ZAŠTITA POSLOVNIH INFORMACIONIH SISTEMA

1. ZAŠTITA POSLOVNIH INFORMACIONIH SISTEMA Aleksandra Anđelković 1289/12 Katerina Tubić 593/12

2. Sve veći problem razvoja i primene računarskih sistema postaje bezbednost informacionih sistema. • Različite zloupotrebe, krađe i neovlašćeni upadi u poslovne informacione sisteme su toliko postali učestali da se mogu nazvati kompjuterskim kriminalom.

3. Različite vrste računara u jednom poslovnom sistemu: • Veliki računari za centralizovanu obradu • Manji računari za decentralizovano prikupljanje i obradu podataka • Personalni računari za automatizaciju kancelarijskog poslovanja

4. Poslovi kod velikih računarskih sistema se dele na: • Inženjerske • Operaterske • Programerske • Korisničke Rizici koji prete jednom računarskom sistemu su: • Kompjuterski kriminal • Sabotaža • Špijunaža • Nedovoljna čistoća u prostorijama u kojima su smešteni računari • Slučajno ili namerno kvarenje računarskih sistema • Razne vremenske nepogode

5. Kompjuterski kriminal • Predstavlja oblik kriminalnog ponašanja, kod koga se korišćenje kompjuterske tehnologije i informacionih sistema ispoljava kao način izvršenja krivičnog dela, gde se kompjuter ili računarska mreža upotrebljavaju kao sredstvo izvršenja. • Termin sajber prostor je prvi upotrebio Vilijam Gibson u naučno-fantasticnoj noveli 1948. godine.

6. Oblici kompjuterskog kriminala: • Politički • Ekonomski • Proizvodnja i distribucija nedozvoljenih i štetnih sadržaja - Manipulacija zabranjenim proizvodima, supstancama i robama • Povrede privatnosti

7. Izvodi iz Krivičnog zakona Srbije Kompjuterski kriminal i autorska prava U ovu oblast spadaju sledeća krivična dela: • neovlašćeno korišćenje računara i računarska mreže (minimalna kazna – novčana, maksimalna – 5 godina zatvora) • računarska sabotaža (minimalna kazna – 1godina, maksimalna – 8 godina zatvora) • pravljenje i unosenje virusa (minimalna kazna –novčana, maksimalna – 3 godine zatvora) • računarska prevara (minimalna kazna – 6 meseci, maksimalna – 12 godina zatvora) • neovlašćen pristup zaštićenom računaru ili računarskoj mreži (minimalna kazna –novčana, maksimalna – 5 godina zatvora) • neovlašćeno korišćenje autorskog i drugo srodnog prava (minimalna kazna – novčcana, maksimalna – 5 godina zatvora)

8. Oblici kompjuterskog kriminala: • Krađa računarske opreme • Krađa računarskog vremena • Krađa softvera radi neovlašćenog korišćenja i prodaje • Upadi u računarsku komunikacionu mrežu • Kopiranje podataka • Pronevera zaposlenih u informacionim centrima

9. Neke od činjenica koje povećavaju opasnost od zloupotrebe su: • Konstantno povećanje broja osoba koje imaju pristup računarskim sistemima • Stalno povećanje broja osoba koje se školuju i poseduju znanja iz informatike • Zbog velike vrednosti informacija u računarskim sistemima postoji i veliki interes za njima

10. Mere zaštite • Organizacione • Tehnicke • Komunikacione

11. ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE Preduzimaju se da se obezbedi: • Integritet • Raspoloživost • Trajnost podataka Obuhvataju: • Uslove za rad računara i osoblja • Stručne kadrove • Tehnologiju obrade podataka • Medijume za čuvanje podataka • Pravne aspekte zastite podataka

12. TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Obuhvataju zaštitu: • Hardvera • Softvera • Prenosa i obrade podataka Mogu se podeliti na: • 1. Fizičke- obezbeđuju zaštitu od: • Neispravnih instalacija • Zagađene okoline • Štetnih zračenja • Požara • Poplava • Elementarnih nepogoda • 2. Mere zaštite u računarskom sistemu- tu spadaju: • Zaštita hardvera • Zaštita datoteka sa podacima • Zastita sistemskog i aplikativnog softvera • Kontrola radih postupaka

13. MERE ZAŠTITE U TELEKOMUNIKACIONOM PRENOSU Obuhvataju dve metode: • Softverska-šifriranje podataka i posebne protokole • Tehnička-posebna oprema

14. Od svih mera, posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti podataka i datoteka sa podacima, a sigurnost podataka i datoteka treba da bude takav da se onemoguće neovlašćene izmene. • Obezbeđenje sigurnosti podataka neophodno je kod programa kojima se direktno (“on-line”) može pristupiti podacima i kod programa koji se čuvaju izvan sistema (“off-line”).

15. Kod podataka koji se koriste u on-line obradama potrebna je stalna zaštita, posebno protiv neovlašćenog pristupa. • Kod on-line obrada zaštita datoteka se ostvaruje korišćenjem sistema lozinki.

16. Podaci i programi koji se koriste u off-line obradama zaštićuju se tako što svaki nosilac podataka ima jedinstven identifikacioni broj.

17. Mere zaštite podataka u telekomunikacionom prenosu čine posebnu grupu. Vrste kontrole područja u računarsko komunikacionoj mreži su: • Kontrole pouzdanosti i integriteta sistema • Organizacione kontrole • Kontrole pristupa • Kontrole integriteta podataka

18. Pouzdanost sistema označava njegovu sposobnost da se brzo i tačno obnovi posle greške ili nepravilnog rada.

19. VIRUSI • U poslednjih nekoliko godina veliku opasnost za IS predstavljaju kompjuterski virusi. • Kompjuterski virusi su samoreprodukujući programi koji se pripajaju uz aplikativne programe ili sistemske komponente. • Oni mogu da se neopažano ubace u sektore za inicijalno punjenje kao i razne aplikativne programe.

20. Virusi obično ne ostavljaju nikakve tragove prisustva, tako da se inficirani programi mogu dugo i normalno izvršavati. Za to vreme virus se ubacuje i u ostale komponente sistema. • Virusi se mogu prenositi preko lokalnih mreža kao i preko komunikacionih komponenata unutar računarske mreže.

21. Štete koje prouzrokuju virusi mogu da budu različite. • Najveća šteta nastaje ako dođe do potpunog gubljenja podataka i raspada celog informacionog sistema.

22. Neke vrste virusa • Crv - je mali računarski program koji koristi računarsku mrežu i sigurnosne propuste da se replicira sa računara na računar. Najčešći način širenja crva je putem e-maila. Za replikaciju neophodna je računarna mreža-internet. • Trojanski konj - pod maskom stiže putem e – maila ili popularnih chat programa do lakovernih i nedovoljno informisanih korisnika mreže, navodeći ih da ga pokrenu i instaliraju na računar. Trojanski konj zapravo nije virus iako se pod tim pojmom često podrazumeva. • Backdoor • Lažna uzbuna (Hoax)

23. U zavisnosti od vrste virusa postoje i različite metode odbrane od virusa. • Takođe, postoje i posebni programi koje obaveštavaju korisnika o prisustvu virusa, pronalaze ga i uništavaju ga. To su takozvani antivirusni programi. • Oni moraju da budu neprekidno prisutni u memoriji računara. • Zadatak ovih programa je da uočavaju i ukazuju na pokušaje virusa da uđu u sistem.

24. Antivirusi

25. Linkovi • http://sr.wikipedia.org/sr/Kompjuterski_kriminalitet • http://www.neskwebart.com/2014/04/sajber-kriminal/ • http://racunalnivirusi.150m.com/vrstevirusa.html • http://www.beousluge.com/kompjuteri/kompjuter_saveti/virusi.html

26. Hvala na pažnji!