Univerzitet u Beogradu – Filološki fakultet Digitalne medijske tehnologije u nastavi jezika

1. Univerzitet u Beogradu – Filološki fakultetDigitalnemedijsketehnologije u nastavijezika Danilo Paškvan dpaskvan@sezampro.rs Beograd, mart 2013

2. Nova pedagoška paradigma Tehnološke inovacije manje pripadaju nama nego što mi pripadamo njima • Promene u visokom obrazovanju: nova vrsta profesionalizma i preuzimanje tzv. hibridnih uloga • Nove vrste pedagogija – novi jezik ? • Balans između profesionalizma akademskih predavača i upotreba savremenih tehnologija : pomeranje ka tehnološko-birokratskoj kontroli u kojoj značaj profesionalnog identiteta bledi, a kulturni i društveni kapital profesionalnog predavača iščezava

3. Koncepti • Politika obrazovne institucije : koncept razvojnog obrazovanjaili koncept obrazovnih tehnologa • Diferencijacija : obrazovni tehnolozi pridaju veći značaj informaciono-komunikacionim tehnologijama odnosno medijima u procesu transfera znanja i učenja ; promoteri koncepta razvojnog obrazovanja principima istraživanja, autonomije i kreativnosti

4. Sinteza • Razvojni koncept obrazovanja : bolje poimanje istorijskog konteksta i učenja kao prakse zajednice • Obrazovni tehnolozi : ličniji i fleksibilniji u implementaciji programa • Promoteri koncepta razvojnog obrazovanja daju prednost klasičnom školskom prenošenju znanja i učenju na račun istraživačkih strategija u kombinaciji sa upotrebom novih tehnologija • Pedagoške prakse koje zahtevaju viši stepen organizacionih sposobnosti i medijske pismenosti ostaju na periferiji akademskih aktivnosti • Koegzistencija : pristupi izgledaju apartni i protivrečni, obe grupe doprinose stvaranju dobrih uslova za razvoj procesa obrazovanja, unapređenju školskog okvira za transfer znanja i stvaranju povoljnog terena za uključivanje savremenih tehnologija u nastavne i procese učenja

5. Sistematizacija medijskih kompetencija • Promene u medijskom okruženju donose nove mentalne navike i nove načine prihvatanja proizvoda digitalne medijske kulture • Obrazovanje : na početku ere u kojoj treba da ustanovi nove prakse razumevanja načina kako iz okruženja igre i obrazovanja mladi ulaze u svet posla i socijalnih interakcija na istim medijskim platformama • Pedagoška tema : identifikacija aktivnosti koje pripadaju korpusu kompetencija (sposobnosti, veština) neophodnih za temeljan razvoj individualnog života u društvenom i posebno u kontekstu obrazovanja

6. Jezik igre • Igru u kontekstu obrazovanja treba razumeti kao oblik angažovanja - ne kao zabavu • Igra : sistem koji funkcioniše na bazi pokušaja i ispravljanja grešaka • Jezik udžbeničke literature : depersonalizovan i apstraktan ; igra : odlična alternativa • Kroz različite postupke igrač testira u kojoj su meri pojedine akcije efikasne i delotvorne odnosno uspešne • Igra de facto upućuje igrače da u potrazi za rešenjem odnosno odgovorima eksperimentišu i reskiraju što je osnovna pretpostavka profesionalnog, akademskog i naučnog uspeha

7. Simulacija • Vežba simulacije u akademskim okvirima upućuje na postupke kojima se fleksibilnim pristupom manipuliše audio vizuelnim materijalom koji je inicijalno pobudio znatiželju • Simulacija : proceduralna pismenost- gradi sposobnost rekonfigurisanja i restrukturisanja usvojenih znanja kako bi problemi organizovanja različitih vrsta materijala mogli da se sagledaju iz drugačijih perspektiva • Interpretacija i vrednovanje postojećih simulacionih postupaka u cilju konstruisanja sopstvenih u budućem profesionalnom okruženju

8. Alternativni identiteti • Kroz vežbe izmišljanja fikcionalnih likova i njihovu karakterizaciju se sagledava priroda fikcije a sami likovi funkcionišu kao ogledalo interesovanja i sistema vrednosti autora (pr. dramska pedagogija) • Virtuelni karakteri se nalaze u okolnostima koje su bliske prediktivnim situacijama realnog života • Dodeljivanje uloga se pokazuje kao postupak izmišljanja sebe i testiranja ličnih mogućnosti do mere punog kapaciteta razvoja virtuelnih karaktera • Epistemičke igre su predstave svetova koji su dizajnirani da simuliraju kontekst okruženja za koje se studenti pripremaju • Za proces teorijske manipulacije neotkrivenim svetovima situacija igranja uloga jeste način ustrojstva javne sfere

9. Prepakivanje kulture • U kontekstu konstruktivne kritike digitalnih medija, naročito je značajna sposobnost izolovanja i korišćenja uzoraka proizvoda savremene digitalne medijske kulture i naknadna rekonfiguracija i rekonstrukcija tih uzoraka u cilju pružanja kritičkih interpretacija predmetnih sadržaja • Definicija veštine : rastavljanje proizvoda medijske kulture i sastavljanjena novim principima, tako da izražavaju lični stav prema kulturi • Nova pedagoška praksa : Semplovanje npr. audio zapisa i kombinovanje sa različitim video materijalima • Digitalno miksovanje - konvencionalna racionalnost medijskog eksperimenta : novi proizvod ne nastaje ex nihilo već se gradi na autorskom istraživanju prethodno postojećeg materijala • Prepakivanje kulture : mnogi proizvodi klasičnih medija u stvari kompilacije nastale na temeljnim konceptima iz prošlosti

10. Multitasking • Bogato medijsko okruženje, paradoksalno, ne proizvodi efekat sužavanja pažnje već afirmiše praksu opterećenja kratkotrajnog pamćenja skeniranjem važnih detalja u situaciji realizacije više zadataka istovremeno • Operativni multitasking i koncept pažnje treba tretirati kao komplementarne kompetencije zadužene za upravljanje kratkotrajnim pamćenjem • Multitasking : savlađivanje više zadataka istovremeno - nadgledanje i odgovaranje na informacije koje dolaze iz spoljašnje sredine simultano • Pedagoška praksa u kojoj studenti tokom rada održavaju kontinuiranu delimičnu pažnju smatra se prihvatljivom • Transfer pripremljenih materijala u elektronskom obliku treba da omogući da jedinice sa pripadajućim fusnotama, didaskalijama, hiperlinkovima, audio-vizuelnim eksplikacijama i dr. budu uvek na raspolaganju korisnicima

11. Mišljenje i tehnološki alati • Tehnologije uključene u matrice mišljenja – novi zadatak : ustanovljvanje modela sadržajne interakcije sa tehnološkim alatima koji unapređuju intelektualni odnosno kognitivni kapacitet u procesu učenja • Mišljenje je proces razmene znanja, ljudi i artefakata pri čemu se kao dominantna aktivnost savremenih tokova učenja prepoznaje ne usvajanje informacija i podataka već mišljenje tehnoloških alata kao sredstava učenja (pr. Mišljenje medija – prof. Divna Vuksanović) • Prevaziđen koncept : Situacija individualne izolovanosti autonomnog subjekta koji rešava problem • Učionica budućnosti : interakcija ljudi i mašina, ali i osoba i uređaja koji su virtuelno prisutni • Znanje je čin kolektivne inteligencije, a stručnjaci u mrežnom okruženju se pojavljuju i tamo gde se najmanje očekuju

12. Učenje kao kolektivan čin i transmedijska navigacija • Učenje kao kolektivnom činu u kome se cilj - usvajanje znanja realizuje u formi komplementarnog istraživačkog delanja • Tehnologija i izvori informacija : problemi pouzdanosti i verodostojnosti • Referentna pedagoška praksa : razvijanje tzv. transmedijske navigacije kao veštine praćenja sadržaja koji se u različitim oblicima pojavljuju na medijskim platformama • Zajedno sa razvijanjem sistema potrage, sinteze i širenja informacija u mrežnom okruženju se razvija i sposobnost kretanja kroz različite društvene zajednice : učenje poštovanja drugačijih perspektiva sagledavanja sveta i normi ponašanja

13. Odabrana literatura • Alison Hudson, (2009) New Professionals and New Technologies in New Higher Education? , Conceptualising struggles in the field, Umeå University, Department of Interactive Media and Learning (IML) • Henry Jenkins (P.I.) with Ravi Purushotma, Margaret Weigel, Katie Clinton, and Alice J Robison (2009), Confronting the Challenges of Participatory Culture: Media Education for the 21st Century, The MIT Press, Cambridge, Massachusetts, London, England ( pp 35-104 ) • Julia Gillen and David Barton, (2010) Digital literacy, Monograph, ESRC Teaching and Learning Research Programme, Lancaster E-Prints • LiisaIlomäki, (2008) The effects of ICT on school: teachers’ and students’ perspectives, TURUN YLIOPISTON JULKAISUJA, ANNALES UNIVERSITATIS TURKUENSIS, SARJA - SER. B OSA - TOM. 314 • In James Flood, Diane Lapp, James R. Squire,& Julie R. Jensen (Eds.) (2003),Handbook of research on teaching the English language arts, 2nd edition (pp. 649-657). Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum Associates. [ISBN: 0-8058-4518-6] • Sylvia Wolfe & Rosie Flewitt (2010) : New technologies, new multimodal literacypractices and young children's metacognitive development, Cambridge Journal of Education, 40:4, 387-399 • Sappey, Jennifer Dr and Relf, Stephen (2010), Digital Technology Education and its Impact on Traditional Academic Roles and Practice, Journal of University Teaching & Learning Practice, 7(1), article 3 • Heidi E. Hungtington, (2010) Digital media in education : Expanding the Technology Acceptance Model,The Rochester Institute of Technology, Department of Communication • U Craig Watkins, S. (2009) The Young & The Digital , Two : Social Media 101 What Schools Are Learning about Themselves and Young Techology Users, Beacon Press, Boston (pp. 19-46) • U Jenkins, Henry (2006) Convergence culture Where Old and New Media Collide, 5. Why Heather Can Write, New York University Press, (pp 169 – 205)