УСПЕШНА ПРИЧА 2008–2012.

1. УСПЕШНА ПРИЧА 2008–2012.

2. ЗАШТО?

3. 2008-2012: ПРОФИТ

4. 1 x 4

5. Профит ЈП СРБИЈАГАС је остварило највећи профит 2011. који је чак четири пута већи у односу на 2008. Као последица ограничавањa цене гаса на државном нивоу независно од кретања нивоа цена на тржишту, профитабилност ЈП СРБИЈАГАСА је постала категорија више одређена екстерним него интерним утицајима. Услед непостојања социјалне карте Републике Србије једнаку цену гаса (значајно нижу од тржишне) имају сви грађани Републике Србије а не само они којима је помоћ заиста и потребна. Висок ниво потраживања од купаца (са тенденцијом даљег раста) значајно оптерећује пословање ЈП СРБИЈАГАС у делу ликвидности и профитабилности.

6. ПРОФИТАБИЛНОСТ ПО РАДНИКУ

7. 1 x 3,6

8. Профитабилност по раднику

9. Број запослених Број запослених је у 2012. повећан за 143 радника или за 14% посматрано у односу на 2008. што је далеко нижа стопа раста у односу на раст профитабилности у истом периоду ЈП СРБИЈАГАС је тренутно ангажовано на преко 40 пројеката из различитих области (транспорт, дистрибуција, складиштење, повезивање са гасоводним системима у окружењу, гасне електране, осигурање, банка, припајање локалних диструбетара са преузимањем радника) У циљу подизања нивоа ефективности и ефикасности ЈП СРБИЈАГАС као система, побољшана је организација пословања како саме компаније тако и супсидијара кроз формирање тимова за управљање њиховим пословањем: Српска Фабрика Стакла МСК Азотара Агрожив

10. ТРГОВИНА ГАСОМ

11. + 15%

12. ПРОМЕТ ГАСА Иако је промет гаса био подложан великим осцилацијама у периоду 2008 – 2012: Услед светске економске кризе тржиште гаса је у Републици Србији у 2009. опало за готово 25% Снажан опоравак у 2010. од готово 30% је вратио ниво потрошње на 2008. Наставак раста у 2011. и поред даљег раста цене енергената Потрошња гаса у Републици Србији је поново на стабилном нивоу У протекле четири године број купаца је повећан за готово 10.000 или за 15% О постојању потенцијала за даљи раст сведочи и чињеница и да сви знaчајнији инвеститори у Републици Србији инсистирају на квалитетној конекцији на гасоводни систем што је ЈП СРБИЈАГАС у могућности и да обезбеди

13. ИЗВОР ПОДАТАКА http://www.energy.eu/ http://appsso.eurostat.ec.europa.eu

14. СТРУКТУРА ЦЕНЕ Грађани Србије плађају цену гаса која је једна од најнижих у региону. Када би се искључили сви трошкови ЈП СРБИЈАГАС из тренутне нетржишне цене гаса, грађани би плаћали свегаоко 2 динара нижу цену гаса, што значи да 93% цене гасa чини гас као енергент Када би радили по тржишним ценама учешће трошкова ЈП Србијагас би било испод 5% у укупној цени.

15. НЕТРЖИШНА ЦЕНА ГАСА У последње три године ЈП СРБИЈАГАС је свега 12 месеци базирао своје пословање на реалној (тржишној) цену природног гаса Без утврђивања реалне цене гаса доводи се у питање могућност финансирања а тиме и стабилност испоруке гаса за тржиште Републике Србије Као последица примене нетржишне цене гаса ЈП СРБИЈАГАС је у посматраном периоду изгубило на супстанци преко РСД 20 милијарди динара не узимајући у обзир курсне разлике Овај губитак је искључиво резултат вођења социјалне политике у формирању цена и то на начин да разлику између више увозне цене и ниже домаће цене покрива ЈП СРБИЈАГАС кроз кредитна задужења под тржишним условима

16. ПОТРАЖИВАЊА ОД КУПАЦА ГАСА Потраживања ЈП СРБИЈАГАС константно расту као последица опште неликвидности у Републици Србији (ниво потраживања је у 2012. чак 2,7 пута порастао у односу на 2008.) ЈП СРБИЈАГАС је социјално одговорна компанија која не искључује гас најугроженијим категоријама потрошача (како становништва тако и привреде) Уколико би ЈП СРБИЈАГАС обуставило испоруке гаса највећим дужницима из реалног сектора, значајан део привреде Републике Србије би био “потопљен“ што би даље имало негативне импликације на ниво друштвеног производа и број запослених Одсуство свести код купаца - највећих дужника о неопходности плаћања својих обавеза за испоручени гас угрожава ликвидност ЈП СРБИЈАГАС и уједно приморава да се кредитно задужује под неповољним тржишним условима како би се уредно измириле обавезе према увознoм добављачу и обезбедио континуитет у снaбдевању Републике Србије Обавезе према Банкама су на нивоу од 60 милијарди динара и то се мења на дневном нивоу.

17. 2012: OСТВАРЕНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ

18. 180

19. ИНВЕСТИЦИОНЕ АКТИВНОСТИ • У периоду 2008 – 2012. укупно је реализовано инвестиција у вредности од ЕУР 180 милиона • Основни циљ ових инвестиција је био: • Завршетак пројекта Подземног складишта гаса Банатски Двор • Изградња дистрибутивних гасних мрежа како би гас као енергент био што доступнији • привреди и грађанима Републике Србије

20. ИЗГРАЂЕНАДГМ 2008-2011. ДГМ – Дистрибутивна гасна мрежа

21. ИНВЕСТИЦИЈЕ У ТОКУ ГМРС – Главано мерна регулаторна станца

22. ИНВЕСТИЦИЈЕ У ТОКУ • Укупно је завршено ЕУР 180 милиона инвестиција • У ток су инвестиције у области транспорта у вредности од ЕУР 93 милиона и дистрибуције у вредности од ЕУР 150 милиона • Укупна вредност завршених и започетих инвестиција износи ЕУР 423 милиона

23. 2015: ПЛАНИРАНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ

24. 2.867

25. ПЛАНИРАНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ ДО 2013. ГОДИНЕ ПЛАНИРАНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ ДО 2015. ГОДИНЕ

26. ПЛАНИРАНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ ДО 2015. ГОДИНЕ

27. СТРАТЕШКИ ПРОЈЕКТИ ЈП СРБИЈАГАС ДО 2015. ГОДИНЕ • У току су интензивни разговори са великим енергетским компанијама (Џенерал Електрик и Сименс) о моделима заједничке сарадње и евентуалним заједничким улагањима у реализацију пројеката изградње гасних термоелектрана когенеративног типа као и изградње ЛНГ терминала у Панчеву.

28. СУПСИДИЈАРИ

29. СУПСИДИЈАРИ ЈП Србијагас је у складу са препорукама Владе Репубике Србије, након извршених конверзија својих потраживања по основу испоруке приридног гаса, односно куповином већинског пакета акција, стекао учешће у неколико стратешких предузећа у Србији: СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА А.Д. ПАРАЋИН АГРОЖИВ А.Д. ЖИТИШТЕ МЕТАНОЛСКО-СИРЋЕТНИ КОМПЛЕКС А.Д. КИКИНДА ХИП-АЗОТАРА Д.О.О. ПАНЧЕВО

30. 350 x

31. СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА А.Д. ПАРАЋИН ЈП Србијагас, у складу са препорукама Владе Репубике Србије, након извршених конверзија својих потраживања, преузима Српску фабрику стакла средином 2009. године. Сачувано је 1.700 радних места, као и посао за многе фабрике које су кооперанти и чији опстанак у великој мери зависи од успешности пословања Српске фабрике стакла . Омогућен је наставак пословања јединој фабрици стакла у Републици Србији која уједно представља и једну од најстаријих српских фарбика са традицијом пословања дужом од једног века. Спречено је стварање монополске позиције хрватске фабрике стакла која је неуспелу приватизацију СФС искористила као шансу за освајање српског тржишта чији се потенцијал процењује на преко 65 милиона ЕУР-а годишње. Након преузимања од стране ЈП СРБИЈАГАС, тржишна вредност фабрике увећана je чак 350 пута: у неуспелој приватизацији 2006. године ова фабрика је продата за свега 100.000 евра, а у марту 2012. ЈП СРБИЈАГАСје продао ову фабрику за чак 35 милиона бугарској компанији “Глас индустрији”. Обезбеђене су инвестиције у вредности од 22 милиона евра у наредне 3 године које ће обезбедити проширење капацитета Српске Фабрике Стакла и ширење на инострано тржиште. Наведене активности ЈП Србијагас, поред тога што су обезбедиле наплату потраживања и побољшање ликвидности позиције, не само ЈП Србијагас, него и осталих поверилаца, створиле су и услове за успешан рад и развој Српске Фабрике Стакла у наредном периоду и остваривање вишеструких позитивних ефеката (раст запослености, раст друштвеног производа, смањење извозног дефицита...)

32. 3x

33. АГРОЖИВ А.Д. ЖИТИШТЕ Лошa приватизацијa компаније АГРОЖИВ резултирала је стечајем 2008. године. ЈПСРБИЈАГАС као један од поверилаца, по одлуци Владе Србије, преузео је 100% акција компаније АГРОЖИВ у децембру 2010. године. Сачувано је 1.100 радних места, као и посао за многе кооперанте компаније АГРОЖИВ. Реструктуирањем компаније АГРОЖИВ спречен је развој монополске позиције на српском тржишту живинског меса од стране две компаније из Хрватске и Словеније, а грађани Републике Србије добили су могућност да купују 100% домаће производе по конкурентним ценама. Након преузимања од стране ЈП СРБИЈАГАС, АГРОЖИВ је повратио лидерску позицију и данас снабдева више од 50% тржишта живинског меса у Републици Србији. Поред тога, АГРОЖИВ je почео да извози у Босну и Херцеговину, Црну Гору и Македонију. У 2012. години је отворен и нови дистрибутивни центар компаније АГРОЖИВ у Новом Саду који ће производити 500 тона месечно прерађевина пилећег месачиме су обезбеђена и нова радна места. У наредном периоду, ЈП СРБИЈАГАС и компанија АГРОЖИВ планирају нова инвестициона улагања у циљу изградњe најсавременије кланице у у Југоисточној Европи. Вредност ове инвестиције процењује се на око 15,5 милиона EУР-аи њена имплементација ће допринети модернизацији и проширењу постојећих производних капацитета за чак 2,5 пута чиме ће се створити могућности за континуирани извоз у Руску Федерацију, земље Блиског Истока, као и земље Европске Уније. На тај начин створиће се услови за даљи раст запослености, повећање прихода и прилива од извоза као остваривање позитивног нето девизног ефекта с обзиром да су основни производни инпути домаћег порекла.

34. 100

35. МЕТАНОЛСКО-СИРЋЕТНИ КОМПЛЕКС А.Д. КИКИНДА Крајем 2008.године, у складу са Одлуком Владе Републике Србије, ЈП Србијагас постаје већински власник компаније МСК. Овим кораком сачувано је 520 радних места МСК данас извози преко 95% сопствене производње и један је од највећих извозника из Републике Србије. Највећи купци производа су велике светске компаније првенствено из земаља Европске Уније, САД и Турске. Откад је ЈП СРБИЈАГАС преузео МСК 2008. остварен је историјски максимум у производњи од 180.221 тона метанола и 95.030 тона сирћетне киселине. Овакав резултат поновљен је и у 2010. Имплементирано је низ унапређења и модернизација у производним постројењима, постигнути су значајни резултати у области поштовања еколошких стандарда, продаје, финансија, информационих технологија, управљања ресурсима, безбедности и здравља на раду чиме је значајно подигнута вредност ове компаније МСК. Остварена је рационализација од око 30% на потрошњу хемикалија, 10% на потрошњу паре за рад турбине кисеоничног компресора, што обезбеђује уштеду на нивоу од око пола милиона евра месечно. МСК је прва компанија из Србије која је своје пословање ускладила са REACH уредбом Европског Парламента и Већа о регистрацији, евалуацији, ауторизацији и означавању хемикалија. На овај начин купцима из Европске Уније олакшан је увоз прозвода кикиндске компаније. Како учешће природног гаса у укупним трошковима износи око 80% за метанол и око 65% за сирћетну киселину, приликом избора стратешког партнера потребно је водити рачуна о томе да је компанији потребно обезбедити константно снабдевање природним гасом по прихватљивим ценама.

36. 4 x

37. ХИП-АЗОТАРА Д.О.О. ПАНЧЕВО Након неуспеле приватизације услед које је тржишна и финансијска позиција компаније Азотара у периоду 2006 – 2009. у потпуности девастирана, а која је резултирала раскидом купопродајног Уговора од стране Агенције за приватизацију због непоштовања одредби купопродајног уговора, у Азотари није било производње скоро 2 године, стање залиха било је равно нули, а пословни рачун je био у непрекидној блокади почев од октобра 2008. године. Производња је поново покренута у августу 2009. и то само месец дана након што је Владa Републике Србије одобрила да ЈП СРБИЈАГАС постане већински власник компаније АЗОТАРА по основу дугова које је тaкомпанија имала према ЈП СРБИЈАГАС, што је допринело очувању преко 1000 радних места. Под патронатом ЈП СРБИЈАГАС, Азотара производи пуним капацитетом и остварила је рекордну производњу од око 400.000 тона минералних ђубрива годишње, што представља највиши ниво у протеклих 10 година. Након двогодишњег пословања са губитком на супстанци, Азотара је по први пут позитивно пословалау првом кварталу 2012.и остварила добит од 80 милиона динара. Обезбеђивање континуитета у производњи компаније Азотара створило је могућност не само стабилног снабдевања домаћих пољопривредника минералним ђубривом уз задовољавајући однос цене и квалитета, него и за релативно смањење удела увозних ђубрива у потрошњи на домаћем тржишту што је имало директне позитивне ефекте на платни биланс и спољнотрговински дефицит Републике Србије. У циљу обезбеђења даљег раста и развоја пословања компаније Азотара као и у циљу даље супституције увоза, ЈП Србијагас тежи проналажењу респектабилног стратешког партнера са којим би се реализовала инвестициона улагања у проширење и модернизацију производних капацитета и достизање нивоа производње од 2 милиона тона минералних ђубрива годишњe чиме би се значајно умањила тражња за увозним минералним ђубривима.

38. МАТЕМАТИКА УСПЕХА

39. Хвала на пажњи