100 likes | 289 Views
Prof. Milan Živić. Osnove linearnog programiranja. Mala uvodna priča - PASCAL. Pascal je jedan od starijih programskih jezika. I dan danas se koristi zbog njegove povezanosti sa Delphi-jem, pošto je kod pisanja u Delphi-ju na bazi Pascal-a.
E N D
Prof. Milan Živić Osnove linearnog programiranja
Mala uvodna priča - PASCAL • Pascal je jedan od starijih programskih jezika. • I dan danas se koristi zbog njegove povezanosti sa Delphi-jem, pošto je kod pisanja u Delphi-ju na bazi Pascal-a. • A Delphi se kasnije izučava zbog važnosti objektnog programiranja.
Mala uvodna priča - PASCAL • Kod u pascal-u je bazičan i vrlo logičan. • Naravno koriste se engleske reči ili engleske skraćenice tako da je poznavanje engleskog jezika poželjno: • Program lopta; Naziv programa • Const Navođenje konstanti • Pi=3.14; • var Navođenje varijabli ili promenljivih • r,p,v:real; • Begin Početak programa • write('Unesitepoluprecniklopte: '); Naredba za ispisivanje na ekranu • read(r); Naredba za učitavanje vrednosti promenljive sa tastature • p:=4*sqr(r)*Pi; Naredba izračunavanja jednačine • v:=(4/3)*Pi*sqr(r); Naredba izračunavanja jednačine • Writeln('Povrsinalopte je = ',p:6:2); Naredba ispisivanja rezultata • Writeln('Zapreminalopte je = ',v:6:2); Naredba ispisivanja rezultata • end. Naredba završetka programa
Uporedni prikaz sa algoritmom • Program Zbir; • var • x,y,z:integer; • Begin • read (x,y); • z:=x+y; • writeln('Ostatakprideljenjudvabroja je= ',z); • end.
Opis programa • Vidimo da određeni delovi algoritma označavaju određeni deo programa. • Naravno postoje i ključne reči u programu koje imaju svoje značenje: • Begin – početak programa • Read – Učitavanje promenljivih • Write – Ispisivanje, štampanje promenljivih i nekih opisnih reči, rečenica uz njih između dva apostrofa. Takođe uviđamo i pisanje gramatike u programu. Na kraju svakog reda se stavlja znak ;i vidimo jednu naredbu ispod druge naredbe, a neki delovi su uvučeni da bi lakše prepoznali celine programa.
Deklarisanje promenljivih • U odeljku VAR obavezno se moraju deklarisati sve promenljive • Osnovni tipovi promenljivi koje ćemo na početku korstiti su: • INTEGER – celobrojni tip definiše promenljive koje će da budu celi brojevi i operacije nad ovim tipom su +, -, *, mod –ostatak pri deljenju, div –celobrojno deljenje • REAL – realni tip definiše realan skup brojeva, znači mogući su razlomljeni brojevi (3,56 ili -123,89). Operacije su +,-,*,/ • Postoje i tipovi: Boolean, Char, kao i nabrojivi tipovi koje sami kreiramo i intervalni tipovi koje sami kreiramo. (to će biti naknadno objašnjeno)
Šta je linijski program? • Linijski program ima za cilj da rešava problem red po red. • U linijskom programu se uvek izvršavaju naredbe jedna za drugom. • Nikada se te neredbe ne preskaču osim u specijalnim slučajevima naredbi grananja. (IF) • Pogrešno bi bilo ako bi prvo napisali red koji štampa vrednost promenljive na ekranu a tek onda red u programu koji izračunava tu promenljivu. Onda bi program izbacio kao rešenje nulu.
Loš primer • Program Zbir; • var • x,y,z:integer; • Begin • read (x,y); • writeln('Ostatakprideljenjudvabroja je= ',z); • z:=x+y; • end.