Nacrt na učne zamisli

1. Nacrt naučne zamisli na primeru: Politička teorija Dimitrija V. Ljotića

2. Čemu? • “...kao tajna mapa pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam...”  • Zamišljeni model sticanja naučnog saznanja o predmetu kojim iskazujemo: • - osnovne stavove o problemu • - metode, tehnike i postupke kojima ćemo doći do • naučnog saznanja • Kome? Mentoru, Nastavno-naučnom veću, istraživačkom institutu, uredniku spec. časopisa itd.

3. STRUKTURA

4. FORMULACIJA PROBLEMA • Izdvajanje delova predmeta koji se mogu odrediti kao problem koji treba rešavati. • Utvrđivanje osnovnih hipotetičkih stavova o problemu na osnovu postojećih saznanja. • Rangiranje problema po stepenu značajnosti. • Usmeravanje na postojeće rezultate istraživanja.

5. FORMULACIJA PROBLEMA- elementi - • Hipotetički stavovi o problemu Okvir teme, problema, definicija problema, izdvajanje... Istorijska pozadina, od Kulina bana.. • Značaj istraživanja Naučni i društveni značaj 3. Rezultati prethodnih istraživanja

6. Hipotetički stavovi o problemu • Период између Првог и Другог светског рата представља јединствен феномен у историји. Ни поражени, али ни победници, нису се потпуно осећали задовољним што се првенствено односи на захтеве за територијалним проширењем. Рат је међу европским нацијама разбудио постојеће национализме, а осећање «незадовољене правде» и ускраћених права извојеваних током рата само су погодовали расту национализама. Тензије међу савезницима долазе до изражаја на примеру разграничења Италије и новостворене Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. • У оваквим условима, инспирисан идејама Шарла Мораса, као и општеевропским стремљењима тога времена у Југославији своју активност започиње Димитрије В. Љотић, стварајући своју јединствену политичку теорију и нудећи своје одговоре на питања времена у коме је живео. Своју доктрину почиње излагати од 1934.године преко листова Отаџбина, Буђење и Збор, да би 1935.године формирањем Југословенског народног покрета Збор започео своју политичку активност која ће трајати све до његове смрти у Словенији 1945.године.

7. Značaj istraživanja • а) Naučni značaj Научни значај овог истраживања огледа се пре свега у чиљеници да Љотићеваполитичка мисао ни до данас није подробно проучена у нашој стручној јавности. Чак и тамо где се уопште говори о Љотићу, обично се његова политичка доктрина занемарује или упрошћава, а нагласак стваља на његову делатност током Другог светског рата. Такође, није реткост да се о његовој политичкој теорији често не говори целовито, него само о неким њеним деловима. Дакле, научни значај овог истраживања биће, пре свега у томе што ће допринети разјашњењу и рашчишћавању свих недоумица у вези са карактером Љотићеве политичке теорије, њеним елементима, узорима и утицајем који је остваривала или још увек остварује у српском политичком животу. Ово ће допринети смештању Љотићеве политичке мисли у шири круг политичких теорија и приказивање места које она заузима у историји политичких теорија. Такође, једно потпуно и ваљано истраживање Љотићеве политичке теорије биће од ванредног значаја при свим будућим истраживањима српског конзервативизма и уопште српске политичке мисли.

8. b) Društveni značaj Чињеница је да су се падом комунизма отворила врата већем интересовању српске јавности за антикомунистичке и уопште десне покрете и идеје. Тако се друштвени значај овог истраживања огледа у чињеница да је у последњих неколико година дошло до порасити интересовања за Димитрија Љотића и његову политичку мисао, као и стварања група и часописа који тврде да су његови настављачи. Према томе, ово истраживање није значајно само са аспекта политичке прошлости него је укорењено и у српској политичкој данашњици. То такође значи и да ће се видети колико су идеје које је заступао Димитрије Љотић актуелне у овом тренутку и допринеће њиховом идентификовању на српској политичкој сцени.

9. Rezultati prethodnih istraživanja Политичка теорија Димитрија В. Љотића спада у слабо истражене области историје политичких теорија. Чињеница да су се Димитрије Љотић и његови следбеници у Другом светском рату нашли на пораженој страни, те да је у Југославији на власт дошао комунизам, одбијала је истраживаче од бављења Љотићевом политичком теоријом. У Југославији се на Љотића и његову мисао гледало као на поражену, фашистичку и превазиђену доктрину, која нема више никаквог значаја за развој југословенске државе и наше политичке мисли. Зато се Љотића мало или нимало истраживало, а његова мисао стављана на маргине. Када се о њему уопште и говорило, то је било само у контексту његове ратне улоге. Ипак, овде треба издвојити књигу Младена Стефановића, Збор Димитрија Љотића, као једну која се ипак донекле бавила Љотићевом политичком мишљу. На другој страни, љотићевска емиграција се такође слабо бавила политичком теоријом свога вође. Они су пре свега били оријентиани на оправдавање своје улоге за време Другог светског рата, као и на оповргавање оптужби за фашизам и национал-социјализам. У том смислу, њихов рад је био усмерен на проналажење оних елемената у Љотићевој идеологији где се он разилазио са фашизмом и национал-социјализмом, као и на њихове разлике. Радови из ове групе на које се треба обратити пажња су Димитрије Љотић и Други светски рат Ратка Парежанина, Д. В. Љотић. Збор и Комунистичка партија Југославије Милутина Пропадовића и Југославија уочи и за време Другог светског рата Ђока Слијепчевића. Ситуација се нешто мења после пада комунизма у Србији и када се у српској јавности јавља већи интерес за антикомунисте и њихову идеологију, па тако и за Љотића. Тако данас постоји већ неколико часописа који се, мање или више успешно, баве неким елементима идеологије Збора и Љотићевом мисли (Нова искра, Ново видело).

10. PREDMET ISTRAŽIVANJA • Konkretno određujemo šta istražujemo. • Smisaono, sadržajno, vremensko, prostorno i naučno-disciplinarno dimenzioniranje. • Neposredno se izvodi iz formulacije problema.

11. PREDMET ISTRAŽIVANJAelementi • Teorijsko određenje predmeta: - Razmatranje postojećeg naučnog saznanja - Izrada kategorijalno-pojmovnog sistema • Operacionalno određenje predmeta: - Činioci sadržaja predmeta - Vremensko određenje - Prostorno određenje - Disciplinarno određenje

12. PREDMET ISTRAŽIVANJA • TEORIJSKO ODREĐENJE PREDMETA Razmatranje postojećeg naučnog saznanja a) Naučno saznanje o predmetu Обзиром да смо за предмет нашег истраживања одредили политичку теорију Димитрија В. Љотића, у теоријском одређену предмета неопходно је да прво изложимо до сада проверена знања о предмету истраживања, односно о његовим елементима. После свог изласка из владe 1931.године, Љотић већ има, мање више формиране основне поставке његове политичке теорије.Ради се о разлазу са Краљем Александром, поводом предлога новог устава који је израдио Љотић, као министар правде, а који Александар није прихватио. Поред Паскала, у политичком плану на Љотића превасходно је утицао француски политичар и академик Шарл Морас. Љотићева политичка теорија заправо претставља копију Морасове политичке мисли. Од њега Љотић преузима пре свега критику демократије, интегрални национализам, критику либерализма и парламентаризма, антисоцијализам и монархизам. Што се тиче саме Љотићеве политичке теорије она почива на противљењу Француској буржоаској револуцији и поретку који је она произвела. Код Љотића наилазимо на један мотив «повратка себи» односно «повреатка традицији»

13. b) Naučno neverifikovano saznanje Када говоримо о научном, али још увек неверификованом сазнању везаном за политичку теорију Димитрија Љотића, мора се поклонити пажња свим оним сазнањима о Љотићевој политичкој теорији, око којих још увек постоје мања или већа спорења. Ово се пре свега, односи на то колико је Љотић, при формирању своје доктрине, био под утицајем Хитлера и Мусолинија и које се разлике и сличности у њиховим теоријама. Такође, остаје отворено питање Љотићевог расизма, односно, колико је његова политичка теорија била укорењена у расним теоријама, а колико се ту радило о нечем другом, и ако је тако, шта је то «друго». Треба поменути да постоје различите оцене и квалификације Љотићеве мисли, од оних да је реч о фашизму или национал-социјализму (Стефановић), преко верзије да је реч о популизму (Небојша Попов), па до ставова да се заправо ради о национализму (Боривоје Карапанџић), или конзервативизму (Мирко Ђорђевић). Остаје отворено питање и стварног политичког значаја Љотића и његове политичке теорије. Док му једни одричу сваки значај и оцењују као маргиналца (Вељко Рашевић) и у теоријском и у практичном смислу, други у њему виде аутентичног мислиоца (Драган Суботић) и политичара великог личног ауторитета (Бошко Костић).

14. Kategorijalno – pojmovni aparat • Политика Реч политика потиче од старогрчке речи polis, што значи држава, односно град – државица у античкој Грчкој и politikos са првобитном значењем државни, јавни послови. Обзиром на саму природу политике, научно одређење и дефинисање овог појма задаје велике тешкоће и представља подручје честих неспоразума и сталних сукоба различитих схватања и концепција. Проблеми везани са дефинисањем политике и утврђивањем друштвене суштине политичких процеса могу се разврстати у три групе: прву групу чине..... • Теорија Израз «теорија» у свакодневном говору и у научним расправама означава различите ствари и то како с обзиром на обим појава које се обухватају, тако и с обзиром на степен егзактности односно верификованости ставова који се називају теоријом. Реч теорија је грчког порекла (theoria - θεωρια) и значи гледање, посматрање, а у ширем смислу - уопштено искуство, чисто знање, чисто сазнање, «чисту теорију»..... • Политичка теорија Свака терорија која представља бар хипотетички научни покушај објашњења било које од политичких појава, као и неке групе политичких појава и законитости политичке сфере, има право на назив политичка теорија. Својство политичке теорије се не...... • Политичка доктрина Значење израза доктрина и теорија се донекле поклапа. Док је теорија грчког, доктрина је термин латинског порекла (doctrina – ученост, наука, систематски изложено знање о нечему; став који не води рачуна о стварности), а има корен у речи (глаголу) docere – учити, и doctus – учен. Међутим, под изразом доктрина све више се мисли на учење......

15. Operacionalno određenje- činioci sadržaja predmeta • Услови у којима настаје Љотићева политичка теорија • економски и политичко стање у Европи тог времена • политичко-идеолошка клима у Европи • економско и политичко стање у Краљевини Југославији • Субјект који су учествовали у формирању политичке теорије Димитрија Љотића • Димитрија Љотића • Посредно учешће мислилаца од којих је Љотић позајмљивао неке елементе њихових мисли и инкорпорирао их у своју политичку теорију • Мотиви у стварању Љотићеве политичке торијие • отварање бројних питања везаних за стање у Краљевини Југославији • потреба да се одговори на актулена друштвена и политичка питања Југославије тога времена • увођење Краљевине Југославије у склад са тада актуелним европским политичким токовима • Елементи Љотићеве политичке теорије • противљење Француској буржоаској револуцији и њеним тековинама • антииндивидуализам • органицизам • традиционализам • антидемократизам • антилиберализам • антипарламентаризам • антикапитализам • антисоцијализам и радикални антикомунизам • монархизам • национализам • клерикализам и везаност за цркву • антисемитизам • антимасонство • фашизам и националсоцијализам

16. б) временско одређење предмета истраживања Предмет нашег истраживања обухвата период од формирања ЈНП Збор и активнијег Љотићевог учешћа у политици 1934.године, па до Љотићеве смрти 1945.године. • в) просторно одређење предмета истраживања Истраживање ће у просторном смислу били везаном за територију Краљевине Југославије, односно после њеног распада 1941.године за територију окупиране Србије. • г) дисциплинарно одређење предмета истраживања Предмет нашег истраживања, генерално спада у област политичких наука, а у ужем смислу у сферу политичке теорије, односно историје политичких теорија.

17. CILJEVI ISTRAŽIVANJA A) NAUČNI CILJEVI - naučna deskripcija - naučna klasifikacija i tipologizacija - naučno otrkiće - naučno objašnjenje - naučno predviđanje B) DRUŠTVENI CILJEVI

18. CILJEVI ISTRAŽIVANJA • 1. Научни циљ овог истраживања биће подробна и детаљна дескрипција Љотићеве политичке теорије, њеног настанка, развоја, утицаја под којима се формирала, као и утицаја који је имала или има на југословенску/српску јавност те политичке процесе у Југославији/Србији. Тиме се првенствено доприноси систематизацији досадашњих знања о Љотићевој мисли, и обезбеђује подробна анализа његове политичке теорије. Остваривањем овог циља уједно се остварује и виши научни циљ, а то је откривање места Љотићеве политичке тероје у историји политичких теорија. • 2. Друштвени циљ истраживања је правасходно садржан у потреби даљег и дубљег појашњења политичке теорије Димитрија Љотића и упознавање са њеним карактеристикама. Такође ово истраживање има за циљ да помогне у идентихиковању стварних Љотићевих следбеника на данашњој српској политичкој сцени.

19. HIPOTEZE • Ne smeju biti ni uže ni šire od predmeta istraživanja • Moraju biti ADEKVATNE i SIMETRIČNE operacionalnom određenju predmeta • Saglasne sa CILJEVIMA istraživanja • Teorijski ili empirijski PROVERLJIVE GENERALNA HIPOTEZA - pokriva ceo predmet istraživanja i iskazuje se kao stav ili pitanje o preliminarnom određenju predmeta a.1.) OPŠTA HIPOTEZA - razrada generalne hipoteze, ali su i dalje opšte i nužno ih je konkretizovati b) POSEBNE HIPOTEZE - konkretizovan deo generalne, opšte hipoteze -hipotetički stav o posebnom delu predmeta c) POJEDINAČNE HIPOTEZE - najjednostavnije i najkonkretnije, razrada posebnih hipoteza

20. NAČIN ISTRAŽIVANJA • METODE I TEHNIKE ISTRAŽIVANJA • Uslovljen teorijskim određenjem predmeta, paradigmtskim određenjem i svojstvima indikatora. • Osnovne metode • Opštenaučne i druge metode • Vrste podataka, statističke serije i analize. Prikazivanje i obrazloženje uzoraka • Kriterijumi, merila i merne skale • Vrste modela, njihovog mesta i uloge • Tehnike prikupljanja podataka i plan njihove obrade

21. NAUČNA I DRUŠTVENA OPRAVDANOST ISTRAŽIVANJA NAUČNA OPRAVDANOST Povezana sa pretpostavljenim doprinosom nauci: a) heuristički rezultat b) verifikatorni rezultat Doprinos u oblasti: a) spoznaje same pojave b) metodologije i metoda DRUŠTVENA OPRAVDANOST Doprinos u rešavanju društvenih poblema