SPIRALA TIŠINE Elisabeth Noelle-Neumann

1. SPIRALA TIŠINEElisabeth Noelle-Neumann prof. Snježana Milivojević Fakultet političkh nauka

2. Značaj percepcije Od sredine 1980tih značaj percepcije u formiranja javnog mnjenja • pojedince interesuje šta drugi misle • formiraju percepcije o tome šta drugi misle • koriguju svoja mišljenja ili ponašanja na osnovu toga Zajednička ideja da ljudi koriste referentne grupe kao vodiče u formiranju mišljenja o javnim temama

3. Najznačajniji pristupi • 1. zabluda o većini (Allport) • 2. percepcija lupe (Fields & Schuman) / konzervativna pristrasnost • 3. efekat treće strane (Davison) • 4. spirala tišine

4. ENN:Kritika i konformizam • Nesvesna težnja ljudi da žive u zajednici i postignu saglasnost • ‘Pritisak koformizma’- priklanjanje nekom mišljenju- omogućava socijalnu integraciju • Precenjen značaj kritičkog mišljenja • Mnjenje koje se povinuje većini ni u kom slučaju nije bezvredno

5. ENN: Pretpostavke • U društvu se konformizam nagradjuje a nekonformizam kažnjava (Lok) • Pojedinci posmatraju okolinu, registruju raspodelu mnjenja, prepoznaju većinska mišljenja • Integracija zasnovana na strahu od odbacivanja, izolacije i izvrgavanja ruglu (de Tokvil)

6. ENN: šta je javno mnjenje? • Konfuziju izaziva atribut ‘javno’ - ne odnosi se na kategoriju tema o kojima se izražava već na sferu u kojoj se formira • Mišljenja o javnim stvarima, široko definisana, odnose se čak i na poštovanje mode - ‘crna ovca’ • To je ‘sud mnjenja’ kao i ‘court of law’ ima značenje kazne, društvene sankcije jer je socijalna kontrola jeftinija nego kazne

7. Mnjenjska klima • Pojedinac se oslanja na svoju socijalnu kožu, posmatra i redefniše svoja mnjenja u odnosu na okolinu • Ne samo na osnovu objavljenih rezultata (primer smrtne kazne) čak i bez toga osećaju promene u klimi jer imaju ‘mnjenjski organ’ • Važna je klima i o nekontroverznim temama jer se ne zna kad one mogu postati sporne

8. Da li ljudi registruju ‘klimu’? • Šta većina ljudi misli o tome,kako će se razvijati, šta će biti za godinu dana- ne odgovaraju ‘ko bi to znao’ • Kada mnjenje opadne samo za nekoliko procenata to se oseća u mnjenjskoj klimi – ‘većina ljudi ima takvo mišljenje’ takođe opada • Kvazi-statistički organ, socijalna koža

9. Zašto saznaju klimu? • Posmatraju okolinu da bi izbegli veće zlo – da ostanu izolovani sa gubitničkim mnjenjem koje je na putu da izađe iz mode • Strah od izolacije podstiče socijalno-psihološki mehanizam ‘spirale tišine’, dinamičan princip po kome se mnjenja formiraju, nastaju i nestaju

10. Kako saznaju klimu? Dva glavna izvora • neposredno posmatranje okoline i signala odobravanja-neodobravanja • praćenje masovnih medija Dva činioca jakog uticaja medija • konsonancija i kumulacija Mediji imaju i funkciju artikulacije, ključna pomoć u argumentaciji

11. Strah od izolacije 1. kao društvena bića ljudi se boje izolacije 2. da ne bi izgubili reputaciju i popularnost posmatraju okruženje 3. likvidna i solidna stanja- ona koja su statična kao ’običaji’ moraju da se poštuju, kod promenjljivih pokušavaju da saznaju ‘šta se može reći’ 4.kada otkriju da njihova mnjenja dele drugi teže da ih izraze , tako jedna postaju snažnija druga slabija, rezultat je spiralni proces

12. Socijalno-psihološka osnova • Pretnja izolacijom -znaju li koji ihstavovi izlazu opasnosti (koga bi publika izviždala, probušila gume...) • Strah od izolacije –ispitivanje stepena nelagode u situacijama i ‘test pretnje’ pušači i nepušaći • Sklonost da se javno govori -’test železnice’

13. Šta aktivira spiralu? • Proces se pokreće kada vrednost, običaj ili vladajuća konstelacija dođu pod udar kritike zbog novih otkrića, promene uslova, krize, promene vlasti ili buđenja svesti • U pratećem konfliktu populacija se alarmira, sfera gubi svoju bezopasnost, nije više van sumnje šta sme i može da se kaže • Sfera postaje kontroverzna- sadrži potencijal da izoluje

14. U kojim slučajevima se aktivira • Mišljenja i stavovi koji nastaju, kod kojih ima promena • Moraju biti moralno definisana- ne o tačnim i netačnim nego o dobrim ili lošim stanovištima • Procesi o kojima mediji zauzimaju stav

15. Kako spirala radi? 1.Pojedinci formiraju sliku o distribuciji mnjenja u svojoj okolini zavisno od interesa za temu i od očekivanja 2.Spremnost da se javno istupi varira od rasprostranjenosti mnjenja 3.Ako je razlika velika to je zato što su više izložena u javnosti 4.Pozitivna korelacija između sadašnjeg i budćeg prisustva 5.Očekavanja od budućnosti više utiču u slučaju velike razlike

16. Javno mnjenje • Javno mnjenje je mišljenje o kontroverznim temama koje se pojedinci usudjuju da iznesu u javnosti ne plašeći se izolacije, ili koje moraju da iznesu u javnosti da bi izbegli izolaciju • U osnovi strah od izolacije i upotreba tog straha od onih koji žele da nametnu svoju volju društvu

17. Kritike • Strah od izolacije samo jedan od motiva, komepenzira se drugim • Referentna grupa više utiče od ‘anonimne’ javnosti • Različite skolonosti da javno govore- prilagodljivi (3,5%), misionari (5%),govorljivi (30%), ćutljivi (30%), nedosledni (30%) • Često manjina spremnija za izjašnjavanje od većine ‘efekat misionara’