija stvara dugoročne koristi koji prevazilaze kratkoročne troškove, dok u slučaju polovične konsolidacije to nije slučaj - postoje kratkoročni troškovi, ali izostaju dugoročne koristi,

21. Zastoj u realizaciji reformi privrednog sistema /3 • Reforme privrednog sistema su ključne za dugoročno održiv rast privrede – tražnja je već visoka u odnosu na ponudu u Srbiji • Reindustrijalizacija privrede je deo širih sistemskih reformi privrede, a ne zamena za njih – važno je da se uspostavi finansijska disciplina, pojednostave administrativne procedure, izgradi infrastruktura, vodi adekvatna politika kursa, ulaže u obrazovanje i dr. • Umesto toga sada se primenjuju diskriminatorne mere kao što su: • otpis nominalnih kamata po osnovu poreskih dugova, • najavljuje: • selektivno smanjivanje poreza i doprinosa za zaposlene u IT sektoru • državne investicije u industriji, • nove subvenicje • Sektorske politike su neophodne, ali ne takve kojima se narušava ravnopravnost učesnika na tržištu, koje kreiraju velike državne rashode ili dovode do gubitka poreskih prihoda • Nesistemske reforme će privući pojedinačne investitore, ali neće doći do masovnih investicija koje su potrebne za privredni rast i zapošljavanje

22. Mogući razlozi zastoja reformi /4 • Reforme se najavljuju već više od decenije ali se neke od njih ne sprovode • Mogući razlozi su nestabilan politički sistem koji dovodi do formiranja vlada sa velikim brojem članica • U takvom političkom sistemu mogućnost izbora je stalna – iz vladajuće koalicije bar jednom mesečno nagoveštava se mogućnost izbora • Politička nestabilnost skraćuje horiznont koji političari imaju pri donošenju odluka: • odlažu se i izbegavaju odluke koje zahtevaju kratkočana odricanja, ali donose dugoročne koristi • sprovode mere koje daju kratkočne koristi, mada ne rešavaju dugoročne probleme ili su čak štetne (otpis kamata, selektivni porezi) • Prema tome neki od osnovnih problema u funkcionisanju ekonomije dolaze iz nestabilnog političkog sistema: • beskopromisnost dominantne stranke dovodi do čestih izbora, što onemogućava reforme, • popuštanje dominanate stranke, dovodi do odustajanja od nepoluranih reformi, odsustava koordinacije u realizaciji reformi, jačanja uticaja interesnih grupa, rasta korupcije – a mogućnost izbora je stalno aktuelna

23. Preporuke za unapređenje politike zaštite konkurencije u Srbiji na osnovu dosadašnjih iskustava i uporedne analize više zemalja BojanRistić Veljko Mijušković

24. Oblasti politike zaštite konkurencije • Sprečavanje kartelskog ponašanja • Sprečavanje zloupotreba dominantnog položaja • Kontrola koncentracija (spajanja, pripajanja i preuzimanja preduzeća) • Kontrola državne pomoći Jezgro sistema zaštite konkurencije u Srbiji: Komisija za zaštitu konkurencije i Upravni sud

25. Sistem za promociju i zaštitu Konkurencije

26. Preporuke • ObezbeditifinansijskusamostalnostKomisije • Redukovati brojprijavljenih koncentracija • Prilagoditiorganizacionu i kadrovskustrukturu Komisije • Propisivanje „smernica“ od strane Komisije • Obuka sudija Upravnog suda • Povećati transparentnost značaja konkurencije • Saradnja Komisije sa ostalim elementima sistema za zaštitu i promociju konkurencije Vremenski horizont očekivanih efekata: kraći srednjoročni period (3-4) godine, bez značajnih kapitalnih ulaganja – „fino štimovanje“ politike koja se već sprovodi

27. 1. FinansiranjeKomisije Aktuelno finansiranje 80% prihodapotiče od naknada za notifikaciju koncentracija (U analiziranim evropskim zemljama od 20% do 30% su prihodi od notifikacija) Preporuke Dominantno finansiranje iz budžeta na osnovu trogodišnjeg plana aktivnosti Komisije Zadržavanje suficitarnih sredstava Izmena člana 57. Zakona

28. 2. Redukcija koncentracija Preporuka: smanjiti broj prijavljenih koncentracija do 50%. Podići pragove za obavezu prijave Svesti ih na nivo uporedivih zemalja Doći do prelomne tačke koja dovodi do željene redukcije Oba metoda simultano primeniti Rezultat: povećanje pravne izvesnosti za preduzeća Povećanje broja detaljnih ispitnih postupaka Smanjenjeverovatnoće pravljenja tzv. grešaka I i II vrste

29. 3. Prilagođavanje organizacione i kadrovske strukture Komisije • Poređenje sa Hrvatskom i Češkom • Povećanje broja zaposlenih u radu na predmetima (do 30%) • Pozicija „Glavnog ekonomiste“ Rezultat: Povećanje broja detaljnih ispitnih postupaka i tržišnih analiza 4. Propisivanje „smernica“ od strane Komisije • Smernice za definisanje relevantnog tržišta • Smernice za kontrolu koncentracija Rezultat: povećanje pravne izvesnosti

30. 5. Obuka sudija Upravnog suda • Permanentna edukacija sudija povodom ekonomskih tema iz domena prava konkurencije • Formiranje specijalnog odeljenja sudija za pravo konkurencije Rezultat: povećanje razumevanja ove oblasti i smanjivanje prostora za sudske greške 6. Povećanje transparentnosti značaja konkurencije • Značajnije angažovanje Komisije na promociji rezultata ispitnih postupaka i tržišnih analiza • Podsticanje javnih rasprava na temu značaja konkurencije i njene zaštite Rezultat: Efikasnije sprovođenje politike zaštite konkurencije i jačanje konkurentskog pritiska na domaćim tržištima

31. 7. Saradnja Komisije sa ostalim elementima sistema za zaštitu i promociju konkurencije