Dr Goran Nikoli ć, Instistut za evropske studije

1. Dr Goran Nikolić, Instistut za evropske studije Značaj CEFTA za Srbiju

2. Nivo razmene • U ukupnoj razmeni sa CEFTA zemljama Srbija ostvaruje suficit, koji će u 2009. dostići 1,5 milijardu dolara (bez Kosmeta). Zemlje CEFTA, u koje ide skoro trećina ukupnog srpskog izvoza, su dakle vrlo važno tržište za našu zemlju, i to posebno BiH i Crna Gora, s kojima se obavlja najveći deo razmene i koje su ''zaslužne'' za ostvareni suficit. Razmena sa obaljva i sa Kosovom, posebno šverc na obe strane administrativen granice.

3. Razmena 2009 • Спољнотрговинска робна размена • I-VIII 2009. била је највећа са чланицама ЕU. Наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 913 милиона долара, а који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића). • Hајвише се увозе гвожђе и челик, електрична енергија и производи од неметалних минерала. Извоз Србије, за посматрани период, износи 1636 милиона долара, а увоз је 723 милиона долара. Покривеност увоза извозом износи 226%.

4. Očekivanja • Ne treba očekivati da će CEFTA dati snažan podstrek privredama jugoistočne Evrope, posebno ne u poređenju sa povezivanjem sa EU koje je od krucijalne važnosti za sve ove države, ali će na srednji i dugi rok koristi (niže cene, ekonomija obima, kvalitetnija robna ponuda, uštede zbog male prostorne distance) biti veće od troškova. Zemlje regiona imaju tehnološki zastarele industrije, međusobno konkurišu u izvozu u EU i praktično nemaju toga puno da ponude jedne drugima. Razmena Srbije sa državama jugoistočne Evrope, koju pre, svega čine, prehrambeni proizvodi, poljoprivredne sirovine, elekticna energija, obojeni metali, hemijski proizvodi, tekstil, u dobroj meri podseća na trgovinu između ZUR i daleko je od obrasca razmene između naprednijih ZUT.

5. Gracitacioni model • Gravitacioni model, koji meri razliku izmedu potencijalne i stvarne trgovine, pokazuje da Srbija ima prostora za povećanje razmene sa Hrvatskom, Albanijom i Rumunijom, dok je razmena sa BiH, Makedonijom i Crnom Gorom znatno iznad potencijala. Jasno je da razmena sa zemljama bivše Jugoslavije ne može biti ni na približno visokom nivou kao u okviru nekadašnje zajedničke države, ali će zbog kulturološke sličnosti, starih privrednih veza i prepoznavanja robnih marki od strane potrošača trgovina biti olakšana.

6. NCB • Čini se da najveću prepreku trgovini predstavljaju brojne necarinske barijere. Pored toga, mnogi ''osetljivi'' industrijski proizvodi nisu obuhvaćene CEFTA sporazumimom (carine na njih bi trebalo da budu fazno ukinute) kao ni agrar, ni usluge. Postoje mnogi problemi u primeni sporazuma (BiH je npr. jednostrano povremeno uvodila neka carinska ograničenja). Pored toga, prava je čudo dobiti javnu nabaku u drugoj zemlji.

7. Rast razmene, ali posle krize • Uzimajući u obzir relativni niski nivo spoljne trgovine Srbije sa većinom zemalja u okruženju kao i postojeće tendencije rasta ukupne razmene zemlje, realno je očekivati da će biti nastavljen trend porasta trgovine sa zemljama regiona, ali tek posle početka oporavka od krize, dakle u 2010 (procena je da će razmena u 2009. pasti za oko trečinu, u evrima). To će, pored ostalog, biti uslovljeno i pojačanim prilivom stranog kapitala, odnosno dolaskom transnacionalnih kompanija, od kojih dobar deo planira izvoznu ekspanziju u bliže okruženje. Najviše koristi od bescarinskog prostora će imati kompanije sa relativno kvalitetnom ponudom koje će na ovaj način lakše doći do novih potrošača, dok će glavni gubitnici biti preduzeća koja su preživljavala zahvaljujući otežanom nastupu konkurenata iz okruženja na domaćem tržištu.

8. CEFTA- politički projekat • Treba imati u vidu politički značaj zone slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, odnosno činjenicu da je ona u dobroj meri projekat EU čiji je cilj poboljšanje saradnje među ovim zemljama i pacifikacija regiona. U tom smislu i dobijanje finansijske pomoći kao i brzina približavanja EU, ali i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, će u značajnoj meri zavisiti od trgovinske saradnje Srbije sa susednim zemljama.

9. Prakticno se malo toga promenilo sa uvođenjem CEFTA jer smo sa istim zemljama imalibilateralne ugovore. Što se tice javnih nabavki tu ce pravi pomak biti 2010. Kada je u pitanju. Dalja liberalizacija prehrambene ind. i agrara to ce ići, još najmanje dve godine. Asimetričana trtmana (kao EU) kada Hrvatska uđe u EU. • Dijagonalna kumulacija bi mogla da olakša dokazivanje da je roba iz CEFTA, ali treba znati da je mnogim našim preduzećima lakše da plate carinu nego da skupe sve dokumente o poreklu roba zbog rigidnosti EU propisa. Prednost je i što ce ubrzo biti pojednostavljena i standardizovana procedura na granicmama. Velika šansa je eventualni porast SDI posel krize, jer ce stranci videti region ako celinu (ulagaće i u infastrukturne projekte radi povezivanja regiona).

10. Treba imati na umu i brojne empirijske analize koji pokazuju da zone slobodne trgovine između malih ekonomija dovode do preusmeravanja i manjeg kreiranja trgovine (indikativno je negativno iskustvo MERCOSUR-a, zone slobodne trgovine atlantskih zemalja Južne Amerike). Pored toga, porast trgovine može usloviti i povećanje nejednakosti između zemalja regiona jer bi se bogatije države našle u povoljnijoj poziciji. Treba pomenuti i nalaze koji upućuju na iskustva doskorašnjih zona slobodne trgovine u regionu centralne Evrope i Baltika, koje su pomogle rastu regionalne trgovine ali su imale vrlo ograničen domet na smanjivanju zavisnosti od EU tj. ublažavanja relacije centar - periferija u razmeni. 

11. Ekonomija obima • Kao zemlja sa relativno malom vrednošću izvoza Srbija je, na osnovu jednostavnih zakonitosti ekonomije obima i transportnih troškova, osuđena da najveći deo izvoza plasira u okolne zemlje, dok uvozi sa svetske pijace gde je roba najjeftinija. Ovde valja pomenuti da se u trgovini sa geografski bliskim zemljama mogu konstatovati pozitivne tendencije u poslednje vreme, dok obrnuto važi za udaljene zemlje.