EKONOMIJA oikos nomos –pravila za upravljanje gazdinstvom

1. EKONOMIJAoikos nomos –pravila za upravljanje gazdinstvom grčke reči oikos - pravila, red, zakon nomos – kuća, gazdinstvo

2. XVII vek – politička ekonomija Antoan Montkretjen – terminu ekonomija dodao atribut politička da bi naglasio značaj države u privrednom životu (merkantilizam); - Danas se pod političkom ekonomijom podrazumeva ekonomska disciplina koja ekonomske fenomena analizira sa šireg društvenog konteksta tako da se ekonomski aspekt sagledava samo kao jedan od aspekata društvenog života;

3. Prva polovina XIX veka • Alfred Maršal prvi izostavio iz naziva politička ekonomija atribut politička • Economics - čista ekonomija • Neoklasična misao – ekonomija • Marksisitička misao – politička ekonomija – jedina sveobuhvatna teorijska ekonomska disciplina- istraživanje usmereno na analilzu društvenih odnosa u procesu društvene reprodukcije - proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje posmtrani u istorijskom kontekstu;

4. Nastanak ekonomije kao naučne discipline • Ekonomske fenomene analizirali su antička i srednjovekovne filozofija • Kao naučna disciplina izdvojila se iz filozofije početkom XVII veka; • Prvi ekonomski teoretičari – merkantilisti – vrednost se stvara u spoljnoj trgovini • Fiziokrati – vrednost se stvara u poljoprivredi • Klasična britanska politička ekonomija – teorija radne vrednosti

5. Klasična britanska politička ekonomija • Predstavnici: Viljem Peti, Adam Smit, David Rikardo • XIX vek - Ekonomska misao deli se na: • Građansku ekonomsku teoriju • Marksisitičku političku ekonomiju Građanska misao: istorijska škola, institucionalistička, meoklasična, škola ekonomskog blagostanja, kejnzijanska ekonomija

6. Pitanja koja razlikuju građansku od marksisitičke teorije • Izvor profita: štednja kapitalista- kapital/rad • Determinante dohotka i raspodele bogatstva: ekonomski faktori (rad pojednica,tehnologija, vlasništvo,investicije, ljudski kapital)/ socijalni faktori(pol, rasa, klasa)/kombinacija oba faktora • Uzroci ekonomske nestabilnosti- kapitalizmu je inherentna stabilnost/nestabilnost • Uloga države u ekonomiji – mešanje države u privredni život štetno/neophodno

7. EKONOMIJA • NAUKA O UPRAVLJANU RETKIM RESURSIMA; RAD, KAPITAL, ZEMLJIŠTE radi proizvodnje i raspodele dobara i usluga u cilju zadovoljavanja potreba članova društva i društva kao celine • PROUČAVA KAKO DRUŠTVO BIRA DA ALOCIRA RETKE RESURSE • PODELA: • MIKROEKONOMIJA • MAKROEKONOMIJA

8. MIKROEKONOMIJA • UPRAVLJANJE RETKIM RESURSIMA NA NIVOU ORGANIZACIONE JEDINICE • IZUČAVA INDIVIDUALNE ODLUKE INDIVIDUALNIH SUBJEKATA I NJIHOVE REAKCIJE I POZICIJE NA TRŽIŠTU • TRŽIŠNI MEHANIZAM- REGULATOR ODNOSA • MOTIV PROFIT – PRIVATNI INTERES

9. KATEGORIJALNI APARAT MIKROEKONOMIJE • TRŽIŠTE I CENE • Determinante koje konstituišu tržište - ponuda • tražnja

10. MAKROEKONOMIJA • UPRAVLJANJE RETKIM RESURSIMA NA NIVOU DRŽAVE • PROCEDURE – MEHANIZAM ZA DONOŠENJE ODLUKA • MOTIV – JAVNI INTERES • OPŠTI INTERES/JAVNI INTERES

11. METOD PROUČAVANJA • Koristi kombinaciju naučnih alata: -naučne pretpostavke (o ozročnim posledičnim vezama između ekonomskih pojava) -ekonomski modeli (teorijski sistemi u kojima se na uprošćen način izlaže celina posmatranih ekonomskih pojava, odnosa i procesa u njihovom među i zajedničkom delovanju) -matematičke alatke

12. METOD PROUČAVANJA(2) • Cilj modela: prikaz sastavnih delova, funkcionisanje sistema, uspostavljanje ili narušavanje ravnoteže • Matematički model – model postavljen kao jednačina; valjanost provera logičkim smislom i konzistentnošću sistema jednačina • Ekonometrijski model-proverava se korišćenjem empirijskih statističkih podataka

13. PRINCIPI EKONOMIJE • Upravljanje resursima nije centralizovano nego je rezultat ogromnog broja odluka pojedinaca i preduzeća • Od značaja: - njihovi međusobni odnosi - sile i trendovi koji se javljaju u privredi

14. PRINCIPI EKONOMIJE PRINCIP – ONO ŠTO LEŽI U OSNOVI STVARI ONO ŠTO LEŽI U OSNOVI EKONOMIJE OD ZNAČAJA ZA: • ODLUČIVANJE NA NIVOU INDIVIDUA • UZAJAMNA EKONOMSKA DEJSTVA IZMEĐU INDIVIDUA • PRIVREDU KAO CELINA

15. 1. ZA INDIVIDUALNO ODLUČIVANJE OD ZNAČAJA: • pravljenje izbora • trošak odricanja • granične vrednosti • podsticaji - IND. ODLUČIVANJE PROISTIČE IZ PSIHOLOŠKO-SOCIJALNIH OSOBINA POJEDINACA I KONKRETNOG ISTORIJSKOG KONTEKSTA-

16. IND. ODLUČIVANJE - NEOPHODNOST IZBORA • NEOPHODNOST IZBORA IZMEĐU MOGUĆNOSTI - odmeravanje vrednosti - podrazumeva odricanje • DRUŠTVO PRAVI IZBOR IZMEĐU EFIKASNOSTI I PRAVEDNOSTI • Efikasnost – osobina društvenog sistema da proizvede maksimalne rezultate iz oskudnih resursa • Pravednost – osobina društvenog sistema da obezbedi pravednu raspodelu ekonomskog prosperiteta između članova društva

17. IND. ODLUČIVANJE -TROŠAK ODRICANJA • PRILIKOM IZBORA IZMEĐU MOGUĆNOSTI PRAVI SE ANALIZA TROŠKOVA I DOBITAKA • OPORTUNITETNI TROŠAK NASTAJE IZBOROM JEDNE OD MOGUĆNOSTI I PREDSTAVLJA ALTERNATIVNI GUBITAK KADA JE IZBOR VEĆ NAPRAVLJEN • SVE IMA SVOJU CENU – “NEMA BESPLATNOG RUČKA”

18. IND. ODLUČIVANJE -GRANIČNI SLUČAJEVI • Racionalne odluke – da li se nešto isplati- donose se na osnovu graničnih ili marginalnih vrednosti • u ekonomiji marginalna ili granična vrednost znači dodatna vrednosti • Prirast korisnosti od dodatne jedinice potrošnje – dodatna korisnost • Trošak koji generiše dodatnu jedinicu potrošnje- dodatni trošak • odluke se donose sve dok je dodatna jedinica korisnosti veća od dodatne jednice troška

19. IND. ODLUČIVANJE- PODSTICAJI • Na donošenje odluka i individualno ponašanje utiču podsticaji – nagrade ili kazne • Cenovni i necenovni podsticaji • Potrebno sagledavanje direktnih i indirektnih posledica koje podsticaji mogu da izazovu

20. 2. UZAJAMNA EKONOMSKA DEJSTVA • Trgovina može da obezbedi korist za svakog ekonomskog subjekta • Tržište je najčešće efikasan mehanizam • Državna intervencija može da poboljša tržišni ishod -Individualni ekonomski subjekti su povezani -odluke ind. ek.subjekata utiču i na druge subjekte

21. TRGOVINA • Razmena može da ima za rezultat povećanje koristi za sve učesnike • Pri analizi koristi od trgovine treba praviti razliku između konkuretne i komparativne prednosti • Konkurentna prednost proizilazi iz veće efikasnosti faktora proizvodnje • Komparativna prednost zasniva se na oportunitetnim troškovima – prednosti specijalizacije u izboru proizvodnje • Specijalizacija - masovna proizvodnja –ekonomija obima –smanjivanje troškova po jedinici proizvoda

22. TRŽIŠTE I DRŽAVNA INTERVENCIJA • TRŽIŠTE je najčešće efikasan mehanizam za alokaciju retkih resursa društva i pojedinaca • za razumevanje tržišnog mehanizma nužno razumevanje načina formiranja tržišne cene • Tokom XX veka pokazao se kao nedovoljan za dugoročnu dobrobit društva i pojedinaca • TRŽIŠNI NEUSPESI– neuspesi nevidljive ruke tržišta da unapredi društveno bogatstvo

23. tržišni neuspesi posledica pojave: - eksternalija - spoljnih troškova koji nastaju zbog postupaka drugih subjekata- npr. ekološki troškovi; • nesrazmerne tržišne moći jednog subjekta- npr. monopol; DRŽAVNA INTERVENCIJA NEOPHODNA ZBOG TRŽIŠNIH NEUSPEHA DRŽAVA DELUJE: - preko zakonodavstva i ekonomske politike

24. 3. FUNKCIONISANJE PRIVREDE KAO CELINE PRIVREDU KAO CELIKU ČINE POJEDINAČNE ODLUKE EK. SUBJEKATA I NJIHOVO MEĐUSOBNO DEJSTVO FUNKCIONISANJE CELINE PRIVREDE POČIVA NA SLEDEĆIM PRINCIPIMA: • Životni standard zavisi od produktivnosti – sposobnosti da se u jedinici vremena proizvede određena količina dobara i usluga

25. Neophodna ravnoteža robnih i novčanih fondova • neravnoteža nastala usled porast količine novca rezultira u inflaciji –obezvređivanju vrednosti novca • Neophodnost izbora u vođenju politike države u uslovima inflacije: voditi politiku koja daje efekte na kratak rok ili na dugi rok - Na kratak rok smanjivanje inflacije ima za posledicu rast nezaposlenosti - Na dugi rok smanjivanje inflacije može da vodi rastu zaposlenosti ako se deluje na tržište rada i prestruktuiranje privrede