370 likes | 1.37k Views
INTELEKTUALNO VASPITANJE. POJAM I ZADACI INTELEKTUALNOG VASPITANJA FAKTORI INTELEKTUALNOG VASPITANJA DRUŠTVENA USLOVLJENOST – STARE I NOVE KONCEPCIJE ; SADRŽAJI INTELEKTUALNOG VASPITANJA- TRADICIONALNI I SAVREMENI PRISTUPI NOVE KONCEPCIJE INTELEKTUALNOG VASPITANJA
E N D
INTELEKTUALNO VASPITANJE • POJAM I ZADACI INTELEKTUALNOG VASPITANJA • FAKTORI INTELEKTUALNOG VASPITANJA • DRUŠTVENA USLOVLJENOST – STARE I NOVE KONCEPCIJE ; SADRŽAJI INTELEKTUALNOG VASPITANJA- TRADICIONALNI I SAVREMENI PRISTUPI • NOVE KONCEPCIJE INTELEKTUALNOG VASPITANJA • OBLICI I METODE INTELEKTUALNOG VASPITANJA • FAZE INTELEKTUALNOG RAZVOJA
POJAM I ZADACI INTELEKTUALNOG VASPITANJA • jedna od komponenti vaspitanja →proces: • formiranja čoveka kao razumnog ljudskog bića • njegovih intelektualnih mogućnosti • stvaralačkih snaga i sposobnosti
Elementi koji ga čine : • Sticanje znanja ( o prirodi, društvu, čoveku ) • Razvijanje umenja (spretnost, umešnost ) • Sticanje navika (sa malo snage brzo i tačno se obavlja neka radnja ) • Intelektualne sposobnosti ( saznanje istine, kritičko i stvaralačko mišljenje ) • Kultura intelektualnog rada (naučiti kakao se uči ) • Saznanje istine (otkrivanje istine i njeno primenjivanje ) • Ljubav prema istini
ZADACI • Usvajanje znanja , umenja i formiranje pogleda na svet • sticati osnovna znanja o prirodi, društvu, čoveku • znanja treba da su selektivna a proces sticanja usmeren ka osnovnim zakonitostima razvoja prirode, društva i čoveka • znanja koja predstavljaju “čvorne tačke “ i koja omogućuju izgrađivanje vlastitog pogleda na svet
2. Razvijanje intelektualnih sposobnosti • imaju naslednu ( urođenu ) osnovu • razvijaju se postepeno u skladu sa uzrastom i procesom rastenja • u osnovi int.sposobnosti nalazi se mišljenje • najviši oblik mišljenja- apstraktno (kritičko i stvaralačko mišljenje )→ složeni intelektualni postupci : analiza , sinteza, upoređivanje, uopštavanje, klasifikacija, razlikovanje bitnog od nebitnog, sličnost u razlikama, razlike u sličnostima i sl.
3. Osposobljavanje za samostalno sticanje znanja, razvijanje kulture i tehnike intelektualnog rada • učenje “kako se uči “→ upoznavanje sa različitim tehnikama intelektualnog rada • razvijanje kulture intelektualnih aktivnosti
FAKTORI INTELEKTUALNOG VASPITANJA • Porodica – pitanja koja dete postavlja izraz su njegove intelektualne radoznalosti • Dečji vrtić – program rada u vrtiću predviđa prvenstveno određeni kvantum znanja • Škola – zadaci nastave :materijalni ( uvek u službi intelektualnog vaspitanja→znanja→opšte i stručno obrazovanje ), funkcionalni (psihofizičke sposobnosti ) i vaspitni (razvijanje ličnosti )
4. Ustanove za vaspitanje i obrazovanje odraslih ( narodni univerzitet, tečajevi, seminari, tribine, izložbe, predavanja, filmske i pozorišne predstave ) 5. Sredstva informisanja 6. Kulturne institucije
DRUŠTVENA USLOVLJENOST – STARE I NOVE KONCEPCIJE • staro koliko i čovek→razum izdvojio čoveka→pojavom govora i komunikacije javlja se potreba za prenošenjem iskustava • robovlasništvo i feudalizam: pripada deci vladajuće klase→posebne škole; deca siromašnih klasa rastu u porodici, do saznanja o stvarnosti dolaze u neposrednom životu→intelektualno nerazdvojivo od radnog vaspitanja • Sparta : formiranje ratničkih osobina • Atina : fizičko, umetničko i intelektualno→odvojenost od rada→suštinsko obeležje sistema klasnog društva
feudalizam : crkva nosilac obrazovanja→usvajanje autoritativnih gledišta i stavova religije→dominira pamćenje činjenica , stavova i reprodukcija • humanizam i renesansa : novi sistem vrednosti,novi vaspitni ideali→prihvata se antički model harmoničnog razvitka duha i tela→intelektualno vaspitanje dobija najveću afirmaciju: Vitorio da Feltre( klasični jezici, antička književnost, algebra, prirodopis ), Rable (posmatranje prirode, razgovor, čitanje, poseta radionicama ), Montenj (svako da misli svojom glavom, znati napamet ne znači znati )
Erazmo Roterdamski (kritikuje skolastiku,učenje napamet ),Komenski (izučavanje gradiva prirodnih i društvenih nauka, maternjeg i stranih jezika ), Lok (važno je mišljenje )Ruso (samostalno usvajanje znanja ) Pestaloci (buđenje duhovnih snaga i sposobnosti mišljenja ) • buržoasko društveno uređenje : dualizam→opšte i stručno obrazovanje→akademski ideal “puna glava “ i praktični ideal “ zlatne ruke “ • razredno- časovni sistem, kruta organizacija nastave, učenik u objekatskoj poziciji, knjiška znanja, enciklopedizam- stare koncepcije
U odnosu na sadržaje intelektualnog vaspitanja nastale su dve grupe teorijskih shvatanja o izboru sadržaja : tradicionalne i savremene teorije • Tradicionalne: • Didaktički formalizam ( nisu bitni sadržaji već razvijanje sposobnosti- na manjem obimu sadržaja razvijati forme mišljenja:gramatika, logika, matematika i klasični jezici ) • Didaktički materijalizam (usvajanje što više znanja- enciklopedizam ) • Didaktički utilitarizam (praktične veštine )
Savremene • Teorija egzemplarizma - izbor samo najbitinijih sadržaja koje omogućava učenje po“skokovima “ • Problemsko – kompleksna teorija- sadržaji se grupišu po kompleksnim problemima bez obzira na nastavne predmete • Teorija strukturalizma - birati one sadržaje koji omogućuju saznanje strukturnih- uzročno – posledičnih veza i odnosa • Funkcionalni materijalizam- birati one sadržaje koji omogućuju harmonijsku povezanost sadržaja sa nihovom funkcijom- veza znanja sa delatnošću • Teorija svestranog obrazovanja- široka znanja
NOVE KONCEPCIJE INTELEKTUALNOG VASPITANJA • u okviru “pokreta za novu školu “ javili se razni nastavni sistemi i metode koje se zasnivaju na principu života i rada, principu individualizacije i socijalizacije nastave • Kompleksna nastava • Manhajmski sistem • Projekt metoda • Dalton – plan • Jena – plan • Vinetka - plan
Kompleksna nastava • polazi od većih celina, tj.kompleksa ,sve teme koje se obrađuju u okviru jednog kompleksa moraju da teže istoj ideji i cilju • izbor glavnih kompleksa vrši najviša prosvetna vlast • kompleks može biti uži (sadrži samo jedan konkretan objekat ili pojavu, obrađuje se u nižim razredima i obrada može da traje od 1-3 nedelje ) i složeniji ( obuhvataju sasvim nove teme, uključen veliki broj predmeta ) • osnovni oblik rada je kolektivni rad
Manhajmski sistem →Sikinger • svako dete obuhvaćeno adekvatnim nastavnim radom koji odgovara njegovim individualnim sposobnostima i potrebama • svu decu podelio prema obdarenosti i sposobnostima u više grupa • u odnosu na individualne razlike osnovao paralelna odeljenja ili naročite razrede :glavnirazredi ( 8 stupnjeva, deca redovnih sposobnosti ), razredi za potpomaganje ( 6 ili 7 stupnjeva, deca slabijih sposobnosti ),pomoćni razredi (4 stupnja , deca koja nisu bila za redovnu nastavu )
Projekt metoda → Kilpatrik • rad po projektima , tj. problemima→učenici po sklonostima i sposobnostima odabiraju jedan problemiz društvenog života koji proučavaju po grupama→svaka grupa dobija određen zadatak i teži da obavi svoj deo posla na različite načine • 4 tipa projekata- projekat konstruktivnog tipa(uređivanje dvorišta, pravljenje kaveza ),projekat tipa usvajanja i procenjivanja (slušati predavanje, uživati u muzici ), projekat problemskog tipa (angažovanje int.sposobnosti ) i projekat tipa učenja (savladati određene računske operacije i sl. )
Dalton – plan • 1920. Helen Parherst • radikalniji oblik individualizacije nastave • primenjivan od 3. razreda osnovne škole • umesto frontalnog rada sa celim razredom i po utvđenom rasporedu časova radilo se individualno i bez rasporeda • učenici su mogli da biraju minimalni, srednji i maksimalni program • svako je napredovao svojim tempom, raspolagao svojim vremenom • nastavni program se delio na mesečne radne zadatke →oni na nedeljne
učenik je dobijao pismeni radni zadatak , “ radnu doznaku” s detaljnim uputstvom za realizaciju • umesto učionica postojale laboratorije za svaki predmet→rad kontrolisali nastavnici iz pojedinih predmeta a samo napredovanje učenika trostruko je praćeno i kontrolisano putem kartica( jednu je vodio učenik, drugu nastavnik a treću upravitelj škole )
Jena – plan → Peterzen • grupe nisu bile po razredima već različitog uzrasta i pola, različitih sposobnosti i nivoa znanja→roditelji aktivno učestvovali u životu i radu škole→pri polasku u školu svako dete je dobijalo po dva mentora iz redova starijih učenika koji su ih uvodili u školski život→nastava se realizovala prema temama koje su predlagale grupe učenika • nije bilo dnevnog rasporeda časova, postojali su samo petodnevni planovi rada tokom nedelje • veliki značaj pridavan igrama
Vinetka – plan -Vošborn • dve grupe predmeta : osnovni ( aritmetika, ortografija, pismenost, čitanje, istorija, geografija, građansko i društveno vaspitanje ) i fakultativni (literatura, muzika, umetnost, ručni rad) • program svakog predmeta bio je podeljen na “JEDINICE RADA “, učenik kad ispuni zahteve pristupa proveri znanja putem testova, ukoliko pozitivno reši rezultati se registruju na njegovom individualnom kartonu
OBLICI I METODE INTELEKTUALNOG VASPITANJA • u istoriji pedagogije najpoznatiji putevi ostvarivanja intelektualnog vaspitanja: • projekt- metoda (tesna saradnja sa učenicima u izboru i formulisanju životnog problema, povećanjem zainteresovanosti učenika i osposobljavanjem za samostalno mišljenje i aktivnosti u svim fazama rada ) • egzemplarno proučavanje i učenje (putem egzemplara )
genetički postupak (stvaralački se pronalaze u nauci i životu već otkrivene činjenice i zakonitosti ) • problemski put sticanja znanja (intelektualno vaspitanje pomoću formulisanja i rešavanja problema ) • postupak algoritmizacije učenja ( tok intelektualnog vaspitanja razlaže se na veliki broj algoritama→precizno formulisana uputstva koja treba primeniti da bi se rešio neki problem )
FAZE INTELEKTUALNOG RAZVOJA • Pijaže →opis razvojnih faza osnova za kognitivnu teoriju učenja→intelektualni razvitak se deli na više stadijuma a svaki od njih na podetape • U Psihologiji inteligencije ( 1946 ) stupnjevi: • Senzomotorne inteligencije • Preoperativnog mišljenja • Konkretnih operacija • Formalnih operacija
Stupanj senzomotorne inteligencije – do 2.godine;simbolička aktivnost je minimalna,dete inicijalno reaguje na svaki objekat, ponašanje je prevashodno motorno • Preoperativnog mišljenja- od 2. do 7.godine, predškolski uzrast,razvoj jezika i pojmova; shvataju se jezičke sheme, gramatička pravila, upotreba prošlog, sadašnjeg i budućeg vremena, mogućnost apstrahovanja prostora i vremena, razvoj dečjeg stvaralaštva u jeziku i drugim vidovima ispoljavanja
Stupanj konkretnih operacija – od 7. do 11.godine, razvoj sposobnosti za logičko mišljenje na osnovu konkretnih problema; prerastanje egocentrizma, znatan razvoj shvatanja kauzalnih odnosa, razvoj konzervacije kao i sposobnost shvatanja veličine • Stupanj formalnih operacija – od 11.do 15.godine, primenjuje logiku na sve vrste problema, konkretne operacije postaju apstrahovane i nezavisne od konkretnih slučajeva;mišljenje postaje hipotetično
Pijaže mentalni razvoj deteta shvata kao karakteristiku prelaza od jednih psihičkih formi ka drugima • njihov sukcesivni redosled je stalan mada mogu postojati varijacije koje mogu dovesti do ubrzanja ili zastoja • za svaki stadiju karakteristična je neka celovita struktura • strukturne celine mogu se integrisati ali se ne zamenjuju jedne drugima, svaka proizilazi iz prethodne integrišući je kao zavisnu strukturu i priprema sledeću integrišući se pre ili kasnije u nju