Rani razvoj komunikacije i govora

1. Rani razvoj komunikacije i govora Prof.dr V.Radoman

2. Prenatalna komunikacija bebe i majke • Tokom poslednja tri meseca intrauterinog života fetus čuje i reaguje na majčin glas i na otkucaje majčinog srca . Majčine emocije (strah) deluju na uznemirenost fetusa. Ova prenatalna komunikacija ima veliki uticaj na postnatalno učenje (govora),percepciju i emocionalno vezivanje itd. Istraživanja De Casper-a i saradnika: Tri dana nakon rodjenja –preferencija majčinog glasa

3. Rane postnatalne komunikacije • Nakon rodjenja javlja se prvi plačnovorođenčeta kao prva komunikaciona draž za majku na koju ona daje komunikacioni odgovor(komunikacina reakcija). • Prvih nedelja beba započinje sa vokalizacijom na koju majka takođe odgovara • U petoj nedelji beba emituje refleksni osmeh,a u 2-3 mesecu javlja se socijalni osmeh,oba podspešuju afektivnu komunikaciju

4. Istraživanja o plaču beba • Plač beba u bolnici smanjivao se na polovinu uz magnetofonske zvuke otkucaja srca • Bolbi je ustanovio da od rođenja do 12 nedelje beba prestaje da plače kada čuje ljudski glas, prestanak glasa izaziva plač. Takođe je ustanovio da nešto kasnije ljudski glas izaziva refleks sisanja i babling

5. Majka se spontano uključuje (verbalno i neverbalno )u komunikaciju sa bebom • Reagujući na bebine signale kao što su kijanje , kašljanje,plač, stenjanje, refleksni osmeh, motoričke radnje,vokalizacija, gukanje... Majka na njih reaguje imitirajući te zvuke ili radnje, glasno ih tumačeći,postavljajući pitanja i često sama odgovarajući na njih. Ona takođe odgovara osmehom, mrštenjem, pretnjom kažiprstom,upućivanjem značajnih pogleda i mimikom

6. Majka spontano koristi sve čulne modalitete da bi stimulisala komunikaciju • Dodirivanjem, maženjem,privijanjem bebe u naručje, pevušenjem,ljuljanjem, pričanjem, pokretanjem bebinih udova majčinom rukom itd. • Beba na ove poruke reaguje telom i glasom: vokalizacijom, gukanjem, bablingom, samostalnim pokretima rukama ,nogama i kasnije glavom, zatim socijalnim osmehom, smehom,plačem, upućivanjem značajnih pogleda itd. • Neka istraživanja: majčin glas najefikasnije izaziva vokalizaciju (efikasnije nego glas istraž.)

7. Longitudinalno straživanje Špica i Volfa (1946g.) • Pokazalo je na uzorku od 145 beba uzrasta od 2-6 meseci,koje su opservirane četiri do pet sati nedeljno,da njih 142 reaguju osmehom na pojavu ljudskog lika i da na ovom uzrastu ništa drugo ne može izazvati ovakvu reakciju , čak ni hrana.

8. Majčinski govor • Majčinski govor je posebna vrsta govora koji majka upotrebljava u komunikaciji sa bebom. On ima svoje specifične prozodijske, sintaksičke i druge karakteristike kao i pozitivnu afektivnu obojenost. Prozodijske karakteristike su korišćenje viših tonova,specijalna intonacija i ritamska šema, a sintaksičke-upotreba množine i trećeg lica.Prisutno je i često ponavljanje reči i rečenica. Često je prisutno i tepanje.

9. Majčinske igre • Glasovne igre, pevanje,tapšanje, ritmičko razmrdavanje bebinih delova tela i ljubljenje po telu,imitativne igre uz korišćenje igračaka ili bez njih koje majke spontano same kreiraju • Popularne igre karakteristične za određenu kulturu . Primeri iz naše kulture su: “Taši taši tanana”, ”Motala motala svilicu” “Igra skrivanja-otkrivanja” itd.

10. Beba kao pošiljaoc namernih poruka • Posle šestog meseca namerni pokreti koje proizvodi beba imaju za cilj da privuku pažnju majke ili okoline generalno • Namerno glasanje, babling , upućivanje značajnih pogleda (“dodaj mi flašicu”) • Između 8 i 10 meseca započinju komunikaciju rukama, pokazivanjem i sl.

11. Psihološka funkcija rane komunikacije • Ima ogroman značaj za uspostavljanje pozitivne afektivne veze između majke i bebe,utičući na dalji pozitivan emocionalni razvoj i emocionalno sazrevanje deteta • Ima takođe veliki uticaj na kognitivni, socijalni i jezički razvoj deteta

12. Međusobno emocionalno vezivanje • Bolbi: privrženost (attachment) • Teoretičari socijalnog učenja: psihička zavisnost ili psihička vezanost • Bitna odlika ovog odnosa jeste interakcija (komunikacija)u dijadi majka-dete, koja dovodi do obostranog emocionalnog vezivanja.

13. Socijalizacija • Dete uči poželjna ponašanja na primer: higijenske navike, navike u vezi ishrane a kasnije usvaja određene društvene norme i pravila ponašanja, zabrane isl. • Socijalizacija započinje kroz komunikaciju majke i deteta kasnije deteta i oca , a zatim i šire porodične sredine (braća, sestre, babe, dede, tetke itd.) • Kasnije na socijalizaciju deluju društvene institucije kao što je vrtić i školska sredina • Veliku ulogu tokom socijalizacije ima učenje (modelovanje, uslovljavanje itd.), važno učenje komunikativnih pravila • Usvajanje društvenih moralnih normi i moralno prosuđivanje nastaju razvojno kasnije i deo su procesa socijalizacije

14. Dete takođe utiče na roditelje i roditeljstvo • Odrasli socijalizuju dete ali i dete socijalizuje odrasle (Harijet Rejngold) • “Dete svojom bespomoćnošću,plačem , osmehom uči roditelje čime želi da se pokrije, kakvo mleko voli da pije, u kakvoj vodi voli da se kupa. Jednom rečju od odraslih ljudi, od bračnog para dete prekonoć stvara roditelje” (Smiljanić 1979)

15. Lingvistička faza • Pojava prve reči predstavlja prekretnicu u razvoju komunikacije koja postaje verbalna • Uz verbalnu komunikaciju i dalje paralelno teče neverbalna ali se postepeno smanjuje • Prva reč se javlja većinom između 9-14m. • Prva reč u pravom smislu, mora imati značenje ali je ono prošireno i višeznačno (semantički aspekt) • Obično izražava neku emocionalnu ili fiziološku potrebu i predstavlja komunikacionu draž za okolinu (majku). Prva reč je obično upućena majci

16. Razvoj govora • Beba postepeno uvećava rečnik da bi po nekim istraživačkim nalazima (Harley 1996) u 18-om mesecu dostigla fond od oko 50 reči • Stručnjaci često period od 18-24 meseca nazivaju periodom eksplozije rečnika, kada se oformljuje fond koji dostiže od 200-300 reči • Sa psihološke tačke je bitna činjenica o postojanju motivacije bebe da uči govor

17. Psihološke razvojne teorije o nastanku govora • Nativističke: većina razvojnih psihologa baziranastanak govora na urođenoj biološkoj sposobnosti i kritičkom periodu • Empirističke: bihejvioristi proučavaju razne oblike sticanja i učenja govora, imitacijom, modelovanjem,potkrepljenjem ili klasičnim uslovljavanjem. • Obe teorije u ekstremnom vidu su na principu ili-ili ali umerene implicitno ne isključuju onaj drugi faktor.