Rano detinjstvo - RAZVOJ GOVORA

1. „…Životinje imaju samo jedan svet, svet objekata i situacija koji mogu biti opaženi čulima. Ljudi imaju dvostruki svet.“ Lurija Preverbalna komunikacija Pitanje govornog razvoja- problemi referencije i gramatike Četiri jezička podsistema- glasovi, reči, rečenice, upotreba jezika Objašnjenje usvajanja govora- teorije učenja, nativističko i interakcionističko objašnjenje Osnovni elementi usvajanja govora- biološki i sredinski preduslovi Govor i mišljenje - 4 perspektive Ranodetinjstvo - RAZVOJ GOVORA

2. Jezička komunikacija oslanja se na prelingvistička komunikativna dostignuća Percepcija zvukova • Preferencija za govor ljudi nad ostalim zvukovima • Diferencijacija zvukova svih svetskih jezika • Diferencijacija zvukova maternjeg jezika- nekoliko dana posle rođenja Reprodukcija zvukova • plač, sa varijacijama • gukanje- 3m. • brbljanje-6m. Komunikacija • socijalni osmeh- primarna intersubjektivnost - 2,5 m. • socijalno upućivanje- sekundarna intersubjektivnost - 9m. • neverbalni gestovi pokazivanja- 12m. • instrumentalno pokazivanje- prvo gleda da li majka gleda ili ne pokazuje na nešto kad je samo - 18m. Preverbalna komunikacija

3. Usvajanje govora- razumevanje i produkcija • Shvatanje značenja reči i pravila njihovog uređivanja (gramatike). • Problem referencije - svaka reč ukazuje na nešto- kako se među svim stvarima i vezama na koje reč može da se odnosi izdvaja baš ona na koju se stvarno odnosi; - kako shvati da zvuci (reči) imaju ulogu ukazivanja- svaki događaj ima mnogo elemenata, svaka stvar mnogo atributa • Problem gramatike- pravila, odnosi između reči; - redosled reči- sintaksa, - redosled promenljivih delova reči- sufiksi, prefiksi; - rekurzivnost- sklapanje i povezivanje rečenica (prostih u složene)- ekonomočnost • Deca lako usvajaju pravilan govor, dok i odrasli teško razumeju pravila; deca koriste pravila koja nisu čula (konjevi); složenost i suptilnost govora Pitanje govornog razvoja

4. Četiri jezička podsistema: glasovi, reči, rečenice, upotreba jezika Glasovi • prilagođavanje ograničenom nizu glasova roditeljskog jezika- razlikovanje, selekcija, brza produkcija • ograničen broj kombinacija glasova • pojednostavljenje- mama, tata,.. • rečkaogeštalt- ne zbirglasova • neujednačena težina glasova- r, l, z,.. • Fonemi- smisaone glasovne kategorije jezika- osnovni glasovi jezika razlikuju jednu reč od druge. Razlikovanje glasova nije automatsko, već se razvija sa razumevanjem reči (boat, vote; jak, lak)- čujemo ono što ima značenje • Morfemi- najmanje jedinice značenja- deo reči ili cela reč (pas, trans-plant (a)-cija) Jezički podsistemi- glasovi

5. Brbljanje slično jednostavnim prvim rečima -kraj prve godine • Dešifrovanje značenja – obostrane teškoće, zajednički napor • Prve reči povezane su sa aktivnostima- anticipacija, usmeravanje, pokretanje- organizacija sopstvenih i tuđih aktivnosti (sekundarna intersubjektivnost - zajedničko usmeravanje pažnje ka objektu). • Nova sposobnost dece da operišu na posredovan način, indirekno preko reči- uzajamni uticaji (želje, zabrane); reagovanje na očekivanja-uspeh i neuspeh. • Lurija- “udvostručavanje sveta”- neopažajni svet- nova dimenzija Jezički podsistemi - reči

6. Prve reči • Imenice- objekti i klase (označavanje konkretnog, povezano sa akcijama)- 65% • Relacione reči- promena stanja ili mesta objekta, odnosi (nema, evo, gore...) • Semantičko NE- odbijanje, neslaganje- volja, želja- jedna od prvih reči (R.Špic) • Standardi- uspeh i neuspeh (uh, oh, jupi) Značenja prvih reči • Srednji nivo apstrakcije- osoba- devojčica- Maja/ona; životinja-pas-vučjak • Preterana generalizacija- preširoko korišćenje reči (opažajna svojstva) • Preterana restrikcija- preusko korišćenje reči (samo kućna maca) Jezički podsistemi - reči

7. Promenljiva strukturaZnačenje u kontekstu- šta radi, čemu služi- dobro/loše; Širenje rečnika- menjanje razumevanja značenja reči, značenje u različitim kontekstima (homonimi), sinonimi Holofraze Reč u funkciji rečenice (one word stadium), samo element celovitog značenja;Reč uz neverbalne gestove i mimiku = rečenicaDečije prve reči su često neuobičajene; tumačenje u velikoj meri zavisi od znanja odraslog o kontekstu u kome su upotrebljene- značenje ili tumačenje Jezički podsistemi- reči

8. Dvočlani iskazi – dva puta više informacija;omogućava deci da iskoriste odnos između reči unutar iskaza da bi izrazila značenje- rođenje gramatike. • izražajnost – (vidi + dečak) • redosled- nova značenja- gramatika (dečak vidi; vidi dečak) • telegrafski kvalitet- najbitnije, pojednostavljenje, dvosmislenost (“indijanski”;“ne jede”) • Usložnjavanje- kako se povećava dužina iskaza, raste i složenost gramatičkih pravila koja određuju uređenje reči u rečenici, kao i elemenata (morfema) unutar reči. • Gramatički morfemi- (članovi; ing/ed; jer;predlozi) - razlikovanje imenica (član) i glagola (vremenski oblik)deca koriste intuitivno gramatička sredstva, složena apstraktna pravila koja i odrasli teško razumeju Jezički podsistemi- rečenice

9. Praktična upotreba reči- sposobnost odabira reči i redosleda u specifičnom kontekstu • Konverzacijski činovi- akcija koja rezultat ostvaruje kroz jezikproto-imperativni (preteča naredbi) i proto- deklarativni (preteča izjavnih iskaza- ukazivanje) • Prepoznavanje istih značenja u različitim formama: (“stojiš na mojim kockama”); koriste iste forme za postizanje različitih ciljeva (“da li su vrata zatvorena?”) • Pravila konverzacije = princip saradnje • Maksima o kvantitetu – ni manje, ni više (ubeđivanje) • Maksima o kvalititetu- istinito, tačno (ironija) • Maksima o značajnosti- relevantno, informativno • Maksima o jasnoći- izbeći dvosmislenosti (humor) Jezički podsistemi - upotreba reči

10. Figurativna upotreba reči - metaforički jezik (na osnovu sličnosti) simbolička igra; nasuprot bukvalnom značenju (“popeo mu se na glavu”, “sediš mi za vratom”) - kreativnost • Socijalna pravila – “hvala”, “molim”- ljubaznost ili poniznost • Uzimanje u obzir pozicije slušaoca- sposobnost da se stvari kažu na način koji je razumljiv sagovorniku. Deca na ranom uzrastu pokazuju sposobnost da skroje svoj jezik spram potreba slušaoca. Jezički podsistemi - upotreba reči

11. Teorije socijalnog učenja – usvajanje značenja • klasično uslovljavanje- zvuk i objekat- asocijacija po dodiru, objašnjava razumevanje, ne i izgovaranje reči • instrumentalno uslovljavanje - izgovaranje reči-socijalno potkrepljenje (pažnja, oduševljenje) aproksimacije zvuka • imitacija – očigledno, ali koriste gramatičke oblike koje nikada nisu čula (konjevi)- apstraktno modeliranje (Bandura)- imitacija apstraktnih opštih jezičkih principa (množina, prošlo vreme) Teorije usvajanja govora

12. Nativističko objašnjenje- Noam Čomski • Urođena sposobnost razumevanja i stvaranja jezika-poseban sistemdeca produkuju iskaze koja nikada nisu čula; spontani iskazi često krše gramatička pravila • Površinska struktura jezika- reči i rečenice; • Dubinska struktura jezika- skup pravila iz kojih se izvodi površinska struktura • Istraživanja- ne koristi posmatranje- metod intuitivnog zaključivanja- procena ispravnosti jezičkog iskaza- osnova jezičke kompetencije (pec; redosled) Teorije usvajanja govora

13. Svakodnevni govor- malo povratnih informacija o ispravnosti- roditelji ne ispravljaju decu, niti izražavaju neodobravanje, a kad to rade nema posebnog uspeha • Urođeni modul za usvajanje jezika –LAD (language aquisition device), koje sredina automatski aktivira kada je dete dovoljno sazrelo. Programiran da prepozna univerzalna pravila u osnovi bilo kog jezika • Gramatičke univerzalije određene evolucionom istorijom vrste više nego individualnim iskustvom; • Sadržaj specifičnog jezika se uči -površinska stukura- određena individualnom istorijom deteta Teorije usvajanja govora

14. Univerzalno- konstruktivistička teorija (Interakcionistička) • učenje- nemoguće; urođena struktura-čudotvorno- Dž.Miler • naglašavaju kognitivne preduslove razvoja jezika • akcione šeme sa ljudima i mentalno predstavljanje objekata i pojava –reprezentacija- postojani objekat, simbolička igra, odložena imitacije • 18m- razlika između stvarnog i mogućeg/očekivanog (“oh”;“uh”) • problem usvajanja gramatike iznad kognitivnih mogućnosti deteta (i odraslih!) • gramatika uzgredan proizvod interakcija- (šestougaoni oblici ćelija saća– nije genetski preneseno znanje)- uklapanje komunikativnih namera u okvire jezičkih granica Teorije usvajanja govora

15. Socio-kulturna teorija (Interakcionistička) • uloga socijalne sredine u obezbeđivanju potpornog sistema za usvajanje jezika- Bruner, Vigotski. • Formatiranje -socijalno uobličene aktivnosti u kojima odrasli i dete zajedno učestvuju- komunikativne interakcije pre jezika (skrivalice, uspavljivanje)- osnov za prelazak u govorni oblik komunikacije • Formatirani događaji kroz koji deca usvajaju govor čine potporni sistem za usvajanje jezika -LASS (language aquisition support system) –sredinski par urođenom LAD sistemu Teorije usvajanja govora

16. Teorije usvajanja jezika

17. Biološki preduslovi • Koja su svojstva potrebna da organizam poseduje da je u stanju da usvoji ljudski govor? Vernikeova zona i Brokina zona korteksa • Izvori podataka- ispitivanja sposobnosti drugih vrsta da proizvedu i razumeju jezik; ispitivanja dece rođene sa biološkim nedostacima • Druge vrste komuniciraju, ali ne preko verbalnog jezika – biološka ograničenja govornog aparata- drugi oblici jeziku slične komunikacije –gestovna i slikovna simbolička sredstva i kombinacije dve reči (šimpanze). Napomene- obuka kroz učenje na način kako deca ne uče jezik; - ljudi suograničeni da shvate jezik životinja • Jezik je isključivo ljudska komunikativna sposobnost • Mentalno retardirana deca- ograničen rečnik, jezik jednostavne strukture. Izuzeci- neki aspekti jezika nezavisni od kognitivnog razvoja (Vilijamsonov sindrom) Elementi usvajanja govora

18. Sredinski preduslovi • razvoj jezičkih sposobnosti u potpunosti zahteva i učešće u ljudskim aktivnostima i izlaganje jeziku kao delu tih aktivnosti. • Delimična deprivacija- koji aspekti sredine su potrebni? • izlaganje jeziku bez interakcije – TV omogućava imitaciju, asocijacije - usvajaju rečnik, ne proizvode govor i složene rečenice- nema provere u interakciji (Španske serije) • izlaganje interakciji bez govora- gluva deca razvijaju gestovni jezik jednako brzo kao ona koja čuju- važan način uređenja sredine koja omogućava učešće u aktivnostima posredovanim jezikom- gluva deca čiji roditelji ne koriste jezik znakova razvila ”kućne znake” kao jezik pantomime koji ispoljava karakteristike jezika koji im niko nije pokazao; kombinuju znakove u višečlane iskaze – svojstvo povratnosti, ali ne gramatičke morfeme Elementi usvajanja govora

19. Brzo mapiranje- situacija koja ograničava načine tumačenja, a potvrđuje se kroz kasnije iskustvo:Bruner, Vigotski- potkrepljenje iz uspešne komunikacije - nepotrebno nagrađivanje i imitacija (exp.-“izbirljive lutke”; “hromijum”) • Namerno podučavanje - ni jedna od 4 teorije ne naglašava- fidbek sa korekcijama- malo rezultata • “Majčinski jezik” -naglašena intonacija, sporije, pauze, jasan izgovor, kratki i jednostavni iskazi, ponavljanje, ograničen rečnik, upućivanje, proširivanje, pojednostavjivanje i usložnjavanje • Deca razvijaju osnovne elemente jezika bez posebne pomoći odraslih ako rastu u normalnim govornim ili porodicama koje koriste jezik znakova, gde je komunikacija prilagođena slušnim sposobnostima deteta. Elementi usvajanja govora

20. Teorije socijalnog učenja (Bandura)govor i mišljenje su dva aspekta istog procesa; razvoj govora ima veliki uticaj na razvoj mišljenja, i obrnuto- simboli kao mentalne mape- zamena događaja i organizacija iskustva. • Nativistička teorija (Čomski)govor i mišljenje su nezavisni jedan od drugog, druga vrsta sposobnosti podešena spram specifične sredinske stimulacije - mentalni modul-samorazvijajuća priroda sposobnosti razvoja govora; ipak, govor koristi mišljenju. ODNOS GovorA i mišljenjA

21. Interakcionistička teorija (Pijaže)- govor izrasta iz senzomotornih šema i sposobnosti simboličke reprezentacije - razvoj mišljenja je preduslov za razvoj govora, jezik odražava mišljenje - egocentrično mišljenje= egocentričan govor, kolektivni monolog; podučavanje govoru ne pomaže razvoju mišljenja • Socio-kulturna teorija (Vigotski)- govor i mišljenje se javljaju nezavisno, ali se u ranom detinjstvu povezuju i stvaraju specifično ljudske oblike – govor je sredstvo i mišljenja i komunikacije. ODNOS GovorA i mišljenjA

22. prve reči- sredstvokomunikacije sve nove psihološke funkcije su prvo socijalne - kroz interakcije koje ih podržavaju kasnije transformisane u individualne sposobnosti- sredstvo mišljenja od socijalnog govora izdvaja se egocentrični govor (jezički posredovno mišljenje) ka unutrašnjem govoru =mišljenje Autoregulativna funkcija- egocentrični govor se pojačava u situacijama teškoća rešavanja problema; Komunikativna funkcija- menja se zavisno od prisustva dece Govor i mišljenje- Vigotski

23. do 2. godine paralelan razvoj- prethodnici govora nezavisni od intelektualne fukcije i mišljenje nezavisno od govora- senzomotorne šeme Ukrštanje- mišljenje postaje govorno, a govor intelektualan Govor omogućava mišljenju da bude i socijalno i individualno-- da komuniciramo individualne misli - da socijalnu stvarnost preobražavamo u individualno mišljenje Sredstvo razvoja i oblikovanja viših psihičkih funkcija- pamćenja, složenih emocija, percepcije Govor i mišljenje- Vigotski