NEUROLOŠKE OSNOVE GOVORA I JEZIKA

1. NEUROLOŠKE OSNOVE GOVORA I JEZIKA FASPER šk. god. 2010-11 Neurologija Prof. Dr. Veronika Išpanović Radojković

2. Lingvistička analiza nivoa govora i jezika • Fonološki nivo–način na koji se pojedini glasovi (foneme) formiraju u reči. • Nivo gramatike – obuhvata: • Morfologiju (pravila koja regulišu stvaranje složenih reči i fraza, u leksičke ili gramatičke svrhe) • Sintaksu (skup pravila kojima se reči organizuju u smislenu rečenicu u određenom jeziku) • Semantički nivo –značenje pojedinih reči (leksičkasemantika) i značenje složenih poruke kroz kombinaciju reči (relaciona ili propoziciona semantika) • Pragmatički nivo- upotreba reči, jezik u akciji u svrhu komunikacije

3. Lateralizovanost jezičkih funkcija • Govor i jezičke funkcije su predominantno funkcija leve hemisfere. • Desna hemisfera ima ulogu u razumevanje prozodije (boje i tonaliteta verbalnog iskaza).Ona nema sposobnost obrade gramatičkih relacija. Značajna za učenje novog jezika, usvajanje novih reči.

4. Neuroanatomske osnove govora i jezika Strukture nervnog sistema koje učestvuju u govornim i jezičkim funkcijama: • Jezičke oblasti kore velikog mozga • Supkortikalne oblasti (ekstrapiramidni sistem) • Mali mozak • Kranijalni živci • Govorna muskulatura

5. Jezičke oblasti moždane kore -1. • Brokina zona (BA 44 i 45) – zadnji deo donje frontalne vijuge leve hemisfere. • Vernikeova zona (BA 22) – zadnji deo donje temporalne vijuge leve hemisfere. • Lučni snop (Fasciculus arcuatus) – asocijativna vlakna koja povezuju Brokinu i Vernikeovu zonu.

6. Jezičke oblasti moždane kore -2. • Gyrus angularis (BA 39)- u donjem delu parijetalnog režnja. • Gyrus supramarginalis (BA 40) – u donjem delu parijetalnog režnja. • Eksnerov centar – donji deo srednje frontalne vijuge. • Suplementarno govorno područje - srednji deo BA 6.

7. Motor cortex Somatosensory cortex Sensory associative cortex Pars opercularis Visual associative cortex Broca’s area Visual cortex Primary Auditory cortex Wernicke’s area

8. Brodmanova citoarhitektonska podela kore

10. Primary motor cortex (M1) Posterior parietal cortex Supplementary motor cortex (SMA) Premotor cortex (PMA)

11. Uloge i znaci oštećenja jezičkih oblasti moždane kore -1. • Brokina zona • Uloga u stvaranju motornog programa govorne produkcije i sintaksičkim aspektima jezika. • Oštećenjem nastaje Brokina afazija (motorna ili ekspresivna, ne-fluentna). • Vernikeova zona • Uloga u razumevanju govora i fonološkim aspektima jezika. • Oštećenjem nastaje Vernikeova afazija (senzorna ili receptivna, fluentna) • Lučni snop (Fasciculus arcuatus) • Uloga u prenosu jezičkih simbola od receptivne do motorne zone. • Oštećenjem nastaje konduktivna (sprovodna) afazija.

12. Uloge i znaci oštećenja jezičkih oblasti moždane kore -2. • Gyrus angularis • Uloga u čitanju i pisanju. • Oštećenjem nastaje aleksija i agrafija. • Može nastati i anomička (nominalna) afazija. • Gyrus supramarginalis • Uloga u fonološkim aspektima jezika. • Oštećenjem nastaju fonološki deficiti. • Eksnerov centar • Uloga u funkciji pisanja. • Oštećenjem nastaje težak oblik agrafije. • Suplementarno govorno područje • Uloga u započinjanju i planiraju govornih aktivnosti. • Oštećenjem nastaie mutizam ili teškoće u započinjaju govorne aktivnosti i samostalnoj narativnoj aktivnosti.

14. Supkortikalne oblasti koje učestvuju u govornim i jezičkim funkcijama Oštećenja sledećih supkortikalnih struktura dovode do supkortikalnih afazija: • Talamus – najveće supkortikalno jedro • Bazalne ganglije: • nucleus caudatus +putamen =neostriatum • globus pallidus = paleostriatum • Unutrašnja kapsula (Capsula interna) – bela masa između bazalnih ganglija