GDE JE SRBIJA U ODNOSU NA EVROPU?

1. NIN FOKUS br.3 “Izazovi visokog obrazovanja u Srbiji GDE JE SRBIJA U ODNOSU NA EVROPU? SrbijankaTurajlić srbijankat@terieng.co.rs

2. GDE JE SRBIJA U ODNOSU NA EVROPU?

3. NIN FOKUS br.3 “Izazovi visokog obrazovanja u Srbiji • zašto smo za sprovođenje Bolonjskog procesa ove godine dobili najnižu ocenu do sada? • kako je Bolonjski proces zamišljen, a kako se primenjuje? • da li je definisan odnos strukovnih i akademskih studija? • koliko mala ulaganja u obrazovanje utiču na stanje u visokom školstvu?

4. Sve naše “Bolonjske” ocene? ESIB (ESU) 4.1 3.9 3.2 2010 Beč/ Budim-pešta (EHEA) 2.2 1999 Bolonja 2001 Prag 2005 Bergen 2007 London 2012 Bukurešt 2003 Berlin 2009 Lueven Odobren pristup na osnovu izveštaja o stanju i namerama Provera implemetacije Bili smo “zauzeti drugim stvarima Posma-trači Izveštaji o usvojenim normativima Znanje bez pokrića Znanje sa pokrićem Nezainte-resovanost i neznanje

5. Put za EHEA (“Bolonja”) – Šta se iskristalisalo posle 10 godina? • QA – osiguranje kvaliteta • skup standarda koje treba da primeni NEZAVISNA Agencija za akreditaciju • EAR – Evropski registar agencija za akreditaciju • Imamo Komisiju i standarde, nepoznat učinak posle prvog kruga akreditacije • Ne postoji nezavisna Agencija • EQF – Evropski okvir kvalifikacija – znanja, veštine i kompetencije • Obaveza formiranja nacionalnog okvira kvalifikacija • Postoji predlog (za poslednja 3 nivoa) koji je formirao Nacionalno savet za VO, • NOK se ne pominje u Zakonu o VO, pa se ne vidi kako bi se to usaglasilo • LLL – 4 indikatora koja prati EU • Postojanje nacionalne strategije za LLL (usvojena, plan implementacije) • Postojanje nacionalnog okvir kvalifikacija • Postojanje procedure za priznavanje neformalno i implicitno stečenih kvalifikacija • Nacionalni ciljevi i strategija definisani za neke od EU indikatora (ET2010, ET2020) • 21.12.2011 Potpisan memorandum sa Evropskom Komisijom o članstvu u LLL • Nepoznato je dokle se stiglo sa razvojem strategije • Sistem studija, studijski programi,…

6. 70% 30% “Na srpskinačin” BA – MA - DO Bačelor Akademski Profesionalni 180 ECTS 240 ECTS Ishodi nedefinisani L L L L L L Zapošljvanje Zapošljavanje Master Akademski Istraživački 60 / 90/ 120 ECTS Master Hibridni Multidisciplinarni Inter institucionalnil 60 / 90/ 120 ECTS Master Profesionalni 60 / 90/ 120 ECTS Gotovo sve diplome su iz jedne oblasti Doktorske studije

7. Jasamdiplomiranipravnik – master istudiraosam 4 godine Mogućnost zapošljavanja? Jasamdiplomiranipravnik – master istudiraosam 5 godina Jasamdiplomiranipravnikistudiraosam 4 godine Osoba A Jasam master prava istudiraosam 5 godina Osoba B Osoba C Transparentnost diploma (Bolonja)! Poslodavac Osoba D

8. Transparentnostzvanja • Nivo 1 - Bachelor • Nivo 2- Master(u germanskim zemljama za neke struke “Dipl”) • Nivo 3 – Doktorat

9. Sistem studija - uspešnost • ECTS – kao mera opterećenja studenata, ali i obima studija • 60 bodova u akademskoj godini koja traje od 1200 do 1800 sati  • 1 bod = 20 do 30 radnih sati (30% razlike) • Srbija: 1 bod je 20 radnih sati (do 30% veće opterećenje po studentu) • Prolaznost – ako je opterećenje primereno prosečnom studentu prema • očekivanoj funkciji raspodele prolaznost bi trebalo da bude oko 80% • Mala prolaznost može da ima dva razloga • Loše procenjeno opterećenje • Loša raspodela upisanih studenata (prevelik broj upisanih) • Kontinuirano učenje – znanje, veštine i kompetencije se stiču tokom • nastave, a provera se vrši po okončanju nastave (u slučaju neuspeha po • negde postoji pravo na još jedan pokušaj) • Zakon 2010 – 6 ispitnih rokova (!) – jedinstveni u svetu • Organizaciona struktura • Neintegrisani univerzitet, samoupravno dogovaranje • (nismo jedini u svetu, postoji još 1 zemlja)

10. Zaključak Danas nama kažu ... “da je Bolonjska reforma unazadila naš sistem visokog obrazovanja” Ja lično sam spremna da se složim sa ocenom našeg sistema VO Sistem jeste promenjen i postao je potpuno nedefinisan, pa u tom smislu je i pogoršan ali reforma nije rezultat loše koncipiranog Bolonjskog procesa, već naše interpretacije togprocesa Da li bi sve bilo drugačije da je bilo više novca? Ne bi, samo bi trošak bio veći!