1 / 36

PROBLEMI U PRAKSI VEŠTAČENJA NEMATERIJALNE ŠTETE

PROBLEMI U PRAKSI VEŠTAČENJA NEMATERIJALNE ŠTETE. 1. Neusklađenost zdravstvene, osiguravajuće i sudske prakse 2. Brojnost i dugotrajnost sporova, 3. Problemi novčane nadoknade, 4. Nepostojanje jasnih medicinskih , psiholoških i pravnih kriterijuma .

Lucy
Download Presentation

PROBLEMI U PRAKSI VEŠTAČENJA NEMATERIJALNE ŠTETE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. PROBLEMI U PRAKSI VEŠTAČENJA NEMATERIJALNE ŠTETE 1. Neusklađenost zdravstvene, osiguravajuće i sudske prakse 2. Brojnost i dugotrajnost sporova, 3. Problemi novčane nadoknade, 4. Nepostojanje jasnih medicinskih, psiholoških i pravnih kriterijuma.

  2. KOME I ZAŠTO SU POTREBNI KRITERIJUMI ZA PROCENU NMŠ 1. Sudu – kao voditelju postupka da realno proceni zahtev oštećenog i odgovornost optuženog. 2. Da se realno proceni iskaz ili nalaz veštaka. 3. Sudiji - da dođe do zaključka koji bi bio održiv, izbegava se stalno dopunjavanje veštačenja ili pobijanje veštačenja od strana u sporu. 4. Otklanja se nejasnoća ko donosi koju vrstu odluke u pogledu postojanja i trajanja duševnih bolova, umanjenja životne aktivnosti i ograničenja radne sposobnosti.

  3. 5. Izbegavaju se dugotrajna i skupa veštačenja, kao i oprečna ili nejasna veštačenja koja utiču na kvalitet rada suda i trajanje postupka. 6. Praktična primena jasnih i preciznih kriterijuma bi omogućila svim učesnicima u postupku – sudijama, veštacima i advokatima da objektivno procene i prate posledice. 7. Dosledna primena jedinstvenih kriterijuma bi omogućila stručno praćenje, upoređivanje i kontrolu rada sudskih veštaka od strane suda.

  4. 8. Obezbeđuje se preciznija upotreba termina značajnih za predmet veštačenja, kao što su – invalidnost, invaliditet,, duševna patnja, duševni bol, stres, trauma, umanjenje životne aktivnosti i radne sposobnosti. 9. Skraćenje sudskih i vansudskih postupaka, uz povećanje efikasnosti i pravičnosti, brže rešavanje sudskih sporova, ili mirenje u postupku stručne arbitraže i medijacije. 10. Doprinos afirmaciji struke, objektivnosti, etičnosti i kreativnosti svih učesnika.

  5. USLOVI KOJE TREBA DA ISPUNJAVA VEŠTAK • Da poseduje znanje • Da ima iskustva • Da je dosledan • Da se drži etičkih principa • Da ima određene osobine ličnosti– 3k

  6. NEKA VAŽNA FORENZIČKA PITANJA • Ko su veštači • Šta se veštači • Kako se veštači • Kada se veštači • Zašto se veštači

  7. ŠTA TREBA DA UKLJUČI VEŠTAČENJE • Vrsta – prema izvoru, okolnosti, organu • Intenzitet – 3 ili 5 skala, procenti • Trajanje – 3,7,15 dana, 1m, 3m, 6m, 1g, 2g • Posledice – simptomi, poremećaj, bolest • Ličnost – individualne razlike, osobine • Terapija i lečenje – vrsta, dužina primene • Socijalna pomoć i podrška -

  8. Duševni bol - zbog smanjenja životne aktivnosti je oblik nematerijalne štete • Može da se manifestuje kao: 1. Štetna posledica u sklopu zanimanja – nesposobnost za rad, smanjenje radne sposobnosti, ograničenje napredovanja ili nemogućnost napredovanja u struci. 2. Štetna posledica izvan zanimanja – osoba ne može kao do tada da se bavi životnim aktivnostima - sportom, rekreacijom, društvenim životom i drugim slobodnim aktivnostima. 3. Štetna posledica u vezi sa zdravljem – simptomi, poremećaji ili jasno razvijena bolest.

  9. ŠTETA ILI ŠTETNA POSLEDICA • Može biti: • Trajnog karaktera – ako je jače ili trajnije izražena i pored preduzetih mera lečenja i terapije. • Privremenog karaktera – ako zavisi od ispunjavanja posebnih uslova, okolnosti ili odgovarajućih mera pomoći i terapije.

  10. Životna aktivnost – je mogućnost čoveka da u datim okolnostima bez posebnih napora i ograničenja zadovolji svoje opšte potrebe i ostvari uobičajena životna zadovoljstva. • Radna aktivnost – je mogućnost čoveka da bez posebnih teškoća i psihofizičkih ograničenja uspešno izvršava radne zadatke i obavlja svoju profesionalnu delatnost. • Umanjena životna i radna aktivnost – obuhvata sva ograničenja u životnoj i radnoj aktivnosti koja oštećenik ima, ili će sigurno imati u budućnosti.

  11. Veštačenje odnosa telesne posledice i duševnog bola • Telesna posledica – sama po sebi ne daje pravo na naknadu nematerijalne štete, već su to posledice koje čovek oseća u svojoj emotivnoj, duhovnoj i psihičkoj sferi koje se očituju kao Duševni bol.

  12. PSIHIČKA TRAUMA • Može imati različita značenja: 1. Odnosi se na sam traumatski događaj. 2. Odnosi se na neprijatno i mučno kognitivno i emocionalno iskustvo, subjektivno doživljavanje i reagovanje. 3. Odnosi se na psihopatološke posledicei simptome u vidu poremećaja ili bolesti. Definicija - Jak i neizgladljiv (neizbrisiv) duševni potres, koji se javlja kao posledica delovanja nekog strašnog i po život opasnog događaja.

  13. PROBLEMI U VEZI VEŠTAČENJA TRAUME • Većina autora smatra da nisu dovoljno razjašnjeni: • Mehanizmi delovanja, • Dinamika razvoja i trajanje, • Dugotrajne posledice, • Mogućnosti prevencije, • Metodološki problemi vezani za pouzdane psihološke metode dijagnostike i procenetraume i posttraumatskih stanja.

  14. METODE DIJAGNOSTIKE PTSP 1. SCID - Structured Clinical Interiew for DSM, 2. CAPS - Clinician Administered Posttraumatic Scale, 3. IES-R - Impact of Event Scale - Revised (Horoviceva skala) za ocenu težine udara traumatskog događaja, 4. Misissipi Scale - za ocenu posttraumatskih reakcija, 5. Bekov upitnik depresivnosti, 6. SCL-90 - skala Derogatisa u formi upitnika za ocenu izraženosti psihopatološke simptomatologije, 7. MMPI - upitnik sa određenim subskalama značajnim za ocenu PTSP-a, 8. Kinova skala - za ocenu težine borbenog iskustva. 9. WAS - World Assumptions Scale - Skala bazičnih uverenja prema svetu

  15. KLINIČKI KRITERIJUMI ZA DIJAGNOZU PTSP 1. Nametljiva preživljavanja u vezi sa traumatskim događajem – potrebno je prisustvo najmanje jednog od 5 simptoma. 2. Izbegavanje bilo kakve draži i situacije u vezi sa traumom – Potrebno je prisustvo najmanje tri od 7 simptoma 3. Povećana fiziološka reaktivnost organizma i emocionalna uzbudljivost – Potrebno je prisustvo najmanje dva od 5 simptoma

  16. KRITERIJUMI ZA PROCENU PTSP 1. U anamnezi ispitanika utvrditi postojanje traumatskog događaja - kriterijum A. 2. Utvrditi kliničku sliku – kriterijum B, C, D. 3. Utvrditi trajanje posledica – kriterijum E. 4. Pružiti prvu psihoterapijsku pomoć i kompetentno primeniti metode za dijagnostiku PTSP. Mogu se sprovesti i određena psihofiziološka ispitivanja – kriterijum F. 5. Sprovesti psihoterapiju i medikamentozno lečenje. Nakon toga pristupiti proceni štete.

  17. RIZIČNE GRUPE ZA PTSP 1. Žrtve tzv. akcidentnog stresa - učesnici u borbi, osobe koje su preživele prirodne katastrofe, antropogene katastrofe, seksualno i fizičko zlostavljanje i nasilje. 2. Osobe izložene indirektnoj opasnosti za zdravlje i život- dejstvo niza toksičnih i bioloških agenasa, bolesti koje ugrožavaju život, razni oblici jonizujućeg zračenja. 3. Civilno osoblje izloženostalnoj pretnji od terorizma. Teroristički napadimogu se desiti u bilo koje vreme i na bilo kom mestu i svaki čovek može postati žrtva. 4. Osoblje koje neposredno obavlja odgovorne i rizične poslove - vozači, mašinovođe, probni piloti, vatrogasci, spasioci, lekarii drugi koji pružaju prvu pomoć i koji su češće od ostalih izloženi delovanju traumatskih stresora. 5. Izbeglice i prognanici - lica koja su prinuđena da napuste mesto prebivališta, koji odlaze iz zona lokalnih vojnih konflikata, ili kao posledica međunacionalnih napetosti i diskriminacije.

  18. TEORIJSKI MODELI ZA OBJAŠNJENJE PSIHIČKE TRAUME I PTSP Ne postoji jedinstven teorijski model koji bi objasnio etiologiju i mehanizme nastanka i razvitka PTSP. Razrađeno je nekoliko modela, od kojih su najvažniji: 1. Psihodinamski model, 2. Kognitivni model, 3. Psihosocijalni model 4. Psihobiološki model 5. Sistemski, multifaktorski model

  19. ETIOLOŠKI MULTIFAKTORSKI MODEL(A. Merker) • Pomoću tog modela pokušava da objasni zašto jedni ljudi posle traumatskog stresa razvijaju PTSP a drugi ne. Razlikuje tri gupe faktora koji udruženo utiču na nastanak PTSP. 1. Faktori povezani sa samim stresnim događajem - intenzitet stresa, učestalost, neočekivanost, nekontrolisanost itd. 2. Faktori ličnosti - forma i snaga zaštitnih mehanizama, sposobnost kognitivnog razumevanja situacije, emocionalna stabilnost ličnosti i iskustvo. 3. Opšti faktori rizika - uzrast u momentu traumatizacije, prisustvo traumatskih događaja i psihičkih poremećaja u anamnezi, nizak intelektualni nivo, niži socijalno-ekonomski status, socijalna podrška

  20. FAKTORI OD ZNAČAJA ZA PROCENU I VEŠTAČENJE TRAUME I PTSP • Karakteristike stresnog događaja • Klinička slika – objektivno i subjektivno stanje • Trajanje, dinamika i komorbiditet • Telesna konstitucija i osobine ličnosti • Aktuelno psihičko funkcionalno stanje • Vrsta i količina ranijeg iskustva, • Motorno rasterećenje i opcije ponašanja, • Pružena psihološka, medicinska i socijalna pomoć u trenutki i nakon traume

  21. MIŠLJENJE VEŠTAKA • Mišljenje veštaka o duševnom bolu daje se opisno i izražava u procentima, kako u sudskom tako i vansudskom postupku. Pri tome se mogu koristiti orijentacione tablice različitih osiguravajućih kuća, invalidskih komisija i socijalnog osiguranja. • Treba izbegavati izraze veštaka kao što su – smanjenje životne i radne sposobnosti utvrdili uobičajenom metodologijom, na temelju iskustva i znanja, na temelju dostupne medicinske literature. • Odgovor treba dati pozivajući se na određenu tačku spiska bolesti, usvojene kriterijume ili tabliceza procenu duševnog bola i druge oblike nematerijalne štete.

  22. PREDLOG SKALE ZA PROCENU TEŽINE TRAUME I STRESNIH POSLEDICA 1. Akutna stresna reakcija ………......... 0 – 5 % 2. Prolongirana stresna reakcija …........ 5 - 10 % 3. Akutni PTSP ………………............ 10 - 20 % 4. Hronični PTSP ………………......... 20 – 40% 5. Reaktivni psihotični poremećaji ....... 40 – 60 % 6. Trajne promene ličnosti i ponašanja...60 – 80 % 7. Teški oblici psihoza …………......... 80 – 100%

  23. JEDNA SKALA DUŠEVNIH BOLOVA • Blag duševni bol do…. 25% .......... 7.500 • Umeren duševni bol…. 25-40%......15.000 • Srednji duševni bol….. 40-60%..... 25.000 • Jak duševni bol ……… 60-80%.... 50.000 • Veoma jak duševni bol. 80-100%.. 75.000

  24. PROCENA PSIHIČKOG STRESA I ANKSIOZNIH POREMEĆAJA ELEMENTI KOJI SE UZIMAJU U OBZIR: 1. Klinički nalazi - subjektivni i objektivni 2. Funkcionalni efekti 3. Tretman i prognoza 4. Ponašanje u porodici i na socijalnom planu 5. Socioekonomski status i profesionalna efikasnost SKALA ZA PROCENU: 5%, 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90-100%

  25. NIVO: 5% Klinički nalazi: Subjektivni - Povremeni psihijatrijski simptomi, anamneza o prethodnim psihijatrisjkim bolestima koje su izlečene ili su u remisiji. Objektivni - Nikakavi ili retki znaci Funkcionalni efekti - Minimalan ili nikakav uticaj na različite aspekte življenja Tretman i prognoza - Nikakav tretman nije preduziman ili preporučivan Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Nema uticaja ili su u pitanju minorni efekti Socioekonomski status i profesionalna efikasnost -Nema uticaja, ili je u pitanju minimalni uticaj stresa na rad i radne aktivnosti.

  26. NIVO: 10% Klinički nalazi: Subjektivni - Povremeni psihijatrijski simptomi, anamneza o prethodnim psihijatrisjkim bolestima. Objektivni - mogu da se primete samo povremene poremećaje emocija ili promene u ponašanju koje su izlečene ili su u remisiji Funkcionalni efekti - Minimalan ili nikakav uticaj na različite aspekte življenja Tretman i prognoza - Nikakav tretman nije preduziman ili preporučivan Ponašanje u porodici i na socijalnom planu -Nema uticaja ili su u pitanju minorni efekti Socioekonomski status i profesionalna efikasnost - Nema uticaja, ili je u pitanju minimalni uticaj na rad i radne aktivnosti

  27. NIVO: 20% Klinički nalazi:Subjektivni - Blagi ali redovni psihijatrijski simptomi koji, kada se pojave, mogu da izazovu subjektivni distres. U većini slučajeva veterani mogu biti uznemireni ovim distresom. Objektivni-Drugi mogu da primete povremene poremećaje ponašanja ili emocija. Funkcionalni efekti - Minimalan uticaj na neke aspekte življenja. Tretman i prognoza - Dobro se kontroliše terapijom održavanja ili povremenom terapijom . Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Povremena preterana reakcija na neprijatne događaje. Povremeno trvenje sa članovima porodice, prijateljima i kolegama Socioekonomski status i profesionalna efikasnost -Neki, relativno blagi efekti u ovoj oblasti. Egzacerbacija simptoma može da zahteva kratke periode (npr. do 3 dana) odsustva sa posla.

  28. NIVO: 30% Klinički nalazi: Subjektivni - Simptomi koji se ponavaljaju dovode do blagog ili epizodičnog distresa. Objektivni - Kod pacijenta se uočava preokupacija simptomima. Funkcionalni efekti - Neznatan uticaj na svakodnevne situacije Tretman i prognoza - Simptomi se lako kontrolišu medikacijom; može se preporučiti medikacija ili zahtevati terapija Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Epizodična porodična nesloga sa izvesnom redukcijom u socijalnim kontaktima i razonodi Socioekonomski status i profesionalna efikasnost -Efekti mogu da zahtevaju i neke duže periode (npr. vreme od nedelju dana) odsustva sa posla

  29. NIVO: 40% Klinički nalazi: Subjektivni - Česti sismptomi izazivaju stalni distres. Pacijent ponekada ne uspeva da se oslobodi distresa koji izazivaju simptomi. Objektivni - Distres je očigledan a pacijentova preokupacija sa simptomima je upadljiva stručnim posmatračima ili osobama koje su prisne sa pacijentom. Funkcionalni efekti - Umerene smetnje funkcija vezanih za svakodnevne aktivnosti. Tretman i prognoza - Psihijatrijski tretman se pokušava ili preporučuje, najpre medikamentima. Predlaže se ili sprovodi stručna konsultacija savetnika. Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Česte su nesuglasice sa porodicom, prijateljima ili kolegama. Primetno je smanjenje socijalnih aktivnosti Socioekonomski status i profesionalna efikasnost - Simptomi koji utiču na radne sposobnosti zahtevaju duži period odsustva sa posla (duže od mesec dana).

  30. NIVO: 50% Klinički nalazi: Subjektivni -Stalni simptomi dovode do značajnog distresa. Objektivni - Očigledan je neprekidan distres. Funkcionalni efekti - Nivo i učestalost simptoma dovodi do značajnih poteškoća u svakodnevnom funkcionisanju. Tretman i prognoza -Kontinuirana potreba za uzimanjem lekova i psihijatrijskim lečenjem Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Stalni konflikti u porodici, značajna redukcija socijalnih aktivnosti i razonode. Socioekonomski status i profesionalna efikasnost -Česti i duži periodi odsustva sa posla.

  31. NIVO: 60% Klinički nalazi:Subjektivni – Trajni simptomi. Pacijent nije u stanju da se oslobodi distresa koji izazivaju simptomi. Objektivni – Distres i pacijentova preokupacija simptomima su očigledni. Funkcionalni efekti -Značajne smetnje funkcionisanja u svakodnevnim aktivnostima Tretman i prognoza - Uspostavlja se psihijatrijsko lečenje, u prvom redu lekovima, a smatra se potrebnim i psihološko savetovanje. Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Značajno socijalno povlačenje i narušavanje socijalnih odnosa. Socioekonomski status i profesionalna efikasnost -Veće poteškoće na poslu, potrebni su duži vremenski periodi odsustva sa posla.Socioekonomski status, uključujući i profesionalnu efikasnost su ozbiljnije ugroženi.

  32. NIVO: 70% Klinički nalazi - Subjektivni - Veoma teški i učestali simptomi izazivaju značajan distres. Teško se postiže oslobađanje od ovog distresa i pored visokog nivoa podrške i razuveravanja. Objektivni - Povremeno se pojavljuju veliki psihotični simptomi Funkcionalni efekti- Nivo i učestalost simptoma dovodi do velikih poteškoća u svakodnevnom finkcionisanju, ali se ne radi o težini u smislu potpune nesposobnosti Tretman i prognoza -Potreba za intenzivnom i specijalizovanom psihijatrijskom terapijom ambulantnog tipa, uključujući farmakoterapiju i/ili kraću hospitalizaciju. Mogu se izdavati prolazna lekarska uverenja. Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Stalni porodični sukobi. Značajno socijalno povlačenje. Gubitak interesovanja za većinu rekreativnih aktivnosti. Socioekonomski status i profesionalna efikasnost -Zahtevi na poslu izazivaju velike poteškoće zbog kojih se traži promena profesije ili ograničenje karijere uz mogućnost i gubitka posla

  33. NIVO: 80% Klinički nalazi:Subjektivni -Teško psihijatrijsko oštećenje sa trajnim simptomima.Objektivni -Postoje jasni dokazi o bolesti, hroničnom psihijatrijskom pormećaju. Funkcionalni efekti -Možda postoje mogućnosti za funkcionisanje, ali su restrikcije veoma značajne Tretman i prognoza - Potrebni su duži periodi hospitalnog tretmana. Započinje se sa dugotrajnim tretmanom psihotropnim lekovima u visokim dozama Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Neadekvatne i štetne reakcije na sve stimuluse. Deterioracija u porodičnom funkcionisanju sa velikom verovatnoćom za otuđivanje. Opšte socijalno povlačenje. Gubitak interesovanja za razonodu. Socioekonomski status i profesionalna efikasnost - Nesposobnost za rad, ili ako sposobnost još postoji, gubi se značajno vreme zbog bolesti što može dovesti do gubitka posla ili promene posla.

  34. NIVO: 90-100% Klinički nalazi: Subjektivni - Veoma teški simptomi psihijatrijske bolesti. Objektivni - Prisustvo psihijatrijske bolesti je evidentno. Funkcionalni efekti - Teško psihijatrijsko oštećenje. Praktično se napuštaju sve socijalne, rekreativne i druge svrsishodne aktivnosti. Tretman i prognoza - Neophodan je kontinuirani psihijatrijski tretman uz potrebu za dužim periodima hospitalizacije i značajnom socijalnom podrškom. Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Značajna porodična i socijalna disfunkcionalnost Socioekonomski status i profesionalna efikasnost - Teško psihijatrijsko oštećenje. Praktično se napuštaju sve profesionalne, socijalne i druge svrsishodne aktivnosti.

  35. VAŽNE NAPOMENE ZA VEŠTAČENJE 1. U praksi je potrebno vršiti korekciju predloženih kriterijuma prema realnom opsegu i težini posledica, uz uvažavanje dodatnih kriterijuma vezanih za životno doba, pol, vrstu zanimanja i druge faktore od značaja za procenu stepena traume i duševnog bola zbog oštećenja ili umanjenja životne i radne aktivnosti. 2. Ne postoji matematička formula za automatsko izračunavanje pravične novčane nadoknade. U praksi treba uzimati u obzir sve okolnosti slučaja, pri čemu trajanje i jačina stresa, straha ili duševnog bola imaju značaj posebno važnih ali ne i jedinih okolnosti koje sud i veštak moraju imati u vidu pri određivanju stepena oštećenja i iznosa novčane nadoknade.

  36. MERE PREVENCIJE STRESA 1. Planiranje i programiranje posla - izbegavanje stresa 2. Selekcija osoblja za određene dužnosti - otporni na stres 2. Obučavanje i edukacija osoblja - inokulacija stresa 3. Optimalna organizacija rada - odmor i spavanje 4. Fizička kondicija - sport, telesna aktivnost, rekreacija 5. Psihička odbrana - smeh, humor, vicevi, optimizam 6. Radno angažovanje - hobi, rad na poslu koji se voli 7. Učenje i razvijanje metoda samokontrole 8. Unapređenje komunikacije i socijalnih veština 9. Socijalna podrška - pomoć i razumevanje 10. Unapređenje kvaliteta života.

More Related