Prezentacija QM 37

1. Prezentacija QM 37

2. Sadržaj • Privredni trendovi, ekonomske politike i reforme:analize, projekcije i preporuke • Istraživanja (dostupna na www.FREN.org.rs): • Osvrt 1. Arsić, M.“Fiskalna konsolidacija – alternative i posledice”

3. Osnovni trendovi i ocene • Privreda Srbije je po treći put od početka krize ušla u recesiju: • osnovni uzroci krize su nedovršene reforme i rastući makroekonomski rizici • poplave i Ukrajinska kriza su dodatno pojačale pad BDP • u narednoj godini očekujemo pad BDP od 1% • Regularna zaposlenost opada, dok neformalna raste? • Zaustavljeno poboljšanje spoljnotrgovinskog bilansa • deficit tekućeg platnog bilansa stabilizovan na oko 5% BDP • zbog niskog priliva kapitala u privatni sektor deficit tekućeg bilansa je visok i neodrživ • rast izvoza i privlačenje stranog kapitala treba da budu prioritet ekonomske politike i reformi • Inflacija je od marta ispod ciljnog koridora • potrebno popuštanje monetarne politike • Od sredine godine snažni deprecijacijski pritisci • uzroci deprecijacije nepoverenje u ekonomsku politiku Vlade i regionalni rizici, usled čega se privatni kapital povlači iz Srbije

4. Ocena ekonomske politike i reformi • Sredinom godine usvojeno nekoliko važnih reformskih zakona: o radu, penzijama, stečaju, ..., očekuje se usvajanje zakona o gradnji • usvojeni zakoni predstavljaju značajan napredak • važno je da se nastavi sa reformama na širokom frontu: okončanje privatizacije, uvođenje finansijske discipline, reforma javnog sektora, ... • Nakon nekoliko odlaganja predstavljen je plan štednje za 2015. godinu • procenjujemo da će uštede biti manje od najavljenih • ..., deo ušteda je privremen, nije trajan/strukturni • neophodno je povećati uštede u 2015. godini i predstaviti sa obavezujući plan za 2016-2017 • Bilo bi dobro da se uz štednju i reforme primene i antirecesione mere: • rast javnih investicija, subvencionisani krediti, relaksacija monetarne politike • nije izvesno da li neefikasna država može da sprovede složene programe poput masovne izgradnje stanova, unapređenje rada javnog sektora, suzbijanje sive ekonomije • Dobro je što NBS nije toliko čvrsto branila dinar kao na početku godine • slabljenje dinara će doprineti uravnoteženju spoljnog bilansa, proguraće inflaciju u ciljni koridor, ..., dugoročno će otvoriti radna mesta

5. Privredna aktivnost Desezonirani BDP-a (2008=100) • Privreda Srbije je ponovo u recesiji • u Q2 međugodišnji pad od 1,1%, • desezonirani BDP opada već treći kvartal • uzroci recesije su fundamentalni • Bez poplava pad bi bio 0,2-0,3% • Efekat poplava je veći zbog neefikasne obnove energetskih objekata, saobraćajne infrastrukutre i stambenih objekata • Poštovanje procedura i prevencija korupcije nisu opravdanje za enormnu neefikasnost (Kolubara, Železnica) • Izvoz glavni pokretač rasta u prethodne dve godine sada naglo usporava, investicije opadaju, državna potrošnja raste, a privatna stagnira • U julu snažno opadaju industrija i izvoz, intenzitet pada je incidentan, ali ukazuje na negativan trend • U 2014. očekujemo pad BDP od oko 1% Desezonirana industrijska proizvodnja

6. Preliminarna prognoza rasta za 2015. godinu • U narednoj godini dominiraće faktori koji negativno utiču na rast privrede: • niske investicije u ovoj godini ne stvaraju potencijal za rast • mere državne štednje uticaće na pad BDP • zatvaranje decenijskih gubitaša će uticati na pad BDP u 2015. dok će uspešne privatizacije uticati na rast BDP u 2016. • neizvesno je kako će se kretati evropske privrede – verovatno stagnacija ili slab rast • Faktori koji bi mogli pokrenu rast su još uvek slabi: • reforme su samo delimično sprovedene, a potrebno je godinu- dve dana, da utiču znatnije na privredu • fiskalna konsolidacije je na ivici održivosti, investitori će čekati da vide kako se stvari odvijaju • nepovoljna kombinacija: državna potrošnja umereno opada, a privatne investicije ne rastu • dinamika realizacije velikih projekata (Beograd na vodi, Južni tok, delovi za avione ) je neizvesna • mogućnosti za antirecesione mere su ograničene, a sposobnost državeza njihovu realizaciju skromna • Ocenjujemo da će privreda u narednoj godini ostvariti pad od oko 1% BDP • pad bi bio i veći da se na očekuje oporavak elektroprivrede i drugih delatnosti pogođenih poplavama

7. Tržište rada • Formalna zaposlenost u Q2 međugodišnje opada 2%, što je u skladu sa kretanjem BDP • Neformalna zaposlenosot raste toliko da i ukupna zaposlenost raste • Ovakvi trendovi su mogući ali malo verovatni • Neformalna zaposlenost raste uglavnom u teško merljivim segmentima tržišta rada • Prosečna realna zarada u Q2 je niža za 0,4% u odnosu na isti kvartal prethodne godine • Jedinični troškovi rada u evrima opadaju kako zbog pada realnih troškova, tako i zbog derpecijacije dinara. • Cenovna konkurentnost privrede raste što će povoljno uticati na izvoz i strane investicije • Reforme zakona o radu će pozitvno uticati na tražnju za radnom snagom, ali treba unaprediti i druge propise koji utiču na zapošljavanje i investicije Jedinični troškovi rada u evrima

8. Inflacija: novija kretanja i očekivanja Međugodišnja stopa inflacije • Već dva kvartala inflacija je ispod ciljnog koridora, dok je deflacija bila prisutna u tri od poslednjih šest meseci • Deflacija je suviše česta da bi se mogla objasniti privremenim i sezonskim faktorima • Inflaciju obaraju recesija i stabilan kurs • rast kursa od sredine godine uticaće na inflaciju u poslednjem kvartalu • NBS oprezno smanjuje restriktivnost monetarne politike • u Q3 NBS nije branila kurs tako čvrsto kao u Q1, što je dobro • NBS treba da “pušta” kurs sve dok se inflacija ne vrati u ciljni koridor • očekuje se da će rast kursa uz eventualno povećanje cena energenata u Q4, dominirati u odnosu na smanjenje dohodaka građana • Program štednje stvara dodatni prostor za relaksaciju monetarne politike. Referentna kamatna stopa NBS i međugodišnja inflacija, u %

9. Kurs dinara: kretanje i politika Nominalni i realni kurs dinar/evro, prosek meseca, • Od sredine godine pojačani su deprecijacijski pritisci • Od kraja juna do sredine septembra dinar je deprecirao za oko 2,5% • NBS je intervencijama sprečila veću deprecijaciju • zbog dvovalutnog sistema intervencija NBS je opravdana • Intenzitet deprecijacije je u okvirima koji se očekuje za zemlje sa fleksibilnim kursem/npr. Mađarska • Umerena deprecijecije dinara je pozitivna: • doprinosi uravnoteženju platnog bilansa, sprečava deflaciju i usmerava kurs ka ciljnom koridoru • ..., uz prihvatljiv rast troškova deviznih dužnika • dugoročno deprecijecija podstiče otvaranje radnih mesta • NBS bi preko uticaja na kurs trebala aktivnije da utiče na makroekonomska kretanja Promene nominalnog kursa u %

10. Banke i krediti Kreditna zaduženost privatnog sektora u % BDP-a • Plasmani poslovnih banaka u drugom kvartalu su povećani za oko 400 miliona evra (1,2% BDP), • nakon dužeg perioda rastu i plasmani privredi • u julu se nastavlja rast kredita privredi • Rast kreditne aktivnosti je rezultat ponovnog aktiviranja programa subvencionisanih kredita • Subvencionisani krediti su jedna od retkih delotvornih antirecesionih mera u Srbiji, • standardni monetarni i fiskalni stumulansi su slabo delotvorni • opravdano je da se i u narednoj godini nastavi sa programom subvencionisanih kredita • Subvencije kojima se smanjuju kamatne stope za dužnike, a zadržavaju kamatne stope za banke su privremena mera • Neophodno je smanjenje troškova i rizika poslovanja kako bi se oborile kamatne stope • ključno je da se smanji procenat loših kredita eliminisanjem sa tržišta nesolventnih preduzeća, • jačanje konkurencije među bankama kako bi se smanjili operativni troškovi Procenat loših kredita

11. Tekući platni bilans Deficit tekućeg računa • Zaustavljeno poboljšanje u tekućem platnom bilansu • deficit stabilizovan na oko 5% BDP • u uslovima niskog priliva kapitala ovaj deficit je visok i neodrživ • Rast izvoza se usporava, dok se uvoz blago ubrzava • izrazito loši rezultati iz jula su jednokratni • Za ponovno ubrzanje izvoza neophodan je rast domaće ponude, a za to su potrebne investicije • Do tada je neophodno da se politikom kursa i kontrolom domaće tražnje utiče na smanjenje trgovinskog i tekućeg deficita

12. Kapitalni bilans • Kapitalni bilans je u Q2 bio približno u ravnoteži • SDI su povećane za 250 miliona evra, a rastu i ulaganja u domaće (državne) hartije od vrednosti, dok su krediti smanjeni • Zaustavljeno je razduživanje privrede • Pad poverenja usled odlaganja fiskalne konsolidacije je bio jedna od ključnih uzroka deprecijacijskih pritisaka u trećem kvartalu • U narednom periodu priliv kapitala će u velikoj meri zavisiti od poverenja u ekonomsku politiku Vlade • Priliv stranog kapitala u narednoj godini bi mogao da ublaži efekte štednje i zatvaranja preduzeća na privredni rast

13. Fiskalni tokovi Konsolidovani fiskalni bilans i primarni bilans (% BDP) • Fiskalni deficit bez rashoda “ispod crte” u Q2 je 4,6% BDP, a u prvoj polovini godine 5% BDP • Procenjujemo da je sa rashodima “ispod crte” fiskalni deficit u prvih sedam meseci iznosio 6,5-7% BDP • Poboljšanje tokom jula i avgusta je privremeno usled delovanja sezonskih faktora i zamene ministra finansija • Za 2014 godini prognozira se deficit od oko 8% BDP (sa rashodima ispod crte), što je za 1% BDP više od plana • Na povećanje deficita u odnosu na plan su uticali: manji rast i manja inflacija od planiranih, kašnjenje u suzbijanju sive ekonomije • Na smanjenje deficita će uticati prebacivanje nekih rashoda u narednu godinu i mere štednje u poslednja dva meseca ove godine Konsolidovani javni prihodi i rashodi (% BDP)

14. Fiskalni tokovi Javni dug kao % BDP • Javni dug Srbije na kraju jula 2014. iznosio je 20,9 mlrd. evra (67,1% BDP-a) • Povlačenjem kredita od UAE u avgustu dug je povećan na 21,8 mlrd evra odnosno na 69,2% BDP • Do kraja godine dug će rasti zbog odobravanja garancija • Direktno zaduživanje nije neophodno • ali je moguće da bi se povećale rezerve države dok su krediti jeftini • U zavisnosti od politike zaduživanja dug će krajem godine dostići 70-72% BDP • Podaci o javnim finansijama još uvek nisu transparentni mesečni izveštaji ne sadrže rashode ”ispod crte” • Ovo je rastući problem jer je sve više takvih rashoda • Netransparentnost javnih finansija potkopava kredibilnost države kod investitora

15. Predložene mere fiskalne konsolidacije • Nakon nekoliko odlaganja sredinom septembra objavljene su mere fiskalne konsolidacije • Cilj mera je da se fiskalni deficit u 2015. godini smanji za 700 miliona evra • uštedama na platama i penzijama od 400 miliona evra • prihodima od javnih preduzeća 150 miliona evra • smanjenjem subvencija 60 miliona evra • uštede na robama i uslugama 20 miliona evra • ostale uštede 70 miliona evra • U “rezervi” su dodatni prihodi od suzbijanja sive ekonomije u iznosu od 300-350 miliona evra, koji bi se ostvarili u trećoj godini

16. Analiza predloženih mera • Fiskalna konsolidacija će trajati najmanje 3 godine, a predstavljeni program se odnosi samo na prvu godinu, što je loše • Ukupna konsolidacija treba da iznosi 1,5-2 mlrd evra, dok mere štednje pokrivaju najviše 700 miliona evra • Potrebno je da Vlada uz precizan plan štednje za narednu godinu predstavi obavezujući plan štednje i za naredne dve godine • U tom planu bi se predvidelo na koji način će se privremene uštede zameniti trajnim • Postojanje čvrstog višegodišnjeg programa je presudno da bi se dobilo poverenje investitora

17. Analiza predloženih mera • Za uspeh fiskalne konsolidacije važno je trajno/ strukturno prilagođavanje • Planirano strukturno prilagođavanje u 2015. godini iznosi najviše 550 miliona evra, • Prihodi od javnih preduzeća su privremeni • Moguće je da će neto uštede na platama i penzijama biti manje (ukida se solidarni porez) pa bi u tom slučaju trajne/strukturne uštede iznosile oko 500 miliona evra • Strukturno prilagođavanje od oko 1,7% BDP je relativno skromno, naročito u situacije kada nije predstavljen plan štednje nakon 2015. godine • Potrebno je da se pronađu dodatne trajne uštede u 2015. godini ili bar da se napravi plan kako da se u 2016. godini privremene uštede zamene trajnim • Smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru za npr. 5% ne donosi znatne uštede u toj godini (zbog otpremnina), ali donosi strukturne uštede od 0,4% BDP • Ako bi se broj zaposlenih u javnom sektoru u narednoj godini smanjio za 5% ukupno strukturno prilagođavanje bi iznosilo preko 2% BDP • ocenjujemo da bi smanjenje strukturnog deficita za 2% BDP u narednoj godini, uz jasan plan kako bi se on smanjivao, u naredne dve godine bilo dovoljno za kredibilnu fiskalnu konsolidaciju

18. Rizici fiskalne konsolidacije • Postoje značajni rizici u sprovođenju fiskalne konsolidacije • pojava novih rashoda koja će smanjiti planirane uštede (veći troškovi restrukturiranja preduzeća zbog preuzimanje njihovih dugova ili kašnjenja u privatizaciji, nepredviđene garancije i dr. ) • manje uštede od planiranih usled otpora smanjenju broja zaposlenih • Stoga bi bilo dobro da se prihodi od suzbijanja sive ekonomije tretiraju kao rezerva kojom bi se pokrili nepredviđeni rashodi

19. Kako će fiskalna konsolidacija uticati na rast? • Smanjenje državne potrošnje i dela privatne potrošnje koji finansira država, verovatno će uticati na pad BDP • Važno je da se efekti konsolidacije porede sa rezultatima koji bi se postigli bez konsolidacije: • visok deficit je nepovoljan za rast – sadašnji slučaj • moguća je kriza javnog duga i pad BDP za 5-10% • Veličina pada BDP zbog štednje presudno zavisi od toga kao će se kretati privatne investicije i izvoz • Veće privatne investicije i veći izvoz znače manji pad BDP • moguće je da privatne investicije i izvoz u celini nadoknade pad državne i privatne potrošnje (Irska, Slovačka), ali je to malo verovatno • verovatniji je da će svaki % smanjenja strukturnog deficita uticati na pad BDP za 0,2-0,7% u prvoj godini • Stoga je važno da se stvaraju pogodni uslovi za privatne investicije i rast izvoza

20. Kako povećati privatne investicije i ponovo pokrenuti rast izvoza? • Fiskalna konsolidacija utiče na privatne investicije • Snažnije prilagođavanje i doslednost u sprovođenju mera jača poverenje investitora pa investicije rastu • Struktura fiskalne konsolidacije • štednja na tekućim rashodima i neproduktivnim trošenjima manje pogađa rast od štednje na javnim investicijama ili obrazovanju • primena stimulativnih fiskalnih mera (subvencionisani krediti i dr.) u okviru smanjene potrošnje pozitivno utiče na rast • Oštrija fiskalna konsolidacija stvara prostor za relaksiranje monetarne politike i umerenu deprecijaciju kursa • umerena deprecijacija dinara podstakla bi domaću proizvodnju za izvoz, a domaća preduzeća bi bila konkurentnija na tržištu Srbije • politika umereno potcenjene valute je pogodna za rast i zapošljavanje • Dugoročno za rast privrede je presudno unapređenje privrednog ambijenta

21. Koliki je višak zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji? • Višak zaposlenih u javnom sektoru predmet je intenzivnih javnih debata • Nivo rasprava o ovoj temi je vrlo nizak, većina podataka koji se iznose su netačni, dok su procene proizvoljne • Umesto statističkih podataka i analiza, poređenja sa drugim zemljama i slično, dominiraju anegdotska zapažanja i proizvoljna tumačenja • Odgovornost za nizak nivo rasprava je delom na državi koja ne objavljuje redovne podatke o broju i strukturi zaposlenih u javnom sektoru, ... • ali i na analitičarima, političarima i drugim učesnicimau javnim raspravama koji ne koriste ni dostupne podatke nego se oslanjaju na lična zapažanja • Dodatnu zbrku u raspravama o višku zaposlenih unosi mešanje ovog problema sa povezanim, ali drugim problemima kao što su: neregularne procedure zapošljavanja, nizak nivo znanja zaposlenih, negativna selekcija, neposvećenost poslu, korupcija i dr. 21

22. Ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji • Ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru iznosi 770-780 hiljada • U sektoru države (republička, pokrajinska i lokalna administracija, pravosuđe, vojska, policija, zdravstvo, obrazovanje, socijalna i dečja zaštita, agencije i dr.) radi 540-550 hiljada • na 100 stanovnika u sektoru države radi 7,6 zaposlenih • U preduzećima u državnom vlasništvu 230-240 hiljada zaposlenih • na 100 stanovnika u državnim preduzećima rade 3,2 zaposlena 22

23. Poređenje broja zaposlenih u sektoru države u Srbiji i okruženju • Broj zaposlenih u sektoru države u odnosu na 100 stanovnika u Srbiji iznosi 7,6 što je: • slično kao u zemljama centralne i istočne Evrope oko (oko7,5 zaposlenih) i zemljama OECD (7,7 na 100 stanovnika) • Broj zaposlenih u sektoru države u većini evropskih zemalja nalazi se u relativno uskom intervalu od 6-8 zaposlenih na 100 stanovnika • Ujednačenost je posledica sličnih funkcija države i tehničkih standarda • na 100 stanovnika potreban je određen broj lekara, policajaca, vatrogasaca, sudija, poreznika i dr. a, na 100 dece određen broj nastavnog osoblja, vaspitača • Racionalizacijom je verovatno moguće smanjenje broja zaposlenih u sektoru države za 10, a možda 15 % • uporedo sa smanjivanjem broja zaposlenih, neophodno je da se poveća mobilnostizmeđu državnih institucija, kao i teritorijalna mobilnost • unaprede procedure zapošljavanja, napredovanja i nagrađivanja • Radikalno smanjenje broja zaposlenih u sektoru države (npr. za 1/3 ili ½), koje se često predlaže u javnosti, moguća je samo bitnim smanjivanjem dostupnosti i kvaliteta javnih usluga ili njihovom privatizacijom 23