1 / 27

INDIREKTNI POREZI

INDIREKTNI POREZI. - Uključuju poreze na proizvodnju i potrošnju roba i usluga - Utiču na kretanje cena roba i usluga - Tu spadaju: porezi na promet (PDV), akcize, carine - Principi: - Krajnjeg odredišta - Zemlje porekla. PDV. - Ne deformiše ekonomiju!

tod
Download Presentation

INDIREKTNI POREZI

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. INDIREKTNI POREZI - Uključuju poreze na proizvodnju i potrošnju roba i usluga - Utiču na kretanje cena roba i usluga - Tu spadaju: porezi na promet (PDV), akcize, carine - Principi: - Krajnjeg odredišta - Zemlje porekla

  2. PDV -Ne deformiše ekonomiju! - Metod primene PDV-a u EU jeste harmonizovan, ali se primenjuju različite poreske stope! - EU je svesna da u praksi, usled različitih poreskih stopa, može doći do malverzacija i utaja! - Sa stvaranjem • Jedinstvenog evropskog tržišta 1993. • EuroZone 1999. i • uvođenjem Evra 2002. povećan je pritisak za usklađivanje nacionalnih stopa PDV-a!

  3. - Od 1993. pogranične kontrole su zamenjene PRIVREMENIM SISTEMOM, koji u proširenom obliku i danas važi! - Od tada, roba treba da se oporezuje po Standardnoj stopi PDV-a (15% - 25%), a za niz proizvoda važe Snižene stope! - Zemljama je teško da se prilagode jedinstvenim stopama – jer su one deo njihovih nacionalnih politika, predizbornih obećanja, itd. - EU teži uvođenju Principa zemlje porekla! (ali članice nisu baš oduševljene time)

  4. Akcize Primenjuju se samo na uvoz/proizvodnju specifičnih proizvoda Velika je raznolikost između akciza članica EU, a to bi moglo biti opasno!

  5. Budući izazovi Unutar Jedinstvenog tržišta: - Indirektni porezi su do određenog stepena harmonizovani - Direktni porezi se samo delimično harmonizuju - Postoji saglasnost da je cilj da se ukloni štetna poreska konkurencija i da je zato poreska saradnja neophodna!

  6. Evropska komisija predlaže: • Kodeks ponašanja za oporezivanje preduzeća • Uklanjanje deformacija u oblasti oporezivanja dohodaka od kapitala • Eliminisanje poreza na: prekogranične kamate i plaćanje licencnih naknada između kompanija • Uklanjanje distorzija u oblasti indirektnog oporezivanja U oblasti PDV-a, Komisija predlaže: • Revidiranje oporezivanja u oblasti putničkog saobraćaja • Reviziju poreskih stopa koje se primenjuju na energente • Program saradnje među članicama - FISCALIS za borbu protiv malverzacija u indirektnom oporezivanju

  7. Zaključak Poreski sistemi u zemljama članicama imaju duboke korene i teško će se promeniti! Ali značaj njihove integracije sve više raste, neki od uzroka su: - Dohodak TNK! - Lični dohodak! - Porezi na promet! Koristi od uklanjanja fiskalnih granica: - Bolje investicione odluke zbog veće izvesnosti - Uštede u resursima i efikasnija alokacija proizvodnje - Izjednačavanje cena

  8. Potpuno ujednačavanje fiskalnih sistema nije obavezno preduslov za uspešno funkcionisanje Ekonomske i monetarne unije! Primer SAD-a! Postoje razlozi za pesimizam!!! 1. Poreska politika ostaje osnovno nacionalno suvereno pravo! 2. Javnost je jako osetljiva na promenu poreskog sistema! (a do toga bi moralo doći u slučaju potpune integracije)

  9. Dakle, harmonizacija u EU, posebno u Eurozoni, traži oprez, postepenost i političku volju!!!

  10. BUDŽET EU U suštini, apsolutni i relativni obim budžeta EU je prilično mali u odnosu na udeo zajedničkog BNP članica, kao i u odnosu na mogućnost uticaja na makroekonomski život u EU! On nema ni stabilizacionu ulogu s obzirom na to da uvek mora da bude u ravnoteži!

  11. Budžet EU se zasniva na određenim načelima: • Jedinstvo: Svi prihodi i rashodi u jednom dokumentu. • Godišnji karakter: Budžet se donosi za svaku kalendarsku godinu. • Ravnoteža: Prihodi i rashodi moraju biti uravnoteženi. Zabranjeno je zaduživanje ili posedovanje nealociranog duga!

  12. Postupak usvajanja budžeta Ugovorom iz Rima jasno je definisano koji su koraci i rokovi za usvajanje budžeta! Propisani postupak počinje 1.jula a završava se 31.decembra. Budžetska godina počinje 1. januara, a završava se 31.decembra svake godine. Savet ministara i Evropski parlament dele moć kada je u pitanju budžet!

  13. - Evropska komisija predaje Savetu prednacrt Budžeta, - nakon pretresa, Savet usvaja taj nacrt i šalje ga Parlamentu - Parlament, pri prvom čitanju daje predloge vezane za obavezna i neobavezna trošenja i nakon toga vraća taj nacrt Savetu - pri drugom čitanju Savet odlučuje o obaveznim trošenjima, a Parlament donosi odluku o neobaveznim troškovima - predsednik Parlamenta donosi konačnu odluku, ali Parlament ima pravo da odbije ako se sa tim ne slaže većina ili 3/5 članova

  14. Ako se budžet ne usvoji, prelazi se na privremeno finansiranje. Privremeno finansiranje znači isti mesečni nivo izdataka kao u prethodnoj finansijskoj godini, po 1/12 prethodnog budžeta. Okvir za pravljenje budžeta u svakoj godini predstavlja “finansijska perspektiva”, koja je 6-godišnji plan prihoda/potrošnje.

  15. Izdaci Još 1988. godine usvojena je reforma budžeta, sa ciljem da: • Se poveća budžetska disciplina; • Poveća efikasnost 3 strukturna fonda ( za razvoj i garancije u poljoprivredi, za regionalni razvoj, za socijalni razvoj); • Da se uvede gornji limit (kao % BNPa Unije, npr. 1.24%) Ovom reformom uvedena je i finansijska prognoza !

  16. Javljaju se dve vrste budžetskih trošenja: • obavezna trošenja, izvedena direktno iz ugovora i akata EU (npr. za poljoprivrednu politiku) • neobavezna trošenja. U neobavezne spadaju: manji deo sredstava za poljoprivredu, pomoć nerazvijenim prekomorskim zemljama, manji deo izdataka za ribolovnu politiku, sredstva za R & D, izdaci za neke strukturne fondove i veći deo troškova za administraciju EU. - ES odlučuje o obaveznim, a EP o neobaveznim trošenjima!

  17. Prihodi Do 1970. budžet je finansiran iz nacionalnih doprinosa članica Od tada EU dobija sopstvena sredstva, i to su: • Prihodi od carina (čine 11% sredstava) • Prelevmani na agrarne proizvode, šećer i izoglukozu (čine 1.5% prihoda) • Doprinosi iz PDV-a (čine 25% prihoda) • “Četvrti izvor” (61% prihoda) • Ostali razni prihodi

  18. Najveći doprinos budžetu daju:Nemačka 28,2%, Francuska 17,5%, Italija 11,5%, Španija 7,1% i Holandija 6,4%. Prema učešću sopstvenog BDP, najveći neto-davaoci su Holandija, Luksemburg, Nemačka i Švedska. -Pre proširenja iz 2004, deset zemalja EU15 su bili neto-davaoci, a samo pet neto primaoci – Danska 0,03% od BDP, Grčka 3,2%, Irska 2,5%, Portugal 2,8% i Španija 1,3%. -Sve nove članice su neto-primaoci, prema oficijelnoj statistici!

  19. Karakteristike finansijskog okvira 2007-2013 1. Usvojeni rashodi u 7godišnjem periodu za oko 280 milijardi evra manji od predloga Komisije 2. Stvarna plaćanja svake države manja su od predloženih i neće preći 1% GNI godišnje, a limit je 1.24% BDPa 3. Najgore su prošli fondovi za stavku „EU kao globalni partner“, u kojoj su predviđeni i rashodi za kandidate i potencijalne kandidate U perspektivi za 2007-2013. nema sredstava za Albaniju, BiH, Crnu Goru i Srbiju u Kohezivnim i Strukturnim fondovima. To znači da EU smatra da 4 zemlje ne mogu postati bilo članovi ili kandidati najmanje do 2014, kada će važiti nova perspektiva 2014-2020.

  20. Fiskalna politika je čvrsto u rukama članica, a ne Brisela! To dovodi do mogućnosti ekscesne potrošnje u članicama. Država potrošnja članica ugrožava monetarnu stabilnost. (Izuzetno visoka javna potrošnja: u EU za oko 15 poena veća nego u SAD i Japanu; to ugrožava konkurentnost privrede) Na nivou EU ne postoji mogućnost ekscesne državne potrošnje, jer je budžet Unije ograničen na najviše 1,24% BDP. Ekscesna državna potrošnja u kombinaciji sa odsustvom kazni za narušavanje pravila od najviše 3% budžetskog deficita je najosetljivija tačka evro zone, a time i Unije.

  21. ZLOUPOTREBA SREDSTAVA BUDŽETA Čim postoje budžetska sredstva, postoje i zloupotrebe fondova. Revizorski sud, zvanično telo Unije za kontrolu valjanosti trošenja sredstava, nije potpisao nijedan budžet Unije od 1993. Uvek su nađene “veće nepravilnosti”. Prema nezavisnim procenama zloupotrebi se 2-7% ukupnih budžetskih sredstava EU. Najveće zloupotrebe vezane su za sredstva za poljoprivredu, regionalne politike i stranu pomoć... za politiku kohezije izdvojeno je 2007. Godine 42mlrd evra (što je 36% budžeta), a čak 11% trošenja bilo je ˝neregularno˝

  22. Zanimljivo je da je čak 55% zloupotreba fondova poljoprivrede učinjeno u Italiji, potom sledi Nemačka. Istovremeno je u te dve zemlje najniža stopa povraćaja zloupotrebljenih sredstava, samo po 10%. Najveći povraćaj zloupotrebljenih sredstava je u Irskoj 58%, Danskoj 71%, Finskoj 90. Prosek povraćaja za Uniju je 17%.

  23. Efekat krize Zahtev za ublažavanjem krutih pravila EU: • Vezanih za deficite! • Za dobijanje pomoći! • Za ulazak u Evro zonu! Nemački kancelar Angela Merkel Odluke samita u Briselu...

  24. HVALA NA PAŽNJI!!!

More Related