"Mere i aktivnosti za bezbedno izmuljivanje i odlaganje sedimenta"

1. „Environmentally friendly water management in plain areas„ eWAM HUSRB/1203/121/237 "Mere i aktivnosti za bezbedno izmuljivanje i odlaganje sedimenta" Dr Dejan Krčmar PMF – Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine Novi Sad, 27. mart 2014.

2. Zašto sediment? • dinamička komponenta svih akvatičnih sistema koja zbog snažno izražene tendencije vezivanja može biti rezervoar akumuliranih, toksičnih i perzistentnih jedinjenja prirodnog i dominantno antropogenog porekla • U sedimentu milion puta veća koncetracijapolutanata(npr. metala) nego u istoj zapremini vode • izvor sekundarnog zagađenja“Vremenska bomba” Resuspenzija • Poplave • Podizanje ustave • Izmuljivanje • Bioturbacije

3. Održivo upravljanje sedimentom • Kada i gde pratiti kvalitet sedimenta? Koliko često? • Kako proceniti kvalitet sedimenta? Kako sediment utiče na kvalitet vode? • Koje metode koristiti? • Koje polutante pratiti? • Koje kriterijume kvaliteta koristiti? Da li je to dovoljno za donošenje zaključaka? • Šta raditi kada kvalitet sedimenta ne zadovoljava? • Da li izmuljiti ili ostaviti? • Šta raditi sa izmuljenim materijalom? • Da li ga treba deponovati? Ili se može rasprostreti na obalu, okolno zemljište ili premestiti u drugu vodenu sredinu? • Da li se može iskoristiti za dobijanje materijala? • Kakav će uticaj imati uklanjanje sedimenta na akvatični sistem?

4. Kada i gde? • Ocena hemijskog statusa i trenda kvaliteta sedimenta - WFD (2000/60/EC) Svaka zemlja članica treba da izvrši identifikaciju zagađenih sedimenata koji zahtevaju remedijaciju. Ako je kvalitet sedimenta loš i utiče na postizanje dobrog ekološkog statusa, država članica mora u skladu sa članom 4 i članom 11 da inicira odgovarajuću akciju jer zagađeni sedimenti mogu predstavljati prepreku u postizanju dobrog ekološkog statusa vodnog tela. • U slučaju redovnog održavanja vodotokova • Održavanje plovnih puteva • Snižavanje rizika od poplava • Uređivanja obala... Kako? • WFD samo implicira praćenje kvaliteta sedimenata i daje samo okvire u okviru kojih se problem sedimenata mora i može rešavati na lokacijama na kojima je narušen ekološki status zbog degradiranog kvaliteta sedimenta.

5. Složenost postupka procene kvaliteta sedimenta • Dinamika sistema • Prostorno (horizontalna i vertikalna distribucija polutanata) – dizajn monitoringa • Vremenski (sezonske promene, uticaj geohemije sedimenta i procesa “starenja” na biodostupnost polutanata) • Uslovi sredine • Neusaglašenost hemijskog i ekološkog statusa • Uticaji prouzrokovani prisustvom polutanata čije se prisustvo u sedimentima ne prati, • Sinergističko ili antagonističko dejstvo polutanata, • Pojave zagađujućih materija u različitim hemijskim oblicima (npr. metali) što značajno utiče na njihovu toksičnost, • Različite osetljivosti različitih organizama prema različitim vrstama polutanata.

6. Akumulirana frakcija Receptor Dostupna frakcija Ukupna koncentracija PAH Dodatno: • Složena i nedorečena regulativa, • Nedostatak podataka o koncentracijama jedinjenja i elemenata u sedimentu, • Nedostatak podataka o referentnim uslovima, • Ne postoji homogena klasifikacija sedimenta, • Ne postoje usaglašeni kriterijumima kvaliteta sedimenta, • Konvencionalne metode imaju za cilj određivanje ukupnih koncentracija polutanata u sedimentu, pa one nisu pogodne jer precenjuju biodostupnu frakciju.

7. Sediment (izmuljeni materijal) kao otpad

8. Izmuljeni materijal Čist i bez negativnih ekotoksičnih efekata Zagađen uz ispoljavanje ekotoksičnih efekata bezopasan opasan OTPAD Kada izmuljeni materijal postaje opasan otpad? • Klasifikacija izmuljenog materijala zavisi od procene hazardne prirode otpada prema: • Evropskom katalogu otpada (2000/532/EC) • Direktivi o opasnom otpadu EU (91/689/EEC) Sediment koji je suviše zagađen da bi bio premešten u drugu akvatičnu sredinu, ne mora automatski biti klasifikovan kao opasan otpad!

9. Standardi kvaliteta sedimenta u Srbiji Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. Glasnik RS, 50/2012) • granične vrednosti zagađujućih materija za ocenu statusa i trenda kvaliteta sedimenta, odnosno ciljna vrednost, maksimalno dozvoljena koncentracija i remedijaciona vrednost • kao i vrednosti zagađujućih materija koje se koriste pri izmuljavanju i dislokaciji sedimenta iz vodotoka odnosno ciljna i remedijaciona vrednost, vrednost limita i verifikacioni nivo

10. Ocena statusa • Ocena hemijskog statusa i trenda kvaliteta sedimenta • Obuhvata arsen, teške metale, PAH, PCB, organohlorne pesticide, mineralna ulja

11. Izmuljavanje radi održavanja • U slučaju redovnog održavanja vodotokova • Obuhvata arsen, teške metale, PAH, PCB, organohlorne pesticide, mineralna ulja

12. Šta raditi sa izmuljenim materijalom?

13. Korekcija graničnih vrednosti Korekcija sadržaja metala za dati sediment. Korekcija sadržaja organskih supstanci za dati sediment.

14. Međutim, kvalitet sedimenta nije lista koncentracija hemijskih supstanci... • Ukupne koncentracije kontaminanata - i pored korekcije procenjen rizik često prevazilazi stvarni rizik. • Neophodna istraživanja radi potpunog razumevanja procesa koji definišu biodostupnost i razvijanja kvantitativnih opisnih modela za ove procese. • Neophodno razvijanje hemijskih i bioloških testova za bržu i lakšu procenu biodostupnosti, a time i kvaliteta sedimenta i procenu rizika po okolinu. • Podaci o prirodnom nivou polutanata (naročito za metale) • Ekotoksičnost, struktura zajednice bentosa, bioakumulacija

15. Bezbedno izmuljivanje i odlaganje sedimenta • Izbor odgovarajuće alternative za izmuljavanje/remedijaciju baziran je na balansiranju brojnih zahteva u pogledu: • tehničke izvodljivosti, • ekonomske prihvatljivosti i • zaštite životne sredine što podrazumeva ONEMOGUĆAVANJE ŠIRENJA ŠTETNIH MATERIJA U OKOLINU. Osnovni putevi gubitaka polutanata tokom izmuljivanja, tretmana i odlaganja sedimenta: • Resuspenzija sedimenta • Rastvaranje/desorpcija polutanata • Izluživanje

16. PLANIRANJE RADOVA POČETNA KARAKTERIZACIJA ZAGAĐENJA Ne Da Ne Izmuljivanje i deponovanje bez posebnih mera zaštite Izmuljivanje i deponovanje uz sprovođenje posebnih mera zaštite Da Privremeni prekid radova i razmatranje neke od opcija stabilizacije izmuljenog materijala. Posle toga nastavak radova uz planirane mere zaštite. Ne Nastavak radova uz povremenu kontrolu porne (ocedne) vode Nadzorni monitoring deponije i podzemne vode Kvalitet sedimenta zadovoljava kriterijume? Da li postoji curenje sa deponije? Da li postoji opasnost od desorpcije polutanata ALGORITAM PREDLOŽENIH MERA I AKTIVNOSTI I FAZA – početna karakterizacija i potencijal za desorpciju II FAZA – kontrola radova na izmuljivanju Da III FAZA – kontrola deponovanog materijala i ocednih voda sa deponije i mere zaštite IV FAZA – nadzorni monitoring

17. Hvalana pažnji!