II POJAM, SADRŽINA I ZADACI BILANSA

1. IIPOJAM, SADRŽINA I ZADACI BILANSA

2. 5. POJAM BILANSA – POREKLO POJMA, FORMALNA OBELEŽJA, FORME PRIKAZIVANJA • Poreklo pojma:spoj latinskih reči bilanx libra(vaga sa dva tasa) – bis (dvostruki, dupli), lanx (tas, šolja), libra (vaga, ravnoteža)

3. Formalnaobeležja: • dve strane (dvostrani pregled) • računska jednakost dveju strana • Formeprikazivanja: • forma konta – međusobnosučeljavanjedvejustrana • štafelna forma – pozicije dveju strana supoređane jednaispoddruge

4. Principi za utvrđivanje redosleda bilansnih pozicija: • princip likvidnosti (rastuće ili opadajuće) – aktiva • princip dospelosti (rastuće ili opadajuće) – pasiva • princip rastuće likvidnosti: od najmanje likvidnih do najlikvidnijih pozicija (fiksna sredstva, zalihe, potraživanja, gotovina) • princip opadajuće likvidnosti: od najlikvidnijih do najmanje likvidnih pozicija (gotovina, potraživanja, zalihe, fiksna sredstva)

5. princip rastuće dospelosti: od pozicija koje najkasnije dospevaju do pozicija koje najranije dospevaju (sopstveni kapital, dugoročni zajmovi, kratkoročne obaveze) • princip opadajuće dospelosti: od pozicija koje najranije dospevaju do pozicija koje najkasnije dospevaju (kratkoročne obaveze, dugoročni zajmovi, sopstveni kapital) • princip rastuće likvidnosti u aktivi ↔ princip rastuće dospelosti u pasivi • princip opadajuće likvidnosti u aktivi ↔ princip opadajuće dospelosti u pasivi

6. Bilans stanja u formi konta (principi rastuće likvidnosti i dospelosti)

7. Bilans stanja u štafelnoj formi (principi rastuće likvidnosti i dospelosti) Bilans stanja preduzeća "A" na dan 31.12.2013. Aktiva I Fiksna sredstva ........... II Zalihe ........... III Potraživanja ........... IV Gotovina ........... Svega ........... Pasiva I Sopstveni kapital ........... II Dugoročni zajmovi ........... III Kratkoročne obaveze ........... Svega ...........

8. Zalihe, potraživanja i gotovina čine obrtna sredstva. • Dugoročni zajmovi i kratkoročne obaveze čine pozajmljeni (tuđi) kapital. • Sopstveni kapital i dugoročni zajmovi čine dugoročni kapital.

9. 6. SUŠTINA I SADRŽINA (MATERIJALNA OBELEŽJA) BILANSA • značenje bilansa u opštem ili tekućem govoru • značenje bilansa u trgovačkom (poslovnom) govoru – računsko upoređivanje ili sučeljavanje aktive i pasive • aktiva – upotreba kapitala (konkretne forme ulaganja) – fiksna i obrtna sredstva • pasiva – poreklo sredstava sa kojima preduzeće raspolaže – sopstveni i pozajmljeni kapital

11. fundamentalna računovodstvena jednakost:  sredstva (imovina) = sopstveni kapital + pozajmljeni kapital (obaveze)

12. Po pravilu, ne postoji direktna veza između pojedinačnih prava na kapital (iskazanih u pasivi) i pojedinačnih imovinskih delova (iskazanih u aktivi), već ukupan zbir imovine pokriva ukupan zbir kapitala. Svojstva bilansa: • prikazuje stanje na određeni dan, • usmeren je na prošlost i • predstavlja sučeljavanje imovine (upotreba kapitala) i kapitala (izvori sredstava) u određenom trenutku.

13. 7. ODNOS IZMEĐU POJMOVA: IMOVINA I AKTIVA; KAPITAL I PASIVA • bruto imovina • čista (neto) imovina • bilansna imovina • imovina preduzeća

14. ≤ bruto imovina:ukupnost imovinskih vrednosti iskazanih na levoj strani bilansa (u aktivi) bruto imovina zbir aktive Razlozi nepodudarnosti bruto imovine i zbira aktive: • pozicije aktive koje predstavljaju korekturu kapitala – gubitak • pozicije pasive koje predstavljaju korekturu imovine – ispravke vrednosti fiksnih sredstava

15. Gubitak ne predstavlja nikakvu imovinu, već označava smanjenje imovine i kapitala. Ako je gubitak iskazan u aktivi (što predstavlja jednu od varijanti), bruto imovina je manja od zbira aktive za iznos gubitka. (bruto imovina = zbir aktive – gubitak iskazan u aktivi) Unošenje gubitka u aktivu je povezano sa načinom iskazivanja sopstvenog kapitala, koje je uslovljeno pravnom formom preduzeća.

16. inokosna preduzeća i društva lica: dobitak se pripisuje sopstvenom kapitalu, a gubitak odbija od njega – gubitak se ne pojavljuje u bilansu kao posebna pozicija (ni u aktivi, ni u pasivi)

18. društva kapitala: obaveza iskazivanja nominalne visine tzv. garantnog kapitala – dobitak se ne pripisuje računu sopstvenog kapitala, već se unosi u pasivu (kao rezerve i neraspodeljeni dobitak), a gubitak se iskazuje kao posebna pozicija u pasivi (sa negativnim predznakom) ili u aktivi

19. Bruto imovina Sopstveni kapital

20. Sopstveni kapital

21. Otpisivanje fiksnih sredstava: • direktno • indirektno (princip jasnosti) Indirektno otpisivanje – posebno prikazivanje nabavne vrednosti (u aktivi) i ispravki vrednosti (u aktivi sa negativnim predznakom ili u pasivi) Ako su ispravke vrednosti prikazane u pasivi, dolazi do veštačkog uvećanja zbira aktive. (bruto imovina = zbir aktive – ispravke vrednosti prikazane u pasivi)

22. Da bi se izbeglo veštačko uvećanje zbira bilansa (aktive i pasive), ispravke vrednosti se unose u aktivu kao odbitne pozicije (bruto imovina = zbir aktive).

23. neto (čista) imovina=bruto imovina – obaveze neto (čista) imovina = sopstveni kapital

24. A Bilans P Fiksna sredstva Neto imo-vina Garantna supstanca Sopstveni kapital Bruto imovina Obrtna sredstva Pozajmlje-ni kapital (dugovi)

25. bilansna imovina – po pravilu se razlikuje od vrednosti preduzeća kao celine, zbog postojanja latentnih rezervi i skrivenih gubitaka Latentnerezerve čine da vrednostcelinepreduzećabudevećaodbilansneimovine. Skriveni gubici čine da vrednostcelinepreduzećabudemanjaodbilansneimovine. bilansna imovina ili kapital: u bilansu iskazane vrednosti imovine ili kapitala bilansna imovina = bruto imovina

26. imovina preduzeća = neto (čista) imovina

27. Bilans predstavlja u izravnatim novčanim iznosima sažeti, dvostrani pregled bilansne imovine (aktiva) i bilansnog kapitala (pasiva).

28. 8. RAZDVAJANJE POJMOVA BILANS I GODIŠNJI ZAKLJUČAK Bilans predstavlja uži pojam od godišnjeg zaključka. Godišnji zaključak, pored (1) bilansa (stanja), obuhvata i (2) bilans uspeha, (3) izveštaj o promenama na (sopstvenom) kapitalu, (4) izveštaj o novčanim tokovima i (5) napomene uz finansijske izveštaje.

29. Godišnji zaključak nastaje zaključivanjem poslovnih knjiga preduzeća koje ne prestaje sa radom, koje je sračunato na utvrđivanje izveštaja o imovinskom položaju i ostvarenom uspehu u proteklom obračunskom periodu, u cilju zadovoljenja informacionih potreba korisnika.

30. Akogubitak u bilansunijepokrivenrezervama, postojigubitak (sopstvenog) kapitala. Akogubitakprelaziceosopstvenikapital (tj. zbirosnovnogkapitala, rezerviineraspodeljenogdobitka), u komslučajubrutoimovinanijedovoljnadapokrijeukupneobaveze, govori se o prezaduženosti.

31. A Bilans P Imovina Pozajmlje-ni kapital Visina prezaduženosti Gubi- tak Sopstveni kapital

32. Rezultat jednog obračunskog perioda izražava se kao promena neto imovine. Ipak, on se ne utvrđuje preko upoređenja neto imovine na kraju i početku perioda, nego putem bilansa uspeha, u kome su prikazani sviprihodi i rashodi, što daje mogućnost kontrole rezultata i što povećava njegove informacione mogućnosti.

33. 9. TUMAČENJE SADRŽINE BILANSA U STRUČNOJ LITERATURI • Razlozi za nejedinstveno definisanje pojma i tumačenje sadržine bilansa: • različito shvatanje primarne svrhe bilansa i • suženi način posmatranja privredne prakse.

34. starije statičko shvatanje: • glavna svrha bilansa: prikazivanje imovinskog položaja • težište posmatranja: aktiva bilansa stanja

35. novije statičko shvatanje: • glavna svrha bilansa: prikazivanje finansijske konstitucije i situacije • bilans kao račun raspolaganja kapitalom • težište posmatranja: pasiva bilansa stanja

36. dinamičko shvatanje • bilans stanja kaopomoćni instrument prilikom periodiziranja rezultata • Bilans stanja sadrži, pored likvidnih sredstava u aktivi i kapitala u pasivi, sve tzv. lebdeće pozicije koje još nisu dospele za bilans uspeha.

37. Batardon: bilans je rezime jednog inventara prikazanog u metodološkoj formi koja olakšava čitanje Nikliš: bilans je odraz privrednog života u brojevima, koji izražavaju vrednosti

38. L'Kutr • bilans u užem (bilans stanja) i bilans u širem smislu (bilans stanja, bilans uspeha i izveštaj o poslovanju) • zadaci bilansa: (1) kontrola održavanja stanja (finansijskog statusa), (2) utvrđivanje uspeha, (3) nadzor kretanja ostvarenog poslovanjem (nadzor poslovnog procesa), (4) dispozicija i (5) polaganje računa

39. L'Kutr • definicija bilansa: sažeti i pregledni obračuni o stanju i kretanju poslovne supstance preduzeća, sa ciljem da se učini jasnim njegov poslovni položaj, uspeh i životne prilike u svakom pogledu

40. Šmalenbah • bilans – "koš" ili "rezervoar" za lebdeće pozicije i, time, instrument periodiziranja rezultata • lebdeće pozicije: • primanja i izdavanja koja u obračunskom periodu nisu postala prihodi i rashodi, ali će to biti u nekom budućem periodu; • rashodi i prihodi obračunskog perioda koji još nisu postali primanja i izdavanja, ali će to biti u nekom budućem periodu; • primanja koja će kasnije prouzrokovati izdavanja (dobijeni zajam) i izdavanja koja će kasnije usloviti primanja (odobreni kredit)

41. 10. USLOVLJENOST ZADATAKA BILANSA INTERESIMA ADRESATA (KORISNIKA BILANSNIH INFORMACIJA) • Bilans treba da ispuni određene zahteve i potrebe različitih korisnika, koji se međusobno razlikuju. • Dve grupe korisnika bilansnih informacija: • interni i • eksterni.

42. Interni korisnici bilansnih informacija: vlasnici (ako samostalno upravljaju preduzećem) ili menadžment preduzeća. • Njima bilansne informacije služe za kontrolui nadzor poslovnog procesa, utvrđivanje rezultata i kao podloga za donošenje odluka.

43. Eksterni adresati: • korisnici informacija sa zahtevima plaćanja: • korisnici informacija koji imaju zahteve plaćanja zasnovane na ugovoru – poverioci (kreditori, dobavljači) ili • korisnici informacija koji imaju zahteve plaćanja zavisne od periodičnog rezultata (država) • korisnici informacija bez zahteva plaćanja

44. Interes poverilaca: pouzdano iskazivanje finansijske strukture, rezultata i položaja likvidnosti • Instrumenti za sprečavanje emitovanja pogrešnih informacija: • obaveza obezbeđenja dokumentacije poslovnih događaja (obaveza vođenja poslovnih knjiga), • obaveza periodičnog izveštavanja o ekonomskom položaju preduzeća,

45. zakonsko propisivanje raščlanjavanja i procenjivanja (fiksiranje gornjih granica vrednosti je usmereno ka sprečavanju obmana o suviše povoljnom imovinskom položaju, dok je fiksiranje donjih granica usmereno ka sprečavanju premetanja dobitka iz godine u godinu), • unošenje napomene o pravu plenidbe određenih imovinskih delova od strane pojedinih poverilaca,

46. unošenje napomene o postojanju odgovornosti po osnovu jemstva, • unošenje napomene o eventualnim obavezama, koje se ne mogu dokučiti iz bilansa, • pružanje informacija o visini dobitka za raspodelu i obrazovanju slobodnih rezervi i • obaveza objavljivanja godišnjeg zaključka.

47. Interes poreskih organa: utvrđivanje osnove oporezivanja • Poreski propisi treba da spreče izbegavanje i odlaganje plaćanja poreza.

48. Interesenti informacija bez zahteva plaćanja: • konkurenti – otkrivanje glavnih uzroka razlika u rentabilnosti i finansijskom položaju • sindikat – pitanja zarada, osiguranja radnih mesta i izgledi otvaranja novih radnih mesta • statistika – izračunavanje bruto domaćeg proizvoda i nacionalnog dohotka • privredne komore, ekonomski instituti i privredna publicistika • javnost – stanje i razvoj nacionalne ekonomije, ocena i priprema mera ekonomske politike

49. 11. RANGIRANJE ZADATAKA BILANSA veliki broj zadataka bilansa nejedinstveno shvatanje prioriteta zadataka bilansa Statičko shvatanje – utvrđivanje imovine je primarni zadatak bilansa, što odgovara zahtevima poverilaca.

50. Jačanje korporativnih oblika preduzeća ističe u prvi plan interes akcionara za utvrđivanje rezultata poslovanja i polaganje računa od strane profesionalne uprave preduzeća. Najznačajniji problem postaje periodiziranje rezultata.