12. Prijem, odpakivanje, dekonzervacija, puštanje u pogon, uhodavanje i preuzimanje proizvoda

1. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS 12. Prijem, odpakivanje, dekonzervacija, puštanje u pogon, uhodavanje i preuzimanje proizvoda

2. Pribavljanje ponuda i izbor dobavljača predstavlja početnu fazu realizacije svake nabavke. Ona se sastoji u definisanju zahteva, raspisivanju konkursa, ili tendera, komuniciranju sa potencijalnim dobavljačima i obezbeđenju ponuda, a zatim definisanju i doslednoj primeni kriterijuma za izbor dobavljača. Nakon toga sledi ugovaranje nabavke i nadzor nad realizacijom ugovora. U slučajevima kada se proceni da je to opravdano, nadzor se može prepustiti trećoj strani. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS

3. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Odpakivanje Odpakivanje je postupak, suprotan od pakovanja, koji se sprovodi nad upakovanim proizvodima. Da bi se ta operacija što kvalitetnije obavila svi upakovani proizvodi, kod kojih se proceni da je to potrebno, moraju biti snabdeveni odgovarajućim uputstvom za otpakivanje. Time se sprečava njihovo oštećenje, koje bi moglo da nastane nestručnim otpakivanjem. Ta uputstva moraju biti lako razumljiva i, po mogućnosti, postavljena na vidnom mestu na samoj ambalaži. Najpovoljnije je da se uputstva prikažu grafički, posredstvom piktograma, ili posredstvom odgovarajućih slika i fotografija (sl.12.1).

4. Slika 12.1 Grafički prikaz uptstva za otpakivanje ležaja FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS

5. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Razlozi i načini dekonzervacije Dekonzervacija je postupak, suprotan od konzervacije, koji se u mašinstvu primenjuje pre početka eksploatacije, na svim proizvodima koji su konzervisani. Da bi se ta operacija što kvalitetnije obavila svi konzervisani proizvodi moraju biti snabdeveni odgovarajućim uputstvom za dekonzervaciju (sl.12.2), kako se oni ne bi oštetili nestručnom dekonzervacijom.

6. Slika 12.2 Karakterističan način uklanjanja plastične prevlake posredstvom koje se vrši konzervacija zupčanika FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS

7. Načini ugradnje, puštanja u pogon i uhodavanja proizvoda Proizvodi koji su predviđeni za ugradnju moraju biti snabdeveni Uputstvom za ugradnju. Način ugradnje zavisi od vrste mašine i on se mora posebno definisati za svaku vrstu mašine, uz detaljan opis samog postupka ugradnje. Kod odgovornih mašinskih konstrukcija moraju se navesti i osnovne tehničke karakteristike temelja, kao i radne karakteristike mašine koje ona treba da ima na mestu ugradnje. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS

8. Slika 12.3 Šematski prikaz postupka ugradnje nosača FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS

9. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Prvo puštanje u pogon mašine je izuzetno važno za svaku mašinu zbog čega se mora posebno propisati. Na primer, sve mašine pre puštanja u pogon moraju biti podmazane, što se posebnim uputstvom mora definisati, odnosno, konstrukcionim rešenjem mašine obezbediti, tako da se bez uključenja mehanizama za podmazivanje ne može izvršiti pokretanje mašine.

10. Uhodavanje je veoma bitan element za ispravan i dugotrajan rad svake mašine. Naime, svaka nova mašina, zbog određenih mikroneravnina na dodirnim i oslonim površinama, ili zbog eventualnih propusta u montaži (np. nepritegnutosti zavrtnjeva) može da izazove, pri naglom punom opterećenju, intenzivnije narušavanje geometrije, habanje ili popuštanje zavrtnjeva. Zbog toga se, po pravilu, ne dozvoljava odmah puno opterećenje mašine, već njeno postepeno terećenje, kako bi se obezbedilo postepeno habanje ili deformacija mikroneravnina, ili postepeno popuštanje nedovoljno pritegnutih zavrtnjeva. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS

11. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Blagovremenim uočavanjem nepravilnosti sprečava se pojava havarije. Zbog toga se postupak uhodavanja mora posebno naglasiti u Uputstvu za ugradnju, puštanje u pogon i uhodavanje. Uhodavanje se vrši tako što određeni period vremena mašina treba da radi na prazno (bez opterećenja), pa zatim sa np. 25% opterećenja, pa sa 50%, pa 75% i na kraju se prelazi na puno, 100% opterećenje.

12. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Poznato je da u početnom periodu eksploatacije svake nove, pa i remontovane, mašine dolazi do najvećeg broja otkaza (sl.12.4). Taj period se naziva "periodom dečijih bolesti" i on se uvek želi sprečiti, skratili ili bar umanjiti. Da bi se izbegli ti otkazi, usled nepravilne ugradnje, puštanja u pogon, uhodavanja i eksploatacije, izrađuju se posebna uputstva kojim se to želi sprečiti. Period uhodavanja mašine (1), prikazan na sl.12.4, predstavlja period učestanih stanja u otkazu, koja se javljaju u početku rada svake nove mašine, a izazvana su tzv. "ugrađenim" greškama, nastalim u toku projektovanja, konstruisanja, izrade i ugradnje mašine, kao i usled nedovoljne obučenosti osoblja koje rukuje sa njom.

13. Slika 12.4 Učestanost otkaza na proizvodu (mašini) tokom njegove eksploatacije: (1) period velikog broja otkaza - period dečijih bolesti, (2) period normalnog rada i (3) period povećanog broja otkaza – period pred remont proizvoda ili prestanak njegove primene Uvećan broj otkaza Konstantan broj otkaza Uhodavanje Učestanost otkaza 1 23 Vreme FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS

14. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS 13. Eksploatacija, nadzor, servis, održavanje, remont i reciklaža proizvoda

15. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Eksploatacija proizvoda Da bi se obezbedio ispravan rad proizvoda (tj. visok nivo bezotkaznosti) tokom predviđenog perioda njegove eksploatacije, pored kvalitetne izrade, potrebno je izraditi i odgovarajuća uputstva za eksploataciju. Ponekad se izrađuju dve vrste uputstava: kratko (za brzo korišćenje proizvoda) za nestrpljive kupce i opširno za normalno korišćenje proizvoda. Kratka uputstva se često izrađuju u vidu piktograma, posebno u tekstilnoj industriji (sl.13.1, 2 i 3). Kod skupih, složenih i odgovornih proizvoda isporučilac opreme je obavezan da izvrši i obuku korisnika proizvoda. Time se mogućnost oštećenja, usled nepravilne eksploatacije, svodi na najmanju moguću meru, mada su i tada oštećenja moguća.

16. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Očigledno je da projektanti i konstruktori moraju da koriste znanja o uzajamnoj vezi čoveka i mašine (kibernetika i ergonomija), da bi sprečili nepovoljan uticaj raznih efekata vezanih za nepravilnu eksploataciju, nerazumne intervencije, vandalizam, kao i moguću sabotažu. Na primer, pri upravljanju vozilom u kritičnim situacijama čovek uvek mahinalno usmeri vozilo u levu stranu, zbog toga se, na primer, na nosačima aviona komandni most uvek postavlja s desne strane (gledanu u pravcu sletanja aviona). Sposobnost osoblja da pravilno koristi mašinu ima gotovo isti značaj kao i radne karakteristike mašine. Pri tome treba razlikovati umne i fizičke karakteristike osoblja (pojedini ljudi ne razlikuju boje, a to u nekim slučajevima može da izazove katastrofalne posledice, i sl.).

17. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Nadzor nad radom proizvoda (monitoring) Da bi se znalo da li proizvod ispravno funkcioniše u toku eksploatacije konstruktor je dužan da propiše: parametre koje treba kontrolisati, načine kontrolisanja proizvoda i sredstva sa kojima se vrši kontrolisanje, vremenske intervale u kojima treba vršiti kontrolisanje, nominalne vrednosti tih parametara i dozvoljena odstupanja, kritične vrednosti, mere koje treba preduzeti pri kritičnim vrednostima, način sanacije, u slučaju da se dostignu predviđene kritične vrednosti i dođe do otkaza ili havarije proizvoda i način vođenja zapisa o svim pojavama.

18. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Konstruktor je dužan da predvidi rizik koji postoji i pri racionalnom korišćenju proizvoda, kao i period kada treba prestati sa njegovim korišćenjem (sl.13.4) kako bi se izbegla pojava većih otkaza, a posebno havarija i katastrofa.

19. Otkazi Granica pojave stanja u otkazu Neupotrebljivo stanje Znatno smanjena upotrebljivost Granica isključenja Granica pogonske sigurnosti Upotrebljivo stanje Slika 13.4 Prikaz stanja mašine tokom eksploatacije t1 t2 t3 0 Period korišćenja Period rada pod garancijom Period normalne eksploatacije i održavanja Period rezične eksploatacije Period van eksploatacije FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS

20. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Tehničko osoblje, koje koristi mašinu, često ništa ne zna o havarijama i katastrofama. Međutim, oni obavezno moraju znati da se katastrofe mogu desiti i da se povremeno i dešavaju, pri čemu su one povezane sa velikim finansijskim, političkim, socijalnim i pravnim posledicama koje se, ponekad, nikakvim sredstvima ne mogu nadoknaditi.

21. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Zbog toga je potrebno blagovremeno: - upoznati tehničko rukovodstvo sa njihovom odgovornošću, - skrenuti pažnju inženjerima na neophodnost uvođenja u dokumentaciju i slučaja havarije i - ukazati na značaj tehničkih eksperata i znanja koja doprinose povećanju pouzdanosti i radnog veka proizvoda.

22. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Principi dijagnostike i kontrole Pod dijagnostikom se podrazumevaju sve mere koje služe za ocenu stanja nekog proizvoda. Razlikuju se destruktivne (sa razaranjem) i nedestruktivne (bez rastavljanja i razaranja proizvoda) metode dijagnostike. Dijagnostikom se vrši: - provera ispravnosti, - provera radne sposobnosti, - provera funkcionalnosti i - istraživanje otkaza (mesto, oblik i uzrok).

23. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Tehnička dijagnostika se primenjuje pri određivanju: - radnog stanja, - stepena oštećenja, - pouzdanosti i efektivnosti i - kvaliteta izrade, održavanja i remonta.

24. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Ocena stanja se vrši tako što se upoređuju utvrđene vrednosti posmatranog parametra sa propisanim graničnim vrednostima (sl.13.5), nakon čega se donosi odluka da li proizvod zadovoljava projektovanu funkciju cilja i koliko će još dugo moći da zadovoljava, ili je potrebno preduzeti neke aktivnosti u cilju regulacije i održavanja.

25. Karakterističan parametar Pojava otkaza Granica pouzdanog rada Period u kome treba obaviti opravku Vreme korišćenja Slika 13.5 Grafički prikaz promene karakterističnog parametra tokom vremena FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS

26. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Dijagnostika se može obaviti u: - normalnim pogonskim uslovima, - specijalnim pogonskim uslovima i - pooštrenim pogonskim uslovima.

27. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Metode kontrole se mogu podeliti u tri grupe: - polukvalifikovane, np. registrovanje temperature, pritiska, vibracija i sl. - kvalifikovane, analiza učestanosti vibracija, stalna registarcija eksploatacionih karakteristika, vizuelna kontrola, itd. - visokokvalifikovane, analiza modela, korišćenje defektoskopije, magnetografije, holografije, frekvencijske analize, itd.

28. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Uzročnici havarija Do havarija obično dolazi usled sledećih grešaka: 1. Tehničke greške, izazvane: nepravilnom eksploatacijom, na primer, eksploatacija sa opterećenjem većim od dozvoljenog, nepravilnim konstruisanjem, čiji je rezultat da kritični elementi ne mogu da prenesu predviđeno opterećenje i nepravilnom izradom, kada neke komponente proizvoda ne odgovaraju tehničkoj dokumentaciji. 2. Organizacione greške, izazvane time što rukovodilac projekta nije preduzeo organizacione mere da spreči pojavu tehničkih grešaka prema tački 1. 3. Nedovoljna kvalifikacija, izazvana time što odgovorno lice nije bilo dovoljno dobro obučeno da izbegne tehničke i organizacione greške.

29. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Servis proizvoda Pod servisom se podrazumeva usluga koju proizvođač pruža kupcu, dok je proizvod još pod garancijom, i ogleda se u detaljnom praćenju stanja proizvoda i, obično, zameni maziva, ili dotezanju remena, zavrtnjeva, kontroli karakterističnih parametara, protoka, kapaciteta, temperature, vibracija, šuma, itd. Pravilan i blagovremeni servis ima izuzetno veliki uticaj na pravilno funkcionisanje proizvoda, kod kojih je on predvi|en. Servis obično sprovodi proizvođač ili organizacije koje on ovlasti. Serviseri, po pravilu, moraju proći određenu obuku i moraju imati odgovarajuća uputstva za rad, kao i preporuke na koje elemente treba da skrenu pažnju neposrednim korisnicima i održavaocima proizvoda.

30. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Održavanje proizvoda Pod održavanjem proizvoda se podrazumevaju aktivnosti koje sprovodi korisnik proizvoda (kupac) s ciljem da proizvod što duže održi u funkcionalnom stanju. Iz tog razloga se posebnim uputstvom za održavanje kupcima moraju definisati svakodnevni zadaci posebno za operatera a posebno za održavaoca mašine, radi pravilnog praćenja stanja i provere i obezbeđenja raspoloživosti proizvoda (mašine). Pravilno i blagovremeno održavanje ima izuzetno veliki uticaj na ispravan i dugotrajan rad svakog proizvoda, pa se iz tog razloga održavanju proizvoda posvećuje velika pažnja.

31. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Razlikuje se: - preventivno (pre nastanka oštećenja) i - korektivno (po nastanu oštećenja) održavanje.

32. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Da bi se obezbedilo što jednostavnije održavanje proizvoda, proizvođači su dužni da uz svaki proizvod isporuče i spisak delova, kao i ekspanzioni crtež proizvoda (sl.13.6), na osnovu kojeg se korisnici proizvoda, odnosno lica koja ga održavaju, mogu odmah "snaći" i prepoznati oštećeni deo i odrediti njegovu oznaku kako bi, na osnovu nje, mogli odmah da naruče nov deo.

33. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS

34. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Remont proizvoda Pod remontom se podrazumeva velika popravka koja se vrše nad proizvodom, kod kojeg su istrošeni svi njegivi resursi, ako je on predviđen da se nad njim vrši remont, ili na proizvodu koji je doživeo havariju, a isplati se da se opravlja, jer još nisu istrošeni svi njegovi resursi. To znači da se razlikuje tzv. redovni remont i remont nakon havarije.

35. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Procena štete Pre nego što se pristupi sanaciji oštećenih delova, odnosno proizvoda potrebno je izvršiti procenu štete, na osnovu koje se sagledava opravdanost sprovođenja sanacije. Naime, ako se proceni da je šteta na delu, odnosno mašini, mala, onda se vrši njeno saniranje, dok se u protivnom kupuje, ili izrađuje, novi deo ili proizvod. Pored procene štete na samom delu (proizvodu), potrebno je proceniti i novčani iznos te štete, a zatim izvršiti procenu ukupne štete koju uzrokuje zastoj, np. mašine. Tek na osnovu te procene može se doneti konačna odluka o načinu sprovođenja sanacije.

36. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Načini otklanjanja posledica havarije U slučaju da je prilikom havarije došlo samo do manjih oštećenja na pojedinim delovima nije uvek opravdano izvršiti njihovu zamenu sa rezervnim delovima, već se može izvršiti njihova popravka (sanacija) na jedan od uobičajenih postupaka mašinske obrade: zavarivanjem, navarivanjem, lepljenjem, metalizacijom, elektrolitičkom ili hemijskom prevlakom, plastičnom deformacijom i sl. Međutim, ti postupci se uvek primenjuju ako ne postoje rezervni delovi ili je njihova nabavka složena i skupa.

37. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Procena preostalog resursa proizvoda Kod svakog havarisanog proizvoda uvek se postavlja pitanje da li se on može popraviti, koliko će popravka trajati, koliko će koštati, koliki }e biti gubici usted zastoja i koliko }e dugo proizvod još moći raditi, nakon popravke. To znači da procena preostalog resursa proizvoda predstavlja veoma značajan zadatak, ne samo konstruktora, već i ljudi iz održavanja i remonta, kao i ljudi iz osiguravajućih društava, ako je proizvod osiguran.

38. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Mogućnost reciklaže proizvoda Imajući u vidu da je otpad, i ograničenost prirodnih resursa, postao globalni problem naše civilizacije, potrebno je, pri projektovanju proizvoda, voditi računa o mogućnosti ponovnog korišćenja materijala od kojeg su oni izrađeni. To znači da pri definisanju oblika proizvoda treba voditi računa o mogućnosti njegovog jednostavnog rastavljanja, na sklopove koji su izrađeni od istog materijala, kako bi se oni mogli poslati na ponovnu preradu. Time se čine velike finansijske uštede, a vrši se i zaštita čovekove okoline, zbog čega se tom faktoru mora posvetiti velika pažnja.

39. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Danas postoji nekoliko strategija upravljanja proizvodima na kraju njihovog radnog veka /23/: - ponovna upotreba upotrebljivanih proizvoda, pogodna je sa stanovišta zaštite čovekove okoline (primer, povratna ambalaža), - korišćenje upotrebljivanih proizvoda za rezervne delove, pogodna je sa stanovišta zaštite čovekove okoline (primer, stari automobili), - rekonstrukcija upotrebljivanih proizvoda, pogodna je sa stanovišta zaštite čovekove okoline (primer, pojedine vrste starih automobila), - reciklaža sa demontažom, pogodna je sa stanovišta zaštite čovekove okoline (primer, stari automobili), - reciklaža bez demontaže, pogodna je sa stanovišta zaštite čovekove okoline (primer, nepovratna ambalaža) i - deponovanje upotrebljivanih proizvoda, najnepovoljna sa stanovi{ta zaštite čovekove okoline (primer, nuklearni otpad).

40. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Pri definisanju strategije prerade upotrebljenih proizvoda treba voditi računa o: - troškovima sakupljanja i transporta, - troškovima reciklaže, - mogućnosti prodaje recikliranih proizvoda i - prihodu od reciklata.

41. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS • Na troškove reciklaže, kod delova koji su pogodni za demontažu, najviše utiče: • - složenost demontaže, • - vreme demontaže, • - broj modula koje treba demontirati, • - broj delova koje treba demontirati i • broj veznih elemenata. • Zbog toga, pri dizajniranju proizvoda, treba voditi računa i o izradi uputstva za recikliranje ili uklanjanje istrošenih proizvoda.

42. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Ako je materijal, od kojeg je izrađena ambalaža, pogodan za recikliranje on bi se morao reciklirati. Prvi korak u tom procesu je obaveđtavanje kupca, postavljanjem na ambalaži odgovarajućeg piktograma (sl.13.7), o mogućnošću recikliranja ambalaže, shodno standardu ISO 14021. To bi trebalo da navede kupca proizvoda, upakovanog u takvu ambalažu, na odlaganje i posebno rukovanje sa ambalažom, a to je prva i najvažnija faza u procesu recikliranja materijala ambalaže.

43. Slika 13.7 Karakteristična rešenja simbola kojima se označava da je ambalaža pogodna za recikliranje FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS

44. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Simbol za označavanje pogodnosti za recikliranje (reciklirajuće) se izrađuje u dve verzije kao svetla i tamna petlja (sl.13.8). Taman simbol, zbog bolje vidljivosti, pogodan je za š{tampanje na manjim formatima.

45. Slika 13.8 Karakteristično rešenje simbola kojim se označava da je proizvod pogodan za recikliranje FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS

46. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Ukoliko je proizvod izrađen od recikliranog materijala to se označava posebnim simbolima (sl.13.9). Svetao krug se koristi za oznaku proizvoda koji nije 100 % izrađen od recikliranog materijala. U svetlom trouglu se praktikuje da se ispiše procenat recikliranog materijala.

47. Slika 13.9 Karakteristično rešenje simbola kojim se označava da je proizvod izrađen od recikliranog materijala FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS

48. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Ukoliko je proizvod u potpunosti izrađen od recikliranog materijala, to se takođe može označiti odgovarajućim tekstom i simbolom (13.10). Naravno, to se radi samo na onim proizvodima gde se procenjuje da je to korisno, tj. gde će to povoljno uticati na plasman proizvoda. Tamo gde se procenjuje suprotno, to se ne ističe.

49. Slika 13.10 Karakteristično rešenje simbola kojim se označava da je pri izradi ambalaže korišćen 100 % reciklirani materijal FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS

50. FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 11. ČAS Kod proizvoda koji se ne mogu reciklirati, tj. koristiti kao sekundarna sirovina, treba izraditi posebno uputstvo za rukovanje sa otpadom i pripremiti infrastrukturu za prikupljanje (sl.13.12) i preradu otpada.