Zaštita životne sredine

1. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd Zaštita životne sredine (ŽIVOTNA SREDINA I MINERALNE SIROVINE) Zaštita životne sredine

2. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd TREĆE POGLAVLJE GEOETIKA Zaštita životne sredine

3. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd GEOETIKA Geoetički kriterijumi eksploatacije ležišta mineralnih sirovina i zaštita životne sredine Zaštita životne sredine

4. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd GEOETIKA ETIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 1.  GEOETIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE PRI EKSPLOATACIJI LEŽIŠTA MINERALNIH SIROVINA 2.  GEOETIKA KAO GRANA PRIMENJENE ETIKE 3.  GEOETIKA I EKSPLOATACIJA LEŽIŠTA MINERALNIH SIROVINA 4. GEOETIKA I NJENA ULOGA 5. ETIČNOST OČUVANJA ŽIVOTNE SREDINE 6.  ETIČNOST INTEGRALNOG PLANIRANJA I KORIŠĆENJA MINERALNIH SIROVINA 7.   ETIČNOST OČUVANJA - KONZERVACIJE PRIRODNIH MINERALNIH SIROVINA 8.  ŽIVOTNA SREDINA I GEOETIČKI FAKTORI Zaštita životne sredine Test - 2

5. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd GEOETIKA KAO GRANA PRIMENJENE ETIKE Geoetika je grana primenjene etike, kao što su, na prmer ekološka etika, biznis-etika, informaciona etika i dr. Pri tome se polazi od najopštije definicije etike kao "posebne grane filozofije, nauke o moralu, odnosno o čovekovoj moralnoj svesti i njenoj prirodi, nastanku i razvitku". Opšta podela etike na teorijsku i normativnu, pri čemu takva klasifikacija ima značajnu funkciju i u okviru geoetike. Etika, odnosno geoetika ima nesumnjivo svoje mesto i u zaštiti životne sredine. Zaštita životne sredine

6. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd GEOETIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE PRI EKSPLOATACIJI LEŽIŠTA MINERALNIH SIROVINA Civilizovanog čoveka je oduvek pratilo pitanje moralnosti. Takav je slučaj i kada je reč o geološkim istraživanjima ili eksploataciji i preradi mineralnih sirovina odnosno rudarskoj aktivnosti uopšte. Neracionalnim i neodgovarajućim korišćenjem neobnovljivih i obnovljivih prirodnih bogatstava, a pre svega iscrpljivih i neobnovljivih mineralnih sirovina (i njihovim uništavanjem i razaranjem), nanose se neprocenjive štete, kako svojoj generaciji, tako još više onim geneacijama koje će tek doći. Zaštita životne sredine

7. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd GEOETIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE PRI EKSPLOATACIJI LEŽIŠTA MINERALNIH SIROVINA Veruje se, da je rudarstvo, zajedno sa procesima koncentracije, separacije i korišćenja mineralnih resursa, posebno onih energetskih, jedan od najvećih zagadjivača životne sredine. Jasno je da sve karike istraživanja i eksploatacije mineralnih resursa ne stvaraju u geološkoj sredini iste probleme, odnosno štete istog ili sličnog karaktera i intenziteta. Geološka istraživanja, kao početna karika u nizu, izazivaju mnogo manje nepoželjnih posledica, nego što je to slučaj sa eksploatacijom mineralnih sirovina, pripremom/koncentracijom ili primarnom preradom mineralnih sirovina. Zaštita životne sredine

8. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd GEOETIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE PRI EKSPLOATACIJI LEŽIŠTA MINERALNIH SIROVINA Kako je etika nauka o moralnom fenomenu, ona obuhvata, pre svega, skup običaja, navika, normi, kojima se ljudi jedne društvene zajednice (ili neke delatnosti) rukovode u svojim postupcima. Ako se podje od toga da je moral nastao onda kada je čovek, u potrebi da zadovolji svoje potrebe, želje, motive počeo da se pita - kako treba da postupa jer, kao društveno biće, time što živi u zajednici on mora da ima na umu i potrebe drugih ljudi i potrebe budućih generacija. Prema tome, etičko pitanje je kako zadovoljiti svoje potrebe, kako treba da deluje pojedinac a kako drugi da bi zadovoljenja bila moguća. Zaštita životne sredine

9. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd GEOETIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE PRI EKSPLOATACIJI LEŽIŠTA MINERALNIH SIROVINA U istoriji nauka zabeleženo je da su početkom 90-tih godina prošlog stoleća postavljeni temelji za formiranje nove naučne discipline iz oblasti primenjene etike; nova disciplina je nazvana geoetika. U poslednjih dvadesetak godine, intezivno se razvijala nova disciplina primenjene etike -geoetika,čiji se strategijski zadaci i ciljevi precizno definišu kroz mnogobrojne naučne članke i monografije. Geoetika je medjunarodno verifikovana kroz različite internacionalne simpozijume (skupovi u Pribramu, Češka), na 30-tom Medjunarodnom (svetskom) geološkom kongresu u Kini 1996. godine, geoetika je oficijelno uvršćena u kompleksnu problematiku i raspravu o obrazovanju u okviru ukupnih nauka o Zemlji. Zaštita životne sredine

10. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd GEOETIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE PRI EKSPLOATACIJI LEŽIŠTA MINERALNIH SIROVINA Geoetika je medjunarodno verifikovana kroz različite internacionalne simpozijume (skupovi u Pribramu, Češka), na 30-tom Medjunarodnom (svetskom) geološkom kongresu u Kini 1996. godine, geoetika je oficijelno uvršćena u kompleksnu problematiku i raspravu o obrazovanju u okviru ukupnih nauka o Zemlji. Zaštita životne sredine

11. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd • GEOETIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE • Sa stanovišta svih najvažinijih geoloških i rudarskih disciplina, od početnih geološko-ekonomskih ocenjivanja ležišta, do projektovanja optimalnih metoda eksploatacije i prerade ruda, sledeće grupe problema iz oblasti geoetike - zaslužuju posebnu pažnju, a to su: • definisanje geoetike kao grane primenjene etike i procene njenog daljeg razvoja; • uticaj geoetičkog faktora na usmeravanje geoloških istraživanja, pravce eksploatacije, prerade i njihovu etičku optimizaciju; i • mesto, uloga, značaj i načini konkretnog uključivanja geoetičkog faktora u geološko-ekonomsku ocenu mineralnih resursa i metode eksploatacije, prerade i korišćenja sirovina. Zaštita životne sredine

12. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd GEOETIKA KAO GRANA PRIMENJENE ETIKE Treba napomenuti da je za dalji razvoj geoetike veoma značajna činjenica da je na 30-tom, jubilarnom Medjunarodnom geološkom kongresu u Kini 1996. godine, prvi put otkako postoje ovi skupovi, geoetika uključena u problematiku obrazovanja u naukama o Zemlji. U vezi sa ovim interesantna je i činjenica da je u mnogim zemljama geoetika postala predmet koji se predaje na univerzitetu. Zaštita životne sredine

13. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd GEOETIKA KAO GRANA PRIMENJENE ETIKE Etika zaštite životne sredine ili geoetika životne sredine daje okvir delovanja i definiše našu ulogu i odgovornost koju imamo kao žitelji sveta. Okviri moralnosti nas upućuju i vode i daju nam odgovore: kako da koristimo naša znanja iz zaštite životne sredine i prihvaćene principe etike - pri donošenju odluka, ličnih i onih značajnih za širu zajednicu, a koji odredjuju kakvi će biti naši medjusobni odnosi ili odnosi prema okruženju. To treba da utiče i odredjuje naše lično delovanje kao i naše učestvovanje u sociopolitičkom i ekonomskim odnosima koji posreduju u interakciji čovek-zaštita okoline na regionalnom i globalnom nivou. Zaštita životne sredine

14. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd GEOETIKA KAO GRANA PRIMENJENE ETIKE Zaštita životne sredine

15. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd Šta su rekli o etici ? O etici odnosno moralu u geologiji a posebno u rudarstvu se znalo i mnogo ranije, o tome se govorilo i o moralu se učilo. Navešćemo samo nekoliko karakterističnih primera. O profesionalnoj etici Roland D.Parks (1949.) u knjizi " Examination and valuation of mineral property", kaže: ”Da bi bio apsolutno nepristrastan u svom stavu, istraživač ne sme da ima odredjenih ličnih ili finansijskuh interesa u odnosu na predmet njegovog istraživanja....... Zaštita životne sredine

16. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd Šta su rekli o etici ? Početkom ovoga veka budućim inženjerima istraživačima profesor F.W.Sperr (1924.) u svojoj knjizi "Mining Engineering" iznosi stav o profesionalnoj etici, svojim studentima, rečima: “Moraju se preduzeti sve mere predostrožnosti kako bi se izbegao uticaj pitanja nadoknade za mišljenje i sud inženjera. Ukoliko se zainteresovane strane medjusobno ne poznaju, najbolje je da kompenzacija inženjeru u celini ili bar većim delom bude isplaćena unapred, ili da postoje čvrste garancije za isplatu nakon podnošenja izveštaja..... Zaštita životne sredine

17. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd Šta su još rekli o etici ? Kako shvatiti pojam “pravičnog čina” u vezi sa očuvanjem nežive prirode, koja uključuje vodu, tlo, vazduh, rude i minerale? U svom nadaleko čuvenom delu „De re metallica libri duodecim“, Georgius Agrikola 1556. godine, delimično daje odgovor i piše o mnoštvu argumenata o “štetnom delovanju rudarstva” (premda je i sam stekao bogatstvo od toga), pa tako navodi: “Najjači argumenti protivljenja rudarstvu su Zaštita životne sredine

18. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd “Najjači argumenti protivljenja rudarstvu su što su rudarenjem (eksploatacijom) uništavana polja, pa su Talijani u prošlosti bili zaštićeni zakonima, tako da niko nije smeo kopati rudu ukoliko bi time uništavao plodna polja, vinograde i maslinjake. Krče se šume i voćnjaci, obaraju stabla jer rudarenje zahteva ogromne količine drvene gradje, podgrade, za mašine i za topljenje. Kad se iskrče šume i voćnjaci nestaju i ptice i životinje. Sve je to čoveku služilo kao značajan izvor hrane. Tamo gde je ruda “čišćena”, voda koja se pri tome obilno koristila, trovala je potoke i reke a ribe bi se istrebile ili bile oterane …”. Zaštita životne sredine

19. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd GEOETIKA I NJENA ULOGA U OČUVANJU ŽIVOTNE SREDINE Na osnovu postavljenih definicija i stavova uglednih imena koji su se bavili geoetikom, može se, u kratkim crtama zaključiti: geoetika je grana primenjene etike, a to znači da je najuže povezana sa odredjenim moralnim vrednostima, odnosno moralom, njegovim normama, vidovima moralnog ponašanja, ocenom šta je korisno a šta štetno, kao i sa razvojem moralne svesti u specifičnoj sferi geoloških nauka i u okviru obavljanja odgovarajućih delatnosti pri osvajanju geološke sredine, odnosno eksploataciju mineralnih sirovina; Zaštita životne sredine

20. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd izmedju geoetike i drugih primenjenih grana etike (biznis-etika, ekološka etika, informaciona etika i dr.) postoje bitne razlike koje se naročito ističu u odnosu na mineralne sirovine i njihova ležišta (iscrpljivost - neobnovljivost, unikalnost - neponovljivost, neravnomeran razmeštaj u svetskim okvirima, veliki ekonomski, socijalni, politički i vojnostrategijski značaj, neadekvatna supstitucija u velikom broju slučajeva i dr.); geoetika se ne bavi samo geoekološkim problemima; njeno polje interesa i bavljenja je znatno šire, posebno kada su u pitanju istraživanja mineralnih sirovina i ocene njihovih ležišta (na pr.: poslovna geoetika kod kupovine i prodaje koncesija i sl.); Zaštita životne sredine

21. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd  i kod geoetike, kao i kod klasične etike, može izdvojiti deo koji ima teorijsku dimenziju i deo koji je orijentis an na normativnu problematikuosnovni pravci daljeg razvoja geoetike treba da bude usmeren na tri grupe pitanja: definisanje geoetike uz stvaranje pojmovnog/terminološkog aparata i sa jasnim razgraničenjem u odnosu na geoekologiju i slične discipline; izrada i usvajanje medjunarodnih normi izraženih kroz medjunarodni geoetički kodeks; i uvodjenje geoetike u sve nivoe obrazovanja i vaspitanja, posebno univerzitetskog; Zaštita životne sredine

22. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd  Koja su to pitanja, koja će u osnovi dotaći moralne kriterijume i razmotriti osnovne etičke principe u geološkim istraživanjima, oceni i eksploataciji kao i pripremi mineralnih sirovina. Etikase u geologiji i eksploataciji mineralnih sirovina može razmatrati sa sledećih aspekata: A Etičnost očuvanja životne sredine. B Etičnost u integralnog planiranja i korišćenja mineralnih sirovina; i C Etičnost očuvanja-konzervacije prirodnih mineralnih sirovina za naredna pokoljenja. Zaštita životne sredine

23. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd A Pri budućoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina neophodno je orijentisati se na nekoliko etičkih zahteva: Ograničiti potrebe za sirovinama na optimalne količine, Eksploatisati samo odredjene količine sirovina, kako bi se već u toku eksploatacije optimizirala produkcija otpadnog materijala, Sistemski ugraditi odredjene zahteve za “čistom” proizvodnjomna osnovu efikasnijeg korišćenja sirovina (kompleksna valorizacija niza elemenata tokom prerade), Ne smatrati jalovinu iz procesa dobijanja sirovina za proizvodne gubitke (ona predstavlja novu tehnogenu sirovinu), Čuvati ekosisteme zemlje, posebno u konflikno interesantnim područjima, Uvoditi potencijal preventivnih čistih – bezotpadnih tehnologija, sa ciljem eliminisanja nepovratnih ekoloških investicija, Shvatiti da sve što posedujemo potiče iz prirode.. Zaštita životne sredine

24. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd A Zaštita životne sredine ETIČNOST OČUVANJA ŽIVOTNE SREDINE Mineralno-sirovinski kompleks u okviru geoloških istraživanja i rudarske delatnosti - osnovni akcenat postavlja se na sledeća pitanja:

25. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd • definisanje geoetike (ekološke etike) kao nove geološko-etičke a zatim i rudarske discipline, a istovremeno i grane primenjene etike; • povezivanje geoetike sa problematikom istraživanja, eksploatacije i korišćenja mineralno-sirovinskih resursa u okviru zaštićenih zona, sa posebnim osvrtom na primenu sistemskog pristupa (sistemska analiza) i kompleksne metode ocene ("Cost-benefit" analiza ili ATK); i • geoetički problemi teorije i politika konzervacije mineralnih sirovina u širem i užem smislu u datim konkretnim uslovima (racionalno korišćenjegeogenih i tehnogenih mineralnih sirovina – gubici kvaliteta i kvantiteta; kompleksno korišćenje ležišta i okolnih stena; skladiranje ostataka prerade mineralnih sirovina i posteksploataciono korišćenje rudarskih prostorija; i dr. pitanja). Zaštita životne sredine

26. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd B ETIČNOST INTEGRALNOG PLANIRANJA I KORIŠĆENJA MINERALNIH SIROVINA Kompleksna valorizacija mineralnih sirovina i integralno korišćenje mineralnih resursa predstavljaju jedan od značajnih moralnih principa koje smo dužni ispoštovati prema sebi a posebno generacijama koje dolaze. Zaštita životne sredine

27. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd B • ETIČNOST INTEGRALNOG PLANIRANJA I KORIŠĆENJA MINERALNIH SIROVINA • Ekonomski značaj tehnogenih mineralnih sirovina je svakim danom sve veći, jer njihovo korišćenje doprinosi ideji etičnosti kompleksne valorizacije: • Smanjenje iscrpljenosti prirodnih mineralnih resursa; • Smanjenje troškova povezanim sa skladištenjem i daljim rukovanjem tehnogenih mineralnih sirovina; • Zaštita čovekove okoline, životne sredine; i • Stvaranje dopunske vrednosti, jer je za njihovo formiranje već utrošen odredjeni rad i energija. Zaštita životne sredine

28. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd C ETIČNOST OČUVANJA - KONZERVACIJE PRIRODNIH MINERALNIH SIROVINA Jedna od najobuhvatnijih i često citiranih definicija pojma konzervacije podrazumeva najefikasnije praktično iskorišćavanje, dobijanje i upotrebu, odnosno re-upotrebu poznatih mineralnih sirovina, na nivou savremene tehnike, odnosno tehnologije. Ona obuhvata:  pronalaženje novih izvora sirovina koje su sada u upotrebi;  razvijanje novih metoda za njihovo dobijanje; usavršavanje tehnoloških procesa;  povećanje iskorišćenja i smanjenje gubitaka; i pronalaženje supstituta za sirovine koje su sada u upotrebi. Zaštita životne sredine

29. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd C ETIČNOST OČUVANJA - KONZERVACIJE PRIRODNIH MINERALNIH SIROVINA Pored toga postoji čitav niz pitanja konzervacije, geoetičkog karaktera od kojih treba naročito istaći sledeća: opšti problemi istraživanja i korišćenja mineralnih sirovina kao iscrpljivih i neobnovljivih prirodnih resursa; teorija i politika konzervacije mineralnih sirovina sa posebnim akcentom na geoekološku konzervaciju u užem smislu i rezervna ležišta; geoetički aspekti formiranja, održavanja i rasprodaja strategijskih rezervi mineralnih sirovina; geoetička dimenzija usaglašavanja interesa različitih socijalnih grupa u odnosu na istraživanje, eksploataciju i korišćenje mineralnih sirovina. Zaštita životne sredine

30. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd Zaštita životne sredine Moralna odgovornost se ogleda, ne samo u činjenju, već i ne činjenju.

31. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd Zaštita životne sredine U etici ne postoji neutralnost i nepristrasnost, jer ko ne želi delovati, mora pred svojom savešću odgovarati za svoje nedelovanje a niko ne može izbeći etičkoj odgovornosti pod izgovorom da je samo pojedinac od kojega ne zavisi sudbina sveta.

32. Inženjerstvo zaštite životne sredine Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd Zaštita životne sredine