MEDIJSKA POLITIKA EU I predavanje: EU medijski regulatorni okvir i e vropski medijski pluralizam

1. MEDIJSKA POLITIKA EUI predavanje: EU medijskiregulatorniokvirievropskimedijskipluralizam Aleksandra Krstić Fakultet političkih nauka decembar 2012.

2. 1.Štampa • 2.Radio • 3.Televizija • 4.Internet i novi mediji – internet je više od masovnog medija jer omogućava : • -interpersonalnu komunikaciju (e-mail) • pristupanje klasičnim masovnim medijima, • aktivno učešće u kreiranju sadržaja mas-medija (on line komentari tekstova, emisija...) – razvoj gradjanskog novinarstva, novinarstvo više nije samo ekskluzivno pravo novinara • nastanak sadržaja koji postoje samo na netu (web sajtovi i web portali, elektronska izdanja novina i magazina (informativni web sajtovi) ŠTA SU (MASOVNI) MEDIJI?

3. MEDIJI I EU - PREGLED • Procenjuje se da u EU radi između 220.000 i 300.000 novinara • Stanje u industriji: čitanost novina, usled ekonomske krize, opala 10-12%; pad marketinškog udela u EU štampanim medijima uzrokovala gubitke od oko 23% • Televizija i dalje dominantan izvor informisanja: u EU postoji 226 tematskih TV kanala (emituju preko kabla, satelita); ukupno 78 javnih i 80 privatnih TV kompanija, 3.500 kanala, 4000 lokalnih i regionalnih TV stanica

4. MEDIJI I EU - PREGLED • Radio: predvidja se da će do 2014. tek 14% Evropljana izabrati radio kao primarni izvor informisanja • Radio je pretrpeo najmanje gubitke zbog ekonomske krize, zahvaljujući javnom finansiranju (u Nemačkoj, Danskoj i Švedskoj 80% prihoda radio stanica dolazi iz pretplate) • On-line mediji: korišćenje interneta u EU poraslo sa 20 minuta dnevno u 2000. godini na 90 minuta dnevno u 2009.

5. MEDIJI I EU - PREGLED • Novinari smatraju da: društvene mreže i blogovi su korisni i kao izvori informisanja i kao instrument privlačenja publike; nove platforme za distribuciju sadržaja (smartphones, e-readers) doprinose “unovčavanju” sadržaja: jedna trećina gradjana EU pristupa webu preko mobilnih telefona, a oko 85% onih koji poseduju iPad redovno posećuju novinske sajtove

6. Globalizacija, lokalizacija, glokalizacija • Društvena globalizacije -„kretanje ideja, informacija, predstava i ljudi“ (Keohane i Nye, 2000:107) • Proces globalizacije doveo je do stvaranja sve veće medjuzavisnosti ne samo u oblasti ekonomije, društva i životne sredine, već i informacija koje se proizvode i prenose globalnim informacionim mrežama. Kako smatra Džozef Naj, u središtu ekonomske i društvene globalizacije nalazi se informaciona revolucija. „Ona je omogućila transnacionalnu organizaciju rada i ekspanziju tržišta, tako predvodeći novu medjunarodnu podelu rada.“ (Nye Jr, 2004:196).

7. Globalizacija • Globalizacija utiče i na promenu medija:Razvoj tehnologije (emitovanje putem kablovskog i satelitskog sistema),razvoj novih medija i društvenih mreža, doveo do umnožavanja broja kanala dostupnih gradjanima, koji sada mogu sami da odluče šta, kada i kako žele da gledaju ili slušaju program, ali i da ga sami kreiraju. „Reč je o menjanju obrazaca potrošnje: od analognih na digitalne, kablovske i satelitske, od televizije na mobilne telefone, od dnevnih listova na RSS izbore, od agencija na blogere.“ (Ruk, 2011:43). • Funckionalna globalizacija ne može da se zamisli bez tehnologije: propisi i zakoni koji se odnose na promene u medijima moraju da imaju medjunarodni i transnacionalni karakter

8. Lokalizacija • Regionalni i lokalni pristupi medijima u odredjenim zemljama (Francuska, Nemačka, Španija) • Od 80-tih godina CNN, Discovery, MTV nude svoje programe širom sveta, “lokalni” programi prelaze nacionalne granice, namenjeni kulturno i jezički bliskim zemljama (npr. skandinavskim) • 90-tih trend lokalizacije: finansijski razlozi (prihodi od oglašavanja) – bilo je malo finansijski jakih medjunarodnih brendova, pa se otvorio prostor za lokalno oglašavanje; drugi razlog: sve veća konkurencija medijskih kanala u Evropi pa su medjunarodni emiteri morali da “lokalizuju” programe, da im daju lokalni identitet s obzirom na zemlju emitovanja

9. Glokalizacija • Termin koji su skovali anglosaksonski marketing stručnjaci, japanski izraz “glokalizacija” koji je u teoriju o globalizaciji uveo Roland Robertson (1994). • Glokalizacija – globalna lokalizacija – da u okviru transnacionalnih aktivnosti dolazi do lokalne raznolikosti; globalizacija i lokalizacija se medjusobno dopunjuju: na primer MTV koju u toku 80-tih nudi globalni program, ali počinje da gubi publiku u Evropi zbog nacionalnih konkurenata (MCM u Francuskoj, VIVA u Nemačkoj) pa 1996. počinje sa lokalizacijom (uvode se lokalni MTV programi: nordijski MTV, MTV Francuska, MTV Španija itd). Danas MTV ima regionalne kanale na 26 jezika

10. EU medijski regulatorni okvir • Donosioci odluka u EU (80-tih godina): mediji imaju značajnu ulogu u stvaranju “evropskog identiteta” i doprinose integraciji unutar EU • Ključni elementi: 1. Hanov izveštaj 1983. – zalaganje nekih političkih stranaka za zaštitu državne radio-difuzije i za nadzor i ravnotežu medijske koncentracije i monopola; poziv na stvaranje kanala za emitovanje panevropskog programa

11. EU medijski regulatorni okvir 2. Bangemanov izveštaj 1994. – presudan trenutak jer je smatrao da nije vreme za sputavanje tržišta, već da Evropa treba da prihvati informaciono društvo kao sredstvo za jačanje globalne konkurentnosti EU; medijsko vlasništvo treba meriti na osnovu udela na tržištu, a ne na osnovu sadržaja ili kanala

12. EU medijski regulatorni okvir 3. Direktiva o Televiziji bez granica (1989, menjana i dopunjena 1997, 2005, 2007) – najvažnija postojeća direktiva u oblasti medijskog emitovanja programa: -omogućava se pristup proizvodima zemalja članica preko granica države -unapredjuje distribuciju i proizvodnju TV emisija u EU -unapredjuje standarde oglašavanja -štiti politički pluralizam -štiti maloletnike od nasilja i pornografije -obezbedjuje pravo na odgovor -obezbedjuje autorska prava

13. EU medijski regulatorni okvir 4. Direktiva o audio-vizuelnim medijskim uslugama – 2007: odredbe o televiziji iz Direktive “Televizija bez granica” širi na internet – -proširuje opseg uključivanjem novih medijskih usluga (video-on-demand, usluge preko interneta ili mobilnih telefona) -omogućava veću fleksibilnost u programiranju oglasnih spotova -omogućava posredno oglašavanje ubacivanjem proizvoda u emisije

14. Nacionalni propisi u članicama EU • Nacionalne države i dalje imaju ključnu ulogu u regulatornom smislu. Zakoni i pravila potiču od različitih parlamentarnih postupaka, procedura i pritisaka. • Kontrola nad javnim i privatnim sektorom se vrši putem regulatornog sistema, evropskog i nacionalnog. • Državna ustrojstva unutar EU važna su za stvaranje transnacionalne politike u oblasti medijske regulative (donošenje zakona).

15. Evropski medijski pluralizam • Medijski pluralizam: glavni stub ostvarivanja prava na informisanje i slobodu govora; Sadržinska odlika- odnosi se na tretman ‘drugosti’, osetljivost i fer predstavljanje različitosti u medijima (interni pluralizam); Mera demokratičnosti i tolerantnosti društva • Savet Evrope (1994):interni i eksterni • Sloboda govora: zakonom garantovana i zaštićena u svakoj zemlji EU • Borba protiv koncentracije medija: nacionalno tržište štampe (nema koncentracije) VS televizijski sektor (visoko koncentrisan, otvara pitanje vlasništva – 10 najvećih: Walt Disney, Viacom, Time Warner, News Corporation, Sony itd.) • Medijski pluralizam (interni): raznovrsnost sadržaja; predstavljanje evropskog sadržaja, podrška nezavisnim evropskim produkcijama

16. Evropski medijski pluralizam • Pluralizam - izbor koji publici nude različiti ponuđači ovih programa-usluga • Raznovrsnost - raspon programa/usluga dostupnih publici • Značajan za ostvarivanje • Demokratije i civilnog društva • Kritičke javnosti i javnog dijaloga • Kulturne raznovrsnosti • Pluralizma ideja

17. Medijski sistemi: sličnosti i razlike nacionalnih medijskih politika • Halin i Mancini – klasifikacija medijskih sistema na osnovu veza izmedju medijskih i političkih struktura • Kriterijumi: razvoj medijskog tržišta; politički paralelizam; razvoj novinarskog profesionalizma; državna intervencija u medijskom sistemu • Ustanovili tri modela: liberalni, demokratsko-korporativni i polarizovano-pluralistički

18. Liberalni model (Severno-atlantski) • Velika Britanija, SAD, Kanada, Irska • Srednje tiražna štampa, rani razvoj masovne komercijalne štampe • Neutralna komercijalna štampa, informativno orijentisano novinarstvo, profesionalna radiodifuzija, interni pluralizam, formalno autonoman sistem • Jak profesionalizam

19. Demokratsko-korporativni model (Severno-evropski) • Austrija, Belgija, Holandija, Norveška, Švajcarska • Visoki tiraži, rani razvoj štampe • Eksterni pluralizam naročito u štampi, jaka partijska šampa, politički obojen radiodifuzni sistem sa značajnom autonomijom • Jak profesionalizam • Jaka država intervencija ali zaštita slobode štampe, državne subvencije, jak javni servis

20. Političko-pluralizovani model (Mediteranski) • Francuska, Grčka, Italija, Španija, Portugalija • Niski tiraži, elitna politički orijentisana štampa • Visok politički paralelizam, eksterni pluralizam, komentarsko novinarstvo, parlamentarna ili vladina kontrola nad televizijom,politika-iznad-radiodifuzije • Slab profesionalizam, politička upotreba radio-televizije • Jaka intervencija države, periodi cenzure

21. Primeri medijske regulative država EU • Austrija: medijski konglomerati ne mogu da poseduju više od jedne analogne ili digitalne TV licence; političke partije i organizacije ne smeju da budu vlasnici TV ili radio licence; najgledanija TV stanica: ORF 2 – 28,3% udela u gledanosti; najčitanije novine: Kronen Zeitung – oko 3 miliona čitalaca • Bugarska: zakonodavne restrikcije u pogledu istovremenog vlasništva nad nacionalnim i lokalnim medijima; najgledanija bTV – 31% udela u gledanosti; najčitanije novine – Dneven Trud (tiraž 145.000) • Češka: samo jedna dozvola za nacionalno emitovanje TV programa; nema posebne regulacije u pogledu vlasništva političkih stranaka nad medijima; najgledanija Nova TV – 42% udela u gledanosti; najčitanije novine: Blesk (vlasništvo Ringiera) – oko milion i po čitalaca

22. Primeri medijske regulative država EU • Francuska: ograničenje na jednu analognu i sedam digitalnih TV dozvola; satelitsko emitovanje: ne više od dve dozvole; ako neko poseduje 2 TV stanice, ne sme da ima udela u drugoj više od 15%; najgledanija TV – France 2 (oko 20% udela u gledanosti); najčitanije Ouest France (oko 2,3 miliona čitalaca) • Velika Britanija: sprečavanje kros-medijskog vlasništva i obezbedjivanje pluralizma; javni emiter BBC i nekoliko komercijalnih TV stanica (ITV, Channel 4...); najgledanija TV – BBC1 (24,7% udela u gledanosti); najčitanije novine: The Sun (skoro 9 miliona čitalaca)

23. Izveštavanje o EU institucijama u EU medijima • Na nacionalnom nivou najviše o Evropskoj Komisiji: u nacionalnim novinama zastupljena je 1,62%; Evropski parlament 0,74%; Evropski savet 0,25% • U evropskim medijima (EU Observer, Euronews, European Voice): 25% o Komisiji, 11% o Parlamentu