250 likes | 362 Views
MINISTRIA E ARSIMT, SHKENCËS DHE TEKNOLOGJISË MINISTARSTVO ZA OBRAZOVANJE, NAUKU I TEHNOLOGIJU MINISTRY OF EDUCATION, SCIENCE AND TECHNOLOGY. Trendovi obra zovnog sektora na Kosovu i njihovo odražavanje na ekonomski razvoj. Azem Azemi , rukovodioc kancelarije za planiranje i analizu , M ONT.
E N D
MINISTRIA E ARSIMT, SHKENCËS DHE TEKNOLOGJISËMINISTARSTVO ZA OBRAZOVANJE, NAUKU I TEHNOLOGIJUMINISTRY OF EDUCATION, SCIENCE AND TECHNOLOGY Trendovi obrazovnog sektora na Kosovu i njihovo odražavanje na ekonomski razvoj AzemAzemi, rukovodioc kancelarije za planiranje i analizu, MONT 17.septembar2013
Sadržaj • Uvod: Važnost obrazovanja za ekonomiju • Kontekst: Obrazovni sistem nakon 1999 • Reforme u obrazovnom sistemu • Trenutni razvoj • Pristup i učešće u obrazovanju • Uslovi učenja • Dostupnost i vanjsko ocenjivanje • Nivo obrazovanja radne snage • Finansijski pokazatelji • Izazovi • Zaključci i preporuke
Uvod: Važnost obrazovanja za ekonomiju Važnost ljudskih resursa za ekonomski razvoj je sigurna osnova za dug i samoodrživ ekonomski razvoj. • Mnoga istraživanja u ovoj oblasti pokazuju da ne postoji kvalitetno obrazovanje (višem srednjem, profesionalnom i visokom) bez kvalitetnog obrazovanja u nižim srednjim, jer se tu postavlja sigurna osnova za razvoj sposobnosti, znjanja i veština, a pogotovo kompetencija koje su predviđene planom i programom Kosova. • Značaj koji obrazovanje ima u osnovnom i srednjem obrazovanju za razvoj pojedinca je na prvom mestu, razvijanje veština, sposobnosti i kompetencija za nastavak školovanja, za uključivanje na lokalnom tržištu a isto tako i na evropskom tržištu rada, je u stvari poruka ove konferencije.
Kontekst: Obrazovni sistem posle 1999 godine • Obrazovanje na Kosovu se u posleratnom periodu suočavalo sa mnogo izazova. Tokom perioda 1999-2012 najvažniji razvoj kroz koji je obrazovanje prošlo je poznat u sledeće dve glavne faze: • Hitna faza, koja obuhvata period druge polovine 1999 i traje do 2002 godine. • Razvojna faza, koja obuhvata period od 2003 pa nadalje i koja se karakteriše jednim brzim razvojem procesa reformi obrazovanja na svim nivoima i u svim poljima obrazovanja. • Za svaki obrazovni nivo razvijene su strategije razvoja, kako bi sve bile obuhvaćene u jednom dokumentu:” Strateški plan obrazovanja na Kosovu 2011-2016 “, koji jasno artikuliše viziju, misiju, ciljeve, mete, programe i projekte, konkretne aktivnosti za svaku godinu i sve to budžetski propraćeno.
Reforme u obrazovanju • Reforme koje se odvijaju u obrazovnom sistemu Kosova su dubinske, sveobuhvatne i rasprostranjuju se kako u vertikalnoj tako i u horizontalnoj liniji obrazovnog sistema. • Alfa i omega reforme u obrazovanju na Kosovu je novi okvir plana i programa za pred univerzitetsko obrazovanje koje karakterišu razvoj nadležnosti kao što su • 1. Efektivna komunikacija • 2. Kreativna kompetencija • 3. Uspešni učenici • 4. Produktivni doprinos • 5. Zdrava individua • 6. Odgovoran građanin
Aktuelni razvoj: Rezime • Razvijanje osnovnog nastavnog programa za nivoe i programe učenja kao i polja učenja. • Ostali razvoji kao što su: • Izrada udžbenika i nastavnih sredstava, • Obuka nastavnika • Licenciranje nastavnika • Vanjsko ocenjivanje u tri nivoa obrazovanja • Pripreme za PISA • Finansijska decentralizacija obrazovnog sistema itd... • Bolja koordinacija i saradnja sa donatorima, kao i zajedničko finansiranje utvrđenih prioriteta. • Funkcionisanje, komunikacija i bolja koordinacija na svim nivoima obrazovnog sistema.
Aktuelni razvoj:Licenciranje i plate nastavnika • Kontinuirano povećanje plate nastavnika • Srednja vrednost mesečne plate nastavnika za 2012 godinu je dostigla €358 (MEF, 2013), 63% više od BDP po glavi stanovnika mesečno (ASK, 2012). • U budućnosti, kategorija licenciranja i plata će biti određivana prema: • Ocenjivanju učinka prema: • Ocenjivanju od strane direktora škola; • Inspekcije/pregleda časova; • Analize portfolia i • Samoocenjivanja nastavnika. • Broj časova-učešća na relevantnim akreditovanim treninzima.
Uključenje u pred školsko i pred osnovno obrazovanje, stopa prijema učenika polaznika Stopa bruto upisa u pred školsko i pred osnovno obrazovanje Izvor:MONT(V.A. 2011/2012; UNESCO, 2012)
Pokazatelj uključivanja prema rodu Izvor:MONT(V.A. 2011/2012; UNESCO, 2012) 9
Uslovi učenja: izveštaj učenik-nastavnik • Međutim, ova prosečna “dobra” ocena povezana je sa velikim razlikama po školama urbanih i ruralnih sredina. Izvor MONT (V.A. 2011/12)
Školska godina 2011/12 Izvor:MONT (V.A. 2011/12)
Vanjsko ocenjivanje, 5 i 9 razred Izvor:MONT (V.A. 2009/10, 2010/11, 2011/12)
Vanjsko ocenjivanje, 5 razred (2013) Test 5 razreda u 2013 godini se bazira na testu kompetencija, stoga se rezultati ne upoređuju sa rezultatima iz prethodnih godina. dostignuće (%) albanski jezik (A) matematika (M) zajedno (A/M) Izvor: MONT (V.A. 2012/13) 13
Vanjsko ocenjivanje: matura dostignuće (%) Izvor: MONT(V.A. 2009/10, 2010/11, 2011/12)
Obrazovanje kadrova Izvor: Popis 2011, ASK
Polja studiranja u visokom obrazovanju Nauka i matematika, koje se smatraju ključnim za sposobnost zemlje da bude konkurentna i da ima ekonomski rast u globalnoj ekonomiji na osnovu znanja i informacija, imaju relativno nizak stepen. Izvor: MONT(V.A. 2011/12)
Broj studenata u visokom obrazovanju na 100.000 stanovnika Izvor: MONT(V.A. 2011/12)
Povraćaj investiranja u obrazovanju (1) • U kontekstu toga da Kosovo nema efektivnu studiju o obrazovanju na • Ekonomski rast u zemlji, ili • Društvene rezultate (i ne monetarne) npr. u vidu poboljšanja u zdravstvu, smanjenja kriminala, povećanja učešća građana, planiranja porodice itd... • Bilo kako, postoje empirijski dokazi da individue dobijaju u formi visokih plata, pogotovo žene: • Za svaku dodatnu godinu školovanja, plata u žena u proseku raste za 7.5 %, dok je kod muškaraca 3.3 % (Hoti, 2011).
Povraćaj investicija u obrazovanju (2) • U jednom delu povraćaja investicija u obrazovanje za individuu, dolazi u formi prižanja šanse za zaposlenje (Hoti, 2011). • I efekat šansi za zaposlenje je mnogo veći kod žena. Izvor: Anketa radne snage2009
Finansijski pokazatelji Opšti izdaci u obrazovanju, kao % od ukupnih troškova vlade (2012) Periodični rashodi po učeniku u % BDP-a po glavi stanovnika ( 2011 ) Izvor: Ministarstvo Finansija, 2013,;MONT2013, ASK 2013
Izazovi (1) Kvalitet obrazovanja i njegovo prilagođavanje zahtevima tržišta rada • Nizak nivo postignuća učenika na testovima pred-univerzitetskog obrazovanja. • Uprkos konsolidaciji procesa akreditacije kao spoljašnjeg mehanizma za osiguravanje kvaliteta u visokom obrazovanju, poboljšanje kvaliteta i dalje ostaje izazov. • Razvoj nadležnosti u osnovnim i nižim srednjim koje su neophodne za dalje obrazovanje kao i za jednu tržišnu ekonomiju. Ljudski kapaciteti za uspešno sprovođenje reformi • Ograničeni kapaciteti škola za razvoj nastavnog plana i programa i programa u polju nastave koji će biti u skladu sa osnovnim planom i programom. • Ograničeni ljudski kapaciteti na nivou opština za sprovođenje profesionalne i finansijske decentralizacije. • Postizanje kvalifikacije nastavnika za primenu novog nastavnog plana (pilot projekat koji počinje ove godine).
Izazovi (2) Nizak budžet za obrazovanje. Ulaganje u obrazovanje i uslove učenja • Uprkos zavidnom proseku, postoje velike razlike u broju učenika po odeljenju i izveštaju učenik-nastavnik. • Obezbeđivanje održivog budžeta za finansiranje i stručno usavršavanje nastavnika na centralnom i lokalnom nivou. Pristup i uključenje u obrazovanju • Uključenje je još uvek nisko kod dece pred-školskog uzrasta (0 do 5 godina); • Uključenje zajednica, pogotovo RAE, i dalje ostaje izazov; • Uključenje osoba sa posebnim potrebama.
Preporuke (1) • Povećanje budžeta za obrazovanje; • Sa posebnom pažnjom na poboljšanje kvaliteta pred-univerzitetskog obrazovanja. • Merenje učinka i menadžiranje na osnovu postignutog učinka • Jačanje spoljašnje procene, na osnovu plana i programa i standardizovanih testova; • Povezivanje postignuća učenika sa licenciranjem i platom nastavnika. • Razvoj kapaciteta za izradu nastavnih planova i programa kao i programa u polju nastave i učenja, udžbenika i nastavnih planova i sve u skladu sa planom i programom; • Organizovanje obuke za nastavnike pre i za vreme rada, u skladu sa zahtevima iz novog okvira plana i programa.
Vlada i zakonodavstvo • Obuka svih direktora škola o rukovodstvu u školama, • Razvoj politike obrazovanja, podržan pokazateljima relevantnog tržišta u smislu kvalitativnog i kvantitativnog obrazovanja, • Izrada zakona i drugih akata i pod zakona u skladu sa zahtevima Evropske Unije. • Poboljšanje komunikacije i koordinacije između nivoa obrazovanja. • Decentralizacija obrazovanja u srednjem višem obrazovanju, • Uključivanje profesionalne orijentacije (karijerno vođenje) na nivou srednjeg i visokog obrazovanja. • Ojačati veze u opštem obrazovanju, ali i u srednjem i visokom, sa tržištem rada. • Stalne i duboke reforme u visokom obrazovanju.