Zajednički projekat Svetske banke , Vlade Srbije i SIDA o reformi propisa i AEP u Srbiji

1. Srbija: Projekat reforme propisa i Analize Efekata PropisaObuka o analizi efekata propisa (AEP) 12. Ekonomske tehnike i AEP Zajednički projekat Svetske banke, Vlade Srbije i SIDAo reformi propisa i AEP u Srbiji

2. Proces AEP: Ekonomskaanaliza • Problemi i potrebe koje treba rešiti propisom • Ciljevi i očekivani rezultati • Regulativne i neregulativne opcije • Relevantne opcije: analiza kritičnih pitanja i pretpostavki • Ekonomska analiza izvodljivih opcija • Najbolja opcija: zašto je najbolja Konsultacije Podaci

3. Pregled • Osnovne tehnike analize, njihove jače i slabije strane, kao i vrste problema i situacija kojima one odgovaraju. • Analiza rentabilnosti; analiza troškova poštovanja propisa; analiza efekata propisa na preduzeća (ili mala preduzeća) (AEP); analiza troškova i koristi (ATK) i njihova primenljivost u okviru AEP. • Procena i analiza rizika. • Vrednovanje konkurencije: jedan pristup ‘novim propisima’

4. Procena troškova poštovanja propisa • Procenjuju se jedino troškovi (direktni i indirektni) poštovanja propisa. • Uzimaju se u obzir samo neke interesne grupe (obično privatne kompanije/preduzeća) • Primeri: Procena troškova poštovanja propisa (CCA) u UK; Analiza efekata na preduzeća (BIA)

5. Procena troškova poštovanja propisa • Prednosti • Lako ih je izračunati i proceniti; • Mane • Procenjuju se samo troškovi propisa, a ne i koristi od njega • Razmatraju se samo određana stanovišta

6. Procena troškova poštovanja propisa Standardni Troškovni Model (videtimodul 13)

7. Analiza rentabilnosti (AR) Izračunavanje troškova potrebnih da se dođe do željenog rezultata, pri čemu je moguće poređenje troškova različitih opcija ARomogućava rangiranje regulativnih opcija na osnovu troškova po jedinici efektivnosti svake mere, npr. • Troškovi svakog novog radnika • Troškovi po smanjenom decibelu • Troškovi po svakom spasemom životu u saobraćajnoj nesreći Vi procenjujete alternativne opcije za ostvarenje istog cilja

8. Analiza rentabilnosti • Ova tehnika se, u okviru AEP, može primeniti kada: • regulativne/alternativne opcije donose iste koristi • donosilac odluke ne želi da prihvati monetizaciju za neke kategorije koristi • Nije moguće odabrati i koristiticene u senci, ili, pak, one cene koje su na raspolaganju nisu korisne za analizu zbog problema prilikom poređenja alternativa

9. Cene u senci Kada primetimo da cene dobara nisu adekvatan odraz njihove društvene vrednosti, ili, pak, one i ne postoje, tada se pribegava pristupu koji se zove cene u sencikojim se procenjuju i mere troškovi (i koristi). Analitičari prilagiođavaju cene ili određuju vrednost onda kada cene ne postoje ili nisu pouzdane. Tržište Senka

10. Analiza rentabilnosti • Prednosti • Koristan metod za poređenje alternativa/opcija za koje se očekuje da imaju manje-više isti rezultat • Nudi opušteniji pristup merenju koristi od CBA. • Mane • Ne rešava pitanje izbora optimalnog nivoa koristi. • Koncentriše se na jednu vrstu koristi (planirani efekat propisa) i iskuljučuje moguće propratne efekte. • Ne pomaže pri pronalaženju odgovora na pitanje da li će propis doneti neto dobit društvu.

11. Analiza troškova i koristi (ATK) Analiza troškova i koristi je metod kvantitativne ocene, u monetarnom smislu, vrednost svih posledica politike po sve članove društva. Neto društvena korist u stvari meri vrednost političke opcije (NDK = K – T) Društveno odlučivanje Logika koja stoji izaATK: resursi suoskudni, te onaj ko donosi odluke treba da ih koristi u onim segmentima u kojima će oni dati najveće koristi za društvo u celini.

12. Analiza troškova i koristi • ATK i finansijska analiza • procenjuje profit koji pritiče entitetu koji sprovodi projekat.U načelu, mi razmatramo samodirektneefekte, a troškovi i koristi se procenjuju i monetizuju pomoću tržišnih cena.

13. Analiza troškova i koristi ATK i Ekonomska analiza Troškovi i koristi se ocenjuju sastanovišta zajednice (kroz “oči” donosioca odluka) koristeći, ako je potrebno, sistem cena koji se može znatno razlikovati od tržišnog, i može u sebi sadržati razvojne ciljeve zajednice. Tada će se razmatrati direktni i indirektni efekti.

14. Analiza troškova i koristi • Ekonomska analiza se razlikuje od finansijske analizekako u pogledu (i) obima identifikacije i vrednovanja ulaza i izlaza, tako i (ii) merenja koristi i troškova. Ekonomska analiza uključuje sve članove društva i meri pozitivne i negativne efekte projekta u smislu spremnosti da se plati za jedinicu povećanja potrošnje, kao i da se prihvati nandoknada za izgubljene jedinice potrošnje. • Spremnost da se plati i spremnost da se prihvati nadoknada koriste se umesto stvarno plaćenih ili dobijenih cena.

15. Analiza troškova i koristi U AEP se uvek sprovodi ekonomska analiza: računa se stanovište zajednice Finansijska analizaima značaj u proceni koliko vam je sredstava potrebno da primenite datu opciju

16. Analiza troškova i koristi Politička analiza se razlikuje od ekonomske analize Opcija se procenjuje sa političkog stanovišta (šta je to računovodstveni sistem?)

17. Analiza troškova i koristi U ekonomskuanalizu treba uključiti: • Koristi koje data opcija donosi zajednici (koriste se vrednosti koje zajednica oseća) npr.: • Ušteda vremena • Manjezagađenje • Manja buka • Manjenesreća sa smrtnim ishodom • Itd.... • Troškovi opcije sa stanovištazajednice

18. Analiza troškova i koristi Prednosti • Model je veoma jednostavan (K>T) • Mogu ga uspešno i pragmatično koristiti i oni koji nisu stručnjaci • To je delotvoran način da se svakoj uključenoj interesnoj grupi (i kreatoru politike) saopštianaliza koja stoji iza cilja propisa, kao i odgovarajuća upotreba sredstava

19. Analiza troškova i koristi Treba imati naumuda je ATK: • Jedna od tehnika u okviru AEP koja je korisna samo za određene tipove propisa i samo u određenim situacijama (razmotriti podatke, vreme, organizaciju) • Jedan od korisnih pristupa: logika ATK se može primeniti za određivanje minimalnog sadržaja svake ekonomske analize primenjene u AEP

20. Informacije Za ATK je potrebna velika količina informacija koje, u suštini, mora da da kreator politike. Kao analitičari EP, morate da znate kuda želi da ide vaše društo i koja je cena toga. ATK - Slabosti AIR nov. '02

21. Uticaj na raspodelu Bez primene adekvatnih alata za korekciju, mogli biste da potcenite uticaje raspodele. Analiza efekata raspodele može biti od ključne važnosti za stvarno razumevanje efekata propisa i pre nego što se izabere alternativa. ATK - Slabosti AIR nov. '02

22. Tehničko ograničenje Odnosi se na marginalne projekte od kojih se ne očekuje da menjaju postojeći sistem cena Kada se, tokom perioda analize, neto koristi promene više puta godišnje od pozitivnih ka negativnima (ili obratno), onda bi tu moglo da s nađe više pokazatelja (Interna stopa prinosa (ISP)) ATK - Slabosti AIR nov. '02

23. Analiza rizika Procena rizika nekog neželjenog događajai mogućih posledica za pojedince i društvo. Analiza rizika se može upotrebiti za identifikaciju postojećih opcija za smanjenje ili uklanjanje tog rizika (čak i indirektnog) i njegovih posledica. Mora se identifikvoati rizik, proceniti verovatnoća njegovog nastanka, kao i uticaj na predloženu opciju/program/meru u slučaju da do rizika uopšte ne dođe.

24. Analiza rizika Primer vrednovanja rizika • U Francuskoj godišnje umre 3000 ljudi u saobraćajnim nesrećama • Broj stanovnika Francuske je 60 miliona. Svaka osoba koja živi u Francuskoj je svake godine izložena riziku od smrti od 5 prema 100000 (3000/60m, ili0,00005) • Koliko biste svake godine platili za auto koji je 10% sigurniji (da smanjite rizik od smrti na 5 prema 1 milion)? • Ako plaćate €10 godišnje,vi procenjujete statistički život (naspram smrti u saobraćanoj nesreći) na € 2.000.000 (€10/0,000005).

25. Analiza rizika • Prednosti • Naučna procena rizika znatano doprinosi donošenju regulativnih odluka (npr. Obaveza nošenja kaciga za motocikliste), naročito u oblasti javnog zdravlja i sigurnosti, zaštite životne sredine, ekploatacije resursa, stvaranja bogatstva, nacionalne bezbednosti. • Mane • Uticaji rizika mogu biti raznoliki i neproporcionalni • Analiza rizika obično ne uključuje procenu troškova u slučaju da dođe do neželjenog događaja • Analiza rizika ne uzima u obzir negativne i pozitivne uticaje, već samo rizik predložene opcije koja će se baviti rizikom i/ili njegovim posledicama.

26. Multi-kriterijumska analiza • Najbolja opcija (ili skup opcija) je izabrana na osnovueksplicitnog seta ciljeva. Višestruki kriterijumi se eksplicitno definišu kako bi se odredila stopa ostvarenja ciljeva. • Za svaki cilj se postavlja ponder kako bi se utvrdio njegov relativni značaj. • Ponderi i ocene se kombinuju u matricu učinka. Za svaku opciju se procenjuje konačni uticaj. • Maksimiziranje blagostanja nije jedini kriterijum. Ne primenjuje se pravilo K>T(korist>trošak).

27. Multi-kriterijumska analiza • Ciljevi izraženi u merljivim pojmovima • Dodeljeni ponderi odražavaju relativni značaj dat svakom cilju • Definicija kriterijuma za ocenjivanje • Analiza uticaja • Bodovanje • Identifikacija tipologije uključenih subjekata • Agregacija rezultata različitih kriterijuma

28. AEPi ekonomska analiza: Pouke • U okviru AEP, ne postoji pristup ekonomskoj proceni tipa “jedna veličina za sve”. • U većini zemalja koje sprovode AEP, ekonomska analiza se prilagođava razmatranom slučaju (mada mnoge zemlje monetizuju troškove i koristi). • U načelu, izbor zavisi od: • Uloge koja se dodeljuje AEP u konkretnom društveno-ekonomskom kontekstu ili u određenim upravama • Karakteristika predloženog propisa i raspoloživih sredstava • Ekonomska analiza je samo jedan (važan) korak u AEP. Konačna odluka ne zavisi samo od ekonomske analize.

29. AEPi ekonomska analiza: Pouke • Za redovno sprovođenje AEP, nisu vam potrebni stručnjaci za ekonomsku analizu, tj., nije vam potrebna ‘vojska statističara i ekonomista’  potrebno je samo da tražite proporcionalnost, fleksibilnost, kao istručnjake koji već postojeuupravi. • Treba uzeti i koristiti metodu koja će biti primenljiva, čak i ako niste stručnjak.

30. AEP nije … … “deus ex machina” –koji može da dođe do najviših dometa pravde, delotvornosti i uspešnosti … … to je praktično sredstvo za stvaranje podatakao glavnim ili važnijim uticajima nekog propisa. Donosilac političke odluke će morati da bira …