TEORIJSKE OSNOVE SUPERVIZIJE

1. TEORIJSKE OSNOVE SUPERVIZIJE Opsti principi psihologije i sociologije grupe

2. …….. • G R U P A – • je visoko organizovana drustvena tvorevina , • koja je sastavljena od malog broja pojedinaca koji stoje u uzajamnom odnosu.

3. ………… • Grupa se sastoji od clanova medjusobno povezanih osecanjima i razumom, • sto clanovi ispoljavaju jedan za drugog. - svaki od clanova u grupi je diferenciran i vrsi neku funkciju

4. Muzafer Sherif (1916-1982) “tehnicka definicija” grupe Socijana jedinica sastavljena od izvesnog broja pojedinaca koji su u interakciji jedni sa drugima koji postuju : • - Zajednicke motive i ciljeve; • - Prihvacenu podelu rada odn. uloga, • - Uspostavljeni status (socijalni rang, dominacija) u relacijama; • - Prihvacene norme i vrednosti sa preporukama tema znacajnih za grupu; • - Razvoj prihvatljivih sankcija (nagrade i kazne), ako i/ili kad se norme postuju ili krse

5. SOCIOLOGIJA GRUPE…… ……..bavi se pitanjem • Koja su to ubikvitarna i univerzalna socijalna ponasanja, ali koja se ne ispoljavaju tako”tehnicki” jasno kako ih je Sherif opisao u svojih pet elemenata??

6. ….. TO SU: • A.Teritorijalna ponasanja i • B.Ponasanja dominatnosti …su univerzalna ponasanja kod ljudi i …imaju znacenje opstih osobina ….Smatraju se za vrlo pozeljna ponasanja (ponekad do nivoa divljenja),

7. … Teritorijalnost i dominantnost • su bazicna, primarna i doboro proucena socijalna ponasanja kod mnogih zivotinja ukljucujuci ljude i dr. primate. • Te dve kategorije socijalnog ponasanja mogu se razmatrati kao evolutivno i razvojno izjednaceni i kao dubinski povezane. • Tesko je praviti observaciju jednog tog ponasanja bez komentarisanja onog drugog. • Ipak, oni se jasno razlikuju,

8. …… Ova socijalna ponasanja imaju specijalnu ulogu u studijama grupa: ……ona su nuzna prethodnica u formiranju grupa.

9. Prepoznavanje teritorijalnog ponasanja • TERITORIJA je na pocetku bila identifikovana kao fizicki prostor koji moze biti jasno oznacen od strane pojedinca ili formiranog para.

10. …. • Taj prostor se potom moze braniti, ponekad sasvim snazno i energicno, a kad bude osvojena/izgubljena /napustena od vlasnika, pojavljuju se snazne tendencije da se ona povrati.

11. ……… • Teritorije takodje mogu biti pod trazenjem ,pod sporom ili u posedovanju razlicitih skupina ljudi kao sto su pojedinci, ali I porodice, plemena, ili nacije

12. ….ponasanja teritorijalnosti • Ponasanje vezano za gnezdo kod ptica, • lovna teritorija kod vukova ili • vlasnistvo nad kucom kod ljudi

13. …vlasnistvo… • ne ukljucuje samo ljudske objekte kao sto su prijatelji, supruznici, deca, • vec i domace zivotinje, • kucne ljubimce svih vrsta i • fizicke objekte kao sto su: igracke, nakit, automobili i • …ali i golf klubovi I dr…

14. To takodje moze da znaci u jednom znatno sirem smislu…. ….sve ono sto je povezano sa licnoscu ili sa grupom. • To ukljucuje i neopipljive stvari kao sto je - podrucje posla, - firma u kojoj se radi - trzisne akcije, - socijalna scena, - kontakti i - nacin kako osoba ili grupe prikazuju sebe.

15. …….. • (sve te)Teritorije se snazno brane. • Kada se one izgube, prodaju, budu ukradene, zarobljene ili osvojene kod ljudi to izaziva • snazno osecanje gubitka, vrlo srodno depresiji i izaziva i osecanje ljutnje, besa. • cak i kod “neopipljivih stvari”

16. ….. • Tokom dugog perioda evolucije, ljudska vrsta razvila je vrlo komplikovan sistem teritorijalnih ponasanja • od socijalnih relacija medju osobama • preko posedovanja zemlje, • nekretnina i • fizickih objekata(pokretna imovina).

17. Posredstvom govornog i pisanoog jezika………. …teritorijalno ponasanje se moze prosiriti na abstraktne i simbolicne objekte i ideje kao sto su: • religija • skole, • vrednosne norme • pravne norme • posao • U psihodinamici grupe ima mnogo elemenata ovako definisaong teritorijalnog ponasnja

18. ………… Drugi oblik univerzalnog ponasanja je • PONASANJE DOMINATNOSTI

19. Prepoznavanje dominantnog ponasanja kroz postojanje • hijerarhija • autoritet, • razlike u moci , • u intelektu i obrazovanju • u socijalnom rangu kod ljudi Ponasanja dominatnosti identifikovana su kroz literaturu i istoriju.

20. ……….. • Najjednostavniji marker dominantnosti je to da je jednoj osobi dozvoljeno da radi nesto sto drugoj osobi nije dopusteno. • To moze biti i napr.: odluka da se glasanjem jedna osoba odstrani iz grupe ili nesto jos gore. • Agresija i borba su markeri odsustva uspostavljenog socijalnog reda dominacije (to ukljucuje i politiku).

21. Medjutim………….. • u malim grupama, moze postojati • sistem u kome NEMA dominacije, - • ako je grupa sastavljena od ljudi koji ne zele da trpe pokusaj bilo koga da stekne dominaciju na drugima. • Mirna koegzistencija je marker postojanja stabilnog reda dominacije

22. Ljudska drustva su vrlo kreativno osmislila i racionalizovali atribute dominantnosti… • kroz uniforme, • titule, • oznake ranga, • ton govora, • oblik obracanja, • namestaj u kancelariji, • velicina bankovnog racuna, • vrsta automobila,

23. …. • Porodicaje korisna, prijateljska, bliska i edukativna socijalna struktura koja korisiti interakcijski model teritorije i dominacije • Primeri ponasanja porodicne teritorijalnosti i dominantnosti *d

24. Prateci razvoj ovih univerzalnih socijalnih ponasanja • - ponasanja teritorijalnosti i • - ponasanja dominacije – …..moze se postici jasnoca razumevanja - Razvoja grupe - funkcionisanja grupe - efikasnosti (produktivnosti) grupe

25. POJEDINAC I GRUPA • ponasanje pojedinca u velikoj meri odredjeno je stanjem u okruzenju u kojem se nalazi (napr. deca u razredu ili na sastanku vrsnjacke grupe) • i obrnuto,- ponasanje , delovanje, pojedinca odrazava se u celokupnoj slici jedne grupe (Djenova)

26. ………… • medjutim, grupa se ne moze shvatiti samo na osnovu osobina pojedinaca ucesnika/clanova grupe • Grupa nije jednostavna suma, niti linearna rezultanta samo individualnih karakteristika njenih clanova • grupa je - “organizam”; “ zivi sistem”,”mreza relacija”

27. …….. Vec je receno: • Pojedinac je u grupi upleten u mrezu uzajamnih odnosa, uticaja i interakcija • Taj “sistem odnosa” u okruzenju pojedinca/zajednici tj.grupi - do odredjene meresputava/podstice njegovu slobodu odlucivanja i kretanja

28. ……………… Naime, • u grupi pojedinac ne moze preduzeti nista, a da to nema uticaja na druge, da ne pogodi ostale clanove grupe • To znaci i samo je po sebi razumljivo, - da clanovi grupe teze da uticu na njegovo delovanje i na njegovo ponasanja (cirkularni model)

29. ……. • Dakle ni jedan pojedinac u grupi ne uziva neogranicenu slobodu • Istovremeno ni jedan pojedinac u grupi nije prepusten sam/a sebi

30. ….. • U svim grupama obrazuje se neka ”norma”, clanovi grupe trude se da se u grupnoj povezanosti “drze te norme” • Ako se clanovi grupe ne ponasaju « u skladu sa normom », - ostaju u poziciji autsajdera, na ivici grupe - Ili ce izgubiti kontakt sa grupom

31. Sta obezbedjuje prihvatanje normi? iskustvo zdrave grupe koja je centrirana oko roditelja • obezbedjuje razumevanje normi i ogranicenja u odnosu sa drugima • znacajna osnova za rano saznavanje prirodnih sloboda i ogranicenja • Zdrava vs. Uskracujuca porodica

32. ……… • Problem slobode: ispoljava se u naizmenicnoj igri - teznji pojedinca i - zahteva i potreba grupe

33. ……… • Sloboda se sastoji u savladavanju onoga sto joj se suprotstavlja i • ona predstavlja obecanje. • Ali ako je sloboda proizisla iz borbe protiv pritisaka prirodne prisile, pokazace se da ona(sloboda) ne moze postojati bez reda.

34. ……………. • Na pocetku SLOBODE nalazi se ,dakle, prepreka koja joj se suprotstavlja. - to je p o r e d a k . • Ta dijalekticka suprotstavljenost slobode i poretka znaci potrebu borbe, koja s l o b o d i n i k a d • n e d o p u s t a d a p o s t o j i n e g o u v e k s a m o d a n a s t a j e .

35. ……… • Vidimo da princip poretka postaje neprimetno protivnik slobode, • Mdjt.: • tamo gde poredak gubi svoje polarno jedinstvo sa slobodom, • sloboda gubi svoje polarno jedinstvo sa poredkom. • (krut,nehuman poredak,diktatura vs.haos)

36. ……. • U tom raspadanju(tog izgubljenog jedinstva) – gubi se sloboda, • u njemu (raspadanju) ona(sloboda) sama sebe unistava u bezoblicju razorene dinammike (G.Bally)

37. « autokineticki fenomen » (Scheriff) • ilustracija postojanja razlike u ponasanju u grupnoj situaciji i u pojedinacnoj situaciji • Tendencija konvergentnim sudovima(prilagodjeni sudovi ostaju i kad se ispitivanje nastavi u pojedinacnoj situaciji) • Neurobiohemijski /neuropsiholoski uslovljeno • Kako to razumeti? • M.Bowen

38. 1.Tendencija razvijanja jedinstvenih ujednacenih stavova …i misljenja u grupi • “Normativne sile”  uniformnost u misljenju i konformizam 2.Tendencija rasipanja (divergencije) slabi sa trajanjem postojanja grupe • tendencija rasipanja tezi « 0 »

39. Mdjt.- moguca je pojava razlicitih misljenja  « p o l a r i z a c i j a » (Hoffstater), predstavlja samo prividan izuzetak od pravila « konvergencije » Naime, proces konvergencije misljenja odvija se u dve grupne celine unutar jedne grupe, - pri cemu ni jedna ne moze odobriti misljenje druge, - a teskoce imaju i « neutralni » clanovi

40. Dakle, konvergencija ima dve mogucnosti : 1. koncentracija ,uniformnost i homogenizacija grupe i, 2. polarizacija, • sa mogucnoscu pomeranja ekstremnih misljenja ka periferiji grupnog toka ili • pretecim raspadanjem celokupne grupe

41. GRUPNA DINAMIKA Prihvatajuci ocekivanja i obaveze koji su u vezi sa clanstvom u grupi clanovi dele i neki zajednicki identitet.. Tako pokazuju izvestan stepen socijalne kohezije, cime postaju vise nego prost zbir pojedinaca (kao sto su napr.: ljudi koji cekaju autobus)

42. ………. Grupna dinamika je studija grupe, a takodje i opsti termin za grupni proces Prvi i osnovni zadatak grupe je formiranje i opstajanje grupe

43. Opstajanje i funkcionisanje grupe ostvaruje se kroz dve vrste aktivnosti …1.Aktivnosti usmerene na ostvarenje zadataka grupe(ostvarenje delatnosti radi koje je grupa formirana napr:Radna grupa) • 2.Aktivnosti usmerene na odrzanje grupe(solidarnost, kohezivnost, konflikti pod kontrolom)

44. Kohezivnost je slozen grupni fenomen • Privlacnost grupe za njene clanove • Jedinstvo clanova u raznim temama i pitanjima • Stepen koordinacije clanova u izvrsavanju zadataka • Stepen motivacije da izvrse zadatak • Moral grupe kroz sistem vrednosti

45. Kohezivnost je odredjena medjudejstvom izvora  efekata • “rezultanta svih snaga koje deluje na clanove da ostanu u grupi”(Festinger) • Vodja kao izvor kohezivnosti • Identifikacija clanova sa grupom iskazuje se zamenicom “mi”, a ne “ja”- • Lojalnost prema drugim clanovima grupe

46. Grupni odnosi formiraju se kroz strukturu grupe. • Struktura je relativno stalanraspored delova grupe koji su uzajamno povezani u nekoj relativno stabilnoj celini

47. Grupna struktura • ukazuje na to kako je grupe organizovana Ko? Kada? Kako? • Ima li lidera ? • Postoji li hijerarhijska organizacija? • Da li su jasno definisana grupna pravila? • Da li postoji rigorozno observiranje i pracenje rada grupe?

48. Struktura grupe – ……..socioloski pristup *P o z i c i j e u g r u p I • Mesta u grupi koja zauzimaju clanovi da bi mogli, da obavljaju odredjene aktivnosti , - da bi se grupa odrzala/opstala - da bi grupa mogla da ostvari odredjeni cilj

49. Struktura grupe…..socijalno psiholoski pristup.. ** s i s t e m u l o g a • Uloga je vezana za odredjeno ocekivano ponasanje pojedinca koje se zahteva za odredjenu poziciju u grupi • Ponasanja koja obezbedjuju ostvarenje ciljeva grupe su u realnosti komplikovanija • Dakle, ponasanja nisu shematizovana

50. STRUKTURA NE MOZE BITI STABILNA, A POGOTOVO NE KRUTA,ALI NE MOZE BITI NI PREVISE OTVORENA ONA JE • SISTEM relativno stabilnih POZICIJA I ULOGA UNUTAR promenljive GRUPNE INTERAKCIJE