A project funded by EU

Strengthening of the institutional capacity of the Competition Protection Commission (CPC) in the Republic of Serbia • ZAŠTITA KONKURENCIJE U TRGOVINI • Subotica, 19.02.2014 • Andrej Plahutnik • Project Team Leader / Senior Competition Expert • EU-SCS Implemented by a consortuim lead by A project funded by EU

PROGRAM (1) Restriktivni sporazumi: • Klasični karteli horizontalnog tipa • Atipična ograničenja (vertikalni sporazumi, selektivna i ekskluzivna distribucija) • Izuzeća (po grupama, individualna, postupak odobrenja) • Zabranjene prakse u vertikalnim odnosima (RPM, engleska klauzula) Zloupotreba dominantnog položaja: • Tržišna dominacija (koncentracija uticaja na tržištu) • Klasične zloupotrebe (diskriminacija, predatorstvo, istiskivanje) • Predlog budućih obaveza Koncentracije: • Obaveza podnošenja zahteva za odobrenje i praksa KZK i Evropske Komisije • Uslovno odobrenje • Mere ponašanja i strukturne mere

PROGRAM (2) Konkurencija i javne nabavke • Bid-rigging (nameštene ponude), elementi, način • Prilagođavanje (konkurencija i korupcija) • Načini otkrivanja • Analiza slučajeva iz prakse Negativni uticaji na konkurenciju: • Nelojalna konkurencija • Damping Sankcije: • Novčane kazne • Krivićne sankcije • Mogućnost imuniteta

KONKURENCIJA - UTAKMICA NA TRŽIŠTU ZA STRANKE OGRANIČAVANJE KONKURENCIJE SA STRANE PREDUZEĆA: • sporazumi, kojima se bitno sprečava, ograničava i narušava konkurencija • zloupotreba dominantnog položaja • koncentracije, kojima se bitno sprečava, ograničava i narušava konkurencija (pre svega stvaranjem ili jačanjem dominantnog položaja na tržištu) OGRANIČAVANJE KONKURENCIJE SA STRANE VLASTI: • legalni monopoli • ekskluzivna prava (način podele) • akta i radnje (opšti i pojedinačni), koji stvaraju diskriminaciju • netransparenta politika državnih pomoći

OSNOVNI PRINCIPI Osnovni principi i elementi politike i prava konkurencije • zabrana (sa izuzećima) ograničavajučih sporazuma i zloupotreba dominantnog položaja • kontrola koncentracija Različiti (negativni) efekti na (efikasnu) konkurenciju • ograničavanje konkurencije sa strane vlasti (ekskluzivna prava, netransparentna politika državnih pomoći, ulazne bariere) • nelojalna konkurencija • dumping Pravo i politika konkurencije u Evropskoj Uniji(Acquis) CEFTA (čl. 19-21) – transpozicija odredbi Acquis-a • obavezno prilagođavanje nacionalnih monopola komercialnog značaja • zabrana restriktivnih sporazuma i zloupotreba dominantnog položaja • odredbe o državnim pomoćima

DEFINICIJA PRIVREDNOG SUBJEKTA(učesnika na tržištu) ŠIROKA PRIMENA: • sva pravna i fizička lica, koja neposredno ili posredno učestvuju u prometu roba i usluga • nezavisno od oblika svojine i sedišta • za preduzetnike nezavisno od državljanstva i prebivališta OGRANIČENA PRIMENA: • javna preduzeća • poljoprivredni proizvodi TERITORIJALNA PRIMENA: • ekskluzivna primena na teritoriji • dogovorno i ugovorno ograničen suverinitet u višenacionalnoj zajednici (EU – članice)

SSP - član 73 Konkurencija i ostale ekonomske odredbe Sledećenije u skladusapravilnimfunkcionisanjemSporazuma u meri u kojojmožeuticatinatrgovinuizmeđuZajedniceiSrbije: • sporazumiizmeđupreduzeća, odlukeudruženjapreduzećaiusaglašenapraksaizmeđupreduzeća, čiji je ciljiliposledicasprečavanje, ograničavanjeilinarušavanjekonkurencije; • zloupotrebadominantnogpoložajaodstranejednogilivišepreduzećanateritorijamaZajedniceiliSrbije, u celiniilinanjihovomznačajnomdelu; • svakadržavnapomoćkojanarušavailipretidanarušikonkurencijudavanjemprednostiodređenimpreduzećimailiodređenimproizvodima. Svakopostupanjesuprotnoovomčlanuocenjivaće se naosnovukriterijumakojiproističuizprimenepravilakonkurencijekoja se primenjuju u Zajednici, naročitoizčlanova 81., 82., 86. i 87. Ugovora o EZ iinstrumenatatumačenjakojesuusvojileinstitucijeZajednice.

SSP - član 73 /2/, 74 Konkurencija i ostale ekonomske odredbe Ugovornestranećeobezbeditida se operativnonezavisnojinstitucijipovereovlašćenjaneophodnazapotpunuprimenustava 1(1) i 1(2) ovogčlana, u odnosunaprivatnaijavnapreduzećaipreduzećakojimasudodeljenaposebnaprava. Akojednaodugovornihstranasmatrada je određenopostupanjenespojivosauslovimaizstava 1 ovogčlana, onamožepreduzetiodgovarajuće mere nakonkonsultacija u okviruSavetazastabilizacijuipridruživanjeilitridesetradnihdananakonšto se obratilaraditakvihkonsultacija. Član 74 Javnapreduzeća Istekomrokaod 3 godinenakonstupanjanasnaguovogSporazuma, Srbijaćeprimenitinajavnapreduzećaipreduzećakojimasudodeljenaposebnapravanačelakojasuutvrđena u Ugovoru o EZ, saposebnimupućivanjemnačlan 86. PosebnapravajavnihpreduzećatokomprelaznogperiodanećeuključivatimogućnostnametanjakvantitativnihograničenjailimerakojeimajuistodejstvonauvozizZajednice u Srbiju.

Pojam i zabrana restriktivnog sporazumaZZK - član 10. Restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje, konkurencije na teritoriji Republike Srbije. Restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu, a kojima se naročito: 1) neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine; 2) ograničava i kontroliše proizvodnja, tržište, tehnički razvoj ili investicije; 3) primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove u odnosu na različite učesnike na tržištu, čime se učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente; 4) uslovljava zaključivanje ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje s obzirom na svoju prirodu i trgovačke običaje i praksu nisu u vezi sa predmetom sporazuma; 5) dele tržišta ili izvori nabavki. Restriktivni sporazumi zabranjeni su i ništavi, osim u slučajevima izuzeća od zabrane u skladu sa ovim zakonom.

Uslovi za izuzimanje od zabraneZZK - član 11. Restriktivni sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane ukoliko doprinoseunapređenju proizvodnje i prometa, odnosno podsticanju tehničkog ili ekonomskog napretka, a potrošačima obezbeđuju pravičan deo koristi pod uslovom da ne nameću učesnicima na tržištu ograničenja koja nisu neophodna za postizanje cilja sporazuma, odnosno da ne isključuju konkurenciju na relevantnom tržištu ili njegovom bitnom delu. • Pojedinačno izuzeće od zabrane Član 12. • Izuzeće od zabrane po kategorijama sporazuma Član 13.

Dominantan položaj na tržištuZZK - član 15. – vremenski ograničena definicija Dominantan položaj na relevantnom tržištu ima učesnik na tržištu koji nema konkurenciju ili je konkurencija beznačajna, odnosno koji ima značajno bolji položaj u odnosu na konkurente uzimajući u obzir veličinu tržišnog udela, ekonomsku i finansijsku snagu, pristup tržištima snabdevanja i distribucije, kao i pravne ili činjenične prepreke za pristup drugih učesnika tržištu. Pretpostavka je da učesnik na tržištu ima dominantan položaj, ako je njegov tržišni udeo na relevantnom tržištu 40% ili više. Pretpostavka je da su dva ili više učesnika na tržištu u dominantnom položaju ako između njih ne postoji značajna konkurencija i ako je njihov ukupan tržišni udeo 50% ili više (kolektivna dominacija). Ako učesnik, odnosno učesnici na tržištu nemaju tržišni udeo iz st. 2. i 3. ovog člana, teret dokazivanja postojanja dominantnog položaja snosi Komisija.

Dominantan položaj na tržištunovela ZZK (1) Član 1. U Zakonu o zaštitikonkurencije („Službeniglasnik RS”, broj 51/09), član 15. menja se iglasi: „Dominantanpoložajimaučesniknatržištukoji, zbogsvojetržišnesnage, možedaposlujenarelevantnomtržištu u značajnojmerinezavisno u odnosuna stvarneilipotencijalnekonkurente, kupce, dobavljačeilipotrošače. Tržišnasnagaučesnikanatržištu se utvrđuje u odnosunarelevantne ekonomskeidrugepokazatelje, a naročito:

Dominantan položaj na tržištunovela ZZK (2) 1) struktururelevantnogtržišta; 2) tržišniudeoučesnikanatržištučiji se dominantnipoložajutvrđuje, naročitoako je većiod 40% nautvrđenomrelevantnomtržištu; 3) stvarneipotencijalnekonkurente; 4) ekonomskuifinansijskusnagu; 5) stepenvertikalneintegrisanosti; 6) prednosti u pristuputržištimasnabdevanjaidistribucije; 7) pravneiličinjeničnepreprekezapristupdrugihučesnikatržištu; 8) snagukupca; 9) tehnološkeprednosti, pravaintelektualnesvojine.

Dominantan položaj na tržištunovela ZZK (3) Dvailivišepravnonezavisnaučesnikanatržištumogudaimajudominantan položajakosupovezaniekonomskimvezamatakodanarelevantnomtržištu zajedničkinastupajuilidelujukaojedanučesnik (kolektivnadominacija). Teretdokazivanjadominantnogpoložajanautvrđenomrelevantnomtržištu je naKomisiji.”

Zloupotreba dominantnog položajaZZK - član 16. Zloupotreba dominantnog položaja na tržištu zabranjena je. Zloupotrebom dominantnog položaja, naročito se smatra: 1) neposredno ili posredno nametanje nepravične kupovne ili prodajne cene ili drugih nepravičnih uslova poslovanja; 2) ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog razvoja; 3) primenjivanje nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu, čime se pojedini učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente; 4) uslovljavanje zaključenja ugovora time da druga strana prihvati dodatne obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovačkim običajima nisu u vezi sa predmetom ugovora.

Karteli NAČIN: • ugovor, dogovor, prećutno, odluka, usklađene radnje • cene • raspodela tržišta • ograničavanje funkcija (proizvodnje, razvoja isl.) BID RIGGING (COLLUSIVE TENDERING) • U najviše navrata karteli se iskazuju kroz bid-rigging • U nekim jurisdikcijama (Nemačka) isključivo za bid rigging je zaprećena kazna zatvora KOMENTAR: • Kartel je toliko jak koliko je jaka njegova najslabija karika • Otkrivanje kartela nije slučajnost, nego je vetzano na rigorozne sankcije i imunitet

Tržišna dominacija OPREDELJENJE TRŽIŠNE DOMINACIJE: • monopoli, oligopoli • dominantni položaj • kolektivna dominacija VRSTE MONOPOLA: • legalni • realni • naturalni SPECIFIČNOST: • dominantni položaj (čak i monopol) nije zabranjen • nema izuzeća za zloupotrebe (nema efficiency defence)

Posebna pažnja (1) Zaključivanje ugovora između konkurenata o: • Podeli tržišta; • Podeli kupaca; • Prodajnoj/kupovnoj ceni; • Kvotama; • Razmeni poverljivih informacija; Zaključivanje ugovora o: • Ekskluzivnoj prodaji; • Ekskluzivnoj kupovini; • Selektivnoj prodaji; • Franšizi; • Zastupanju sa prenesenim trgovinskim rizikom

Posebna pažnja (2) Monopolska cena = monopolski profit Radnje sa ciljem izbacivanja konkurenata sa tržišta - predatorska cena; - povećanje troškova konkurenta; - izbacivanje maržom; Bojkot - odbijanje poslovanja bez ekonomski/pravno opravdanog razloga; Diskriminacija - primena nejednakih uslova na iste poslove, u istim uslovima; Uslovljavanje - odbijanje saradnje; - vezivanje proizvoda; - vezivanje uslova/rabata; Utvrđivanje cene u daljoj prodaji - direktno/indirektno (nadzor/sankcije); Rabatna politika (rabatne skale, ekstrarabati, super rabati, numerički rabati i sl.)

RELEVANTNO TRŽIŠTE - ODREĐIVANJE Značajnost pravilne definicije: • pogrešna definicija uvek vodi do pogrešne odluke • i najbolja pravna kvalifikacija ne može ispraviti grešku kod definicije relevantnog tržišta • relevantno tržište (uži, veoma jasno definisan i za potrebe postupka jedino merodavan deo šireg tržišta) • pravilna definicija može biti stvar teoretskog pristupa, ali u prvom redu mora uzimati u obzir praktične posledice • ako nema pravog preklapanja, nema supstitutivnosti, nema (unakrsne) elastičnosti potraživanja, isto tržište (roba i usluga) ne postoji • marketinške analize i analize CLP su slične, ali u suštini različite • namena

ELEMENTI DEFINICIJE TRŽIŠTE PROIZVODA: • više proizvoda ili jedan proizvod • industrijski proizvod - standardna industrijska upotreba • potrošački proizvod - namena, zamenljivost • statistička klasifikacija ? • brendirani proizvodi • generički proizvodi • potražnja • zamenljivost ponude • elastičnost potražnje • definicija relevantnog proizvoda (grupe proizvoda) GEOGRAFSKO TRŽIŠTE: • tržište, gde ponuđaći konkurišu pod istim uslovima konkurencije • može, ali ne mora, se poklapati sa nacionalnim tržištem • ulazne barijere

RELEVANTNO TRŽIŠTE Tržišna moć i koncentracija uticaja na tržištu: • definicija tržišne moći • definicija relevantnog tržišta • tržišna moć i uticaj na vertikalne veze • grupna izuzeća u sektoru trgovine Analiza uticaja na konkurenciju: • RPM – Resale Price Maintenance (obavezujuće maloprodajne cene) • Engleska klauzula (obaveza saopštavanja) • Rabatna politika • Različiti (zabranjeni) načini prodaje ispod cene

TRŽIŠNA MOĆ Tržišna moć (market power): • Istorijski razvoj • Mogućnost neposrednog uticaja na količinu ili cenu • Povećanje cene iznad prosečnih troškova • Elastičnost potraživanja • (Monopol) • (Monopson) • Dominantna pozicija • Prenost tržišne snage kroz istorijski razvoj • Proizvodnja, trgovina, potrošnja

SSNIP TEST SSNIP test - Small but Significant and Non-transitory Increase in Price (Test hipotetičkog monopoliste: • po pravilu definicija 5% (DO 10%) porasta cene u najmanje 12 meseci • start sa najužom definicijom produkta i test, da li je 5% (10%) povećanje cene profitabilno • ako to nije slučaj, firma nema dovoljnu tržišnu snagu za povećanje cene proceni (relevantnog tržišta) se dodaje najbliži supstitut i test se ponavlja • proces se ponavlja dok se definitivno ne ustanovi, da bi hipotetički monopolista profitabilno uvećao cenu za 5 % (10%) • relevantno tržište je definisano upotrebom SSNIP testa

SSNIP TEST Limiti SSNIP testa: • uzima u obzir isključivo konkurenciju u ceni (price competition) i ne uzima u obzir druge dimenzije konkurencije (npr. kvalitet) • nije pogodan za tržišta sa raznovrsnim proizvodima (differentiated products) • test se uvek zasniva na povećanju cene prvog produkta • test produkta A i test produkta B mogu biti različiti i dovesti do pogrešnog zaključka • upotreba SSNIP testa može voditi do pogrešnog zaključka; umesto definicije relevantnog tržišta rezultat se fokusira na unilateralne efekte (posledice koncentracije)

UČINCI TRŽIŠNE KONCENTRACIJE PRO-COMPETITIVE (doprinos efikasnosti tržišne utaknice) • pojačava pregovaračke pozicije u odnosu na proizvođača • povečava pritisak na efikasnost proizvodnje • cene se snižavaju, a kvalitet povećava ANTI-COMPETITIVE (štetni uticaj na tržišnu utakmicu) • povećava tržišnu moć trgovaca • povećava marže • negativni trend poliike cena (do proizvođača -, do potrošača +) OTVORENO PITANJE: • koji efekt se ostvaruje (?) – zavisi od stepena konkurencije

NEKI IZAZOVI • Uslovi plaćanja – dugi (produženi) rokovi • Sufinansiranje marktinških aktivnosti • Listing fees (naknada za stavljanje na listu) • Naknade za pozicioniranje • Količinski popusti • Klauzule o ekskluzivnosti • Plaćanje transporta, pakovanja, tretmana otpada • HACCP • Trgovačke robne marke • Protekcija određene produktne linije (npr. pekarski proizvodi)

RPM Mogući pozitivni efekti: • uvodi (promoviše) kvalitet usluge • sprečava destrukciju tržišta (“freeriding”) • obezbeđuje ulazak novih konkurenata i brendova zbog garantovanih marži • uvodi troškovno efikasnu konkurenciju Definitivne zloupotrebe: (1) Collusion (potpuna kontrola) sa strane: • proizvođača (identifikacija proizvođača koji se ne pridržava pravila “price fixing”) • trgovca (prisiljavanje proizvođača da prodaju po “normalnoj” ceni) • (2) Isključenje (exclusion) sa strane: • trgovca/proizvođača – “zaštita” od trgovca sa boljim sistemom distribucije i nižim troškovima • proizvođača/trgovca – davanje boniteta da se ne prodaje blago manjih proizvođača i/ili novih konkurenata

Javna preduzeća MOGUĆE ZLOUPOTREBE: • netransparentan prenos sredstava iz javnog na tržišno • unutrašnje subvencije • ponuda na tržišnom delu, koja nije rezultat dobre poslovne prakse, nego drugih okolina (cross-subsidy isl.) • prednost (competitive advantage), koja narušava konkurenciju • dugoručno isključivanje konkurencije • indirektna zloupotreba tržišne dominacije (transfer monopolske snage na drugo tržište) • (zlo)upotreba javnih sredstava za druge ciljeve (više povreda) • zloupotreba instituta

Javne nabavke – posebni izazovi • (Ne)usposobljenost kadrova zaduženih za javne nabavke • Nerazumevanje instituta javnih nabavki (uvođenje konkurencije) • Nerazumevanje pojma javnih sredstava • Efikasna upotreba javnih sredstava • Način uvođenja konkurencije • Obezbeđenje konkurentne strukture tržišta • Efikasna ekonomija • Mario Monti (level playing field) • Troškovi • Unapred poznati ponuđači • Unapred nepoznati elementi • Tajnost vs. transparentnost • Ograničen broj ponuđača • Ponuđači sa značajnom tržišnom moći

Izazovi Prilagođavanje uslova poznatom ponuđaču • tehničke specifikacije • reference • garancije Javna preduzeća kao ponuđači • moguć cross-subsidy Bid-rigging (collusive tendering) • kontrola tržišta (postojećeg i potencialnog) • konkurencija na tržištu i za tržište • isključivanje konkurecije • kreacija tržišnje potražnje Konzorcijske ponude

BID-RIGGING • PRICE FIXING - dogovor o cenama ili elementima za cene • RASPODELA TRŽIŠTA - dogovor o kupcima i/ili dobavljačima, dogovor o podeli nabavki • BIDDING FEE - dogovor o odšteti za predaju nekonkurentne ponude • FIKTIVNE PONUDE - unapred dogovorene nekonkurentne ponude • DECK OFFERTA - dogovorena previsoka ponuda ---------------------------------------------------------------------------------------- Rezultat: pogrešno uverenje o tome, ko je u stvari doneo odluku

Koncentracije • odlućivanje o konkurenčnim parametrima drugog preduzeća • jačanje koncentracije uticaja na tržištu • inovacija poslovnog procesa • legitiman oblik preduzetničkog povezivanja • (potencialno) isključivanje konkurencije • zabranjene su samo koncentracije, koje bitno sprečavaju, ograničavaju ili narušavaju (efikasnu) konkurenciju, pre svega stvaranjem ili jačanjem dominantnog položaja na tržištu • neopravdano zabranjene koncentracije znače povredu prava slobodne poduzetničke iniciative, prava osnivanja (freedom of establishment), prava slobodnog transfera kapitala • neopravdano dozvoljene koncentracije se mogu razumeti kao oblik dozvole za zloupotrebu dominantnog položaja

Nelojalna konkurencija (zakon o trgovini) Zabrananepoštenetržišneutakmice Član 50. Nepoštenatržišnautakmica (nelojalnakonkurencija) je radnjatrgovcausmerenaprotivdrugogtrgovca, odnosnokonkurenta, kojom se kršekodeksiposlovnogmoralaidobriposlovniobičaji, ikojom se nanosiili može nanetištetadrugomtrgovcu (konkurentu), a naročito: 1) iznošenjemneistinitihiuvredljivihtvrdnji o drugomtrgovcu; 2) iznošenjempodataka o drugomtrgovcuilinjegovojrobiiliusluzi, kojisuusmereninanarušavanjeugledaiposlovanja tog trgovca; 3) prodajom robe saoznakama, podacimailioblikom, kojima se opravdanostvarazabunakodpotrošača u pogleduizvora, kvalitetaidrugihsvojstavate robe; 4) sticanjem, korišćenjemiodavanjemposlovnetajnebezsaglasnostinjenogimaoca, radiotežavanjanjegovog položajanatržištu; 5) obećanje, odnosnodavanjepoklonavećevrednosti, imovinskihilidrugihpogodnostidrugimtrgovcima, kako bi se njihovomdavaocuobezbedilaprednost u odnosunakonkurente. Nepoštenatržišnautakmica je zabranjena. Trgovackojipretrpištetuzbogradnjenepoštenetržišneutakmice, imapravonanaknaduteštete.

Nelojalna konkurencija (2) Sudskazaštita Član 50a Tuţžomzbognepoštenetržišneutakmice (nelojalnekonkurencije) može se zahtevatiutvrđivanjeradnjenepoštenetržišneutakmice, zabrananjenogdaljegvršenja, otklanjanjenastalihposledica, kaoinaknadaštete. Oštećenitrgovac (konkurent) imapravonanaknadumaterijalneštete, kaoinematerijalneštetezbogpovredeposlovnogugleda. Sudćedosuditipravičnunovčanunaknadunematerijalneštete, akonađe daokolnostislučaja to opravdavaju, a naročitoznačaj, trajanjeiintenzitetpovrede, efekatpovredenaposlovanjetužioca, značajpovređenog dobra iciljkomesluţitanaknada, kaoi tome da se njome ne pogoduje težnjamakojenisuspojivesanjenomprirodomidruštvenomsvrhom. Tužba se može podneti u rokuodšestmeseciodsaznanjazaradnjuiučinioca, a najkasnije u rokuod tri godineodokončanjaradnje. Sud može nareditida se presudakojom se usvajatužbenizahtev, objavi u „SlužbenomglasnikuRepublikeSrbije”, natrošakštetnika. Postupakpotužbi zbognepoštenetržišneutakmice je hitan.

Dumping (1) SSP - član 40Damping isubvencije 1. Nijednaodredbaovogsporazuma ne sprečavabilokojuodstranadapreduzmeodbrambenetrgovinske mere u skladusastavom 2. ovogčlanaičlanom 41. 2. Akojednaodstranaustanovida se u trgovinisadrugomstranomsprovodi damping i/ilisubvencijenaosnovukojih je mogućeuvestikompenzatorne mere, tastranamožedapreduzmeodgovarajuće mere protivovakveprakse u skladusaSporazumom STO o sprovođenjučlana VI GATT 1994. godineiliSporazumom STO o subvencijamaikompenzatornimmerama, kaoiodgovarajućimdomaćimzakonodavstvom. CEFTA - član 22 Antidamping mere 1. Akojednastranautvrdidapostoji damping u trgovinisadrugomstranom u smislučlana VI GATT, tastrana može dapreduzmeodgovarajuće mere protivtakveprakse u skladusaSporazumom STO o sprovođenjučlana VI GAT, ipremauslovimapredviđenim u Zajedniĉkojdeklaracijikoja se odnosinaovajčlan. 2. Stranaće u štokraćemrokuobavestitibilokojuzainteresovanustranuiZajedniĉkikomitet o svimpreduzetimradnjamaimeramaiobezbeditineophodneinformacije.

Državna pomoć Potencijalni (in)direktni negativni uticaj na konkurenciju 5 zlatnih pravila: 1. Mora biti izuzetak • Pravilo je konkurencija, pomoć može biti isključivo u izuzetnim slučajevima 2. Mora biti neophodno potrebna • Namena se ne može efikasno obistiniti bez pomoći 3. Mora biti vremenski ograničena • Istekom vremena korisnik mora biti u stanju konkurentno nastupati na tržištu 4. Mora biti degresivna (opadajuća) • Proporcialno smanjianje u odnosu na povećanje konkurentne sposobnosti 5. Mora biti razvojno usmerena • Ne sme biti namenjena zadržanju statusa quo

Karakteristike sistema u regionu Antitrust: - obaveza preuzimanja standarda EU (posebna odredba SSP)- otvoreno pitanje političkog konsenza- nedostatak (nepostojanje) poznavanja - posle upoznavanja defanzivan odnos- deklaracija umesto realizacije (ponekad)- pitanje “amerikanizacije” institucija- nedovoljni resursi- pitanje kvaliteta sudske zaštite- izuzetno nepovoljan Enforcement Record- institucionalizirani karteli- stvaranje legalnih monopolaPLUS:- preuzimanje standarda MINUS:- preuzimanje standarda sa nedostatkom političkog konsenza- pitanje (pravne) kulture

Karakteristike sistema u regionu – ext. Kontrola koncentracija:- notifikacijski pragovi ponekad nerealni- svetski promet uz nacionalnu nadležnost (otvoreno pitanje primene) - visoke takse- finansijska zavisnost - prioritet: kontrola koncentracija- prioritet: finasiranje - rezultat: loš Enforcement Record- izostatak klasične podele na “simplified” i “regular” u postupku- pitanje razumevanja “isključivanja efikasne konkurencije”- pitanje razumevanja “SIEC”PLUS:- kontrola koncentracija daje neka osnovna znanja o konkurenciji MINUS:- pogrešni prioriteti- neefikasna implementacija- pitanje jednakosti na tržištu (level playing field)- uticaj na slobodan protok kapitala

SANKCIJE • Rigorozne kazne (do 10% godišnjeg prometa) • Treble damages • Skimming • Krivična odgovornost u nekim pravnim sistemima • Problem funkcionisanja ECN • Leniency programi (imunitet, sniženje) • Poravnanje • Visoki odštetni zahtevi • Mogućnost direktne primene • Korporativna odgovornost • Lična odgovornost

SANKCIJE • Sankcijski dualizam • Ne bis in idem (EU - member state, krivična – novčana kazna) • Problem olakšavajućih i otežavajućih okolnosti u vezi sa visinom kazne, pravom na odbranu • Problem Leniency-a kod potencialnih krivičnih sankcija • Leniency – priznavanje odgovornosti • Direct Settlement – priznavanje odgovornosti • Odštetne tužbe • Leniency se odnosi samo na postupak pred Komisijom i ne predstavlja nikakvu ekskulpaciju po bilo kojem drugom osnovu

PROGRAM IMUNITETA (Leniency) • Način otkrivanja kartela • Uslov: transparentni uslovi zbog pravne predvidljivosti i pravne sigurnosti • Ako nema rigoroznih kazni, neće biti potrebe za upotrebu Leniency-a sa strane učesnika na tržištu (članova kartela) • Upotreba leniency-a, priznanje učešća u kartelu zbog (punog ili delimićnog) imuniteta predstavlja odličan osnov za odštetne zahtjeve • Isto (priznavanje i osnov za odštetni zahtjev) se odnosi i na dogovor između učesnika i institucije (Direct Settlement) • Pitanje upotrebe Leniency-a (imuniteta) kod krivične odgovornosti

PREKID POSTUPKA – novela ZZK (1) Član 58. menja se iglasi: „Komisijamožedonetizaključak o prekidupostupkaispitivanjapovrede konkurencije, kojim se određujemeraizčlana 59. ovogzakona, akostranka, na osnovusadržinezaključka o pokretanjupostupka, odnosnočinjenicautvrđenih u postupku, podnesepredlogobavezakoje je spremnadobrovoljnodapreuzmeradi otklanjanjamogućihpovredakonkurencije, sauslovimairokovimazaizvršenje mere. Predlogizstava 1. ovogčlana, strankamožedastavinajkasnije pre prijema obaveštenjaizčlana 38. stav 2. ovogzakona. Obaveštenje o podnošenjupredlogastrankeizstava 1. ovogčlana, koje sadržisažetiopispredlogaibitnihelemenatapredmeta, Komisijaobjavljujenasvojoj internet stranici, sapozivomsvimzainteresovanimstranamazadostavljanjepisanih primedaba, stavovaimišljenja u rokuod 20 danaoddanaobjaveovogobaveštenja. AkoKomisija, naosnovuanalizestanjanatržištu, utvrdida je verovatnoda će se naosnovupredloženihobavezaostvariticilj mere izčlana 59. ovogzakona, zaključkomćeodreditimerunaosnovudatogpredloga.

PREKID POSTUPKA – novela ZZK (2) Komisijanije u obavezidaprihvatipredlogizstava 1. ovogčlana. Zaključkom o prekidupostupkaodređuje se rokzaizvršenjeobavezestranke izadostavudokaza o ispunjenjuuslovaiz mere. Postupakće se nastaviti, u roku ne dužemod tri godineoddanadonošenja zaključkaizstava 1. ovogčlana, ako: 1) nastupebitnepromeneokolnostinakojima se zasnivaozaključak o prekidupostupka; 2) stranka ne ispuniobavezeiz mere u rokuodređenomzaispunjenje, odnosno ne dostaviodgovarajućedokaze o tome; 3) Komisijaustanovida je zaključak o prekidupostupkadonetnaosnovu netačnih, neistinitih, nekompletnihiliobmanjujućihpodatakakoje je dostavilastranka. O postupanjustrankepozaključku o prekidupostupka, Komisijavodiračuna poslužbenojdužnosti. Zaključak o prekidupostupka, odnosnonastavkupostupka, donosiSavet.”

KRIVIČNE SANKCIJE (1) Zloupotrebamonopolističkogpoložaja Član 232 Odgovorno lice u preduzećuili u drugomsubjektuprivrednogposlovanjakojeimasvojstvopravnoglicailipreduzetnik, kojizloupotrebommonopolističkogilidominantnogpoložajanatržištuilizaključivanjemmonopolističkogsporazumaizazoveporemećajnatržištuilitajsubjektdovede u povlašćenpoložaju odnosunadruge, takodaostvariimovinskukoristzatajsubjektilizadrugisubjektilinaneseštetudrugimsubjektimaprivrednogposlovanja, potrošačimailikorisnicimausluga,kazniće se zatvoromodšestmeseci do pet godinainovčanomkaznom.

KRIVIČNE SANKCIJE (2) Neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznakerobe ili usluga Član 233 (1) Ko se u nameri da obmane kupce ili korisnike usluga posluži tuđim poslovnim imenom, tuđom geografskom oznakom porekla, tuđim žigom ili tuđom drugom posebnom oznakom robe ili usluga ili unese pojedina obeležja ovih oznaka u svoje poslovno ime, svoju geografsku oznaku porekla, svoj žig ili u svoju drugu posebnu oznaku robe ili usluga,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. (2) Ko u svrhu prodaje u većoj količini ili vrednosti nabavlja, proizvodi, prerađuje, stavlja u promet, daje u zakup ili skladišti robu iz stava 1. ovog člana ili se bavi pružanjem usluga neovlašćeno koristeći tuđe oznake,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. (3) Ako je učinilac iz stava 2. ovog člana organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika ili je pribavio imovinsku korist koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,kazniće se zatvorom od jedne do osam godina. (4) Predmeti iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se.

KRIVIČNE SANKCIJE (3) Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom Član 234a (1) Odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji u vezi sa javnom nabavkom podnese ponudu zasnovanu na lažnim podacima, ili se na nedozvoljen način dogovara sa ostalim ponuđačima, ili preduzme druge protivpravne radnje u nameri da time utiče na donošenje odluka naručioca javne nabavke,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. (2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno ili službeno lice u naručiocu javne nabavke koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja, ili nevršenjem svoje dužnosti krši zakon ili druge propise o javnim nabavkama i time prouzrokuje štetu javnim sredstvima. (3) Ukoliko je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno u vezi sa javnom nabavkom čija vrednost prelazi iznos od sto pedeset miliona dinara,učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina. (4) Učinilac iz stava 1. ovog člana koji dobrovoljno otkrije da se ponuda zasniva na lažnim podacima ili na nedozvoljenom dogovoru sa ostalim ponuđačima, ili da je preduzeo druge protivpravne radnje u nameri da utiče na donošenje odluka naručioca pre nego što on donese odluku o izboru ponude, može se osloboditi od kazne.

DUŽNOST PRIJAVLJIVANJA Zakon o javnim nabavkama (Sl.list RS, br. 124/2012) Dužnostprijavljivanjapovredekonkurencije Član 27 U slučajupostojanjaosnovanesumnje u istinitostizjave o nezavisnojponudi, naručilacćeodmahobavestitiorganizacijunadležnuzazaštitukonkurencije. Svakozainteresovano lice, odnosno lice zaposlenoilinadruginačinradnoangažovanokodzainteresovanoglicadužno je daobavestiorganizacijunadležnuzazaštitukonkurencije, ukolikoimabilokojipodatak o povredikonkurencije u postupkujavnenabavke. Lice izstava 2. ovogčlana ne možedobitiotkazugovora o raduilidrugogugovora o radnomangažovanju, odnosno ne možebitipremeštenonadrugoradnomestozatošto je, postupajućisavesnoi u dobrojveri, prijavilopovredukonkurencije u postupkujavnenabavke.

CRNA LISTA Zakon o javnim nabavkama (Sl.list RS, br. 124/2012) Posebno ovlašćenje organizacije nadležne za zaštitu konkurencije Član 167 Organizacija nadležna za zaštitu konkurencije, može ponuđaču, odnosno zainteresovanom licu izreći meru zabrane učešća u postupku javne nabavke ako utvrdi da je ponuđač, odnosno zainteresovano lice povredilo konkurenciju u postupku javne nabavke u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije. Mera iz stava 1. ovog člana može trajati do dve godine. Protiv odluke iz stava 1. ovog člana može se pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema odluke.

A project funded by EU