1 / 30

METODI PRIVATIZACIJE

METODI PRIVATIZACIJE. Literatura: Ekonomika tranzicije: gl. 5, 7, gl . 11 ; Ekonomika tranzicije – članci: članak Milanović, B. i Cerović, B. tekst: Dodatak D. Metodi privatizacije sadržaj. Primenjeni metodi prednosti i mane

nonnie
Download Presentation

METODI PRIVATIZACIJE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. METODI PRIVATIZACIJE Literatura: Ekonomika tranzicije: gl. 5, 7, gl. 11; Ekonomika tranzicije – članci: članak Milanović, B. i Cerović, B. tekst: Dodatak D

  2. Metodi privatizacije sadržaj • Primenjeni metodi prednosti i mane • Procena starih argumenata u svetlu ostavernih efekata u privredama u tranziciji • Odmeravanje pro et contra argumenata na osnovu iskustava iz prakse • Privatizacija i štednja – makroekonomski efekti

  3. Interni vlasnici Spoljni vlasnici Besplatna sa naknadom Metodi privatizacije:opšta klasifikacija Koji su metodi uobičajeni ?

  4. Milanović: Interna Eksterna Deljenje (distribucija) akcija Nacionalni holding (predprivatizacioni model) Glavne prakse: Tržišna (prodaja) Vaučerska Interna - insajderi Standardni metodi Razvijene tržišne privrede – tržišna i insajderska (ESOP-i i druge sheme)

  5. Prednosti: Jednostavnost Popularnost Tehnički: samo koliko i po kom ključu Država po strani Prihod ostaje u preduzeću Mane Mogućnost manipulacije Menadžment ('kadrovska lista') Prednost uspešnih preduzeća Interna Dokapitalizacija: 100 din.(10%) preduzeće: 1100, vlasništvo 10% (=110), poklon 10 !

  6. Eksterna Prednosti: • Prihod države • Alokacija: tržište • Uslov: striktna pravila i javnost • Otvorenost (lokalna i šire) • Relativno jednostavna Mane • Nejasna cena • Nema tržišta kapitala • Sporost • Velika ponuda – ograničena tražnja Dvodelne aukcije ? Prva i druga cena ? Strani kupci...

  7. Prva mogućnost: Sve akcije – svima jednako... Prevelika disperzija Loša vlasnička kontrola i nejasno korporativno upravljanje Druga mogućnost: Vaučeri (zapisi) Svima jednako Licitacije vaučerima Formiranje cene i tržišta hartija Podela – kako ?

  8. Podela Prednosti: • Egalitarnost • Državno/društveno pripada svima... • Brzina • Otvorenost (lokalna i šire); začetak tržišta • Ne treba cena Mane • Nema prihoda • Egalitarnost (!) • Nejednak doprinos građana • Izaziva troškove • Dekapitalizacija (?)

  9. Nacionalni holding Prednosti: • Postupno formiranje tržišta kapitala • Jači menadžment • Nije privatizacija • Početno odvajanje od države • Holding vlasnik akcija više firmi • Upravljanje bolje • Oblik deregulacije Mane • Nepotpuna vlasniška kontrola • Privatizacija tek sledi Kakva su iskustva u praksi ?

  10. Tržišna privatizacija Poželjan model, ali uz određena ograničenja Ograničenja: nedostatak kapitala nerazvijena tržišta kapitala monopoli

  11. Sporost procesa nedovoljna podrška ukupnoj tranziciji neophodna podrška stranih investitora Problem: Strani investitori dolaze u kasnijoj fazi tranzicije, u sređeno sistemsko okruženje Dokaz - regresiona analiza: SDI = f (TRA) Tržišna privatizacija, nast.

  12. Vaučerska privatizacija Argumentipro: • pravedna • dobar metod za privredu bez tržišta kapitala • brz i ireverzibilan proces koji • unapređuje tržišno ponašanje • koncentracija vlasništva se obavlja tržišnim putem

  13. Iskustvo ireverzibilnost i tržišna koncentracija gradjani država preduzeća ? fondovi banke Primer Češke

  14. Interna privatizacija Argumenti contra: • Stare navike u upravljanju i ponašanju • Konflikti između spoljnih i internih vlasnika • korist za nomenklaturu • nema restrukturisanja • paradoksi samoupravne firme

  15. O starim navikama i konfliktnim ciljevima Li/L<Ki/K Formula raspodele akcija (D.M.Nuti): Veći deo kapitala treba da bude u posedu onih koji ostvaruju manji (individualni) udeo u platnom fondu u odnosu na udeo u kapitalu

  16. Nalazi O. Blanchard-ao restrukturisanju Poreklo otpora restrukturisanju: strah od gubitka posla Otpor koji pruža radnik koji nije vlasnik = (max) onom što gubi... Šta gubi ? Nadnicu (w) Otpor koji pruža radnik koji je vlasnik (isti princip): Gubi nadnicu (w) ali umanjenu za dividendu (d) Sledi: w > (w-d) Radnici akcionari  lakše restrukturisanje !

  17. nezaposlenost Model međuzavisnosti nadnica, zaposlenosti i rasta privatnog sektora Perspektiva profita omogućuje smanjenje nadnica i smanjuje neizvesnost i strah od restrukturisanja w Ldrž Lpriv Nalazi O. Blanchard-aoptimalna brzina tranzicije w Lo

  18. Neočekivan zaključak: Interna privatizacija je poželjna sa stanovišta restrukturisanja... ...korektnaje sa stanovišta efikasnealokacije vlasništva ako se akcijama trguje individualno!

  19. Nedostatak institucija zahteva: pojednostavljenje i skraćivanje agencijskih lanaca, spajanje funkcije principala i agenta tj. podelu deonica učesnicima u procesu rada Nalaz Stiglitz-a A B C

  20. Zaključak: • Interna privatizacija može se projektovati tako da ne izaziva konfliktnost ciljeva (Blanchard & Nuti) • Rezistentnija je na mešanje države (Woo & Sachs) • Ne osporava restrukturisanje i tržišnu alokaciju deonica • Iskustva pokazuju da nema razlike u upravljanju u odnosu na eksterne vlasnike (Slovenija, Poljska)

  21. Štednja u različitim modelima privatizacije dodatak

  22. Štedna funkcija • r = stopa prinosa • K = kapital • rK= profit • srK = štednja, akumulacija iz profita • sw = stopa sklonosti štednji (s=srK/rK) zaposlenih • sc = stopa sklonosti štednji vlasnika • Prema teoriji: sw< sc • Uvek: 1 – s = potrošnja

  23. Štednja i privatizacija (1) • Pretpostavka (1): spontana privatizacija: Kapital ostaje u društvenom vlasništvu S1= swscr+(1-sc)rK + wL] = sw(rK+wL) • Posledica (1): r0; nastaje gubitak tj. wL>Y; štednja opada: S1(t+1)< S1(t)

  24. Štednja i privatizacija (2) • Pretpostavka (2): nacionalizacija:Kapital prelazi u državnu svojinu S2= scrK + sw[(1 – sc)rK + wL] • Posledica (2): r0; nastavak FP efekta; S2 opada: S2 (t + 1) < S2 ( t )

  25. Štednja i privatizacija (3) • Pretpostavka (3): tržišna privatizacija:Privatizacija putem prodaje (x= prodati deo K; 0< x <1) S3 = scrxK + sw[r(1-x)K + rxK + wL] = = scrxK + sw(rK + wL) • Posledica (3): x1, pa zato štednja raste; koliko? Zavisi od tempa rasta x; S3(t +1)  S3(t) PAŽNJA: swrxK  kapital dobijen od prodaje - društveni kapital!!!

  26. Zašto? • Ako kupimo rxK društvenog kapitala • plaćamo rxK • koje pripada društvenoj svojini tj. • K1 = K – rxK + rxK • To znači da se privatizacijom putem prodaje društveni K ne smanjuje već se smanjuje njegov udeo u ukupnom K u privredi...

  27. Štednja i privatizacija (4) • Pretpostavka (4): vaučerska privatizacija S4(=) sw(rK + wL) • Posledica (4): Znak < i zbog mogućnosti dezinvestiranja (prodaja vaučera - pretvaranje štednje u potrošnju); K raste u skladu sa sw, plus koncentracija vlasništva yK, uz y>x, daju S4(t+1) >S4(t)

  28. Štednja i privatizacija (5) • Pretpostavka (5): insajderska privatizacija: prodaja akcija zaposlenima S5 = scrK + sw[(1 - sc)rK + wL] • Posledica (5): K raste u skladu sa sc; štednja raste S5(t+1) > S5(t) PAŽNJA:nema posebne dokapitalizacije!!!

  29. Poređenje modelapo kriterijumu štednje • Prvo, S5 - superioran model: scrK + sw[(1 - sc)rK + wL] = S5 > S1 = sw(rK+wL); scrK + sw[(1 - sc)rK + wL] = S5 > S4 = sw(rK+wL); pošto je: S5 - S3 = scrK + sw[(1 - sc)rK + wL] - scrxK + sw(rK + wL) = scrK(1-sw) - scrKx > 0 ako (1-sw) tj. sc > x (što je verovatno)onda i S5 > S3 S5 = S2 formalno ali ne i stvarno zbog r0 (ne-efikasnost, troškovi kontrole, FP efekat itd.)

  30. Poređenje modelapo kriterijumu štednje(nastavak) • Drugo, porast štednje može da se očekuje samo uz program privatizacije: za S3 , S4 , S5 , sledi (•)(t+1) > (•)(t) za S1 , S2 , sledi (•)(t+1) < (•)(t) • Treće, prvo važi u okviru zadatih pretpostavki tj. nismo analizirali kasnije ponašanje zaposlenih

More Related