UTICAJ MOKRIH POLJA NA IVOTNU SREDINU

1. UTICAJ MOKRIH POLJA NA �IVOTNU SREDINU Aleksandar Santovac, Danijela Pro�ic* Institut za bezbednost i humanizaciju rada, Novi Sad *Profesor engleskog jezika i knji�evnosti

3. PRECI�CAVANJE TIPA �MOKRA POLJA� Sistem je sastavljen iz vi�e kaskadno poredanih laguna izolovanih folijom i napunjenih supstratom cime se sprecava stvaranje neprijatnih mirisa i okupljanje nepo�eljnih insekata kod vode. U zajednickom aktivnom dejstvu mikroorganizama i mocvarnih biljaka, unapred projektovanoj ulozi fizickih i hemijskih procesa, voda se preci�cava do zahtevanih standarda. Otrovne materije se u procesu preci�cavanja razgraduju, delimicno se ugraduju u biljke, delimicno ostaju u supstratu, odakle se iz prvih laguna, bez vecih tro�kova, lako odstranjuju u ciklicnim periodima. Najva�nije osobine �Mokrih polja� Ona obezbeduju novi biotop za biljke i �ivotinje. Efikasno uklanjaju jedinjenja azota, fosfora, te�kih metala i drugih otrovnih materija iz otpadnih voda i tako �tite podzemne vode, izvore pijace vode, vodotokove i jezera (70%-90%). Efikasno smanjuju broj fekalnih i drugih bakterija (90%-99%). Za rad sistema uglavnom nisu potrebni elektricna energija i ma�inska oprema. Rukovanje i odr�avanje je jednostavno, bez vecih tro�kova. Sa povecanjem broja stanovnika �Mokra polja� se jednostavno dograduju. �Mokra polja� se lepo uklapaju u okolinu i ulep�avaju izgled podrucja.

4. UTICAJ �MOKRIH POLJA� NA �IVOTNU SREDINU Uticaj prirodnog precistaca otpadnih voda �Mokra polja� na �ivotnu sredinu u Srbiji veoma je te�ko predvideti zbog toga �to je u primeni tek od nedavno. Iskustva dr�ava koji ovaj sistem preci�cavanja imaju vec du�e vreme vrlo su pozitivna, odnosno uticaj na �ivotnu sredinu veoma je povoljan. Negativan uticaj na podzeme vode mo�e biti znacajan u slucajevima kada dode do propu�tanja folije i kontakta otpadnih voda iz polja sa podzemnim vodama Takode, akcidenti na poljima, kao i elementarne nepogode, npr. poplave, mogu se negativno odraziti na podzemne vode. Uticaj �Mokrih polja� na tekuce vode prvenstveno se odnosi na recipijent ili tekuci vodotok u koga se preci�cena voda iz �Mokrih polja� ispu�ta. Pote�koce po �ivotnu sredinu mogu nastati jedino pri preteranom opterecenju polja, odnosno u slucajevima kada se ne izvr�i rekultivacija polja posle odredenog vremena. Zemlji�te mo�e biti zagadeno u slucaju da do polja dodu opasne materije koje barska trska ne mo�e da preradi, odnosno u slucaju da se u polje upu�taju industrijske otpadne vode koje prethodno nisu tretirane Problem za �ivotnu sredinu mo�e predstavljati i otpadni mulj ako se ne izvr�i potreban tretman, tj. njegova stabilizacija u posebim poljima za stabilizaciju mulja.

5. UTICAJ �MOKRIH POLJA� NA �IVOTNU SREDINU Moguci uticaji na stanovni�tvo posmatraju se sa zdravstvenog i socijalnog aspekta Sa zdravstvenog aspekta uocavaju se posebno pozitivni uticaji. Pozitivni uticaj se ispoljava u cinjenici da se izgradnjom �Mokrih polja� re�ava problem fekalnih i industrijskih otpadnih voda na mestima gde su ona postavljena. Posebno je bitno da se time re�ava problem septickih jama i zagadenja podzemnih voda, a za�ticuje se i �ivotna sredina i smanjuje potencijalna opasnost od zaraze stanovni�tva. �Mokra polja� se veoma dobro uklapaju u u okolni pejza� i mogu se primenjivati gotovo svuda. Mokra polja� imaju veoma mali uticaj na vazduh iz razloga �to voda tece u sistemu ispod povr�ine, pa tako ne odaje neprijatne mirise. Flora i fauna se izgradnjom �Mokrih polja� pospe�uje. Broj biljaka se povecava, a �Mokra polja� predstavljaju i pogodna stani�ta za ptice

6. UTICAJ OTPADNOG MULJA NA �IVOTNU SREDINU Pri preci�cavanju otpadnih voda stvara se velika kolicina mulja koja predstavlja otpad koji, ukoliko se ne tretira na odgovarajuci nacin, mo�e predstavljati opasnost po �ivotnu sredinu Mo�e doci do stvaranja neprijatnih mirisa, zagadenja tekucih i podzemnih voda, kao i zagadenja zemlji�ta Mulj iz postrojenja za preci�cavanje otpadnih voda 'Mokra polja' nastaje u talo�niku koji se postavlja ispred primarnog polja. U talo�niku posle odredenog vremena ostaje vi�ak mulja koji se prebacuje u polja za stabilizaciju mulja, odnosno kompostne leje. Kompostiranje otpadnog mulja predstavlja aerobno termofilicnu razgradnju organskih materija na relativno stabilan materijal slican humusu. Organska materija u kompostu posebno dobro utice na kvalitet tla, zato �to je stabilizovana, raspada se polako i ostaje efikasna du�e nego organska materija u otpadu koji nije pro�ao proces kompostiranja. Kompostni mulj mo�e pobolj�ati i kvalitet zemlji�ta koje sadr�i vi�ak peska ili gline, ali i tlo koje ima dobar kvalitet Kompostiranjem se problem otpadnog mulja re�ava na ekolo�ki prihvatljiv nacin. italijanski grad Firenca je pomocu komposta istovremeno re�io i problem otpadnog mulja, a ujedno i problem prehranjivanja zemlji�ta za gajenje cveca

7. ZAKLJUCAK prirodno preci�cavanje otpadnih voda pomocu barske trske u Srbiji mo�e imati veoma povoljan uticaj na �ivotnu sredinu, narocito za manja poljoprivredna naselja, gde bi se uvodenjem sistema za preci�cavanje �Mokra polja� na jednostavan nacin re�io problem septickih jama, dok se kompost, tj. materijal dobijen tretmanom otpadnog mulja, mo�e istovremeno prakticno iskoristiti kao materijal pogodan za razvijanje poljoprivredne proizvodnje.