PRVO POGLAVLJE 1. POSLOVNI PROCESI I OSNOVNA PODRUČJA ODLUČIVANJA

1. UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVOPredavanja 2.Prof. dr Jovica Lazić Biljana Lazić, asistent

2. PRVO POGLAVLJE 1. POSLOVNI PROCESI I OSNOVNA PODRUČJA ODLUČIVANJA

3. 1.1. Pojam i identifikacija osnovnih poslovnih procesa • Kontinuitet u odvijanju procesa reprodukcije u preduzeću podrazumeva stalno obnavljanje poslovnih ciklusa. • Svaki poslovni ciklus se karakteriše po: • Određenim operacijama koje ističu procese različite prirode, • Sukcesivnom i kontinuiranom smenjivanju i obnavljanju operacija, odnosno faza, i • Razlikovanju dva toka sredstava i to: tok realnih i tok monetarnih, odnosno novčanih sredstava.

4. Posmatrano sa aspekta toka realnih dobara i usluga, poslovni ciklus obuhvata tri sukcesivne faze ili poslovna procesa, i to: • nabavka, • proizvodnja i • prodaja.

5. U toku ovih procesa materijalna dobra se transformišu da bi se dobio gotov proizvod, čijom prodajom preduzeće ostvaruje svoje ciljeve. • Kontinuitet procesa podrazumeva da u svakom momentu nabavljena materijalna dobra i usluge budu u toku transformacije i to u svakoj fazi. • Kontinuitet priliva ostvaruje se putem zaliha materijalnih dobara različitih stadijuma izrade. • Prema tome poslovni ciklus, pored vremena potrebnog za nabavku, proizvodnju, prodaju i naplatu, obuhvata i vreme za koje se vrši odlaganje zaliha. • Funkcija nabavke, proizvodnje i prodaje može se predstaviti i pojavnim oblicima zaliha u poslovnom ciklusu, ili kao na slici

6. Залихе материјала Производња Залихе гот. производа Slika 1: Pregled pojavnih oblika zaliha u poslovnom ciklusu Zalihe got .proizvoda 1.Zalihe materijala Залихе гот. производа 2. Proizvodnja

7. Производња Готови произв. Материјал Услуге Новац • Međutim kako se ovo funkcionisanje oslanja na razmenu preduzeća sa drugim ekonomskim subjektima, a ta razmena vrši se posredstvom novca, te se proces cirkulacije kroz poslovni ciklus može predstaviti kao kružno kretanje, slika 2. Slika 2: Kružni tok novca u poslovnom ciklusu

8. Ova šema ipak nije dovoljna za predstavljanje funkcionisanja poslovnih ciklusa preduzeća, jer se na osnovu nje ne može sagledati suština kruženja finansijskih sredstava kroz poslovni ciklus. • Za poslovni ciklus preduzeća karakteristično je da se može identifikovati cirkulacija dva toka sredstava i to: tok realnih dobara i tok monetarnih tj. novčanih sredstava. Naime, nabavka pokreće priliv robe i usluga, a prodaja pokreće odliv robe i usluga.

9. Ovaj tok realnih dobara „prouzrokuje paralelno kretanje novca samo sa suprotnim pravcem kretanja, i to : „nabavka pokreće reku izdavanja, prodaja – reku primanja novca“.[14] • Međutim, novčani tokovi, tj. prilivi i odlivi novčanih sredstava su pomereni u odnosu na realne tokove (prilive i odlive roba i usluga), a to pomeranje uslovljava nastanak potraživanja kao i kratkoročnih obaveza. Šematski prikaz cirkulacije kroz poslovni ciklus dat je na slici 3.[15]

10. Na osnovu datog šematskog prikaza jasno je da odvijanje poslovnog ciklusa prati reka novca (osenčeno polje), da novčani tokovi intervenišu samo u tačkama t1, t2 i t6 i to odliv novca u t1 i t2, a priliv novca samo u t6. Između tačaka t0 i t4 poslovnog ciklusa formiraju se zalihe i to da se zalihe sirovina transformišu u naredne oblike zaliha do zaliha finalnog proizvoda.

11. Slika 4.: Pregled cirkulacije sredstava u poslovnm ciklusu

12. Međutim, novčani tok (odliv novčanih sredstava) nastaje tek u tački t1, što znači da se vreme od realnog priliva materijala i robe u preduzeće pa do momenta njegovog plaćanja, odnosno do momenta odliva novčanih sredstava, nastaje obaveza prema dobavljačima kao jedan od finansijskih izvora. Trajanje ciklusa finansiranja, kao period od momenta izdavanja novca do momenta ponovnog primanja, može se šematski predstaviti kao na prethodnoj slici 4.[16]

13. Proces cirkulacije sredstava kroz poslovni ciklus moguće je dakle dekomponovati na niz faza i procesa u okviru ukupnog poslovnog ciklusa.

14. U tom cilju čini se najprihvatljivijim identifikacija sledećih poslovnih procesa: • - proces nabavke, • - proces isplate obaveza prema dobavljačima, • - proces proizvodnje, • - proces prodaje i • - proces naplate potraživanja od kupaca. • Duž putanja svakog od navedenih poslovnih procesa potrebno je uočiti određene punktove (na kojima se odnose poslovne odluke), jasno ih izdiferencirati, i na toj osnovi organizovati potpuno jasno određene izvore relevantnih informacija. • U tome i jeste smisao proučavanja i preciznog upoznavanja navedenih poslovnih procesa.

15. 1.2. Područje poslovnog odlučivanja u okviru procesa nabavke • Proces nabavke rezultira u: • - obezbeđenju sirovina i materijala i drugih proizvodnih faktora neophodnih za odvijanje procesa proizvodnje, te u • - nastanku obaveza prema dobavljačima koje vrše pritisak na novčana sredstva i zahtevaju da pre ili kasnije budu izmirene.

16. Kako između procesa nabavke sirovina i materijala, i njihove potrošnje u proizvodnom procesu nepostoji idealna usaglašenost, to se formiraju zalihe sirovina i materijala. • Formiranje zaliha je neminovno u svim slučajevima u kojima se primanja i izdavanja neke stvari ili nekog sredstva savršeno ne podudaraju, da bi se kontinuitet izdavanja, odnosno trošenja učinio moguć. • Na taj način „zalihe...treba da apsorbuju deficit koji nastaje zbog sporadičnosti primanja određene stvari i da njeno izdavanje usklade sa dinamikom potreba do izvesnih granica“.[17]

17. Visina zaliha sirovina i materijala, koje su uslov kontinuiteta procesa proizvodnje, uslovljena je različitim faktorima, među kojima je naročito potrebno istaći vreme izvršenja i porudžbine, učestalost upotrebe pojedinih sirovina i materijala, njihove cene i osnovne fizičke i komercijalne karakteristike.[18]

18. Broj dana koji protekne od momenta ispostavljanja porudžbine do momenta prijema sirovina i materijala u skladište ili, kraće rečeno, vreme izvršenja porudžbine je značajan faktor visine ovih zaliha. • Što je vreme izvršenja porudžbine duže, to preduzeće mora da raspolaže većim zalihama sirovina i materijala koje koristi u svom proizvodnom procesu.

19. Učestalost upotrebe sirovina i materijala takođe utiče na nivo ovih zaliha jer, što se zalihe češće koriste, neophodan je i njihov viši nivo od nivoa onih zaliha koji se upotrebljavaju znatno ređe. • Nabavne cene sirovina i materijala takođe predstavljaju značajan faktor visine zaliha. • Jeftine sirovine i materijale moguće je nabavljati u većim količinama u odnosu na tekuće potrebe, s obzirom na njihov neznatan uticaj na iznos sredstava angažovanih u ukupnim zalihama.

20. Nasuprot tome, skupe sirovine i materijale neophodno je nabavljati vodeći računa o vremenu izvršenja porudžbine i učestalosti njihove upotrebe, kako bi se obezbedio optimalan nivo zaliha. • I najzad, fizičke i komercijalne karakteristike sirovina i materijala utiču na nivo zaliha zavisno od stepena izloženosti riziku od kvara, loma, zastarevanja i sl. • Sirovine i materijali koji su pokvarljivi, koji se lome ili brzo zastarevaju, nabavljaće se samo u količinama koje su neophodne za očuvanje kontinuiteta procesa proizvodnje, jer duže držanje takvih zaliha izaziva velike gubitke u njihovoj vrednosti.

21. Veći nivo zaliha sirovina i materijala izaziva veću potrebu finansiranja i obrnuto. • Međutim, zavisno od uslova na tržištu, nabavka sirovina i materijala praćena je nastajanjem obaveza prema dobavljačima koje se pojavljuju kao spontani izvor finansiranja i umanjuju finansijsko naprezanje po osnovu ulaganja u zalihe. • Povoljniji uslovi nabavke i duži rokovi isplate obaveza prema dobavljačima mogu finansijsku potrebu koja nastaje po osnovu zaliha sirovina svesti na minimum. • Ako se nivo zaliha sirovina i materijala procenjuje sa stanovišta likvidnosti, može se kao cilj postaviti formiranje što manjih zaliha.

22. Međutim, obim zaliha treba ceniti i sa stanovišta rentabilnosti. Prednost većih zaliha može biti u popustu koji preduzeće koristi ako nabavi veće količine sirovina i materijala, u nižim troškovima transporta koji se postiže po jedinici prevoza ako se transportuje veća količina i sl. • Sve ovo ukazuje na činjenicu da je definisanje optimalnog nivoa zaliha sirovina i materijala kompleksan problem i da se za tu svrhu moraju obezbediti potrebne informacije o svim relevantnim aspektima.

23. Na osnovu istaknutih osnovnih problema jasno je da se u okviru procesa nabavke donose dve vrste odluka i to: • odluke o nabavci sirovina i materijala i • odluke u vezi sa uspešnošću procesa nabavke. • Iako su odluke o konkretnim nabavkama za celokupni proces nabavke osnovne, vrlo je značajna sa stanovišta preduzeća i ocena o uspešnosti delatnosti nabavljanja.

24. Taj deo odluka u okviru procesa nabavke povezan je sa praćenjem odstupanja stvarnih od planiranih nabavnih cena i ostalih uslova nabavke, te odstupanja stvarnih od planiranih troškova nabavke. • Iako za odlučivanje u područiju nabavke nisu bitne samo računovodstvene informacije, nego i brojne tržišne (naročito za odluke prve grupe), ipak, najveći broj odluka se zasniva na oceni troškova, a to znači na računovodstvenim informacijama.

25. 1.3. Proces isplate obaveza prema dobavljačima kao područje odlučivanja • U normalnim tržišnim okolnostima preduzeće mora sve obaveze nastale po osnovu nabavka robe i usluga izmiriti u ugovorenom roku. • Ukoliko to ne učini, ono će snositi odgovarajuće, bilo tržišne, bilo zakonske sankcije, koje mogu da idu sve do stečaja i likvidacije preduzeća. • Obaveze prema dobavljačima su raspoložive kao izvor finansiranja od momenta nastanka i evidentiranja do momenta dospeća roka za njihovu isplatu.

26. U tom intervalu njihovo korišćenje kao izvora finansiranja je dozvoljeno i uglavnom nije vezano ni za kakve troškove finansiranja. • Produženje vremena korišćenja obaveza mimo utvrđenog roka znak je nelikvidnosti preduzeća i predstavlja samovoljan oblik uzurpacije i korišćenja tuđih sredstava. • Ono može biti vezano i za visoke troškove finansiranja u vidu zateznih kamata, sudskih troškova i slično.

27. Prema tome, uspešno održavanje likvidnosti preduzeća podrazumeva isplatu svih nastalih obaveza, pa time i obaveza prema dobavljačima, o roku njihovog dospeća. • To, drugim rečima, znači da proces isplate obaveza prema dobavljačima opterećuje likvidnost, jer u suštini označava odliv raspoloživog novca i nastanak obaveza koje su se pojavile kao izvor finansiranja.

28. Međutim, preduzeće se često nalazi pred alternativom da li da obaveze prema dobavljaču isplati i pre određenog roka i na taj način ostvari izvestan prinos u vidu sniženja nabavne cene ili ne. • Naime, dobavljač često odobrava kasa skonto za plaćanje pre roka dospeća. Ako preduzeće raspolaže sa slobodnim likvidnim sredstvima, ono će tu povoljnu priliku svakako iskoristiti. • Međutim, zavisno od visine kasa skonta i diskontnog perioda u kome se taj popust može iskoristiti, često će biti prihvatljivo da preduzeće posudi sredstva i uz kamatu, dakle da se zaduži, da bi tim sredstvima platilo dobavljaču i ostvarilo pravo na popust u nabavnoj ceni u vidu kasa skonta. • Za sve takve i slične odluke neophodne su odgovarajuće računovodstvene informacije.

29. 1.4. Proces proizvodnje i odlučivanje • Proces proizvodnje predstavlja proces kombinovanja proizvodnih faktora tj. rada, sredstava za rad i predmeta rada, odnosno proces nastanka novih upotrebnih vrednosti. • U tom procesu se troše nabavljene sirovine i materijali, neophodne usluge, sredstva rada, rad članova radnog kolektiva, itd. • Kao rezultat tih utrošaka nastaju učinci procesa proizvodnje u vidu različitih proizvoda i usluga posredstvom čije prodaje se na tržištu ostvaruju ciljevi preduzeća zbog kojih je formirano.

30. Rezultat kontinuiranog odvijanja procesa proizvodnje jeste pojava zaliha nedovršene proizvodnje koje predstavljaju opterećenje za likvidnost i izazivaju finansijsku potrebu. • Naime, ukoliko se proces proizvodnje odvija bez prekida, u svakom momentu se u proizvodnji nalazi odgovarajuća količina sirovina i materijala na preradi, obradi ili doradi koja se javlja kao novi pojavni oblik obrtnih sredstava u poslovnom ciklusu i koji takođe izaziva potrebu finansiranja.

31. Visina zaliha nedovršene proizvodnje uslovljena je, pre svega, obimom proizvodnje i dužinom trajanja proizvodnog procesa. • Pored toga, značajan uticaj na obim zaliha nedovršene proizvodnje mogu imati i određene organizacione mere u područiju proizvodnje i nabavke. • Naime, postoje određene organizacione mere kojima se može povećati ukupan obim proizvodnje (uvođenjem dodatne smene) bez srazmernog povećanja zaliha nedovršene proizvodnje.

32. Isto tako moguće je određenim merama uticati na dužinu proizvodnog ciklusa i visinu ulaganja u nedovršenu proizvodnju (proizvodnja u većim ili manjim serijama) i pored toga što je ona uslovljena tehničkim i tehnološkim faktorima. • I na kraju, na nivi zaliha nedovršene proizvodnje može se uticati i odlukama o nabavci pojedinih delova i sklopova finalnog proizvoda, ukoliko je nabavna cena niža od dodatnih troškova njigove proizvodnje.

33. Potreba finansiranja koju izazivaju zalihe nedovršene proizvodnje, pored njihove visine, uslovljena je i činjenicom da li se radi o standardnim proizvodima koji se proizvode za nepoznatog kupca, ili se radi o proizvodnji po narudžbi. • Naime, proizvodnja po narudžbi je često praćena avansiranjem od strane kupca, tako da je potreba finansiranja koju izazivaju zalihe nedovršene proizvodnje manja za iznos avansa od obima sredstava angažovanih u tim zalihama.

34. S obziroma da se to što se kao krajnji cilj procesa proizvodnje javlja nova upotrebna vrednost u formi gotovog proizvoda, to se kao rezultat pojavljuju i zalihe gotovih proizvoda, koje u većoj ili manjoj meri izazivaju potrebu funansiranja i predstavljaju opterećenje za likvidnost. • Vrednost zaliha gotovih proizvoda obuhvata, pored vrednosti utrošenih zaliha sirovina i materijala, i vrednost utrošenih usluga neophodnih za odvijanje procesa proizvodnje, prenesenu vrednost utrošenih usluga neophodnih za odvijanje procesa proizvodnje, prenesenu vrednost sredstava rada u vidu obračunate amortizacije, vrednost utrošenog rada u vidu zarada radnika i sl.

35. Svi ovi utrošci i troškovi, osim troškova amortizacije, zahtevaju isplate, što znači odliv raspoloživih novčanih sredstava, pa time i probleme likvidnosti preduzeća. • Međutim, proizvodnja zaliha gotovih proizvoda nije krajnji cilj procesa proizvodnje.

36. Zalihe gotovih proizvoda su namenjene prodaji i ukoliko do nje dođe, uložena novčana sredstva u svim fazama procesa reprodukcije će biti ponovo vraćena u novčani oblik sa određenim prirastom koji je rezultat procesa proizvodnje. • I odluke u području procesa proizvodnje mogu se podeliti u dve grupe i to: • - odluke o samoj proizvodnji i • - odluke u vezi sa uspešnošću procesa proizvodnje.

37. U prvu grupu odluka spadaju odluke o tome: • - šta proizvoditi, • - koliko proizvoditi, • - kako proizvoditi, • - gde proizvoditi, • - kada proizvoditi, • - kao i odluke o tome kako koristiti proizvodne kapacitete, • - kako sprečavati gubitke u radnom vremenu, • - kako poboljšati kvalitet proizvoda, • - kako smanjiti proizvodni škart itd.

38. Pored ovih, relevantne su i odluke o uspešnosti proizvodne delatnosti preduzeća, a one su povezane sa praćenjem odstupanja stvarnih od planiranih direktnih proizvodnih troškova, odnosno sa praćenjem odstupanja stvarnih od planiranih opštih troškova proizvodnje.

39. Za donošenje odluka u oblasti proizvodnje relevantne su pored računovodstvenih i druge vrste informacija, kao što su informacije: • - o korišćenju kapaciteta, • - informacije o kvalitetu proizvodnje, • - informacije o zastojima u radu i slično. • Međutim, najveći broj odluka u procesu proizvodnje se zasniva na oceni troškova, što znači da su uglavnom oslonjene na računovodstvene informacije.

40. 1.5. Osnovna područja odlučivanja u okviru procesa prodaje • Proces proizvodnje koji bi rezultirao isključivo u stvaranju zaliha gotovih proizvoda ne bi imao nikakve svrhe. • S obzirom da se u procesu proizvodnje stvaraju nove vrednosti koje se objektiviraju na tržištu, to prodaja ima za zadatak da obezbedi nastavak kontinuiteta procesa reprodukcije putem razmene i ostvarivanja ciljeva preduzeća.

41. Proces prodaje se, prema tome, manifestuje u pretvaranju zaliha gotovih proizvoda kao relativno manje likvidnog oblika obrtnih sredstava u potraživanja od kupaca koja su znatno bliža novčanim sredstvima. • Kontinuiran proces prodaje uz zadovoljavajuće uslove prodaje i održavanje zaliha gotovih proizvoda na optimalnom nivou povoljno utiče na likvidnost preduzeća. • Nasuprot tome, prekid procesa prodaje ili smanjen obim prodaje dovodi do gomilanja zaliha gotovih proizvoda i do veoma negativnih posledica po finansijski rezultat i likvidnost preduzeća.

42. Međutim, obim zaliha gotovih proizvoda u najvećoj meri zavisi od usklađenosti između proizvodnje i prodaje. • Optimalnom koordinacijom proizvodnje i prodaje može se postići optimalan obim zaliha gotovih proizvoda. • Dugoročno posmatrano, tendencija kretanja zaliha gotovih proizvoda srazmerna je aproksimativno obimu prodaje. • Nasuprot tome, u kratkom roku te zalihe variraju obrnuto srazmerno obimu prodaje. Iznenadni pad obima prodaje, koji nije praćen i srazmernim smanjenjem proizvodnje, usloviće naglo nagomilavanje zaliha, a time i probleme finansiranja.

43. Ukoliko je pad obima prodaje kratkotrajan, održavanje stabilne proizvodnje uz povećane zalihe gotovih proizvoda može biti opravdano. • Međutim, ako je pad prodaje dugoročnog karaktera, usklađivanje obima proizvodnje sa obimom prodaje je neminovno kako bi se narasle zalihe gotovih proizvoda dovele na normalan odnos sa perspektivnom prodajom. • U obrnutom slučaju, preduzeće može da zapadne u velike finansijske teškoće i probleme nelikvidnosti.

44. Nivo zaliha gotovih proizvoda zavisi od toga da li se proizvodi za poznatog ili nepoznatog kupca. • Preduzeća koja proizvode po narudžbini, za poznatog kupca, obično imaju vrlo male ili nikakve Zalihe gotovih proizvoda. • Nasuprot tome, preduzeća koja proizvode za skladište, tj. za nepoznatog kupca, po pravilu drže znatno veće zalihe gotovih proizvoda da bi na vreme mogle da zadovolje prispele porudžbine od strane kupaca.

45. Potreba da se drže veće zalihe gotovih proizvoda može da proizilazi iz težnje da se prodaja održi efikasnom, posebno ukoliko promptna isporuka predstavlja značajan elemenat konkurencije, kao i iz težnje da se proizvodnja učini što ekonomičnijom, mada su najekonomičnije količine proizvodnje vrlo često veće od onih koje su potrebne za zadovoljenje procenjene tražnje za proizvodima preduzeća.

46. Nivo zaliha gotovih proizvoda može biti u značajnoj meri uslovljen i sezonskim uticajima. • Ako je proizvodnja sezonska, a prodaja regularna (kao što je na primer u industriji šećera), ili ako je proizvodnja regularna, a prodaja sezonska (kao npr. u industriji cementa i ostalih građevinskih materijala), nivo zaliha može biti vrlo visok,a time i potreba finansiranja takvih zaliha veoma značajna. • Ovom problemu dodaje se i problem skladišnog prostora, te troškova uskladištenja, bilo da se radi o vlastitim skladištima ili o skladištima koje preduzeće uzima u zakup.

47. U takvim uslovima prodaja većih količina gotovih proizvoda trgovinskim preduzećima i uz niže prodajne cene može se pokazati kao prihvatljiva alternativa koja znatno olakšava finansijsko naprezanje prouzrokovano visokim sezonskim zalihama gotovih proizvoda. • Uticaj procesa prodaje na uspeh preduzeća sastoji se prvenstveno u uslovima pod kojima se odvija prodaja.

48. Ukoliko se ostvaruju odgovarajuće prodajne cene, tolerantan rok naplate potraživanja od kupaca kao i drugi prihvatljivi uslovi u prodaji, u tom slučaju će proces prodaje takođe potivno uticati na rezultat. • Međutim, nepovoljni uslovi pod kojima se prodaja odvija mogu u znatnoj meri opterećivati poslovni rezultat. • Naime, nepovoljne prodajne cene obaraju finansijski rezultat i time negativno utiču i na likvidnost. • Dugi rokovi naplate potraživanja od kupaca povećavaju potrebu finansiranja i time takođe opterećuju likvidnost. Odobreni rabat ili kasa skonto nije ništa drugo do smanjenje prodajne cene, a time i finansijskog rezultata, što opet opterećuje likvidnost.

49. S druge strane, niža prodajna cena i duži rokovi plaćanja mogu uticati na povećanu tražnju, a time i prodaju proizvoda preduzeća, što u uslovima nedovoljno iskorišćenih proizvodnih kapaciteta može da dovede do sniženja cene koštanja, povoljnijeg finansijskog rezultata, a time i poboljšanja likvidnosti. • Odobravanje kasa skonta utiče na bržu naplatu, smanjuje potrebu finansiranja i pozitivno utiče na likvidnost. • S obzirom na to što su uslovi prodaje značajan element strategije ostvarivanja ciljeva preduzeća, to ih je neophodno podesiti tako da optimalno deluju na njenu finansijsku snagu i likvidnost,

50. Međutim, dati odgovor na pitanje koje zahteva predhodno obezbeđenje niza potrebnih informacija. • Posebno treba istaći da „pri odgovoru na ovo pitanje mora se uzeti u obzir visina zaliha gotovih proizvoda, stepen iskorišćenja kapaciteta i uticaj na finansijsku snagu“.[19] • Odluke u okviru procesa prodaje se takođe mogu podeliti u dve grupe i to: • odluke o prodaji proizvoda i usluga i • odluke u vezi sa uspešnošću procesa prodaje.