E N D
Borova nematoda Bursaphelenchus xylophilus (Steiner & Buhrer) Nickle i njeni vektori iz roda Monochamus(Coleoptera: Cerambycidae)dr Jasmina BačićFitonematološka laboratorija “TAMIŠ AGROLAB”PSS “Institut Tamiš”, Novoseljanski put 33, 26000 Pančevo“Institut PKB Agroekonomik”, Padinska Skela 21. jun 2012.
Karantinski status i regulativa • Štetni organizam: Bursaphelenchus xylophilus (Steiner et Buhrer) Nickle sin. Aphelenchoides xylophilus Steiner et Buhrer Bursaphelenchus lignicolus Mamiya et Kiyohara Bolest: Propadanje bora, sušenje i uvenuće četinara • Vektori: vrste iz rodaMonochamus spp. (Coleoptera: Cerambycidae) • EPPO: List A2 • EU: Annex II/A1 • DIREKTIVA EU 2000/29 • R. Srbija: Lista IA deo I («Sl. glasnik RS», 7/2010) • “Naredba o sprovođenju posebnih fitosanitarnih pregleda radi otkrivanja štetnog organizma borove nematode kao i merama koje se preduzimaju u slučaju pojave tog štetnog organizma» («Sl. Glasnik RS», br. 67/2011)
Migratorni endoparazit, živi i razmnožava se u smolastim kanalima, napadajući epitelne ćelije Crvolikog oblika u svim stadijumima Veličine 0.45-1.3 mm Rep ženke okrugao, cilindričan Rep mužjaka veoma savijen Borova nematoda Bursaphelenchus xylophilus Curto, G. (2009): Pine wood nematode Bursaphelenchus xylophilus. Twinning project SR 2005/IB/AG/02 Act. 2.1.1, Belgrade 2009/02/10-13. Phytosanitary Service Emilia-Romagna Region.
Poreklo i geografska distribucija B. xylophilus Poreklo iz Severne Amerike Prisutna SAD, Kanadi, Meksiko Prenesena u Japan i u druge azijske zemlje(Kina, Hong Kong, Japan, Južna Koreja, Tajvan) U Evropi inicijalno pronađena na drvenoj građi poreklom iz S. Amerike Prvi put u EU u Portugalu 1999. na P.pinaster (južni Lisabon) 2008. u Španiji (Galicia, Estremadura) http://www.eppo.int/QUARANTINE/listA2.htm
Familija Pinaceae Rod Pinus Pinus densiflora Pinus thunbergii Pinus bungeana Pinus echinata Pinus lambertiana Pinus luchuensis Pinus massoniana Pinus nigra austriaca* Pinus pinaster* Pinus radiata Pinus sylvestris* Pinus halepensis Pinus mugo Pinus strobus * Osetljivije vrste Štete na ovim vrstama veoma retke Pseudotsuga Abies Cedrus Larix Picea Tsuga Unutar EPPO regiona P. sylvestris sa najvećim rizikom u severnom i centralnom području Vrste P.nigra i P. pinaster u centralnom i južnom regionu Biljke domaćini B. xylophilus
Simptomi usled prisustva B.xylophilus • Od polovine maja do polovine jula, tri nedelje od prodora nematode u biljku, smanjenje i potpuni prekid uljasto-smolastih lučenja četinara, prestanak kretanja sokova • Smanjena transpiracija, iglice se suše, crvenkaste boje-prvi očigledan simptom • Od kraja avgusta do početka oktobra sušenje krošnje, propadanje biljke. • Sušenje u početku samo na jednoj grani („zastava“), a kasnije čitave biljke. • Crvenkasto smeđe lišće na mrtvom drvetu do sledećeg leta.
Žutilo i uvenuće iglica http://www.eppo.int/QUARANTINE/nematodes/Bursaphelenchus_xylophilus/BURSXY_images.htm
Uvenuće četinara http://www.eppo.int/QUARANTINE/nematodes/Bursaphelenchus_xylophilus/BURSXY_images.htm
Red Coleoptera Familija Cerambycidae RodMonochamus Monochamus marmorator M. carolinensis M. scutellatus M.alernatus M. galloprovincialis Prenošenje ovipozicijom Prenošenjem ishranom Vektori B. xylophilus Curto, G. (2009): Pine wood nematode Bursaphelenchus xylophilus. Twinning project SR 2005/IB/AG/02 Act. 2.1.1, Belgrade 2009/02/10-13. Phytosanitary Service Emilia-Romagna Region.
Udubljenje od larvi, larva i imagoMonochamus http://www.eppo.int/QUARANTINE/nematodes/Bursaphelenchus_xylophilus/BURSXY_images.htm
Životni ciklus B. xylophilus • Primarno širenje-ishranom vektora na lišću zdravog drveća (maj-juli) • Sekundarno širenje-polaganjem jaja na uginulom drveću (kraj jula-kraj avgusta). • Od kraja leta do sledećeg proleća nematode J3 su sekundarno mikofagne, hrane se gljivama-plavo obojavanje drveta (Ceratocystis spp.). Curto, G. (2009): Pine wood nematode Bursaphelenchus xylophilus. Twinning project SR 2005/IB/AG/02 Act. 2.1.1, Belgrade 2009/02/10-13. Phytosanitary Service Emilia-Romagna Region.
Gljivice plavičaste boje iz roda Ceratocystis Curto, G. (2009): Pine wood nematode Bursaphelenchus xylophilus. Twinning project SR 2005/IB/AG/02 Act. 2.1.1, Belgrade 2009/02/10-13. Phytosanitary Service Emilia-Romagna Region.
Preventivne mere i mere sprečavanja daljeg širenja (iskorenjivanje) • Stručni fitosanitarni pregled osetljivog bilja i drveta i kore (drvo i izolovana kora četinara) - proizvoda od drveta na graničnim prelazima i sertifikat o zdravstvenom stanju za zemlje iz kojih je rizično uvoziti drvenu građu (Kina, Hong Kong, Japan, Koreja, Tajvan, Kanada, Meksiko i SAD, Portugalija, Španija) • Preventivne mere sprovođenja toplotne sterilizacije ili fumigacije ambalaže i paleta od drveta • U slučaju pozitivnog nalaza ove vrste-mere iskorenjivanja-određivanje zaraženog područja, seča i uništavanje zaraženog osetljivog bilja, određivanje žarista zaraze i zaštitnog pojasa
Poseban nadzor prisustva B. xylophilus u šumskom bilju Radi otkrivanja borove nematode sprovodi se vizuelni pregled i uzorkovanje na prisustvo štetnog organizma osetljivog drveta, kore i bilja i to: • osetljivog drveta i kore, koji obuhvataju drvo i izolovanu koru četinara (Coniferales), osim roda Thuja-sprovodi fitosanitarna inspekcija • osetljivog bilja, osim plodova i semena, sledećih rodova: Abies, Cedrus, Larix, Picea, Pinus, Pseudotsuga i Tsuga- sprovode imaoci javnih ovlašćenja
U oblastima gde nije poznato prisustvo B. xylophilus obratiti pažnju: • oslabljena drveća osetljivog bilja (npr. oštećenja vetrom, snegom, sušom ili vatrom) • mesta sečenja drveta stara 1-2 godine (ostataka, panjeva, mrtvog drveća) • drveća van šumskih lokacija (npr. parkovi, bašte, ulična drveća) blizu potencijalnih tačaka ulaza B. xylophilus • dvorišta obrade drveta, skladišta panjeva, ivera, piljevine • mesta sakupljanja ogrevnog drveta i drveća u neposrednoj blizini
Mesta vizuelnog pregleda (inspekcije) 1) rizična područja • četinarske šume u opsegu od 5 km od uvoznog drveta, pilana, fabrika nameštaja, kontejnera od drveta (wood packages) • šumarci, pojedinačna stabla, parkovi u blizini ulaznih tačaka drvene građe, skladišta, fabrika nameštaja 2) u drugim područjima • šumarci I četinarske šume sa simptomima žutila, sušenja (crvenilo iglica), obolelih i uginulih stabala • područja sa bolesnim ili uginulim drvećem
Materijal koji se pregleda i uzorkuje • mrtva Ili pala drveća u šumi od 6 meseci do godinu dana • skladištena drvena građa na mestu seče ili u okruženju • skladištena drvena građa u pilanama • delovi drveta, parčići i piljevina u ili u blizini fabrika nameštaja • drvena pakovanja (wood packages) • uzorci u formi drveta, iverja ili strugotine • uzorci drveta gde se uočavaju mesta polaganja jaja-rupe, galerije (najčešće gornji deo) i simptomi zaraze (mesta ishrane) od strižibuba iz roda Monochamus, prisustvo smole ili gljivičnog oboljenja iz roda Ceratocystis plave boje
Uzimanje uzoraka u četinarskim šumama • Vreme uzorkovanja: od kasnog proleća do kasne jeseni • uzorci drveta sa drveća koje će uginuti ili već uginulih biljaka 6 meseci ili najviše do godinu dana • uzorci drveta gde se uočavaju mesta polaganja jaja-rupe, galerije (najčešće gornji deo) i simptomi zaraze (mesta ishrane) od strižibuba iz roda Monochamus , prisustvo smole ili gljivičnog oboljenja iz roda Ceratocystis plave boje • Koliko uzoraka: iz svakog područja sa 1 do 5 drveća
Pribor za uzimanje uzoraka • Koristiti bušilicu sa malim brojem obrtaja, koja ne stvara prekomernu toplotu, motornu testeru ili stvrdlo Curto, G. (2009): Pine wood nematode Bursaphelenchus xylophilus. Twinning project SR 2005/IB/AG/02 Act. 2.1.1,Belgrade 2009/02/10-13. Phytosanitary Service Emilia-Romagna Region.
Način uzimanja uzoraka • Skidanjem kore pomoću stvrdla, motorne testere, bušilice za drvo brijanjem u vidu strugotine • Skidanjem kore u dubinu sa oštećenog debla ili grane, u tri nivou (gornji, srednji, donji), skupljanje oko 20 grama iz svakog nivoa (najmanje 60 grama iz svakog stabla) • Sa mrtvog drveća sečenjem drvenih diskova debljine 2-5 cm debljine na 3 mesta. • Posle svakog uzorkovanja izvršiti sterilizaciju pribora 70 % alkoholom ili mini gorionikom (nad špiritusnom lampom) • Uzorke drveta spakovati u plastične kese. Obeležiti uzorke sa sa podacima o vrsti osetljivog bilja, drveta ili kore, mestu ili lokaciji, vremenu, načinu uzorkovanja i GPS koordinatama. Uz uzorke priložiti zapisnik o uzorkovanju • Držati uzorke na tamnom mestu do dostavljanja u ovlašćenu laboratoriju