Preventiva i osiguranje

1. Preventiva i osiguranje

2. Značaj preventive Sprovođenje preventive predstavlja značajnu aktivnost u celokupnom poslu upravljanja rizicima. Preventivu čini skup aktivnosti koje se preduzimaju radi: - sprečavanja nastanka prirodnih, tehnoloških, finansijskih i svih drugih rizika koji ugrožavaju pojedince, privredne i druge društvene subjekte. - umanjenja štetnih posledica ostvarenog rizika. I pored preventivnih mera nastanak rizika se ne može izbeči, ali se mogu smanjiti i ublažiti njegove štetne posledice. Troškve preventive snose pojedinci, država, privredne i druge organizacije.

3. Preventivno inženjerstvo Posebna naučna disciplina preventivno inženjerstvo bavi se naročito primenom postupaka i načina kojima se -utvrđuje postojanje i veličina rizika kod nekog privrednog subjekta - utvrđuju mere preventivne zaštite - prate rezultati primenjenih zaštitnih mera i postupaka.

4. Mere preventive se preduzimaju u svakom društvu da bi se umanjila verovatnoća nastanka rizika koji ugrožavaju život i imovinu građana. Mere se preduzimaju na nivou države, javnih i polujavnih ustanova, industrijskih, zanatskih i drugih firmi, od strane društava za osiguranje, a od značaja su i aktivnosti pojedinaca, njihovih profesionalnih i opštih udruženja. • Svi subjekti u društvu treba da sarađuju da bi se ostvarili efekti. U razvijenim zemljama postoji mnogo kombinacija podele aktivnosti u oblasti preventive između pojedinaca, države, društava za osiguranje i drugih privrednih subjekata.

5. Uloga države • Država je zainteresovana za sporovođenje raznih preventivnih mera na raznim nivoima pre svega radi povećanja opšte bezbednosti u društvu i kvaliteta života građana. • Preventivnim merama smanjuju se izdvajanja za naknadu šteta što utiče na povećanje bruto nacionalnog dohotka zbog čega se država finasiranjem raznih mera (npr. izgradnjom nasipa, izgradnjom i održavanjem puteva i dr.), donošenjem propisa o bezbednosti i kontrolom njihove primene i na druge načine angažuje u oblasti preventive. • Zbog klimatskih promena u novije vreme, prirodnih katastrofa (poplave, suše, zemljotresi, uragani), tetorističkih akata i tehnoloških rizika na nivou opština, regija i cele države preduzimaju su mere da bi se sprečio nastanak rizika ili smanjile nastale štetne posledice.

6. Značajna uloga države u oblasti preventive ogleda se u donošenju zakonskih, podzakonskih i drugih propisa koji imaju direktan uticaj na sprečavanje nastanka rizika i smanjenje njihovih posledica. Država donosi zakone u raznim oblastima: • zaštite od požara • zdravstvene zaštite • zaštite životne sredine • bezbednosti saobraćaja • odgovornosti pojedinaca i pravnih lica za ugrožavanje života i imovine nedozvoljenim radnjama i dr.

7. Država donosi i veliki broj propisa koji sadrže standarde i tehničke normative • u oblasti projektovanja i izgradnje • proizvodnje lekova, prehrambenih i drugih proizvoda • protivpožarne zaštite • zaštite na radu i dr. Za preventivu na nivou države veliki značaj ima i rad nadležnih inspekcijskih službi. Kontrola primene raznih mera zaštite u privrednim društvima, javnim ustanovama i drugim organizacijama, koje su predviđene zakonskim i drugim propisima doprinose bezbednijem obavljanju delatnosti i sigurnijem i zdravijem životu svih građana.

8. Osim toga država: • finansira dugoročne programe o osposobljavanju za preventivu • podržava razvoj tehnologije, opreme i materijala u funkciji preventive • donosi programe obučavanja u školama i dugim ustanovama u oblasti preventiva • finansira programe zaštite zdravlja, programe zaštite životne sredine i druge programe od značaja za društvo i građene.

9. Zajedničke aktivnosti države i društava za osiguranje Preventiva u saobraćaju • Država je odavno bila zainteresovana za preventivu u saobraćaju. Država u razvijenim zemljama zaključuje sporazume sa osiguravačima u cilju razvoja zajedničkih aktivnosti u ovoj oblasti. Iz premije osiguranja se izdvajaju sredstva koja se ulažu u bezbednost saobraćaja. Država zajedno sa osiguravačima učestvuje u finasiranju mera koje mogu da doprinesu smanjenju frekvencije i težine saobraćajnih nezgoda. Statistike pokazuju da da su osnovni uzrok smrtnosti maladih između 15-24 godine saobraćajne nezgode. Ove nezgode su među najvažnijim uzrocima teških povreda i smrti radnika u toku dolaska i odlaska sa posla, velikig broja smrti i povrede dece. Ovi podaci govore o problemu koji mora da rešava i država jer rešenje nije samo u naknadi štete po osnovu osiguranja već i smanjenja njihovog broja i obima što, po prirodi stvari, ne mogu da rešavaju samo društva za osiguranje.

10. Preventiva prirodnih katastrofa • Prirodne katastrofe, naročito poslednjih godina (npr. poplave u Evropi 1999-2000. godine) ukazale su na neophodnost preduzimanja preventivnih mera (premeštanje ili obezbeđivanje ugroženih objekata, podizanje nasipa, izrada planova područja izloženih rizicima zemljotresa, poplave, suše, klizanja tla i dr.). Ovi veliki izdaci su u najvećoj meri na teretu države i finansiraju se iz budžeta, ali značajno doprinose i sredstva koja obezbeđuju društva za osiguranje izdvajanjima iz premije osiguranja imovine.

11. Preventiva rizika požara i drugih imovinskih rizika Osiguravači su odavno uvrdili pravila preventive i zaštite od požara i eksplozije. Posebno kod velikih industrijskih kompanija koje imaju skladišta opasnih materija i zalihe opasnih proizvoda i velike vrednosti na jednom mestu. Partner osiguravačima je država preko posebnih nacionalnih centara za preventivu i zaštitu. Takvi centri u razvijenim zemljama promovišu svim raspoloživim sredstvima i u svim sredinama preventivu od rizika kojima su izloženi privredne organizacije i pojedinci. Ovi centri su aktivni u oblasti zaštite životne sredine, zaštite od požara i eksplozije, krađe, prevara, sigurnosti na radu, industrijskih i tehnoloških rizika. Najznačajniji partner ovakvih ustanova su društva za osiguranje.

12. Preventiva u oblasti zdravlja Država, društva za osiguranje i njihova udruženja u razvijenim zemljama promovišu preventivne mere od značaja za zdravlje, posebno one koje mogu da pomognu kod sprečavanja teških bolesti. Država i osiguravači finansiraju medicinska istraživnja, edukaciju i popularno informisanje građana, opšte i specijalističke preglede. Statistički podaci o bolestima i smrti usled bolesti koje imaju osiguravači i država koriste se za preduzimanje mera koje će smanjiti broj obolelih i umrlih. Država donosi propise o bezbednosti lekova, a osiguravači obezbeđuju, pored naknade štete, i pokriće troškova sprečavanja šteta iz upotrebe lekova sa nedostatkom. S obzirom da zbog reformi zdravstvenog osiguranja društva za osiguranje imaju sve značajniju ulogu u ovoj oblasti i njihova uloga u preventivi imaće još veći značaj u budućnosti.

13. Uloga vlasnika imovine u preventivi Vlasnik imovine i imovinskog interesa i sam učestvuje u preventivi putem: • organizovanja bezbednog procesa rada • primena tehnologije i tehnike sa ciljem povećanja bezbednosti • primene dostignuća nauke iz oblasti preventive i zaštite u celokupnom poslovanju • izučavanje i praćenje ostvarenih rizika i evidencije relevantnih veličina za statistiku • organizovanje službe za zaštitu i njeno uklapanje u više sisteme zaštite (veza sa policijom, službom za dojavu požara) • održavanje uređaja i instalacija, obučavanje kadrova (permanentno usavršavanje u odgovarajućim ustanovama, finansiranje publikacija, organizovanje stručnih i naučnih skupova dr.) • primena zakonom predviđenih mera (npr. propisi koji se odnose na konstrukciju zgrade, građevinski materijal, električne instalacije, grejanje, ventilaciju).

14. Preventivne mere na nivou osiguravača i reosiguravača Prema Zakonu o osiguranju R. Srbije poslovi osiguranja su zaključivanje ugovora o osiguranju i preduzimanje mera za sprečavanje i suzbijanje rizika koji ugrožavaju osiguranu imovinu i lica. To znači da Zakon dozvoljava društvima za osiguranje da se osim poslova osiguranja imovine i lica bave i poslovima preventive osiguranih rizika. Finansiranje preventive može biti iz premije osiguranja ako je doprinos za preventivu uračunat u premiju, a ako nije, osiguravač može preventivu da finasira iz drugih sredstava u skladu sa svojom poslovnom politikom i zahtevima solventnosti. Kod nas je u ranijim zakonskim propisima izdvajanje iz premije za preventivu bilo obavezno, novi zakon je ukinuo tu obavezu što je u skladu sa evropskim propisima u oblasti osiguranja.

15. Uloga društava za osiguranje u oblasti preventive je dvostruka: finansiraju se razne aktivnosti od značaja za preventivu i primenjuju poslovna akta u koja su ugrađeni elementi koje imaju uticaja na preventivno ponašanje osiguranika. 1. Društva za osiguranje finansiraju sama ili u saradnji sa državom: • objekte od značaja za preventivu osiguranih rizika • mere od značaja za unapređenje bezbednosti u saobraćaju • istraživanja koja imaju za cilj unapređenje mera zaštite od rizika /npr, novih sistema zaštite od krađe) • istraživanja u oblasti medicine radi lečenja teških bolesti • istraživanja u vezi povećanja sigurnosti vozila • izrade novih protivpožarnih sitema, građevinskih materijala otpornih na vatru i dr. • publikacije, naučne i stručne skupova na kojima se razmatraju pitanja preventive osiguranih predmeta i interesa.

16. 2. Preventiva u poslovnim aktima (uslovi osiguranja i tarife premija) Uslovi osiguranja predviđaju: - određena isključenja obaveze osiguravača da naknadi štetu ili isplati osiguranu sumu kao što su isključenje namere i krajnje nepažnje osiguranika kao i grubih propfesionalnih propusta kod nekih osiguranja, ako je rizik nastao u vezi sa takvim ponašanjem. Takva isključenja doprinose da osiguranik postupa sa većom pažnjom. Isključenje namere predviđeno je i zakonom. - učešće osiguranika u šteti (franšiza) - obavezu osiguranika na preduzimanje propisanih, ugovorenih i svih ostalih mera potrebnih da se spreči nastupanje osiguranog slučaja, a ako osigurani slučaj nastupi obavezu preduzimanja svega što je u njegovoj moći radi ograničenja štetnih posledica. Osiguravač je dužan da naknadi sve troškove, gubitke kao i druge štete prouzrokovane razumnim pokušajem da se otkloni neposredna opasnost nastupanja osiguranog slučaja kao i pokušajem da se ograniče njegove štetne posledice pa i onda kada su ti pokušaji ostali bez uspeha. Ova obaveza predviđena je i zakonom.

17. Osiguravač pokriva troškove i kada oni zajedno sa naknadom štete nastale kao posledica osiguranog slučaja prelaze sumu osiguranja. Ako osiguranik ne ispuni ovu svoju obavezu, a za to nema opravdanja, obaveza osiguravača se smanjuje za onoliko za koliko je zbog toga nastala veća šteta. Ovu zakonsku obavezu osiguravač ne bi mogao u svojim uslovima da ograniči. Pokrićem troškova sprečavanja nastanka osiguranog slučaja, kao i sankcijom da će naknada iz osiguranja biti umanjena stimuliše se osiguranik da preduzme preventivne mere.

18. Tarife premija Premija osiguranja je odraz težine rizika. Što su mere zaštite od osigurane opasnosti bolje to je i premija niža. Tako se npr. kod osiguranja požara premija može značajno smanjiti ako je osiguranik preduzeo određene preventivne mere (čuvarska služba, video nadzor, stabilni sistem za gašenje požara, javljači požara). U osiguranju krađe premijska stopa se smanjuje ako su ugrađeni alarmni uređaji, ako je objekat u kome se nalaze osigurane stvari pod video nadzorom, povezanost sa policijom.

19. Društva za osiguranje na osnovu procene rizika utvrđuje premija. Rezultati tih istraživanja se iskazuju u tarifnom sistemu. Premija osiguranja zavisi od: • klase opasnosti • klase zaštitnih mera • obima osiguravajućeg pokrića

20. Klase opasnosti U osiguranju požara klase opasnosti su odraz klasifikacije rizika prema izvorima opasnosti (zgrade, oprema, zalihe). U osiguranju od građanske odgovornosti iz delatnosti kao izvora opasnosti delatnosti su razvrstane takođe u klase opasnosti. Što je delatnost veći izvor opasnosti odgovornosti da se drugome prouzrokuje šteta iz obavljanja delatnosti to je i klasa opasnosti veća. U niže klase opasnosti razvrstane su delatnosti u kojima su opasnosti manje (npr. tekstilna proizvodnja je u nižoj klasi opasnosti od hemijske proizvodnje).

21. Klase zaštitnih mera U osiguranju požara proizvodne delatnosti su razvrstane (zavisno od vrste upotrebljenog građevinskog materijala, sprovedenih preventivnih mera) u tri klase zaštitnih mera: - prva klasa su sve proizvodnje kod kojih su u toku izgradnje objekta poštovane sve mere za sprečavanje i ograničavanje štetnih posledica požara i eksplozije - u drugoj klasi su delatnosti koje se obavljajuju u objektima masivne gradnje i imaju negorive krovne pokrivače i ispunjavaju ostale zahteve - u treću klasu opasnosti svrstavaju se ostale delatnosti.

22. Tarife premija predviđaju popuste i doplatke zavisno od toga da li osiguranik ima uređaje za zaštitu i da li ih održava. Popusti se odobravaju unapred ako su uslovi predviđeni tarifom ispunjeni. • Osiguranik dobija popust i ako u prošlosti nije imao šteta (bonus), odnosno plaća doplatak ako je imao štete, na način kako je utvrđeno u tarifi.

23. Efekti ulaganja u preventivu Ulaganje u preventivu doprinosi smanjenju nastanka šteta i njihovih posledica. To ima značaja za ekonomski i opšti društveni razvoj. Osiguravač koji ulaže u preventivu može da očekuje manje izdatke za naknadu šteta i sa tim u vezi sprovođenje osiguranja uz manju premiju. Niža premija doprinosi povećanju obuhvata osiguranja što sve ima za krajnji rezultat poboljšanje rezultata poslovanja.