ORGANIZACIJ E VEZANE ZA TRGOVINU I TRGOVINSKE SPORAZUME

1. ORGANIZACIJE VEZANE ZA TRGOVINU I TRGOVINSKE SPORAZUME Mirjana Milošević, 21.12.2010.

2. U poslednjoj deceniji XX veka intenziviraose proces internacionalizacije proizvodnje i trgovine, koji se naziva globalizacija svetske privrede. • Dominantni privredni subjekti postaju transnacionalna preduzeća koja, u svojoj poslovnoj strategiji svetsko tržište posmatraju kao jedinstvenu celinu. • Jedan od tokova koji stimulišu proces globalizacije svetske privrede je intenzivirana institucionalna integracija država, posebno u oblasti ekonomske saradnje.

3. Pod institucionalnom integracijom podrazumevaju se svi oblici institucionalizovanih odnosa između država u svetu, bilo da se radi o saradnji država kroz stvaranje međuvladinih organizacija ili saradnji kroz niz neformalnih međunarodnih grupa. • Grupa 7, susret ministara finansija sedam industrijski razvijenih zemaljaFrancuska, Nemačka, Italija, Japan U.K., SAD, Kanada.[ • Grupa 77,u UN grupa razvijenih zemalja brani zajedno ekonomski interesi grade kapacitete za pregovaranje sa drugima

4. Integracija država • Globalni nivo - Svetska trgovinska organizacija - STO, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj - OECD.... • Nivo kontinenta - Evropska unija • Nivo regiona - CEFTA, EFTA • Nacionalni nivo - Srbija

5. Svetska trgovinska organizacija • Međunarodna multilateralna organizacijakoja je osnovanas ciljem da nadgleda i liberalizuje međunarodnu trgovinu • formirana 1995. • naslednik je Opšteg sporazuma o tarifama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade, GATT), koji se potpisan 1947.

6. Prema Sporazumu o osnivanju Svetske trgovinske organizacije (STO), ova organizacija ima svojstvo pravnog lica i predstavlja institucionalni okvir koji obuhvata: • GATT, u formi u kojoj su njegova pravila i discipline izmenjena i dopunjena u pregovorima Urugvajske runde (tzv. GATT 1994.) • Sve sporazume i aranžmane zaključene pod njegovim okriljem i • Ukupne rezultate pregovora Urugvajske runde.

7. 153  člana, predstavljaju više od 97% ukupne svetske trgovine i 30 zemalja kandidata je u postupku pregovora za prijem u članstvo • sedište u Ženevi • budžet 189 million švajcarskih franaka (182 million dolara) u 2009. • 625 zaposlenih • Website www.wto.int • Srbija u postupku pregovaranja - uslov za članstvo u EU

9. Osnivači i zemlje koje su podržale formiranje

10. Status of WTO negotiations:   Members (including dual-representation with the European Communities) Draft Working Party Report or Factual Summary adopted Goods and/or Services offers submitted Memorandum on Foreign Trade Regime submitted Observer, negotiations to start later or no Memorandum on FTR submitted  frozen procedures or no negotiations in the last 3 years   no official interaction with the WTO

12. Glavni ciljevi STO • Da poveća životni standard stanovništva država članica, • da osigura veću rast privrede zemalja članica i rast tražnje, • da poveća proizvodnju i spoljno-trgovinsku razmenu roba i usluga, • da obezbedi održiv razvoj i zaštitu prirodne sredine omogućavajući optimalno korišćenje svetskih prirodnih bogatstava, • razvoj organizacije na način koji je uskladjen sa potrebama i interesima članica sa različitim nivoima razvijenosti.   

13. Zadaci STO • Upravljanje trgovinskim sporazumima zaključenim u okviru STO, • Učešće u forumu za multilateralne trgovinske pregovore, • Vođenje trgovinskih sporova, • Praćenje nacionalnih trgovinskih mera; • Tehnička pomoć i obuka za zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji, • Saradnja sa drugim međunarodnim organizacijama. http://www.pks.rs/Slobodnatrgovina/tabid/1624/language/sr-Latn-CS/Default.aspx

14. Žalbe i odgovori nažalbe u okviru STO

15. Šta znači članstvo u STO? • znači delovanje i ponašanje u međunarodnim trgovinskim odnosima u skladu sa obavezujućim pravima i obavezama. • članice STO uživaju stoga sva prava i privilegije koje su im odobrile ostale članice ove organizacije kao isigurnost i predvidljivost u međunarodnim trgovinski odnosima što je jedan od primarnih stubova STO. • obaveze svake članice je da otvore svoje tržište za druge članice ove organizacije i da u nacionalno zakonodavstvo ugrade pravila ove organizacije – ceo ovaj korpus je integralni deo sporazuma o pregovaranja za članstvo u STO.

16. Komožepostatičlan STO? • Bilokojadržavailizasebnacarinska teritorijakojaautonomnovodisvojuspoljnotrgovinskupolitiku, pod uslovomdasvečlanice STO prihvaterezultatepregovorazemljekandidataičlanica STO. • Procespristupanjazapočinjenakonformiranjaradnegrupečlanica STO iodvija se krozprocespregovora.

17. Prednosti koje donosi članstvo • Samo otvaranje procesa pregovara zemlje kandidata znači jasan signal stranim investitorima da se u zemljuuvodi trgovinska politikazasnovanu na predvidljivosti, transparentnosti, vladavini prava i implementiranu kroz zaokružen institucionalni mehanizam.  • STO pruža mogućnosti novoj državi članici da proširi svoje trgovinske okvire i obezbedi sebi pristup na tržišta drugih članica,

18. Prava koja se stiču po osnovu STO mogu da uživaju samo njene članice, • Samo zemlje članice imaju pristup mehanizmu rešavanja sporova u okviru STO, • Članstvo omogućava da se kroz sukcesivne runde multilateralnih trgovinskih pregovora istaknu sopstveni trgovinski i širi ekonomski interesi.

19. Koji je prvi korak u procesu pristupanja STO? • Proces počinje kada zemlja kandidat dostavi zahtev Generalnom direktoru STO zahtev za pristupanje u skladu sa odredbama člana XII. Po prijemu zahteva, isti razmatra Generalni savet STO i donosi odluku o osnivanju Radne grupe. • Zadatak Radne grupe je da ispita zahtev za pristupanje STO, • Član Radne grupe može biti svaka od članica STO kao i redstavnici MMF i SB.

20. II korak • Pregovori - bilateralni i multilaterali • Bilateralni – dogovaraju se carine za proizvode značajne za pregovarača • Multilatralni sastanci -Vreme procenjuje radna grupa • Zemlja kandidat sa svakom zemljom pojedinačno potpisuje ugovor • Na kraju se na završnoj sednici zemlja prima u članstvo.

21. Evropska unija- EU • Evropska Unija (EU) – ili bolje rečeno, njena prethodnica, Evropska Ekonomska Zajednica (EEZ) – osnovana je sa idejom da se ekonomski rat u Evropi može zaustaviti putem slobodne trgovine i otvorenih granica. • EU je u raznim oblicima potrošila veći deo svoje 46-godišnje istorije vodeći ekomonski rat sa drugima, naročito sa zemljama u razvoju.

23. Oko 50% sadašnjeg budžeta EU se troši na poljoprivredu. • Formirana je Zajednička poljoprivredna politika (Common Agricultural Practice- CAP), koja daje podršku evropskom poljoprivrednom proizvođaču. • Uvedena osnivačkim dokumentima EEZ iz 1957, ZPP je bila cena koju je francuski Predsednik Šarl de Gol dobio u zamenu za francusko članstvo.

24. Šta ju cilj ZPP • Cilj Zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP) da obezbedi farmerima dobar životni standard, da obezbedi potrošače kvalitetom hrane po korektnim cenama i da se očuva ruralnu baštinu i životnu sredinuEU. • Uvela subvenicije • Bezbednost hrane - Rurarli rzvoj i zaštita životne sredine – kao prioriteti

25. ZPP kombinuje direktnu isplatu subvencija za useve i zemljište koje se mogu obrađivati sa mehanizmima cenovne podrške, uključujući garantovane minimalne cene, uvozne tarife i kvote na robu iz određenih država izvan EU. • Reforme sistema ZPP su trenutno u toku, dolazi dosmanjenja uvozne kontrole i prenosa subvencija za upravljanje zemljištem, a ne određene biljne proizvodnje (postepeno od 2004 do 2012). Detaljno sprovođenje programa varira u različitim zemljama članicama EU.

26. Subvencija za farmere ZPP podrazumeva intervencije na tržištu i tarife na uvoz, koje većinu cena za subvencionisane proizvode održavaju veštački visokim za evropske potrošače. • Pored, direktnih troškova subvencija EU, postoji drugi trošak koji ima teške posledice po svetski prosperitet i razvoj. • To je krug globalnog protekcionizma koji podržava evropska poljoprivredna politika.

27. Tokom zadnje decenije, Brisel je sve više direktno plaćao farmerima po osnovu onoga što proizvode, dozvoljavajući im da prodaju ono što mogu na tržištu. • To nije slobodno tržište. Uzgajivačima mnogih biljnih vrsta se i dalje garantuje minimalna cena i još se nagrađuju za hiperprodukciju putem davanja vezanih za proizvodnju.

28. U okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja Evropska unija je2000. godine odobrila zemljama Zapadnog Balkana trgovinske olakšice – preferencijalni pristup tržištu u vidu izuzetnih trgovinskih mera. • Izuzetne trgovinske mere odnosno preferencijalni pristup na tržište EU podrazumeva izvoz u EU bez carina i količinskih ograničenja za proizvode iz Srbije, sa izuzetkom određenih proizvoda ribarstva (pastrmke), vina i junećeg mesa (babybeef- za ovaj proizvod se utvrdjuju individualne kvote za svaku zemlju).

29. 2005. • Napisana je Studija izvodljivosti za pregovore i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. • Evropska komisija je dala pozitivnu ocenu. Time su se stekli formalni uslovi da Savet EU da mandat Komisiji za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. • Usvojena Strategija za pristupanje SCG Evropskoj uniji.

30. 2006. • Evropska komisija je suspendovala pregovore o SSP, zbog nedovoljne saradnje Srbije sa MKS za ex-Jugoslaviju u Hagu. • Crna Gora proglasila nezavisnost na bazi rezultata referenduma u maju. • Otpočeti pregovori o viznim olakšicama i readmisiji između Srbije i Evropske komisije.

31. 2007. • Šesto proširenje EU – Rumunija i Bugarska • Zaključeni pregovori i parafiran sporazum o viznim olakšicama i readmisiji • Nastavljeni pregovori o SSP • Zaključeni pregovori i parafiran SSP. • Potpisan Sporazum o viznim olakšicama i readmisiji, koji stupa na snagu 1.1.2008.

32. 2007 • Vlada R.Srbije prihvatila inofrmaciju o stvaranju novih koordinacionih tela za pristupanje EU. Nova koordinaciona struktura podrazumeva: Koordinaciono telo za proces pristupanja EU, Stručne grupe Koordiancionog tela i 35 podgrupa.

33. 2008 • Potpredsednik Vlade Republike Srbije i predstvnici EU u Briselu potpisali SSP. Prelazni sporazum, koji sadrži odredbe koje se pre svega odnose na trgovinske odnose Srbije i EU, stupa na snagu čim se ratifikuje u parlamentima Srbije i EU, dok sporazum u celosti stupa na snagu ratifikacijom  u svih 27 država članica EU. • Narodna skupština Republike Srbije ratifikovala SSP • Vlada Republike Srbije usvojila Nacionalni program za integraciju R.Srbije u Evropsku uniju.

34. 2009. • Otpočelo prevođenje pravnih tekovina EU na srpski jezik • Evropska komisija predložila ukidanje viznog režima za Srbiju, C. Goru i Makedonijuod 1. januara 2010. godine • Savet ministara Evropske unije usvojio predlog Evropske komisije o ukidanju viza za Srbiju, C. Goru i Makedoniju • Savet ministara Evropske unije doneo odluku o početku primene prelaznog trgovinskog sporazuma Srbije i EUi najavio razmatranje odluke o početku ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju za 2010. godinu.

35. 2010. • Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom zvanično je stupio na snagu. Ovaj ugovorni odnos koji su uspostavili Srbija i EU doprineće privlačenju stranih direktnih investicija, unapređenju industrijske proizvodnje Srbije i povećanju izvoza u EU • Savet ministar doneo odluku o otpočinjanju ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije u EU

36. 2010. • Savet Ministara EU doneo odluku da Evropskoj komisiji prosledi zahtev Srbije za članstvo u EU. Ovim se otvara nova, važna faza u odnosima EU i Srbije. • Komisija će odmah početi da radi na pripremi mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo • Srbija ispunila uslove za dobijanje Upitnika EU za dobijanje statusa zemlje kandidata • Srbija dobila Upitnik i u fazi je njegovog popunjavanja • Poljoprivreda prva predala popunjen Upitnik

37. Unapređeni stalni dijalog • Razgovori koji se obavljaju u okviru Unapređenog stalnog dijaloga u mnogim elementima oblikuju i usmeravaju proces reformi u Srbiji. • Predstavnici Evropske komisije i drugih institucija Evropske unije i predstavnici Vlade Republike Srbije i drugih institucija u Republici razgovaraju o trenutnom stanju, planovima i problemima Srbije na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

38. CEFTA • Slobodna trgovinska zona u Centralnoj i jugoistočnoj Evropi (The Central European FreeTrade Agreement-CEFTA) • Originalni CEFTA sporazum potpisala je Višegradska grupa zemalja Poljksa, Mađarska, Češka i Slovačka 1992. godine • Sporazum stupio na snagu 1994. godine. To je sporazum koji pomaže integraciju u EU, kroz proces ekonomske, političke bezbednosne usklađenosti (institucije, zakonodavstvo..)

39. Vremenske izmene CEFTA regiona

40. CEFTA region

41. Sporazum je parafiran 9. novembra 2006 u Briselu, a potpisan je 19. decembra 2006 u Jugoistočnoj Evropi u Bukureštu. • Sporazum je stupio na snagu 26. jul 2007. za Albaniju, Kosovo, Makedoniju, Moldaviju i Crnu Goru, kao i 22. avgusta za Hrvatsku. Bosna i Hercegovina je ratifikovala 6. septembra, dok je Srbija završila završni zakonske procedure 24. septembra 2007. • Sporazum ima za cilj uspostavljanje zone slobodne trgovine u regionu do 31. decembra 2010.

42. Trgovina industrijskim proizvodima potpuno liberalizovana • Za poljoprivredne proizvodenivo liberalizacije zadržan iz bilateralnih sporazuma i predviđeno njihovo dalje snižavanje u skladu sa datom dinamikom. • Obavljeni pregovori o daljoj liberalizaciji poljoprivrede • Srbija će od 2010. imati liberalnu trgovinu poljoprivrednih proizvoda sa svim CEFTA potpisnicama, sem sa Hrvtskom.

43. Obavljeni pregovori o daljoj liberalizaciji poljoprivrede • Srbija će od 2010. imati liberalnu trgovinu poljoprivrednih proizvoda sa svim CEFTA potpisnicama, sem sa Hrvtskom. • Sa Hrvatskom će se dalja liberalizacija obaviti u dve faze do 2012.(sniženje preferencijalnih carina i povećanje kvota).

44. Čemu doprinosi CEFTA: • Mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robeu trgovini između zemalja u Regionu • Uvođenje postupne liberalizacije trgovine uslugama • Izjednačavanje uslova za investiranje • Otvaranje tržišta i jednak tretman kod javnih nabavki

45. Zaštita prava intelektualne svojine • Region znatno atraktivniji za strana ulaganja • Brže pristupanje EU • Doprinos zaustavljanju pada ekonomske saradnje u Regionu i otklanjanje negativnih efekata ekonomske krize