210 likes | 380 Views
Uvodna vežba. Šta je baza podataka? Primeri najstarijih baza podataka? Primeri baza podataka koje svi koristimo u svakodnevnom životu?. Osnovni pojmovi i definicije. Termin se vezuje se za doba pojave računara, ali baze podataka postoje od nastanka ljudske vrste.
E N D
Uvodna vežba • Šta je baza podataka? • Primeri najstarijih baza podataka? • Primeri baza podataka koje svi koristimo u svakodnevnom životu?
Osnovni pojmovi i definicije • Termin se vezuje se za doba pojave računara, ali baze podataka postoje od nastanka ljudske vrste. • Najprostija definicija: organizovana zbirka podataka. • Skup međusobno povezanih podataka. • Podatak nije informacija! • Skup povezanih podataka, njihovo ukrštanje i analiza njihovih odnosa pomaže da dođemo do informacija.
Osnovni pojmovi i definicije • Termin se vezuje se za doba pojave računara, ali baze podataka postoje od nastanka ljudske vrste. • Najprostija definicija: organizovana zbirka podataka. • Skup međusobno povezanih podataka. • Podatak nije informacija! • Skup povezanih podataka, njihovo ukrštanje i analiza njihovih odnosa pomaže da dođemo do informacija.
Organizovanje baze podataka • PLANIRANJE! Iu svakodnevnom životu, kad god odlučimo da stvorimo nešto novo, potrebno je da unapred odredimo dizajn, nacrt, korake! • Za raznovrsnu kuhinju, potrebna nam je knjiga recepata, u koju ćemo stalno dodavati uputstva za pripremu novih jela. • Za svadbu nam je potrebna lista zvanica.
Organizovanje baze podataka • Od ključne važnosti za dobijanje informacija. • Lako dostupni – težimo ka jednostavnosti! • Koje podatke ćemo uneti? • Gde ćemo ih uneti? • Kakav je odnos među podacima? • Koće ih unositi?
Organizovanje baze podataka • Cilj je da se smanji mogućnost zapisivanja istog podatka više puta (redundacija). • Višestrukim zapisivanjem nastaju problemi očuvanja stvarne, jedinstvene vrednosti svih podataka pri ažuriranju i dovodi se u pitanje njihova pouzdanost. • Adekvatna zaštita: od gubitka integriteta, namernih i nenamernih uništenja, neovlašćenog korišćenja (tajnost i poverljivost podataka)...
Šta omogućava dobro organizovana baza podataka? • Eliminaciju suvišnih podataka; • Izbegavanje nepotrebnog ponavljanja; • Smanjenu mogućnost greške; • Lakši pristup od strane većeg broja korisnika; • Brzo pronalaženje pojedinačnih podataka; • Efikasnu dopunu podataka; • Jednostavno održavanje baze podataka; • Svrsishodnost i efektivno korišćenje za različite potrebe.
Jednostavnost • Cilj je da se svi podaci unesu samo jednom, a da budu višestruko dostupni i da se koriste na različite načine. • Ako se podaci ponavljaju više puta, gubimo više prostora. • Ako dođe do nekih izmena moramo ponovo unositi tu novu informaciju u sva polja koja se odnose na tu informaciju. • Višestruko korišćenje jednom unetih podataka (npr., podaci o naseljima se unesu samo jednom, a mogu se koristiti svuda gde je to potrebno, putem pretraživanja ili iz padajućeg menija.
Dostupnost podataka U idealnom slučaju, svako pojedinačno unosi podatke za koje je odgovoran, a koriste ih svi u opštinskoj upravi, po potrebi.
Ključni koraci u kreiranju baze podataka: • Razumevanje trenutne situacije i naših mogućnosti; • Prepoznavanje problema koje ona treba da reši; • Utvrđivanje svrhe i ciljeva njenog postojanja; • Utvrđivanje ciljnih grupa; • Definisanje okvira i korpusa (podataka koji treba da se nađu u bazi); • Organizovanje podataka na tabelaran način; • Znanje o tome šta treba da se nađe u svakoj od tabela; • Razumevanje veze između tabela i kako su podaci iz tabela međusobno povezani; • Kreiranje odgovarajuće arhitekture sistema.
Funkcionalna baza podataka omogućava: • Bolju organizaciju, • Efikasniju evidenciju svih aktivnosti kancelarije za LER, ali i svih opštinskih odeljenja i službi, • Da svi podaci budu na jednom mestu, • Otvorenost i deljenje podataka koji nisu poverljivi, • Kumulativnost podataka, • Manji utrošak vremena za unos i pretragu podataka.
Funkcionalna baza podataka omogućava: • Dobijemo baš ono što nam treba za minimalnu cenu; • Smeštanje i čuvanje podataka na najefikasniji način (ni prevelika, ni premala); • Minimalno vreme pronalaženja podatka; • Jednostavno ažuriranje podataka; • Lako dolaženje do informacija.
Čime trenutno raspolažemo? • Kakvi su nam podaci? • Gde i kako ih čuvamo? • Ko upravlja podacima i ko ih koristi? • Kome su sve dostupni? • Čemu služe? • Koliko brzo možemo doći do informacija?
Rad u malim grupama • U okviru svoje grupe, na osnovu svog iskustva, definišite okvirnu listu podataka koji su vam neophodni za obavljanje poslova lokalnog ekonomskog razvoja • Razdvojite podatke na interne (one koje morate sami obezbediti) i eksterne (podatke iz drugih izvora) • Za ovu vežbu imate 30 minuta. • Plenarna diskusija: u okviru svoje grupe, odredite osobu koja će o rezultatima vašeg rada izvestiti ostale učesnike.
Rad u malim grupama – 60 min Grupa 1- Definišite detaljan sadržaj i izvore podataka u sledećim oblastima: • Profil zajednice • Podrška MSP, • Praćenje postojećih investicija, • Tržište radne snage, • Praćenje realizacije strateškog plana, • Upravljanje projektima LER, • Praćenje mogućnosti za finansiranje projekata
Rad u malim grupama – 60 min Grupa 2 - Definišite detaljan sadržaj baze podataka u sledećim oblastima: • Lokacije za investiranje, • Ruralni razvoj, • Podaci o turizmu za ekonomske razvojne svrhe, • Registar raspoloživih poslovnih prostorija i objekata, • Registar partnerskih institucija i drugi važni kontakti, • Baza znanja
Plenarna diskusija Predstavljanje rezultata rada u malim grupama Diskusija: • Drugi neophodni podaci? • Koji podaci već postoje, a koje tek treba obezbediti? • Koliko su podaci dostupni? • Problemi u dobijanju podataka?