Visoka tehnološka škola strukovnih studija Šabac

1. Visoka tehnološka škola strukovnih studija Šabac SEMINARSKI RAD Novac i monetarna politika Predmetni nastavnik: Studenti: Dr Miroslava Petrevska Milena Gajić 5-11, Dejan Radičević 5-26

2. Pojam tržišta novca • Restriktivno gledano tržište novca obuhvata trgovanjem novca i kratkoročnim hartijama odvrednosti, zatim kratkoročne kredite, kao i institucije i organizacije koje osiguravaju ta sredstva a to su: • komercijalne banke, • depozitne banke, • berze za ovu vrstu hartija od vrednosti, • eskontne i diskontne organizacije, • akceptno-kreditne institucije.

3. Instrumenti tržišta novca • Najznačajniji instrumenti su : • Međubankarska kupoprodaja novca • Kratkoročne hartije od vrednosti • Međubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi

4. Međubankarska kupoprodaja novca • Novac se na organizovanom ili neorganizovanom tržištu novca pozajmljuje radi održavanja likvidnosti banaka, i drugih finansijskih institucija , kako u kratkim vremenskim intervalima npr. dnevna poslovanja tako i na određene vremenske intervale • Zato i možemo razlikovati dnevni odnosno noćni novac jer se transakcije obavljaju često tokom noći, i razlikujemo terminski novac koji se posuđuje radi održavanja likvidnosti u dužem vremenskom intervalu.

5. Kratkoročne hartije od vrednosti • Kupoprodaja se najčešće obavlja između sledećih subjekata: • dve poslovne banke • jedne poslovne banke i centralne banke • države i poslovne banke • države i centralne banke • države i njenih institucija

6. Pored ove podele možemo napraviti i podelu na subjekte koji izdaju kratkoročne vrednosne papire : • državni vrednosni papiri; u koje spadaju državne obveznice, državne menice, državni blagajnički zapisi. • vrednosni papiri centralne banke; to su blagajnički zapisi • vrednosni papiri privrednih preduzeća, firmi ili privatnih lica akceptiranih od strane ovlašćenih finasijskih institucija.

7. Bavićemo se: • Šta je novac? • Funkcijama novca. • Novcem u međunarodnim plaćanjima. • Promenom vrednosti novca. • Novcem i monetarnom politikom.

8. 1 Šta je novac? Postiji vise definicija novca: • Roba koja trajno vrsi ulogu opsteg ekvivalenta • “Jezik” trzista • Posebna roba koja sluzi kao posrednik u razmeni svih drugih roba • Sredstvo za utvrdjivanje relativne vrednosti drugih roba • Drustvena konvencija • Sredstvo razmene (obrta) i standardni predmet koji sluzi za razmenu stvari i usluga • Ekonomisti novac (novčanu masu) definišu kao opšteprihvaćeno sredstvo plaćanja, kao i otplate duga.

9. 1 Šta je novac? • U prošlosti je novac bio raznih oblika i od različitih materijala. • Trampa. • Danas novac je jedino zakonsko sredstvo razmene roba i usluga.

10. 1 Osobine novca 1. PRENOSIVOST- mora biti pogodan za nošenje pri obavljanju kupovine na različitim lokacijama 2. TRAJNOST- u fizičkom smislu- ne nešto što može da se pokvari ili propadne 3. DELJIVOST- da se može podeliti na jednake delove radi kupovine manjih jedinica ili vraćanja kusura. 4.STANDARDIZOVANOST-jednak kvalitet novčanihjedinica, ne smeju se fizički razlikovati 5. PREPOZNATLJIVOST- lako prepoznatljiv da bi setačno znalo da se radi o novcu a ne imovini manjevrednosti

11. Novac sa gledišta gradjanskog prava • Novac je stvar i pojavljuje se u formi metalnog novca ( koji služi za manje isplate) i papirnog novca (banknota ). • Novac ne podleže samo propisima gradjanskog prava, jer je stvar, već i posebnim javnopravnim propisima koja odredjuju za njega poseban javnopravni režim. • U svakoj državi propisima se odredjuje koji je novac obavezno sredstvo plaćanja.

12. Barter poslovi • U medjunarodnim ekonomskim odnosima su česte situacije da u spoljnoj trgovini učestvuju zemlje čije valute nisu konvertabilne, ili se pak nalaze u platno bilansnim teškoćama. U toj situaciji pribegava se tzv. barter ili kompenzacionim poslovima. • Osnovni princip kod barter poslova je da se isporuke stranoj zemlji dobija konpenzacija u robama. Obračun se ne vrši u novcu nego se jedne robe zamenjuju za druge robe. • Barter poslovi se mogu ugovarati na nivou preduzeća i na nivou države.

13. Svetski novac Sredstvo plaćanja Štednja/ zaliha 2 Funkcije novca Sredstvo razmene Mera vrednosti

14. Dve osnove funkcije novca su: • Sredstvo razmene • Mera ekonomske vrednosti. Ovo su dve međusobno uslovljene funkcije novca, jer jedna roba ne ulazi u promet dok se prethodno ne utvrdi njena vrednost izražena u novcu, i odredi cena. Ukoliko roba nema cenu, ne može se razmeniti za novac i ostvariti funkciju prometa.

15. Vrednost roba i usluga se izražava u novcu. Izražavanjem u novcu dobijam cenu. Cena je novčani iskaz vrednosti robe/usluge. Omogućava poređenje vrednosti različitih roba (½ kg piletine vs. ½ kg ribe). Za razliku od prethodne funkcije novac se i fizički pojavljuje. 2 akta razmene (robe za novac i novca za robu). Bez novca bili bi visoki tranaskcioni troškovi, morala bi da postoji dvostruka konicidencija želja ... I Novac kao mera vrednosti II Novac kao sredstvo razmene

16. Štednja – akumuliranje radi daljeg investiranja Pretnja od obezvređivanja usled inflacije ukoliko se štedi u slamarici. Zaliha – garant likvidnosti i solventnosti, za izmirenje obaveza u budućnosti. Kupoprodaja robe na kredit. Kupac – dužnik Prodavac - poverilac III Novac kao štednja ili zaliha IV Novac kao sredstvo plaćanja

17. V Novac kao svetski novac Kao svetski novac, novac ima ulogu u međunarodnom prometu. Svetski novac su jake, konvertibilne valute $, €, £, CHF ... Preračunavanje jedne valute u drugu je prema paritetu novca. Paritet osnova konvertibilnosti. Vrednost novca jedne zemlje naspram vrednosti novca druge zemlje. npr. paritet prema zlatu €1 = 1 unca zlata 1 unca zlata = RSD 93 €/RSD = 1/93

18. Platni sistem – način realizovanja transakcija u privredi. Paralelno sa razvojem platnog prometa se razvijala u forma novca. Razvoj platnog sistema Papirni novac Čekovi Robni novac (Commodity Money) Elektronsko plaćanje E-novac

19. Elektronski novac 1. DEBITNE KARTICE- omogućavajukupovinu elektronskim transferom sredstava sa računa kupca na račun prodavca 2. SMART KARTICE- sadrže fixniiznos digitalnog novca i mogu se dopunjavati sa računa vlasnika preko ATM mašina, personalnih kompjutera 3. ELEKTRONSKI KEŠ- forma e-novca koji se može koristiti za kupovine na internetu. Klijent otvara račun u banci koji ima link za net. Kupuje robu na netu, e-keš se automatski transferiše sa njegovog računa na račun prodavca.

20. Elektronski čekovi 1.ELEKTRONSKI ČEKOVI- služe za plaćanje računa preko interneta. Korisnik ispisuje ček koji preko PC šalje primaocu, a on svojoj banci. Kada banka primaoca proveri validnost čeka, naplaćuje ga- novac se prebacuje sa računa platioca na račun primaoca čeka.

21. Papirni novac • Danas je u opticaju čisti papirni novac koji nije zamenljiv za zlato. • Remedijum- država je dopuštala određena odstupanja od propisane količine metala. • Za nastanak papirnog novca bila je neophodna pojava države koja će snagom prinude garantovati papirni novac kao posrednika u razmeni robe.

22. Čekovi • Čekje pismena isprava koja je izdata u propisanoj formi i kojom njen izdavalac daje nalog banci, kod koje poseduje uloženu određenu svotu novca, da naznačenoj osobi ili donosiocu isplati određenu sumu novca.

23. 3 Novac u međunarodnim plaćanjima • Međunarodna plaćanja su ona koja se vrše između pojedinih zemalja, bilo da ih vrši država, stanovništvo ili privreda. • To su finansijske transakcije između zemalja po bilo kom osnovu, između deviznih rezidenata i nerezidenata. .

24. Valuta Valuta = vrednost Oznaka valute RSD, USD, EUR, CHF, GBP ... Valutni (monetarni, novčani) sistem zakonski određuje novčanu jedinicu, novčanu masu, valutni paritet ... Valuta označava: • monetarni sistem jedne zemlje, kojim se određuje osnovna novčana jedinica, kao zakonsko sredstvo plaćanja, • efektivan novac i novčanice, • zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji i strani novac (domaća i ino valuta).

25. Valuta podrazumeva samo efektivan novac – efektivu. • Pored funkcije kao zakonskog sredstva plaćanja u zemlji, valuta može da se nađe u funkciji međunarodnog sredstva plaćanja – svetski novac. • Sa aspekta sposobnosti da služi kao međunarodno merilo vrednosti, valute možemo podeliti na: • Konvertibilne – slobodna razmena, u neograničenim količinama. • Nekonvertibilne – za plaćanja u unutrašnjem platnom prometu. • Transferabilne – valute povezane u valutni blok, za međunarodna plaćanja (Euro). • Obračunske ili klirinške – za obračun međunarodnih plaćanja na bazi međunarodnog dogovora.

26. Devize • Novac jedne ekonomije u inostranstvu se javlja u dva oblika i to: - valuta (efektivan strani novac) - devize (kratkoročna potraživanja u ino novcu). • Devize su kratkoročna potraživanja koja jedna nacionalna ekonomija poseduje u valutama drugih ekonomija i to u obliku potraživanja banaka na računima kod ino banaka, HOV koje glase na ino valutu, čekovi i menice koje glase na ino valutu,a vučene su kod ino banaka. • Ino valute u rukama domaćih rezidenata nisu devize, već strana valuta.

27. Devizni kurs • Valutni kurs govori koliko novčanih jedinica domaće valute razmenjujem za određeni broj jedinica valute druge zemlje – cena novčane jedinice izražena u novčanim jedinicama druge zemlje. EUR/USD = 1,5 • Devizni kurs je vrednost ino valute, na koju glasi deviza, izraženo u domaćoj valuti. Postoji samo za ino valutu. Domaća valuta svoj devizni kurs ima samo u inostranstvu. €1 = RSD 93 $1 = RSD 64

28. Devizni kurs je važan jer uspostavlja vezu nivoa cena u zemlji i inostranstvu, tj. konvertuje ino cene u domaću valutu i obrnuto. • Kupovina robe iz inostranstva podrazumeva razmenu dinara za stranu valutu, na deviznom tržištu, prema deviznom kursu. • Važno je da devizni kurs bude realan, ne potcenjen, ni precenjen. • Devizne kurseve, prema načinu formiranja, najgrublje je moguće klasifikovati na: • Fiksne kurseve – instrument za realizaciju ciljeva nacionalne monetarne politike. Promene ovog tipa kursa su devalvacija (pad vrednosti domaćeg kusa, 1:100) i revalvacija (rast vrednosti kursa, 1:80).

29. Fluktuirajući kursevi (plivajući) – formiraju se slobodno, pod uticajem ponude i tražnje za devizama na deviznom tržištu. Promene kursa se vrše depresijacijom (pad vrednosti domaćeg kusa, 1:100) i apresijacijom (rast vrednosti kursa, 1:80). • Rukovođeno plivajući Primer: Boca vina €1.000, devizni kurs je €1 = RSD 93 €1 = RSD 90, boca vina je RSD 90.000, a ne RSD 93.000 Apresijacija domaće valute znači jeftiniju stranu robu na domaćem tržištu i obrnuto, skuplju domaću robu na stranom tržištu.

30. Levi‘s farmerke €100, devizni kurs je €1 = RSD 93, = RSD 9.300 €1 = RSD 100, iste farmerke iznose sada RSD 10.000 Depresijacija domaće valute znači skuplju stranu robu na domaćem tržištu i obrnuto, jeftiniju domaću robu na stranom tržištu.

31. Bilans plaćanja Bilans plaćnja (platni bilans) oslikava ukupnost ekonomskih transakcija zemlje sa inostranstvom. Čine ga: * bilans tekućih transakcija * bilans kapitalnih transakcija. Stanje platnog bilansa određuje visinu deviznog kursa, na deviznom tržištu promenama ponude i tražnje za devizama, a s druge strane devizni kurs utiče na platni bilans (pitanje realnosti deviznog kursa). - Precenjen devizni kurs smanjuje konkurentnost izvoza i povećava sklonost ka uvozu, a što vodi deficitu platnog bilansa.

32. 4 Promena vrednosti novca Conclusion • Kada govorimo o vrednosti novca govorimo o njegovoj kupovnoj snazi, tj. masi roba/usluga koje se mogu kupiti za datu količinu novca, u nekom vremenskom periodu. • Kupovna snaga novca i cene su obrnuto proporcionalne veličine. cene  kupovna snaga novca ↓ cene ↓ kupovna snaga novca  • Kupovna snaga novca zavisi od zakona ponude i tražnje robnih fondova (R) i novčanih fondova (N). • Veličina novca u opticaju = robnom fondu, konkretnije O x B = R O – novac u opticaju B – brzina opticaja novca R – robni fond

33. DEFLACIJA – porast vrednosti novca, rast kupovne snage novca • Kada je R > N • Nastaje kada raste ponuda robe ili kada se novac povlači iz opticaja • Efekti: novca je manje u opticaju, cene su niže, kamate rastu, pad rentabilnosti, rast nezaposlenosti, dalje usporavanje opticaja novca i novac dodatno postaje skuplji.

34. INFLACIJA – pad vrednosti novca, pad njegove kupovne snage • Kada je N > R • Nobelovac Milton Frideman: “Inflacija je uvek i svuda monetarni problem”. • Obezvređivanje novca. • Efekti: novca je više u opticaju, rast cena ... • Mere za suzbijanje – kontrakovanje M, restriktivna monetarna politika.

35. 5 Novac i monetarna politika Conclusion Novčana masa i monetrani agregati • Novčana masa (M) suma svih finansijskih instrumenata koji imaju funkciju novca. • Monetarni agregati – mere novčane mase, klasifikovani prema kvalitetu i likvidnosti, monetarni indikatori i služe za vođenje monetarne politike i politike likvidnosti. • Postoji 5 monetarnih agregata, od čega su prva tri najznačajnija za prethodnom pomenute politike.

36. Kreiranje novčane mase Mehanizmi kreiranja novca: • kreditna aktivnost banaka • kupovina deviza od strane banaka • kupovina HOV od strane banaka • promene depozita banaka • zaduživanje države kod CB (centralne banke).

37. Ciljevi monetarne politike: 1. Postizanje i održavanje stabilnosti cena 2. Očuvanje finansijske stabilnosti (stabilnosti kamatnih stopa, finansijskog tržišta, deviznog tržišta) 3. Privredni rast 4. Visoka stopa zaposlenosti Osnovni instrumenti monetarne politike: 1. Operacije na otvorenom tržištu 2. Eskontna stopa 3. Obavezna rezerva Monetarna politikaPolitika države koja za zadatak ima regulisanje M u opticaju, različitim emisionim, kreditnim i deviznim instrumentima.

38. Strategija CB Ciljana stopa inflacije, kao godišnja procentualna promena indeksa potrošačkih cena, jedina je numerička smernica monetarne politike. Međutim, navedeni instrumenti monetarne politike ne utiču direktno na ciljeve monetarne politike. Prave se operativni i prelazni targeti.

39. 2. Eskontna stopa • Cena primarnog novca. • Kamata po kojoj CB daje kredite poslovnim bankama. • Ukoliko CB obori eskontnu stopu, krediti za banke postaju jeftiniji, dalje se plasiraju povoljniji krediti privredi i stanovništvu, dolazi do rasta investicija, rasta DP. • Opasnost inflacija.

40. 3. Obavezna rezerva • Obavezna rezerva predstavlja deo sredstava koje su banke u obavezi da drže na posebnim računima kod CB. • Promenama stopa obavezne rezerve utiče se na smanjenje ili proširenje kreditnog potencijala poslovnih banaka i povlačenje, odnosno kreiranje dopunske likvidnosti banaka. • Ukoliko dođe do povećanja stope obavezne rezerve, smanjuje se kreditni potencijal banaka, dolazi do kontrakovanja M, dinar postaje skuplji.

41. Zaključak • Novac predstavlja prometnu vrednost koja je apstraktan izraz celokupnog bogatstva društvene zajednice, a ujedno služi i kao univerzalno sredstvo za međusobno upoređivanje i razmenjivanje svih proizvoda ljudskog rada. • Novac utiče i na efikasnost tako što ljudima omogućava da se specijalizuju u onome što najbolje rade. • Pojavom novca rešava se problem koji se javlja kod trampe, tako da se time čin prodaje odvaja od čina kupovine. • Funkciju novca kao sredstva razmene obavlja gotov novac i depozitni novac, kao i druge HOV (kvazi novac) kojima kao kompenzacija za rizik likvidnosti uvek pripada kamata ili neki drugi prihod.

42. LITERATURA • 1) Bankarstvo – teorija i praksa, prof. dr. Vojin Bjelica, Stilos Novi Sad 2001. godine; • 2) Berze i berzansko poslovanje, dr. Žarko Ristić, dr. Slobodan Komazec i drugi, za izdavača Nenad Jelesijević 2006. godine; • 3) Zakon o hartijama od vrednosti, Službeni glasnik RS. br. 47/ 2006- 3; • 4) Zakon o bankama, Službeni glasnik RS. br. 107/ 2005- 15. • 5) Internet

43. Hvala na pažnji !!!