360 likes | 658 Views
PROBLEMI U PRAKSI VEŠTAČENJA NEMATERIJALNE ŠTETE. 1. Neusklađenost zdravstvene, osiguravajuće i sudske prakse 2. Brojnost i dugotrajnost sporova, 3. Problemi novčane nadoknade, 4. Nepostojanje jasnih medicinskih , psiholoških i pravnih kriterijuma .
E N D
PROBLEMI U PRAKSI VEŠTAČENJA NEMATERIJALNE ŠTETE 1. Neusklađenost zdravstvene, osiguravajuće i sudske prakse 2. Brojnost i dugotrajnost sporova, 3. Problemi novčane nadoknade, 4. Nepostojanje jasnih medicinskih, psiholoških i pravnih kriterijuma.
KOME I ZAŠTO SU POTREBNI KRITERIJUMI ZA PROCENU NMŠ 1. Sudu – kao voditelju postupka da realno proceni zahtev oštećenog i odgovornost optuženog. 2. Da se realno proceni iskaz ili nalaz veštaka. 3. Sudiji - da dođe do zaključka koji bi bio održiv, izbegava se stalno dopunjavanje veštačenja ili pobijanje veštačenja od strana u sporu. 4. Otklanja se nejasnoća ko donosi koju vrstu odluke u pogledu postojanja i trajanja duševnih bolova, umanjenja životne aktivnosti i ograničenja radne sposobnosti.
5. Izbegavaju se dugotrajna i skupa veštačenja, kao i oprečna ili nejasna veštačenja koja utiču na kvalitet rada suda i trajanje postupka. 6. Praktična primena jasnih i preciznih kriterijuma bi omogućila svim učesnicima u postupku – sudijama, veštacima i advokatima da objektivno procene i prate posledice. 7. Dosledna primena jedinstvenih kriterijuma bi omogućila stručno praćenje, upoređivanje i kontrolu rada sudskih veštaka od strane suda.
8. Obezbeđuje se preciznija upotreba termina značajnih za predmet veštačenja, kao što su – invalidnost, invaliditet,, duševna patnja, duševni bol, stres, trauma, umanjenje životne aktivnosti i radne sposobnosti. 9. Skraćenje sudskih i vansudskih postupaka, uz povećanje efikasnosti i pravičnosti, brže rešavanje sudskih sporova, ili mirenje u postupku stručne arbitraže i medijacije. 10. Doprinos afirmaciji struke, objektivnosti, etičnosti i kreativnosti svih učesnika.
USLOVI KOJE TREBA DA ISPUNJAVA VEŠTAK • Da poseduje znanje • Da ima iskustva • Da je dosledan • Da se drži etičkih principa • Da ima određene osobine ličnosti– 3k
NEKA VAŽNA FORENZIČKA PITANJA • Ko su veštači • Šta se veštači • Kako se veštači • Kada se veštači • Zašto se veštači
ŠTA TREBA DA UKLJUČI VEŠTAČENJE • Vrsta – prema izvoru, okolnosti, organu • Intenzitet – 3 ili 5 skala, procenti • Trajanje – 3,7,15 dana, 1m, 3m, 6m, 1g, 2g • Posledice – simptomi, poremećaj, bolest • Ličnost – individualne razlike, osobine • Terapija i lečenje – vrsta, dužina primene • Socijalna pomoć i podrška -
Duševni bol - zbog smanjenja životne aktivnosti je oblik nematerijalne štete • Može da se manifestuje kao: 1. Štetna posledica u sklopu zanimanja – nesposobnost za rad, smanjenje radne sposobnosti, ograničenje napredovanja ili nemogućnost napredovanja u struci. 2. Štetna posledica izvan zanimanja – osoba ne može kao do tada da se bavi životnim aktivnostima - sportom, rekreacijom, društvenim životom i drugim slobodnim aktivnostima. 3. Štetna posledica u vezi sa zdravljem – simptomi, poremećaji ili jasno razvijena bolest.
ŠTETA ILI ŠTETNA POSLEDICA • Može biti: • Trajnog karaktera – ako je jače ili trajnije izražena i pored preduzetih mera lečenja i terapije. • Privremenog karaktera – ako zavisi od ispunjavanja posebnih uslova, okolnosti ili odgovarajućih mera pomoći i terapije.
Životna aktivnost – je mogućnost čoveka da u datim okolnostima bez posebnih napora i ograničenja zadovolji svoje opšte potrebe i ostvari uobičajena životna zadovoljstva. • Radna aktivnost – je mogućnost čoveka da bez posebnih teškoća i psihofizičkih ograničenja uspešno izvršava radne zadatke i obavlja svoju profesionalnu delatnost. • Umanjena životna i radna aktivnost – obuhvata sva ograničenja u životnoj i radnoj aktivnosti koja oštećenik ima, ili će sigurno imati u budućnosti.
Veštačenje odnosa telesne posledice i duševnog bola • Telesna posledica – sama po sebi ne daje pravo na naknadu nematerijalne štete, već su to posledice koje čovek oseća u svojoj emotivnoj, duhovnoj i psihičkoj sferi koje se očituju kao Duševni bol.
PSIHIČKA TRAUMA • Može imati različita značenja: 1. Odnosi se na sam traumatski događaj. 2. Odnosi se na neprijatno i mučno kognitivno i emocionalno iskustvo, subjektivno doživljavanje i reagovanje. 3. Odnosi se na psihopatološke posledicei simptome u vidu poremećaja ili bolesti. Definicija - Jak i neizgladljiv (neizbrisiv) duševni potres, koji se javlja kao posledica delovanja nekog strašnog i po život opasnog događaja.
PROBLEMI U VEZI VEŠTAČENJA TRAUME • Većina autora smatra da nisu dovoljno razjašnjeni: • Mehanizmi delovanja, • Dinamika razvoja i trajanje, • Dugotrajne posledice, • Mogućnosti prevencije, • Metodološki problemi vezani za pouzdane psihološke metode dijagnostike i procenetraume i posttraumatskih stanja.
METODE DIJAGNOSTIKE PTSP 1. SCID - Structured Clinical Interiew for DSM, 2. CAPS - Clinician Administered Posttraumatic Scale, 3. IES-R - Impact of Event Scale - Revised (Horoviceva skala) za ocenu težine udara traumatskog događaja, 4. Misissipi Scale - za ocenu posttraumatskih reakcija, 5. Bekov upitnik depresivnosti, 6. SCL-90 - skala Derogatisa u formi upitnika za ocenu izraženosti psihopatološke simptomatologije, 7. MMPI - upitnik sa određenim subskalama značajnim za ocenu PTSP-a, 8. Kinova skala - za ocenu težine borbenog iskustva. 9. WAS - World Assumptions Scale - Skala bazičnih uverenja prema svetu
KLINIČKI KRITERIJUMI ZA DIJAGNOZU PTSP 1. Nametljiva preživljavanja u vezi sa traumatskim događajem – potrebno je prisustvo najmanje jednog od 5 simptoma. 2. Izbegavanje bilo kakve draži i situacije u vezi sa traumom – Potrebno je prisustvo najmanje tri od 7 simptoma 3. Povećana fiziološka reaktivnost organizma i emocionalna uzbudljivost – Potrebno je prisustvo najmanje dva od 5 simptoma
KRITERIJUMI ZA PROCENU PTSP 1. U anamnezi ispitanika utvrditi postojanje traumatskog događaja - kriterijum A. 2. Utvrditi kliničku sliku – kriterijum B, C, D. 3. Utvrditi trajanje posledica – kriterijum E. 4. Pružiti prvu psihoterapijsku pomoć i kompetentno primeniti metode za dijagnostiku PTSP. Mogu se sprovesti i određena psihofiziološka ispitivanja – kriterijum F. 5. Sprovesti psihoterapiju i medikamentozno lečenje. Nakon toga pristupiti proceni štete.
RIZIČNE GRUPE ZA PTSP 1. Žrtve tzv. akcidentnog stresa - učesnici u borbi, osobe koje su preživele prirodne katastrofe, antropogene katastrofe, seksualno i fizičko zlostavljanje i nasilje. 2. Osobe izložene indirektnoj opasnosti za zdravlje i život- dejstvo niza toksičnih i bioloških agenasa, bolesti koje ugrožavaju život, razni oblici jonizujućeg zračenja. 3. Civilno osoblje izloženostalnoj pretnji od terorizma. Teroristički napadimogu se desiti u bilo koje vreme i na bilo kom mestu i svaki čovek može postati žrtva. 4. Osoblje koje neposredno obavlja odgovorne i rizične poslove - vozači, mašinovođe, probni piloti, vatrogasci, spasioci, lekarii drugi koji pružaju prvu pomoć i koji su češće od ostalih izloženi delovanju traumatskih stresora. 5. Izbeglice i prognanici - lica koja su prinuđena da napuste mesto prebivališta, koji odlaze iz zona lokalnih vojnih konflikata, ili kao posledica međunacionalnih napetosti i diskriminacije.
TEORIJSKI MODELI ZA OBJAŠNJENJE PSIHIČKE TRAUME I PTSP Ne postoji jedinstven teorijski model koji bi objasnio etiologiju i mehanizme nastanka i razvitka PTSP. Razrađeno je nekoliko modela, od kojih su najvažniji: 1. Psihodinamski model, 2. Kognitivni model, 3. Psihosocijalni model 4. Psihobiološki model 5. Sistemski, multifaktorski model
ETIOLOŠKI MULTIFAKTORSKI MODEL(A. Merker) • Pomoću tog modela pokušava da objasni zašto jedni ljudi posle traumatskog stresa razvijaju PTSP a drugi ne. Razlikuje tri gupe faktora koji udruženo utiču na nastanak PTSP. 1. Faktori povezani sa samim stresnim događajem - intenzitet stresa, učestalost, neočekivanost, nekontrolisanost itd. 2. Faktori ličnosti - forma i snaga zaštitnih mehanizama, sposobnost kognitivnog razumevanja situacije, emocionalna stabilnost ličnosti i iskustvo. 3. Opšti faktori rizika - uzrast u momentu traumatizacije, prisustvo traumatskih događaja i psihičkih poremećaja u anamnezi, nizak intelektualni nivo, niži socijalno-ekonomski status, socijalna podrška
FAKTORI OD ZNAČAJA ZA PROCENU I VEŠTAČENJE TRAUME I PTSP • Karakteristike stresnog događaja • Klinička slika – objektivno i subjektivno stanje • Trajanje, dinamika i komorbiditet • Telesna konstitucija i osobine ličnosti • Aktuelno psihičko funkcionalno stanje • Vrsta i količina ranijeg iskustva, • Motorno rasterećenje i opcije ponašanja, • Pružena psihološka, medicinska i socijalna pomoć u trenutki i nakon traume
MIŠLJENJE VEŠTAKA • Mišljenje veštaka o duševnom bolu daje se opisno i izražava u procentima, kako u sudskom tako i vansudskom postupku. Pri tome se mogu koristiti orijentacione tablice različitih osiguravajućih kuća, invalidskih komisija i socijalnog osiguranja. • Treba izbegavati izraze veštaka kao što su – smanjenje životne i radne sposobnosti utvrdili uobičajenom metodologijom, na temelju iskustva i znanja, na temelju dostupne medicinske literature. • Odgovor treba dati pozivajući se na određenu tačku spiska bolesti, usvojene kriterijume ili tabliceza procenu duševnog bola i druge oblike nematerijalne štete.
PREDLOG SKALE ZA PROCENU TEŽINE TRAUME I STRESNIH POSLEDICA 1. Akutna stresna reakcija ………......... 0 – 5 % 2. Prolongirana stresna reakcija …........ 5 - 10 % 3. Akutni PTSP ………………............ 10 - 20 % 4. Hronični PTSP ………………......... 20 – 40% 5. Reaktivni psihotični poremećaji ....... 40 – 60 % 6. Trajne promene ličnosti i ponašanja...60 – 80 % 7. Teški oblici psihoza …………......... 80 – 100%
JEDNA SKALA DUŠEVNIH BOLOVA • Blag duševni bol do…. 25% .......... 7.500 • Umeren duševni bol…. 25-40%......15.000 • Srednji duševni bol….. 40-60%..... 25.000 • Jak duševni bol ……… 60-80%.... 50.000 • Veoma jak duševni bol. 80-100%.. 75.000
PROCENA PSIHIČKOG STRESA I ANKSIOZNIH POREMEĆAJA ELEMENTI KOJI SE UZIMAJU U OBZIR: 1. Klinički nalazi - subjektivni i objektivni 2. Funkcionalni efekti 3. Tretman i prognoza 4. Ponašanje u porodici i na socijalnom planu 5. Socioekonomski status i profesionalna efikasnost SKALA ZA PROCENU: 5%, 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90-100%
NIVO: 5% Klinički nalazi: Subjektivni - Povremeni psihijatrijski simptomi, anamneza o prethodnim psihijatrisjkim bolestima koje su izlečene ili su u remisiji. Objektivni - Nikakavi ili retki znaci Funkcionalni efekti - Minimalan ili nikakav uticaj na različite aspekte življenja Tretman i prognoza - Nikakav tretman nije preduziman ili preporučivan Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Nema uticaja ili su u pitanju minorni efekti Socioekonomski status i profesionalna efikasnost -Nema uticaja, ili je u pitanju minimalni uticaj stresa na rad i radne aktivnosti.
NIVO: 10% Klinički nalazi: Subjektivni - Povremeni psihijatrijski simptomi, anamneza o prethodnim psihijatrisjkim bolestima. Objektivni - mogu da se primete samo povremene poremećaje emocija ili promene u ponašanju koje su izlečene ili su u remisiji Funkcionalni efekti - Minimalan ili nikakav uticaj na različite aspekte življenja Tretman i prognoza - Nikakav tretman nije preduziman ili preporučivan Ponašanje u porodici i na socijalnom planu -Nema uticaja ili su u pitanju minorni efekti Socioekonomski status i profesionalna efikasnost - Nema uticaja, ili je u pitanju minimalni uticaj na rad i radne aktivnosti
NIVO: 20% Klinički nalazi:Subjektivni - Blagi ali redovni psihijatrijski simptomi koji, kada se pojave, mogu da izazovu subjektivni distres. U većini slučajeva veterani mogu biti uznemireni ovim distresom. Objektivni-Drugi mogu da primete povremene poremećaje ponašanja ili emocija. Funkcionalni efekti - Minimalan uticaj na neke aspekte življenja. Tretman i prognoza - Dobro se kontroliše terapijom održavanja ili povremenom terapijom . Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Povremena preterana reakcija na neprijatne događaje. Povremeno trvenje sa članovima porodice, prijateljima i kolegama Socioekonomski status i profesionalna efikasnost -Neki, relativno blagi efekti u ovoj oblasti. Egzacerbacija simptoma može da zahteva kratke periode (npr. do 3 dana) odsustva sa posla.
NIVO: 30% Klinički nalazi: Subjektivni - Simptomi koji se ponavaljaju dovode do blagog ili epizodičnog distresa. Objektivni - Kod pacijenta se uočava preokupacija simptomima. Funkcionalni efekti - Neznatan uticaj na svakodnevne situacije Tretman i prognoza - Simptomi se lako kontrolišu medikacijom; može se preporučiti medikacija ili zahtevati terapija Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Epizodična porodična nesloga sa izvesnom redukcijom u socijalnim kontaktima i razonodi Socioekonomski status i profesionalna efikasnost -Efekti mogu da zahtevaju i neke duže periode (npr. vreme od nedelju dana) odsustva sa posla
NIVO: 40% Klinički nalazi: Subjektivni - Česti sismptomi izazivaju stalni distres. Pacijent ponekada ne uspeva da se oslobodi distresa koji izazivaju simptomi. Objektivni - Distres je očigledan a pacijentova preokupacija sa simptomima je upadljiva stručnim posmatračima ili osobama koje su prisne sa pacijentom. Funkcionalni efekti - Umerene smetnje funkcija vezanih za svakodnevne aktivnosti. Tretman i prognoza - Psihijatrijski tretman se pokušava ili preporučuje, najpre medikamentima. Predlaže se ili sprovodi stručna konsultacija savetnika. Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Česte su nesuglasice sa porodicom, prijateljima ili kolegama. Primetno je smanjenje socijalnih aktivnosti Socioekonomski status i profesionalna efikasnost - Simptomi koji utiču na radne sposobnosti zahtevaju duži period odsustva sa posla (duže od mesec dana).
NIVO: 50% Klinički nalazi: Subjektivni -Stalni simptomi dovode do značajnog distresa. Objektivni - Očigledan je neprekidan distres. Funkcionalni efekti - Nivo i učestalost simptoma dovodi do značajnih poteškoća u svakodnevnom funkcionisanju. Tretman i prognoza -Kontinuirana potreba za uzimanjem lekova i psihijatrijskim lečenjem Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Stalni konflikti u porodici, značajna redukcija socijalnih aktivnosti i razonode. Socioekonomski status i profesionalna efikasnost -Česti i duži periodi odsustva sa posla.
NIVO: 60% Klinički nalazi:Subjektivni – Trajni simptomi. Pacijent nije u stanju da se oslobodi distresa koji izazivaju simptomi. Objektivni – Distres i pacijentova preokupacija simptomima su očigledni. Funkcionalni efekti -Značajne smetnje funkcionisanja u svakodnevnim aktivnostima Tretman i prognoza - Uspostavlja se psihijatrijsko lečenje, u prvom redu lekovima, a smatra se potrebnim i psihološko savetovanje. Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Značajno socijalno povlačenje i narušavanje socijalnih odnosa. Socioekonomski status i profesionalna efikasnost -Veće poteškoće na poslu, potrebni su duži vremenski periodi odsustva sa posla.Socioekonomski status, uključujući i profesionalnu efikasnost su ozbiljnije ugroženi.
NIVO: 70% Klinički nalazi - Subjektivni - Veoma teški i učestali simptomi izazivaju značajan distres. Teško se postiže oslobađanje od ovog distresa i pored visokog nivoa podrške i razuveravanja. Objektivni - Povremeno se pojavljuju veliki psihotični simptomi Funkcionalni efekti- Nivo i učestalost simptoma dovodi do velikih poteškoća u svakodnevnom finkcionisanju, ali se ne radi o težini u smislu potpune nesposobnosti Tretman i prognoza -Potreba za intenzivnom i specijalizovanom psihijatrijskom terapijom ambulantnog tipa, uključujući farmakoterapiju i/ili kraću hospitalizaciju. Mogu se izdavati prolazna lekarska uverenja. Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Stalni porodični sukobi. Značajno socijalno povlačenje. Gubitak interesovanja za većinu rekreativnih aktivnosti. Socioekonomski status i profesionalna efikasnost -Zahtevi na poslu izazivaju velike poteškoće zbog kojih se traži promena profesije ili ograničenje karijere uz mogućnost i gubitka posla
NIVO: 80% Klinički nalazi:Subjektivni -Teško psihijatrijsko oštećenje sa trajnim simptomima.Objektivni -Postoje jasni dokazi o bolesti, hroničnom psihijatrijskom pormećaju. Funkcionalni efekti -Možda postoje mogućnosti za funkcionisanje, ali su restrikcije veoma značajne Tretman i prognoza - Potrebni su duži periodi hospitalnog tretmana. Započinje se sa dugotrajnim tretmanom psihotropnim lekovima u visokim dozama Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Neadekvatne i štetne reakcije na sve stimuluse. Deterioracija u porodičnom funkcionisanju sa velikom verovatnoćom za otuđivanje. Opšte socijalno povlačenje. Gubitak interesovanja za razonodu. Socioekonomski status i profesionalna efikasnost - Nesposobnost za rad, ili ako sposobnost još postoji, gubi se značajno vreme zbog bolesti što može dovesti do gubitka posla ili promene posla.
NIVO: 90-100% Klinički nalazi: Subjektivni - Veoma teški simptomi psihijatrijske bolesti. Objektivni - Prisustvo psihijatrijske bolesti je evidentno. Funkcionalni efekti - Teško psihijatrijsko oštećenje. Praktično se napuštaju sve socijalne, rekreativne i druge svrsishodne aktivnosti. Tretman i prognoza - Neophodan je kontinuirani psihijatrijski tretman uz potrebu za dužim periodima hospitalizacije i značajnom socijalnom podrškom. Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Značajna porodična i socijalna disfunkcionalnost Socioekonomski status i profesionalna efikasnost - Teško psihijatrijsko oštećenje. Praktično se napuštaju sve profesionalne, socijalne i druge svrsishodne aktivnosti.
VAŽNE NAPOMENE ZA VEŠTAČENJE 1. U praksi je potrebno vršiti korekciju predloženih kriterijuma prema realnom opsegu i težini posledica, uz uvažavanje dodatnih kriterijuma vezanih za životno doba, pol, vrstu zanimanja i druge faktore od značaja za procenu stepena traume i duševnog bola zbog oštećenja ili umanjenja životne i radne aktivnosti. 2. Ne postoji matematička formula za automatsko izračunavanje pravične novčane nadoknade. U praksi treba uzimati u obzir sve okolnosti slučaja, pri čemu trajanje i jačina stresa, straha ili duševnog bola imaju značaj posebno važnih ali ne i jedinih okolnosti koje sud i veštak moraju imati u vidu pri određivanju stepena oštećenja i iznosa novčane nadoknade.
MERE PREVENCIJE STRESA 1. Planiranje i programiranje posla - izbegavanje stresa 2. Selekcija osoblja za određene dužnosti - otporni na stres 2. Obučavanje i edukacija osoblja - inokulacija stresa 3. Optimalna organizacija rada - odmor i spavanje 4. Fizička kondicija - sport, telesna aktivnost, rekreacija 5. Psihička odbrana - smeh, humor, vicevi, optimizam 6. Radno angažovanje - hobi, rad na poslu koji se voli 7. Učenje i razvijanje metoda samokontrole 8. Unapređenje komunikacije i socijalnih veština 9. Socijalna podrška - pomoć i razumevanje 10. Unapređenje kvaliteta života.