Pristup informacijama i pravna zaštita u Republici Srbiji Katarina Golubović

1. Pristupinformacijamaipravnazaštitau RepubliciSrbijiKatarina Golubović 22.oktobar 2013. g

2. Član 2 • Informacija od javnog značaja, u smislu ovog zakona, jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

3. Sadržina prava na pristup informacijama od javnog značaja • Član 5 • Svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna. • Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.

4. Ograničenja prava • Član 8 • Prava iz ovog zakona mogu se izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na ustavu ili zakonu. • Nijedna odredba ovog zakona ne sme se tumačiti na način koji bi doveo do ukidanja nekog prava koje ovaj zakon priznaje ili do njegovog ograničenja u većoj meri od one koja je propisana u stavu 1. ovog člana.

5. Život, zdravlje, sigurnost, pravosuđe, odbrana zemlje, nacionalna i javna bezbednost, ekonomska dobrobit zemlje i tajna • Član 9 Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako bi time: • 1) ugrozio život, zdravlje, sigurnost ili koje drugo važno dobro nekog lica; • 2) ugrozio, omeo ili otežao sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optuženje za krivično delo, vođenje pretkrivičnog postupka, vođenje sudskog postupka, izvršenje presude ili sprovođenje kazne, ili koji drugi pravno uređeni postupak, ili fer postupanje i pravično suđenje; • 3) ozbiljno ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost, ili međunarodne odnose; • 4) bitno umanjio sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ili bitno otežao ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa; • 5) učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, odnosno koji je dostupan samo određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji.

6. Razdvajanje informacija • Član 12 • Ako tražena informacija od javnog značaja može da se izdvoji od ostalih informacija u dokumentu u koje organ vlasti nije dužan tražiocu da omogući uvid, organ vlasti omogućiće tražiocu uvid u deo dokumenta koji sadrži samo izdvojenu informaciju, i obavestiće ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna.

7. Kako da koristim ovo svoje pravo? • Informacije od javnog značaja  koje se tiču tebe lično, ili svih ljudi, a u posedusuorganajavnevlastiSrbije, možeš dobiti tako što ćeš slediti određenu proceduru u nekoliko koraka:

8. 1. korakObrati se instituciji (organu javne vlasti) koja je odgovorna za traženu informaciju ... • 2. korakSačekaj (malo)... • 3. korakNije mi stigla informacija?!... • 4. korakObrati se Povereniku za informacije i sačekaj?... • 5. korakNapiši Žalbu... • 6. korakŠta ako ni tada ne dobijem informaciju?...

9. 1. Korak • Obrati se instituciji (organu javne vlasti) koja je odgovorna za traženu informaciju. • A. Pronađi adresu institucije koja je odgovorna za traženu informaciju. Kao što smo rekli, to je institucija koja raspolaže i/ili kontroliše podatke koji su ti potrebni. • B. Kako sročiti zahtev? Tvoj zahtev trebalo bi da jasno ukaže na informaciju koju tražiš. Neka bude što jasniji. Ako organ javne vlasti nije siguran šta želiš, onda će službenici tog organa morati da te pitaju za dodatna objašnjenja. Gde god je moguće, svoj iskaz formuliši kao zahtev za određenom informacijom, a ne kao otvoreno, načelno pitanje. Ako tvoje pitanje počinje sa „Šta?" ili „Koliko?", verovatnije ćeš dobiti konkretan odgovor nego ako ga započeš sa „zašto?".

10. V. Koristi jednostavan, učtiv jezik; imaj na umu da je tvoj cilj da dobiješ informaciju. • G. U svom zahtevu ne moraš da navedeš kako izgleda dokument ili u kom mediju je zabeležena informacija (da li je to štampani dokument, slika, video zapis...) • D. Naglasi kako želiš da dobiješ informaciju, na primer, elektronski ili kao štampanu kopiju, ako je na raspolaganju. U nekim slučajevima tvoj će zahtev biti obiman ili zahtevan, pa može podrazumevati i troškove fotokopiranja ili snimanja. • Đ. Napravi kopiju onoga što pošalješ i napiši datum kad si poslao/la. Ako šalješ poštom, možeš da dobiješ potvrdu o slanju ili čak da šalješ sa povratnicom (koja će ti biti dokaz datuma kada je organ primio pošiljku). U svakom slučaju, sačuvaj potvrdu pošte ili mejl kao dokaz kada je pošiljka poslata. Obrati pažnju ... ;

11. E. Pomeni svoje pravo na informaciju: ovo se preporučuje, jer pokazuje da znaš svoja zakonska prava i verovatno je da to može da podstakne organ javne vlasti da korektno i prema Zakonu reaguje na tvoj zahtev. • Ž. Zapamti: Tvoje pravo uključuje da ne moraš da kažeš zašto želiš informacije, niti da odgovoriš na pitanja o razlogu tvog zahteva za informacijom, niti da objašnjavaš šta ćeš učiniti dalje sa informacijom. • Z. Zapamti: Podnošenje zahteva za informacijom mora biti besplatno, za podnošenje zahteva ne treba platiti nikakvu administrativnu taksu, ali institucija ima pravo da traži da nadoknadi nužne troškove dostavljanja informacije (kopiranja i slanja poštom) .  • Za sastavljanje zahteva može ti pomoći i Formular za pisanje zahteva za informacijama koji možeš pogledati na sajtu Poverenika, YUCOMaidrugihorganizacija

12. 2. korak – Sačekaj (malo) • Kolikovremenatrebadačekašodgovor? • Budi strpljiv/a narednih 15 dana! Zakon o slobodnompristupuinformacijama od javnogznačajakaže da je organ vlastidužan da bezodlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od danaprijemazahtevatražiocaobavesti o posedovanjuinformacije (da li je imailinema), da stavinauviddokumentkojisadržitraženuinformaciju, ili da izdailipošaljekopiju tog dokumentaili da, akonemainformaciju, a znagde je ima, uputigde je trebadaljetražiti. • Ukolikotražišinformacijukoja je važna, zakoju se možepretpostavitida je odznačajazazaštituslobodeiliživotanekoglica, odnosnozaugrožavanjeilizaštituzdravljastanovništvaiživotnesredine, onda je tajrokjoškraćiiiznosi 48 sati. • Akotražišmnogoinformacijaiinstitucija ne moža da stigne da ihza 15 danapronađe, izdvojiizsvedokumentacije, kopiraipošalje, onda, poZakonu, može da traži da produžirok. O tome institucijamoraodmahdateobavesti, a rok ne možebitidužiod 40 danaodkadsipodneo/la zahtev.

13. 3. korak - Nije mi stiglainformacija?! • Može se desitinekolikosituacija: • Akodobiješdeoinformacijakojisitražio/la (ali ne iformalnoodbijanje), to se zove „nepotpunodgovor". • Možebitida organ negiradaimatraženuinformaciju. • Možedati se odobridelimičanpristup, a deoinformacijaostanezadržannaosnovuizuzetaka u kojima se uskraćujepravonaslobodanpristupinformacijama. • Dadobiješodgovor u kome je uskraćenpristupzasveinformacijeilidokumentakojesitražio/la. • Ako ne dobiješnikakavodgovor, to je takozvano „ćutanjeuprave" ili „nemoodbijanje". • Dadobiješželjenuinformaciju, alidobiješuputstvoda je informacijavećnegdeobjavljena (tadainstitucijanijedužnadaizdakopijudokumenta). To nijesasvimrazočaravajuće, jerćetidatijasnusmernicugde bi trebalodainformacijudaljetražiš. • Nemojdopustitidateovesituacijerazočaraju, većpratisledećikorak.

14. 4. korak - Obrati se Povereniku • Ukolikoinformacija ne stigneza 15 danaili se zahtevodbijerešenjem, ondaonikojitražeinformacijumoguda se žalePoverenikuzainformacije.

15. POVERENIK ZA INFORMACIJE – GARANT IMPLEMENTACIJE MEHANIZMA KONTROLE • Radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, zakonom se ustanovljava Poverenik za informacije od javnog značaja Poverenik kontroliše da li je organ javne vlasti objavio informacije o radu Poverenik kontroliše zakonitost postupanja organa vlasti po zahtevima građana

16. Imajnaumu, Povereniksamnemainformacijekojetražiš, alireagujekadaneki organ javnevlastiodbijedadainformacijuiprocenjujedali je takvaodlukaorganabilaopravdanaili ne izašto. • Pored toga, postojeiorganinačijarešenja se ne trebažalitiPovereniku. Recimo, protivrešenjaNarodneskupštine, predsednikaRepublikeSrbije, VladeRepublikeSrbije, VrhovnogkasacionogsudaSrbije, UstavnogsudaiRepubličkogjavnogtužioca (ako se tarešenjaodnosenapostupak u vezisapravimanapristupinformacijamailizbognepostupanjaovihorganapozahtevu). U ovimsituacijama, tražilacinformacijeobraća se Upravnomsudu u rokuod 30 danaoddanadostavljanjarešenja. • Da bi Poverenikuopštezapočeoprocenuodlukeorganajavnevlastidauskratinekuinformaciju, do njegamorastićiŽalbatražiocainformacije. Bez toga se ništanećedesitiimožešostatinepravičnouskraćen/a zasvojepravonainformaciju.

17. 5. korak - NapišižalbuPoverenikuisačekaj • Da vidiškako se pišežalba, pogledajformularkojimožešskinutinasajtu Poverenika, YUCOMaidrugihorganizacija. • Obratipažnjunarokove. Akožalbupošalješsuvišerano, na primer pre 15 dana, što je rokinstitucijidatiodgovori, Poverenikćemoratidaodbacitvojužalbu. • Kadanapišešžalbu, uputi je Poverenikuzainformacijeodjavnogznačajaizaštitupodataka o ličnosti (www.poverenik.rs), koji se nalazi u Beogradu. Adresazaprijempošte je Nemanjina 22-26, 11000 Beograd. • Zapamti: žalba je besplatna! • Kadstigne, tvojažalbaćedobitiposebanbroj, naosnovukojegćešmoći da saznaškako se zovesaradnikpoverenikakojiradibašnatvompredmetuisakojimćešmoći da se konsultuješ u slučajupotrebe. Kontakttelefon je +381 (0)11 3408900.

18. Nemojdateobeshrabrivremečekanja. Poverenikimavelikibrojpredmetaislučajevasličnihtvom, a jošuvekmalosaradnika. Na sajtuPoverenika možešbliže da se upoznašsaradomibrojempredmeta. • KadabudeanaliziraotvojuŽalbu, Poverenikćedonetirešenjekojimmože da: • • odbacižalbu (npr. akosi je podneo/la pre vremenailiakosizahtevzainformacijupodneo/la ti, a žalbunekodrugikogati nisi formalnoovlastio/la...); • • usvojižalbu (ovo je najčešćislučajitadaPoverenikdajerokorganudadostaviinformacijeonakokakosititražio/la), ili • • odbiježalbu (u slučajudaPovereniksmatrada u tom konkretnomslučaju ne trebaomogućitiuvidilidostavitiinformacije).

19. 6. korak - A štaakoi tad ne dobijeminformacije?! • Iako u većinislučajevaPovereniknaložiorganu da dostaviinformaciju, postojesituacijekadaiPovereniksmatra da u nekomkonkretnomslučaju ne trebaomogućitiostvarivanjepravanapristupinformacijama. U tom slučajuPoverenikdonosirešenjekojimodbijazahtev. • To rešenjemorabitiobrazloženo. • Međutim, čakikadPovereniksmatradainformacijakojusititražio/la ne možedati se da, to nijekrajtvogputa u traženjuidobijanjuinformacije. • Ako se ne slažešsaodlukom Poverenika, nemoj da odustaneš! U tom slučajuimašpravodapodneseštužbuUpravnomsudu. • Na sajtu Poverenika možešnaći primer zatužbu. Naravno, uvek je dobrodakonsultuješnekogsaiskustvomdatipomogne. • Nažalost, može se dogoditiidaPoverenikusvojitvojzahtev, doneserešenje u tvojukoristinaložiorganudatiomogućipristup, a organ ipak to ne učini. U svakomslučaju, itadamožešopetda se obratišPoverenikuzapomoć.

20. ŠEMATSKI PRIKAZPOSTUPKA ZA PRISTUP INFORMACIJAMA ZAHTEVusmeni -pismeni REŠENjE O ODBIJANjU ZAHTEVA ili ĆUTANjE UPRAVE UDOVOLjAVANjEZAHTEVU • obaveštenje oposedovanjuinformacije; - uvid u dokument sa traženom informacijom; - izdavanje kopije dokumenta sa traženom informacijom; - dostavljanje kopije dokumenta poštom ili na drugi način. ŽALBA POVERENIKU REŠENjEPOVERENIKAPO ŽALBI REŠENjE o usvajanju žalbe REŠENjE o odbijanju žalbe TUŽBA kojom se pokreće upravni spor pred nadležnim sudom protiv rešenja Poverenika