Prezentacija QM 33

1. Prezentacija QM 33

2. Sadržaj • Privredni trendovi, ekonomske politike i reforme:analize, projekcije i preporuke • Istraživanja (dostupna na www.FREN.org.rs): • Osvrt 1. Arsić, M. “Ekonomskapolitikaireforme - između brzineitemeljnepripreme” • Osvrt 2. Žarković Rakić, J. “Ekstremna nezaposlenost mladih u Srbiji i EU: posledice i moguća rešenja” • Osvrt 3. Glišić, M.“Finansijske performanse preduzeća u vlasništvu Republike Srbije” • Osvrt 4. Arsić, M. “Osporavanjenekihmerazaoporavakprivrede Srbije irešavanjeproblema u javnimfinansijama”

3. Osnovnitrendovi i ocene • Nastavlja se spor oporavak privrede, inflacija je oborena, spoljni deficit je smanjen • Negativni trendovi dominiraju: • u većini delatnosti je recesija, stanje na tržištu radase ne poboljšava • investicije su niske, kreditna aktivnost opada, priliv stranog kapitala je nizak (povremeno i odliv) – mali su izgledi za ubrzanje oporavka privrede u narednoj godini (samo investicije?) • fiskalni deficit je visok, procenat loših kredita raste, problemi u nekim bankama se gomilaju • Za kratkoročni oporavak privrede ključno je održanje makroekonomske stabilnosti (fiskalna konsolidacija, rešavanje problema u banakama),..., ali su važni i stimulansi • Za rast privrede u srednjem roku ključne su reforme: finansijskadisciplina, tržište rada,privredni ambijent, .., poreska reforma

4. Privredna aktivnost Desezonirani BDP, 2008.g.=100 • Privredna aktivnost raste oko 1,5-2% godišnje • Oporavak nose delovi industrije i poljoprivreda, dok je većina delatnosti u stagnaciji ili recesiji • bez poljoprivrede i autoindustrije BDP padazaoko 1% • Glavni pokretač rasta u ovoj godini je izvoz, privatna i državna potrošnja opadaju,..., ali još snažnije opadaju investicije • Mali su izgledi za ubrzanje rasta u 2014 • na strani tražnje će rasti samo izvoz i to sporije nego ove godine, možda i investicije? • na stani ponude - delatnosti koje su nosile rast u ovoj godini će usporiti, ..., nema novih generatora • ubrzanje javnih investicijai pokretanje velikih stranih investicija predstavlja potencijalni izvor rasta, ali to za sada nije izvesno • Za rast u narednoj godini presudne su kratkoročne mere, ..., uticaj reformi u kratkom roku je skroman

5. Tržište rada • Stopa zaposlenosti u aprilu 2013. i dalje na zabrinjavajuće niskom nivou od 45,8% • Zaposlenost je blago porasla ali je stuktura rasta nepovoljna • raste zapsolenost u sektorima u kojima dominira država • u privatnom sektoru registrovna zaposlenost opada, a rad u sivoj ekoomiji raste. • Stopa nezaposlenosti iznosi 25% i opala je odnosu na april 2012. za 1,1 procentni poen, ali je porasla u odnosu na oktobar – promene su na nivou greške merenja • Mali su izgledi da se stopa nezaposlenosti smanji na 20%, u narednoj godini ako rast privrede bude oko 2% • Prosečna mesečna zarada realno je manja za 4,1% u odnosu na isti kvartal prethodne godine, ona odražava kretanje privredne aktivnosti u većem delu privrede, koji je u krizi • jedinični troškovi rada u dinarima su opali za oko 5% • zbog jačanja dinara jedinični troškovi rada u evrima su porasli • Rast zapošljavanjaje s pravom osnovni prioritet ekonomske politike • najavljene su mere za povećanje fleksibilnosti tržišta rada • smanjenje fiskalnog opterećenja rada uz povećanje drugih poreza • Podsećamo - prepreke za investicije ujedno su i prepreke za zapošljavanje

6. Inflacija: novijakretanje i očekivanja • Inflacija od početke godine je niska • prosečna mesečna inflacijau prvih osammeseci iznosi 0,3% • inflacija je bila nešto viša u mesecima kada su povećavane administartivno kontrolisane cene • Niskojinflaciji doprinosi • restriktivna monetarna politka, kojom se utiče na kurs • recesija u većem delu privrede i pad domaće tražnje • Inflacija će u narednim mesecima biti niska – očekuju se manja povećanja kontrolisanih cena • Inflacija će krajem godine iznositi 4-5%, biće jedna od najnižih tokom poslednjih godina • Dugoročnije kretanje inflacije neposredno zavisi od kursa; ciklusi infllacije? Međugodišnja inflacija, u %

7. Kurs dinara Promene kursa u periodu april-jul • Od maja je zaustavljeno jačanje dinara • realna vrednost dinara u periodu jun-avgust oko 8% veća nego u istom periodu prethodne godine • približno jednaka vrednosti u istom periodu 2011 • Posledice jačanjarealne vrednosti dinara: • Računske: rastu makroenonmski agregati iskazani u evrima, ..., pa stoga (privremeno?) opadaju spoljni/ javni dug u odnosu na BDP, • Računovodstvene: rast uglavnom obračunske dobit preduzećima zaduženim u evrima • Ekonomske: smanjenje cenovne konkuretnosti, usporavanje poboljšanjaspoljnog deficita • Deprecijacija dinara od maja je posledica karakteristika Srbije, a ne opštih kretanjana tržištu kapitala • Umerena realna deprecijacija dinara bi donela • više koristi (poboljšanjekonkurentnosti, smanjenje spoljnih deficita, rast zaposlenosti), • nego štete (rast inflacije, kapitalni gubici privrede, države i građana) • svaka deprecijacija se u javnosti neopravdano dramatizuje

8. Spoljno ekonomski odnosi Uvoz i izvoz roba Deficit tekućegbilansa • UQ2 nastavljenbrzrast izvoza od 19,5% međugodišnje, prvenstveno zbog automobilske industrije • po isključenju izvoza automobila rast je skroman 3,4% • očekuje se usporavanje međugodišnih stopa rasta izvoza - zbog rasta prošlogodišnje osnovice • Međugodišnji rast uvoza je skroman 3,2%, sličan kao rast izvoza bez automobilske industrije • Sa oporavkom privrede uvoz će automatski rasti • Deficit tekućeg bilansa u Q2 je rekordno nizak 3,3% BDP, delimično i zbog jednokratno visokih doznaka • Na nivou cele godine deficit tekućeg računa će izositi 6-7% BDP - što je i dalje visoko • Preko kursa i smanjenja fiskalnog deficita treba da se usporava rast uvoza i podstiče izvoz

9. Kapitalni bilans Saldo kapitalnog bilansa • Kretanja i u kapitalnom bilansu su nepovoljna tokom prošle i ove godine: • preduzeća i banke se razdužuju • strane investicije su niske • suficit se ostvaruje samo kada se država mnogo zadužuje, a to je neodrživo • U Q2 je ostvaren odliv kapital jer se i država privremeno razdužila • Pogoršanje u kapitalnom bilansu Srbije je veće nego u zemljama Regiona • ono odražava rast makrokonomskiih rizika u Srbiji • premija rizika u Srbiji raste,uslovi poslovanja se pogoršavaju - ocena Svetskog ekononomkog formuma, smanjenje kreditnog rejtinga • Priliv direktnih investicija u ovoj godini neće preći 1 mlrd evra • Sledeće godine mogu se očekivati veće investicije samo ako se počne realizacija nekoliko većih investicija • Poboljšanje privrednog ambijenta će uticati na investicije postepeno Premija rizika Srbija i odabrane zemlje EMBI indeks

10. Spoljni dug Srbije • U Q2spoljni dug zemlje je smanjen za 650 miliona evra, • država se razdužila za 570 miliona evra • privatni sektor za 80 miliona evra • Smanjenjespoljnog duga je privremeno, država će se značajno zadužiti do kraja godine • Spoljni dug iznosi 82,5 %BDP, - da dinar nije realno ojačao iznosio bi oko 90% BDP • potrebna su značajna sredstva da bi se refinansirao postojeći spoljni dug • ali i novi krediti da bi se finansirao deficit u tekućem bilansu • Za smanjivanje spoljnog duga • u kratkom roku su važni fiskalna konsolidacija i umerena realna deprecijacija • u srednjem i dugom roku presudne su reforme kojima bi se unapredila ponuda privrede Srbije Spoljni dug, %BDP

11. Fiskalni tokovi Konsolidovani fiksalni deficit, % BDP Deficit Srbija i okruženje, %BDP • Rezultati fiskalne politike u prvih sedam meseci su nepovoljni: • deficit je iznosio 83 mlrd dinara ili oko 4,4% BDP • U narednom delu godine očekuje se znatno veći deficit • zbog sezonskih faktora • veštačkog smanjivanja deficita u junu i julu – podaci za avgust ukazuju na to • Procenjujemo da će konsolidovani deficit u 2013 godini biti između 5,5 i 6% BDP • Rashodi za kamate rastu, povećava se razlika između ukupnog i primarnog deficita – dug postaje sve značajniji generator deficita • Fiskalni deficit Srbije u ovoj godini biće najveći u CEE • Dok u drugim zemljama fiskalni deficit opada u Srbiji od sredine 2011. godine raste

12. Kretanje realnih prihoda i rashoda Konsolidovani prihodi i rashodi • U Q2 javni prihodi su realno niži za 3,2% u odnosu na prošlu godinu • realni prihodi od PDV stagniraju, od akciza rastu, a ostali prihodi opadaju • bez povećanja stope prihodi od PDV bi iznadprosečno opali, zbog pada tražanje i jačanja kursa • Javni rashodi u Q2 niži za 6,6% Q2 prethodne godine, ali su nešto veći nego u „normalnim“ godinama, • Rashodi za kamate znatno rastu, svi ostali realno opadaju, zabrinjava visok pad kapitalnih rashoda

13. Javni dug Javni dug, % BDP • Od jula prošle do kraja avgusat ove godine javni dug je porastao sa 15,4 na 19,1 mlrd evra, odnosno za 23% • Glavni pokretači rasta javnog duga su: • visok fiskalni deficit • odobravanje garancija • rešavanje problema u bankama • Javni dug nije rastao zbog vraćanja starih dugova, uticaj starih dugova na dug se ostvaruje preko troškova kamata • Javni dug je povećan za 3,7 mlrd evra, ali je zbog jačanja dinara njegovo učešće u BDP ostalo skoro nepromenjeno • Da nije bilo jačanja dinara javni dug bi iznosio 65% BDP • Od početka krize samo je u Sloveniji javni dug rastao brženego u Srbiji Javni dug Srbijaiokruženje, % BDP

14. Monetarna kretanja Kretanje realne novčane mase M2 • Realna međugodišnja stopa rasta M2 negativna (- 4,7%) … kao posledica smanjivanja kredita privredi • .. i nakon smanjenja kamatnih stopa monetarna poliitka je restriktivna – referentna kamatna stopa je znatno iznad aktuelne inflacije od 4-5% godišnje • Opravdanjezarestriktivnost se ne moženaći u tekućojinflaciji • … alimože u rizicimakojisuposledicavisokihneravnoteža • …ukoliko se usvojirestriktivanbudžetza2014, moguće je smanjenjerestriktivnosti Inflacija i referentna stopa u %

15. Banke i krediti • Nastavlja se razduživanje privrede i u Q2 … prema domaćim i inostranim bankama • Realni obim domaćih kredita privredi opada već godinu dana, u julu međugodišnji pad iznosi oko 8% • Preduzeća se razdužuju i prema inostranstvu, ali nešto sporije • Ubrzava se rast loših kredita u Q2 najviše zahvaljujući rastu loših kredita u segmentu pravnih lica • Loši krediti u julu iznose preko 22% (4,5 mlrd evra), a u privredi oko 28% • Oni pokazuju zabrinjavajuće stanje u preduzećima, ali i u grupi banaka • neophodne preventivne mere za sprečavanje krize u bankama

16. Kratkoročne mere i reforme • Veliki broj kumuliranih problema u privredi zahteva brojne mere Vlade, koje bi se uslovno mogle podeliti na: • Kratkoročne mere treba da se primene odmah i da daju efekte u kratkom roku - spreči bankrot države, pokrene privredna aktivnost, minimizuju problemi u bankama • Reforme takođe trebadase primene odmah, ali one daju efekte u srednjem roku od 3-5 godina – njihov cilj je da se unapredi efiksnost privrede i države i stvore uslovi za dugoročno održiv rast privrede

17. Kratkoročne mere - fiskalna konsolidacija • Fiskalna konsolidacija treba da spreči bankrot države i da dovede do pada odnosa javnog duga prema BDP, što zahteva: • Smanjenje fiskalnog deficita u narednoj godini za 2-2,5% BDP • Polovina potrebnog smanjenja će se ostvatriti usvojenim i dogovorenim merama • Preostale uštede mogu se ostvariti dodatnim merama • solidarni porez na iznadprosečne plate u javnom sektoru i iznadprosečne penzije bi doneo znatne uštede – nije izvesno da li postoji saglasnost u Vladi o tome • smanjenjem državnih subvencija • deo ušteda treba da pokrije rastuće troškove kamata • Dodatni prihodi se mogu ostvariti suzbijanjem sive ekonomije (0,5% BDP), širenjem osnovice (bolji obuhvat nekretnina, oporezivanja poljoprivrednog zemljišta), ukidanjem poreskih olakšica, posebnih tretmana i dr. • deo dodatnih poreza treba da pokrije smanjenje prihoda od PDV zbog pada domaće tražnje i rasta izvoza u odnosu na BDP • Do kraja ove i početkom naredne godine treba usvojiti srednjoročni plan koji biu nekoliko narednih godina eliminisao fiskalni deficit • sporazum sa MMF bi takav plan učnio kredibilnim

18. Kratkoročne mere - stimulansi • Osim ušteda neophodni su i kratkoročni stimulansi kojima bi se ublažila recesija u većem delu privrede i pokrenuo privredi rast • Moguće kratkroročne mere: • ponovno pokretanje subvencionisanih kredita • krediti malim i srednjim preduzećima (EBRD + deo kredita od Emirata) • ubrzanje javnih investicija • izmirenje dugova države prema preduzećima • postepeno smanjenje restriktivnosti monetrane politike

19. Kako uložiti sredstva iz kredita Emirata ili od prodaje Telekoma? • Sredstva po ova dva osnova mogla bi da iznose 4-4,5 mlrd evra • Ova sredstva ne bi trebalo ulagati u delatnosti koje može uspešno daobavlja privatni sektor: enegetiku, prehrambenu industriju i dr. • Preporuke za ulaganje • kredit po niskim kamatnim stopama iskoristiti za vraćanje nekih najnepovoljnih postojećih kredita, • izvršiti dokapitalizaciju Agencije za osiguranje depozita kako bi u slučaju stečaj nekih banaka bilo moguće da se isplate osigurani depoziti – ovo je vrlo važno za poverenje u bankarski sistem • deo sredstavapriključiti odobrenim kreditimaEBRD za kreditiranje malih i srednjih preduzeća, ova sredstvabi se odobravala preko banaka po istoj procedurikao i sredstva EBRD • finansiranje postojećih infrastrukturnih projekata - drumski u železnički Koridori 10 i 11 • obnavljanje mreže kanala u Vojvodini, izgradnjadodatnih postrojenja za navodnjavanje • finansiranje smanjenog budžetskog deficitau 2014 i 2015 godini, čak i uz vrlo oštru štednju deficit u ove dve godine će iznositi 2,2-2,5 mlrd evra, – bolje da se deficit finansnira iz kredita od 1% nego da se država u narednoj godini zadužujepo 7-8% • Kredit od 3 mlrd USD nije poklon (mada sadrži veliku subvenciju), povećaće javni dug za 7-8% BDP

20. Strukturne reforme • Strukturne reforme su brojne i raznovrsne, a važnije su: • uspostavljanje finansijske discipline (efikasne stečajne procedure, rešavanje statusa preduzeća u restrukturiranju, izmeštanje socijalne funkcije iz preduzeća, podsticanje trgovine lošim kreditima) • unapređenje privrednog ambijenta (nastavak giljotinepropisa, građevinske dozvole) • povećanje fleksibilnosti tržišta rada, • unapređenje upravljanja javnim preduzećima • izgradnja infrastrukutre • donošenje regulative za osnivanje mikrokreditnih organizacija • Refome javnog sektora: penzije, zdravstvo, obrazovanje, državna administracija,...,

21. Poreska reforma /1 • Principi: • Kada je fiskalni deficit 5,5-6% BDP, a javni dug 60% BDP poreska reforma ni u kratkom roku ne sme da poveća fiskalni deficit • Poreska reforma treba da bude u funkciji rasta: • preterano optrećenje rada ne sme da se zameni preteranim opterećenjem kapitala • ako se značajno smanji poresko optrećanje rada moraće da se poveća PDV, a manje porezi na imovinu i dohotke od kapitala • Namera da se poboljša pravičnost ne treba da ugrozi efikasnost • visoko progresivno oporezivanje smanjuje efikasnost i usporava rast • progresivno oporezivanje je sporno sa stanovništa pravičnosti • ako se ide na progresivno oporezivanje onda to treba da bude umereno • Poreski sistem treba da bude jednostavan, a to znači mali broj poreskih stopa, malo olakšica, uslovnih oslobađanja i dr: • složen poreski sistem ima visoke troškove primene za obveznike i poresku administraciju, pogodan je za sivu ekonomiji, prevare i korupciju • naša Poreska uprava nije sposobna da administrira složene poreze

22. Poreska reforma /2 • Promene poreza ne treba da budu nagle, jer bi to: • narušilopredvidivost uslova privređivanja • narušilo princip prelazne pravičnosti za građane- “pravila igre ne smeju da se menjaju u poluvremenu” • Postoji prostor za dodadne prihode od postojećih poreza • Napomena: • Poreska reforma je važna, ali nije najvažnija reforma, njeni efekti na privredu su postepni, ona nije urgentna

23. Poreska reforma / 3 • Mogući scenario poreske reforme: • Sukcesivno smanjenje poreza na rad, uz istovremeno povećanje PDV i ostalih poreza: • S obzirom na teško stanje u javnim finansijama očekivani efekti povećanih poreza bi morali da budu nešto veći od efekta smanjenjadoprinosa – neka vrsta rezerve. • U prvoj fazi fiskalno opterećenje rada bi se smanjilo za oko 10%, a kao kompenzacija povećali bi se drugi porezi, • U drugoj fazi (početak 2015) dodatno bi se smanjili doprinosi i povećali ostali porezi

24. Poreska reforma /4 • Napomena: • fiskalno opterećenje rada u Srbiji je visoko i nije primereno nivou njene razvijenosti • Ipak, ukupno fiskalno opterećenje rada u Srbiji iznosi oko 39%, a ne 64,5%, kao što se povremeno u javnosti navodi, ono je manje od proseka zemalja OECD gde je oko 42% • na platuod 400 evradažbinesuoko 260 evra, ane 520 evra?! • Poreska reforma kojom bi se smanjili porezi na rad je poželjna, ali cilj reforme ne bi trebao da bude rast neto plata, nego smanjenje troškova rada • Ako bi neto plate porasle koliko se smanjeni porezi, troškovi rada bi ostali nepromenjeni, pa bi tražnja za radom ostala nepromenjena • da bi zaposlenost porasla potrebno je sa smanjenjem poreza istovremeno primeniti i niz drugih mera

25. Ekstremnanezaposlenostmladih u EU i Srbiji: posledicei moguća rešenja Jelena Žarković Rakić

26. Stanje • Stopanezaposlenosti za mlade (15-24 godine) u Srbiji dostigla 50% još pre dve godine • Situacija slična i u zemljama Evropske unije, gde jedna od pet osoba ispod 25 godina nema posao, dok je stanje na jugu Evrope još teže Stopanezaposlenostizamlade (15-24 godine), 2012.

27. Stanje • Pored toga štosunezaposleni, značajanbrojmladihljudi je istovremenoi van procesaobrazovanjaiobuke • U EUskoro 8 milionamladihspada u NEET (not in employment, education or training) kategoriju • USrbijibrojmladihkojispadaju u NEET kategorijuskoro 200.000, ili 25% odukupnogbrojamladihstarostiod 15-24 godine (ARS, april 2013.) • EU: 30% nezaposlenihispod 25 godinastarosti je bilobezzaposlenjadužeod 12 meseci • Srbija: čak 60% nezaposlenihispod 25 godinatražiposaodužeod 12 meseci

28. Posledice • Značajnitroškovinaindividualnomidruštvenomnivou • Na društvenom nivou: • smanjenjeprihodapoosnovuporezanadohodak • većibudžetskiizdacizanaknade • alipresveganeiskorišćenpotencijalradnesnage(VelikaBritanija:procenjujeda se gubici u produktivnosti, kaorezultatnezaposlenostimladihljudi, nadnevnomnivoumogumeritiiznosomodčak desetmilionafunti)

29. Posledice • Na individualnomplanudugiperiodinezaposlenostiostavljajunegativanuticajnabudućaprimanjapojedinca→“ožiljaknazaradama” (wage scar) • Velika Britanija: mladiljudi, kojinapočetkusvojihkarijeraprolazekrozdužeperiodebezposla, narednihčakdvadesetgodinaimajuprimanjanižaza 9 - 21% • SjedinjeneAmeričkeDržave:efekatumanjenihprimanjamožebitiprisutannarednihdesetakgodina • Kina:svakiuticajnezaposlenostinabudućaprimanjamladihosobanestajevećnakon tri godine • Agrentinai Brazil: efekatožiljkazamlade, kojisudugovremenabili ne samonezaposlenivećiradili u neformalnojekonomiji, trajei do desetgodina a posebno je izraženkodniskokvalifikovanihpojedinaca

30. Moguća rešenja • EvropskakomisijanedavnopredložilauvođenjePaketazaposlenostizamlade (Youth Employment Package) • I u Srbiji odovegodineuvedenpaketa usluga za mlade • Paket podrazumeva da ćeNacionalna služba za zapošljavanje (NZS) u prva tri meseca od prijave mlade osobe na evidenciju nezaposlenih: 1) izvršiti procenu zapošljivosti lica; 2) utvrditi individualni plan zapošljavanja i odrediti mere koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti mladih; 3) ponuditi posao ili neku drugu meru aktivne politike zapošljavanja koja može da pomogne u zapošljavanju (savetovanje, stručna praksa, obuka, subvencija za samozapošljavanje, podrška razvoju preduzetništva mladih i sl.).

31. Rezultati evaluacija sličnih programa • Pozitivna strana: pokušavajudaizbegnuefekatožiljka • Ipak, garancijepogodnijezamladekojisuspremnizaradikojisutekušlinatržišterada, a manjeprilagođenidugoročnonezaposlenimpojedincima • Ne rešavajustrukturni problem oveciljnegrupe-nedostatakveštinaikvalifikacija

32. NekaedkvatnekvalifikacijepredstavljajuuskogrlosrpskeekonomijeNekaedkvatnekvalifikacijepredstavljajuuskogrlosrpskeekonomije • Evropskakomisija (2011): “Srbijamorahitnodarešistrukturnerigidnostinatržišturada, uključujući jazizmeđutražnjeiponudekvalifikovaneradnesnage“ • Studija o ulozikvalifikacija natržišturadazabudućiekonomskirastZapadnogBalkana

33. Finansijske performanse preduzeća u vlasništvu Republike Srbije Milan Glišić

34. Uvod • Važna uloga državnih preduzeća u privrednom životu Republike Srbije • Obavljaju delatnosti od opšteg interesa koje imaju strateški značaj za razvoj privrede • Prema istraživanjima javna preduzeća su u periodu od 2006. do 2011. godine u proseku zapošljavala 10,7% radnika, raspolagala sa 17,7% poslovne imovine i angažovala čak 29,3% kapitala u domaćoj ekonomiji • Ipak, još uvek nije uspostavljen sistem redovnog i sistematskog monitoringa i kontrole performansi ovih preduzeća, a svedoci smo činjenice da se značajni resursi koje ona upošljavaju neefikasno troše • Najvrednije informacije o stanju u javnim preduzećimasadržane su u istraživanjima međunarodnih finansijkih institucija, konsultantskih kuća i pojedinačnih istraživača, koja su jednokratnog karaktera • Cilj ove analize

35. Tabela 1. Osnovni paramerti poslovanja analiziranih preduzeće u vlasništu Republike Srbije u 2012. godini (u hiljadama RSD) • Zbirni neto gubitak od 69,5 milijardi RSD • Samo četiri preduzeća poslovala pozitivno • Dva preduzeća kroz svoje prethodno poslovanje generisala gubitak iznad visine kapitala

36. Analiza likvidnosti Tabela 2. Odabrani pokazatelji likvidnosti posmatranih preduzeća u vlasništvu Republike • Kriza likvidnosti ozbiljno potresa državna preduzeća • Državna preduzeća se nalaze u grupi glavnih generatora nelikvidnosti privrede

37. Analiza solventnosti Tabela 3. Odabrani pokazatelji solventnosti posmatranih preduzeća u vlasništvu Republike • Ugrožena solventnost: • Rastuća zaduženost i nepovoljna ukupna finansijska struktura državnih preduzeća • Oko 4 godine i 8 meseci potrebno da se iz EBITDA otplate svi dugovi ovih preduzeća • Niske vrednosti pokrića kamata koje su značajno ispod poželjnog raspona od 5 do 7

38. Analiza profitabilnosti Tabela 4. Pokazatelji profitabilnosti posmatranih preduzeća u vlasništvu Republike • Prisutna je i kriza profitabilnosti državnih preduzeća • Pad EBITDA marže: neadekvatna cenovna politika (u sebi ima elemente socijalne politike) i nedovoljna kontrola troškova poslovanja • U 2009., 2010. i 2012. godini negativna neto profitna marža: masivni kursni gubici i još masivniji ostali rashodi (državna preduzeća instrument za vođenje socijalne politike) • Opadanje efikasnosti upravljanja imovinom koje je u kombinaciji sa pogoršanjem profitabilnosti prihoda doprinelo smanjenju stopa prinosa (profesionalizacija uprave i kadrovska politika)

40. Negativan efekat finansijskog leveridža Tabela 5. Analiza efekta finansijskog leveridža u posmatranim državnim preduzećima • Negativan efekat finansijskog leveridža: narušena profitabilnost i solventnost • Stope prinosa uz koje je plasiran kapital pribavljen iz pozajmljenih izvora nisu bile dovoljno visoke da pokriju troškove tog kapitala u proteklom periodu, što je negativno uticalo na prinos vlasnika • Pojedinačno posmatrano pozitivan efekat finansijskog leveridža u 2012. godini zabeležili su samo JP PTT saobraćaja Srbija, JP Elektromreža Srbije i Telekom Srbija a.d.

41. Zaključak i preporuke • Zbirno posmatrano finansijska pozicija i performanse najbitnijih javnih i drugih državnih preduzeća ozbiljno su narušeni • Likvidnost, solventnost i profitabilnost se razlikuju od preduzeća do preduzeća, ali generalna ocena je da je opšta finansijska kondicija svih preduzeća zajedno loša • Neophodan detaljan skrining poslovanja svakog preduzeća ponaosob, kako bi se u svakom konkretnom slučaju utvrdile odgovarajuće mere za poboljšanje performansi • Opšte mere:profesionalizacija menadžmenta, ograničavanje zloupotrebe političkog uticaja na poslovanje, korigovanje cenovne politike u slučajevima u kojima je to moguće, pooštravanje kontrole troškova poslovanja (pogotovo troškova zarada i troškova materijala), insistiranje na javnim nabavkama, podizanje efikasnosti naplate potraživanja, i sl. • Da li država i dalje treba da bude (jedini) vlasnik baš svih preduzeća koja trenutno poseduje?