CELIJAKIJA ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD

1. CELIJAKIJA ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD VMS Stošić Nataša Odeljenje za gastrointestinalne i nutritivne poremećaje Univerzitetska dečja klinika Beograd

2. Celijačna bolest je nasledni poremećaj podnošenja glutena, odnosno glijadina i srodnih prolamina pšenice, raži i ječma. ♦primarno se javlja kod pripadnika bele rase ♦ ubraja se u red najčešćih hroničnih oboljenja čoveka ♦ nešto češće se javlja kod devojčica ♦ velike razlike u incidenciji bolesti zavise ne samo od genetskih faktora i navika u ishrani već i od dostupnosti savremene dijagnostike

3. Klinička obeležja bolesti ♦ Celijačna bolest je hronično zapaljenskooboljenje multifaktorske etiologije a nastajekao posledica poligenetske predispozicije iizloženosti glutenu. ♦ Posmatrano s patogenetskog aspekta ona je usvojoj suštini autoimuno oboljenje u kome jegluten pokretač autoimunog procesa.

4. ♦ U prilog naslednoj sklonosti govori i velika promenljivost incidencije bolesti u različitim populacijama, kao i visoka stopa prevelencije kod jednojajčanih blizanaca (80%) i srodnika prvog reda (10%). ♦ Istraživanja pokazuju da glavnu ulogu u naslednoj sklonosti bolesti imaju geni HLA klase (HLADQ2 haplotip ili HLADQ8).

5. ♦ Na osnovu kliničko - seroloških i patohistoloških promena celijačna bolest se deli na dva osnovna tipa: simptomatski i asimptomatski. ► Simptomatski oblik: ● klasičanom kliničkom slikom ● netipičnom (monosiptomatskom i oligosimptomatskom) kliničkom slikom ► Asimptomatski oblik: ● može biti latentni i potencijalni - beleže se samo serološki parametri nepodnošenja glutena

6. Klasičan oblik bolesti ♦ javlja se u periodu od 9 do 36 meseci ♦ odlikuje se postepenim početkom ♦ praćen hroničnom diarejom, anoreksijom, nenapredovanjem u telesnoj težini, apatijom i razdražljivošću ♦ u kasnijem toku javlja se gubitak telesne težine, smanjenje koštano - mišićne mase i uvećanjetrbuha

7. ♦ kod zapuštenih oblika - hipoproteinski edemi i zaostak u longitudialnom rastu ♦klasičan oblik bolesti je najčešće opisivan i najbolje proučen entitet i danas se zna da predstavlja samo vrh “celijačnog brega“ ♦ najveći broj bolesnika jesu oni sa netipičnim i asimptomatskim oblikom bolesti

8. Simptomi i znaci celijačne bolesti posle treće godine po rođenju a posebno u školskom i predškolskom uzrastu, obično su netipični i često neprimetni. ♦ gastrointestinalne smetnje uglavnom nisunaglašene ♦ povremeno se javljaju opstipacija ili diareja ♦ nekad rekurentni abdominalni bol ♦ često anemija ♦ sekundarna intolerancija laktoze ♦ zastoj u rastu i razvoju ♦ promene u ličnosti deteta

9. U odraslom dobu, međutim, poremećaj podnošenja glutena, bilo da se do tada ispoljavao ili ne može biti uzrok: ♦ steriliteta kod mladih ljudi ♦ kod starijih osoba uzrok osteoporoze ♦ nehočkinskog (non-Hodgkin) limfoma tankog creva ♦ karcinoma usne duplje, ždrela i jednjaka

10. U sklopu celijačne bolesti pored oštećenja sluznice tankog creva, javljaju se i različite autoimune, odnosno nutritivne promene na drugim organima i sistema organa. ♦ To se, pre svega, odnosi na neke neurološke poremećaje kao što su ataksija, polineuropatija, miopatija, epilepsija, Miestenija gravis, anemija otporna na oralnu primenu gvožđa, rekurentni aftozni stomatitis, steatoza jetre...

11. ♦ Takođe, celijačna bolest, pored značajneučestalosti među bliskim srodnicima obolelog, obeležava i visoku udruženost s nekim drugimoboljenjima kao što su: dijabetus melitus tip II, autoimuni hepatitis, autoimuni tireoditis, nefropatija, dermatitis, Daunov sindrom, Tarnerov sindrom i druga oboljenja...

13. DIJAGNOZA ♦ Endoskopska ili aspiraciona enterobiopsija s patohistološkom analizom uzorka sluznice tankog creva pre uvođenja dijete bezglutena ostaje i dalje tzv. zlatni standard udijagnostikovanjucelijačne bolesti. ♦Serološki pokazatelji bolesti, kao što su IgA autoantitela na endomizijum i IgG na tkivnutransglutaminazu, visoko su osetljivi i specifični ali nemaju apsolutnudijagnostičku vrednost.

14. a), b) - normalni izgled crevne sluzokože c),d) – izmenjena sluznica tankog creva kod celijačne bolesti

16. LEČENJE ♦ Celijačna bolest zahteva doživotnu dijetu bez glutena. ♦ Kod većine pacijenata sa simptomatskim oblikom bolesti, posebno odojčadi i male dece, nephodna je korekcija nedostatakamikroelemenata i vitamina, naročito gvožđa ifolata. ♦ Kod najtežih oblika - i.v. nadoknada vode ielektrolita, zatim dodatana parenteralnaiskrana a nekad i glikokortikoidna terapija. ♦ Kod 5 - 10% bolesnika javlja se nepodnošenje laktoze - privremena restrikcija laktoze.

17. ☻ Uz striknu dijetu celijačna bolest ima dobru prognozu. ☻ Zapravo, ukoliko poštuju odgovarajući režim ishrane, osobe s trajnim poremećajem podnošenja glutena i nisu bolesnici. ► Ukoliko se ne pridržavaju dijete bez glutena, međutim, može doći do ozbiljnih komplikacija, koje su nekad veoma teške.

18. ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD Jedan od važnih zadataka bolnice kao zdravstvene institucije jeste zdravstveno vaspitni rad. ☻ Značajnu uloga ima medicinska sestra kaočlan tima za zdravstveno vaspitanje. ☻ Ostali članovi tima mogu biti i sami pacijenti, roditelji, članovi porodice i dr. ☻ Svakodnevni rad sa pacijentima daje mogućnost medicinskoj sestri da iskoristi svaku situaciju za zdravstvenovaspitni rad.

19. ☻ Medicinska sestra upoznaje želje, potrebe i interese pacijenta. ☻ Ona ih informiše o samoj bolesti, ishrani, način na koji spremaju i čuvaju namirnice, načinom života... ☻ Dijagnoza celijakije uznemirava roditeljekoji se u početku sreću sa gomilom problema ali oni ne smeju bitiobeshrabljeni. ☻ U početku dijeta izgleda komplikovano, zbog ograničenjai zabrana. ☻ Kako da prepoznaju simptome i znakeukoliko dete krišom uzima namirnice koje sadrže gluten.

20. ☻ Jednom dijagnostikovana celijakija nije više bolest, nego samo stanje. ☻ Dijagnoza celjakije nosi sa sobom niz pozitivnih promena. ☻ Prelaskom na bezglutensku ishranu, pacijenti će osećatiprestanak svihneprijatnosti, koje su ih pratile a bez upotrebe lekova. ☻ Posle početka tretmana, psiho - fižičko zdravlje se znatno poboljšava ali jeneophodno naučiti živeti s pravilimanametnutim novim načinom ishrane.

21. Namirnice koje nisu dozvoljene u ishrani: ♦ žitarice: pšenica, raž, ječam, ovas, zob i njihovi derivati ♦ proizvodi od gore navedenih žitarica: brašno, skrob, griz, prezle, mekinje, kaše, sirupi, želatin,vitamini, instant pire... ♦ mesne prerađevine: kobasice, paštete, salame...

22. ♦ industriski proizvodi: konzervansi, aditivi, boje, emulgatori... ♦ testenine, makarone, špagete, sosevi, pahuljice, senf, kečap, gotova jela, sosevi za salate, šlag, puding, prašak za pecivo, vanilin šećer, kocke za supu, aleva paprika, žvake... ♦ mnogi lekovi i sirupi sadrže gluten, paste za zube, kozmetički preparati...

24. Namirnice koje su dozvoljene u ishrani: ♦ Prirodni proizvodi koji ne sadrže gluten, pirinač, kukuruz, kukuruzno brašno, krompir, soja, heljda, proso ♦ sve vrste voća - sveže, suvo koje nije posuto brašnom ♦ sve vrste povrća

25. ♦ sve vrste mesa, riba, jaja ♦ mleko, jogurt, sir ♦ biljna ulja, biljni margarin, maslac, mast, so, biber, začini ♦ med, šećer, fruktoza, glukozni sirup ♦ bezalkoholna pića i dijetalna pića ♦ kafa, čaj, voćni sokovi i nektari

27. ♦ Kod određenog broja dece sa celijačnom bolešću javlja se prolazno nepodnošenje laktoze (mlečni šećer), te u tim situacijama treba izbegavati mleko - koristiti mleko bez laktoze. ♦ Istaći roditeljima da obavezno pročitaju sastav namirnica i da ne koriste namirnice čije poreklo nije deklarisano. ♦ Neki lekovi i sirupi sadrže gluten.

28. ♦ Posebnu pažnju treba posvetiti izboru namirnica jer u raznim namirnicama može biti prisutan gluten u tragovima. ♦ U poslednje vreme na tržištu se pojavljuje ogroman asortiman proizvoda bez glutena (hleb, testenine, keks, slatkiši...) ♦ Pomoću mašte je moguće otkriti svet hrane, koja se može koristiti u bezglutenskoj ishrani.

29. ♦ Specijalno proizvedene namirnice za bezglutensku ishranu mogu se prepoznati ponatpisu “bez glutena” (gluten free) iliprecrtan klip pšenice.

30. Mere u domaćinstvu ♦ Preduzeti odgovarajuće mere za skladištenje hrane i pripremu jela ♦ Očistiti radne površine, aparate, sudove, kalupe za kolače ♦ Voditi računa da krpe za sudove, sunđeri, kecelje budu bez tragova glutena

31. ♦ Za pripremu bezglutenskih namirnica ne treba koristiti iste sudove, aparate i priborza jelo, koje se koriste za pripremu namirnica sa glutenom. ♦ Namirnice bez glutena i jela treba odvojenočuvati od onih, koje sadrže gluten, spakovati ih npr. u plastične činije, kutije, tegle sa poklopcem ili ih prekriti folijom.

32. ♦ Napomenuti roditeljima o mogućoj kontaminaciji namirnica. ♦ Teret dijetalnih ograničenja je naročito primetan kada treba jesti van kuće (vrtići, škole, restorani). ♦ Informisati roditelje i uputiti ih na Udruženju Srbije za celijakiju.

33. ZAKLJUČAK ☻I sa celijakijom život može biti slikovit, aktivan, zanimljiv i u njemu se može potpuno uživati. Bez ikakvih dilema, život pacijenata sa celijakojom može biti život bez kompromisa!

34. HVALA NA PAŽNJI