1 / 37

KOMPONENTE HARDVERA PC-a

KOMPONENTE HARDVERA PC-a. SADRZAJ: KRAJ RADA. Uvod Centralna jedinica Kuciste Osnovna ploca Procesor Memorija Kontrolni set cipova Magistrala Slotovi Kontroleri Portovi Disk Jedinice diketa CD ROM diskovi Predstavljanje slika. Graficka kartica Zvucna kartica

sirvat
Download Presentation

KOMPONENTE HARDVERA PC-a

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. KOMPONENTE HARDVERA PC-a

  2. SADRZAJ: KRAJ RADA • Uvod • Centralna jedinica • Kuciste • Osnovna ploca • Procesor • Memorija • Kontrolni set cipova • Magistrala • Slotovi • Kontroleri • Portovi • Disk • Jedinice diketa • CD ROM diskovi • Predstavljanje slika • Graficka kartica • Zvucna kartica • Mrezna kartica • FM I TV kartica • FMV kartica • Izvor napajanja • Monitori 1 • Monitori 2 • Ulazne jedinice • Stampaci • Skeneri • Ploteri • Multimedijalni uredjaji • Citaci bar koda • Opticki citaci • Magnetni citaci • Magnetne trake • Mrezna I komunikaciona o.

  3. UVOD: • Sa stanovista hardvera personalni racunar cine tri celine: • Centralna jedinica • Monitor • Tastatura • Pored ovih na racunar mogu biti prikljuceni i razni drugi urdjaji:mis,graficki tablet,stampac,skener,ploter…

  4. CENTRALNA JEDINICA • Centralna jedinica sastoji se od kućišta u kome se nalaze: • Osnovna(ili matična) ploča • Kontroleri • Portovi • Disk • Jedinice disketa • Grafička kartica • Izvor napajanja

  5. Kuciste • Postoje tri tipa kućišta: desktop, mini tauer i tauer. • Desktop je kućište koje stoji na stolu i na njemu stoji monitor računara. • Kućišta mini tauer i tauer često stoje na podu. • U poslednje vreme pojavilo se i kućište miditauer koje je po veličini malo veće od minitauera i sve češće se koristi. • Sa spoljne strane kućišta su otvori za umetanje disketa u disketne jedinice.

  6. OSNOVNA PLOCA • Na osnovnoj ploči nalaze se priključna mesta za procesor, memoriju, magistrala, skup čipova koji kontroliše rad računara i priključci (slotovi) za dodatne kartice. • Pored toga, na osnovnoj ploči mogu se nalaziti i osnovni kontroleri za diskove i disketne jedinice i priključci za povezivanje računara sa drugim uređajima (portovi).

  7. 1.Procesor • Procesor definiše tip PC računara. • U njemu se realizuju sve računarske i logičke operacije i izvršavaju komande koje su zadate programom. • Karakteristike procesora su: • Brzina procesora • Dužina procesorske reči • Radni takt • Interni keš • Brzina procesora izražava se u milionima operacija koje procesor može da obradi u jednoj sekundi – MIPS-ovima ili MFLOPS-ima. • Procesor nije sastavni deo osnovne ploče, nego se na osnovnoj ploči samo nalaze konektori za njegovo priključenje. • Zbog velike brzine rada dolazi do velikog zagrejavanja procesora pa se na njih montira dodatni ventilator koji ih hladi. • Radni takt je učestalost impulsa koje generiše sat – specijalno elektronsko kolo kojima se iniciraju operacije procesora. • Meri se u GHz.

  8. 2.Memorija • Memorija PC računara sastoji se od osmobitnih registara. • Na osnovnoj ploči nalaze se tri tipa memorije keš (cache), ROM i RAM . • RAM predstavlja najveći deo memorije i u nju korisnik može da upisuje sadržaj i da ga čita. • U njoj se za vreme rada računara nalaze program i podaci sa kojima računar radi. • Po isključenju računara sadržaj ove memorije se gubi. • Optimalno je da, za uobičajene potrebe, računar bar ima 1GB. • ROM predstavlja statični deo memorije koji može samo da se čita. • Njen sadržaj se ne gubi po isključenju računara. • Koristi se za uskladištavanje programa i podataka koji su često potrebni, npr. , za instrukcije za pokretanje računara pri uključivanju. • Keš memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru ili uz njega. • Ova memorija ima višestruko brže vreme pristupa od obične memorije. • Ako podaci više nisu u keš memoriji, moraju se ponovo u uzeti iz glavne memorije. • Trenutno, veličina ove memorije je 1 ili 2 MB. • Baferi su delovi RAM memorije koji neki programi alociraju za svoje potrebe. • Jedna od čestih primena je prilikom ulaza i izlaza podataka. • Na primer, ako računar ne može da dovoljno brzo obrađuje podatke koji mu se dostavljaju, oni se privremeno deponuju u bafer dok ne stignu na obradu, da se ne bi prekidao proces unošenja. • Virtuelna memorija nije stvarna memorija, nego pojam koji se koristi u vezi sa operativnim sistemima pa je i tamo objašnjenje.

  9. 3.Kontrolni set cipova • Kontrolna jedinica upravlja celokupnim radom računara ona određuje koja je naredba sledeća na redu za izvršenje, uzima je iz memorije, interpretira, i izdaje odgovarajuće naredbe procesoru i kontroliše njihovo izvršenje.

  10. 4.Magistrala • Računar mora da ima električna kola pomoću kojih se razmenjuju informacije među komponentama. • U računaru postoje tri ključne magistrale: • Magistrla podataka • Adresna magistrala • Kontrolna magistrala • Magistrala podataka koristi se za razmenu podataka između procesora i memorijskih lokacija. • Adresna magistrala prenosi adrese koje generiše procesor, kojima se specificiraju memorijske lokacije na koje se upisuju podaci ili sa kojih se čitaju podaci radi obrade. • Kontrolna magistrala služi za prenos upravljačkih i kontrolnih signala od procesora ka komponentama i obrnuto.

  11. 5.Slotovi(prikljucci) • Za prikljucivanje dodatnih uredjaja postoje standardizovana prikljucna mesta-slotovi,u koja se ovi dodatni uredjaji prikljucuju. • Prikljucci se sastoje od uticnica na koje se prikljucuju kontroleri razlicitih jedinica ili same jedinice. • Najcesci su ISA.

  12. KONTROLERI • Služe za priključenje bilo kojeg uređaja na racunar. • Uređaj se s jedne strane standardno ugrađuje u računar, a s druge strane se uređaj priključuje u priključak (kontroler).

  13. Za povezivanje ostalih uredjaja koji imaju standardizovane prikljucke koriste se prikljucna mesta koja se nazivaju portovi. • Postoje 2 vrste portova: • Seriski • Paralelni • Kod serijskih portova bitovi jednog bajta izlaze kroz port jedan po jedan. • Kod paralelnih portova bitovi jednog bajta izlaze istovremeno paralelnim putem. • USB (Universal Serial Bus) port predstavlja serijski port namenjen za povezivanje perifernih uređaja. • Habovi su USB razvodne kutije koje imaju vise USB prikljucaka. PORTOVI

  14. DISK • Kod diska se za uskladistenje podataka koriste magnetne ploce. • Diskovi se okrecu velikom brzinom • Upisno-citajuce glave diskova lebde iznad povrsine ploce na vazdusnom jastuku • Hard diskovi služe za čuvanje podataka i programa kada računar nije u upotrebi. • Današnji diskovi imaju vremenski pristup podacima od 8 do 10 ms. Trenutno se diskovi prave sa pločama, kapaciteta 160 GB-2TB po ploči i brzinom rotacije 7200 obrtaja u minutu.

  15. JEDINICE DISKETA • Diskete koje se koriste su diskete sa tvrdom plastikom. • Za koriscenje disketa ugradjene su u racunar odgovarajuce disketne jedinice koje imaju sa spoljne strane otvor u koji se ubacuje disketa. • Kada de disketa unese u disketnu jedinicu,limeni deo se pomeri u stranu I otvori prorez koji upisno-citajuce glave nalegnu na disketu,a otvor na metalnoj ploci se uklopi na odgovarajuce mesto na mehanizmu za okretanje.

  16. CD ROM DISKOVI • Kod ovih diskova se primenom laserske tehnologije nanose zapisi na metalnu povrsinu • CD ROM diskovi služe za čuvanje podataka i programa. Kapacitet CD diska je 700 MB. • DVD – služe za snimanje velikih podataka i programa. Kapacitet im je 4,7 GB i 10 GB.

  17. PREDSTAVLJANJE SLIKA • Slike na nekom grafičkom uređaju mogu da se dobiju na dva načina: • vektorski – pamte se linije od kojih je sastavljena slika i njihovi atributi (debljina, boja, stil linije). • rasterski – površina slike je izdeljena ekvidistantnim linijama paralelnim sa koordinatnim osama u mrežu pravougaonika. Osnovni element mreže je piksel. Osnovni atributi piksela su: mesto, boja, intenzitet boje. • Broj podela po horizontali i vertikali izražava rezoluciju, kvalitet slike će biti bolji što je rezolucija veća.

  18. Grafička kartica je uređaj koji podatke u računaru u digitalnom obliku pretvara u odgovarajuće analogne signale koji kontrolišu prikazivanje slike na ekranu. S obzirom na to da su ekrani koji se koriste za personalne računare rasterske jedinice, za prikazivanje slike na ekranu koristi se tehnika poznata pod imenom bitmapiranje (bit mapping). • Grafička kartica priključuje se u jedan od slotova na osnovnoj ploči i na sebi ima sopljni priključak na koji se priključuje monitor računara. GRAFICKA KARTICA

  19. ZVUCNA KARTICA • Zvučna kartica ima zadatak da zvuk uskladišten u digitalnom obliku u računaru pretvori u analogni oblik tako da može da se reprodukuje u zvučnicima.

  20. MREZNA KARTICA • Mrežna kartica omogućava povezivanje računara na lokalnu računarsku mrežu. • Ova kartica moze da ima: • Eternet prikljucak • Utp prikljucak • Oba prikljucka

  21. FM I TV karta • FM kartica jeste radioprijemnik koji omogućava prijem radio programa za vreme rada računara. • TV kartica omogućava prijem TV programa pomoću računara.U zavisnosti od modela ona moze da omogucava I koriscenje video-rekordera

  22. Fax Modem Voice(FMV)kartica • FMV (Fax Modem Voice) kartica omogućava slanje i prijem faksova pomoću računara, a može se koristiti i kao govorna mašina. • Ona omogucava povezivanje racunara sa drugim racunarima koriscenjem obicne telefonske linije.

  23. IZVOR NAPAJANJA • On obezbeđuje električnu energiju za napajanje svih komponenata unutar kućišta i zbog toga mora da ima dovoljan kapacitet. • Na njemu se nalazi i ventilator koji pokreće strujanje vazduha unutar kućišta i hlađenje komponenata u njemu. • UPS je neprekidni izvor napajanja. Oni omogućavaju u slučaju nestanka struje da računar radi još neko vreme, što je dovoljno da se završi rad sa nekim programima.

  24. MONITORI • Pomocu monitora korisnik komunicira sa racunarom.On daje uvid korisniku sta racunar radi. • Monitori se mogu klasifikovati na vise nacina,koji su medjusobno nezavisni I ne iskljucuju jedan drugog • Jedna od podela je na: • Monitore sa katodnom cevi-CRT • Ravne monitore • CRT monitori-kod njih slika nastaje udarom elektronskog mlaza u fosforescentni zaslon ekrana tako da tacka koja je udarena zasvetli • Monitori sa ravnim ekranom su manji I imaju manju potrosnju el.energije.Tehnologije za kreiranje slike kod ovih monitora su: • LCD monitori –menja se refleksija svetlosti od povrsine na razlicitim delovima ekrana,tako da se svetlost u manjoj ili vecoj meri reflektuje ili apsorbuje. • LED monitori sastoje se od velikog broja malih led dioda poredjanih u obliku mreze na ekranu. • GPD monitorisu monitori sa gasnom plazmom,sastoje se od minijaturnih sijalica napunjenih gasom,poslaganih u mrezu izmedju 2 staklene ploce

  25. Drugi nacin klasifikacije monitora je na: • Monohromatske monitore • Monitore u boji-kolor monitore • Kod monohromatskih monitora cela povrsina ekrana je jedne boje,a slova,crtezi… su drugih boja. • Kod kolor monitora katodna cev se sastoji od 3 nezavisna elektronska topa I 3 fosforescentna zaslona. • Treci nacin klasifikacije monitora je prema njihovoj velicini koja se meri dijagonalom ekrana,a ova velicina izrazava se u incima. • Graficka kartica I monitor moraju da omoguce rezoluciju od najmanje 800x600 piksela do 1280x1024. • Kvalitetniji I veci monitori uz odgovarajucu graficku karticu mogu da imaju bolju rezoluciju.

  26. ULAZNE JEDINICE • Ulazne jedinice su: • TASTATURA • Tastatura je osnovni uredjaj za komunikaciju sa racunarom.Koristi se za unosenje teksta I brojeva,a postoje I tasteri za editovanje. • MIS I SLICNI UREDJAJI • Mis je uredjaj za pokazivanje I izbor objekata na ekranu.Postoje 2 vrste miseva: • Mehanicki-kutija sa gumenom kuglicom sa donje strane.Rotacijom kuglice se pomera kursor na ekranu • Opticki-pokretanje preko povrsine meri se modulacijom optickog zraka I optickim tehnikama kodiranja. • Trekbol je slican obrnuto okrenutom misu.Kuglica se okrece prstom. • Tacped-koristi se kod prenosnih racunara.Sastoji se od plocice koja je ugradjena u dno tastature.Pored plocice se nalaze 2 tastera. • Dzojstik-ima pokretnu palicu cijim pomeranjem se pomera kursor.Pritiskom na dugmad ugradjenu na uredjaju zadaju se komande.Koristi se uglavnom za igre.

  27. STAMPACI • Stampaci su izlazne jedinice za pravljenje tekstualnih I grafickih dokumenata.Zasnovani su na 3 osnovne tehnologije I mogu biti: • Matricni • Laserski • Stampaci sa mlaznicama • Matricni stampaci su najstariji.Rade na istom principu kao pisace masine.Glava stampaca udara preko trake po papiru I ostavljha trag na mestu udarca.Glava se sastoji od udarnih iglica. • Lasersk stampaci imaju izvor od laserskih zraka koji menja intenzitet u zavisnosti od dobijenog signala. • Stampaci sa mlaznicama rade slicno kao matricni stampaci,ali umesto glave imaju cevcice kroz koje se pod pritiskom izbacuje vruce mastilo koje u kontaktu sa papirom ocvrscava I hladi se.

  28. SKENERI • Skeneri su uredjaji koji prenose sliku u racunar u obliku rastera.Pojavljuju se u raznim oblicima:kao rucni,automatski I skenerske glave koje se montiraju na plotere. • Skener postepeno prelazi preko slike • Iz svetlosnog izvora emituje se svetlost koja se reflektuje od slike. • Slika se u racunaru dobije u obliku restera.

  29. PLOTERI • Ploteri su specijalni uredjaji za crtanje crteza. • Koriste se za crtanje crteza vecih dimenzija. • Prema nacinu rada ploteri se mogu podeliti na: • Rasterske • Vektorske • Vektorski ploteri imaju pera • Rastorski su fotoploteri,elektrostatickiI termalni.

  30. DIGITAJZERI I GRAFICKI TABLETI • Digitajzeri I graficki tableti su u sustini Isti uredjaji,razlikuju se jedino u velicini. • Koriste se za unosenje podataka sa crteze. • Mogu da se koriste za zadavanje komandai u nekim programima pokazivanjem na komande iz menija koji se postavi na graficki tablet.

  31. MULTIMEDIJALNI UREDJAJI • Na racunar mogu da se prikljuce uredjaji koji omogucavaju snimanje I reprodukciju slike I zvuka:mikrofon,slusalice,zvucnici,digitalni fotoaparati,digitalne video-kamere…

  32. CITACI BAR KODA • Bar kod je jedinstvena kombinacija vertikalnih linija koa se koristi za sifriranje komercijalnih proizvoda u cilju automatskog unosenja podataka u racunar. • Podatak se u kompijuter unosi tako sto se bar kod osvetli specijalnim uredjajem.

  33. Opticki citaci se koriste za automatizaciju masovnog unosenja podataka u bankama,postama,velikim preduzecima… Podaci koji se unose mogu biti markirani ili oznaceni nekim posebnim programom. OPTICKI CITACI

  34. MAGNETNI CITACI • Magnetni citaci imaju slicnu ulogu kao opticki citaci. • Na nosilac informacije pored uobicajenog stampanja podataka,nanesena je magnetna traka na koju se unose podaci kao magnetni zapis.

  35. MAGNETNE TRAKE • Nekada su se koristile kao spljna memorija umesto diska.Kasnije su zamenjene diskom.

  36. MREZNA I KOMUNIKACIONA OPREMA • Racunari se povezuju u racunarske mreze. • Ove mreze su lokalne-LAN,a mogu biti povezane I sa drugim mrezama.Postoje razlicite topologijemreza,pa se za lokalne najcesce koristi klijent/server arhitektura. • Jedna masina je server,a ostale su klijenti. • Na server su povezani izlazni uredjaji koji mogu da koriste klijenti • U mrezi se omogucava komunikacija izmedju racunara.

  37. 23.11.2013. RADIO:NIKOLA KRSTIC

More Related