A. Prikaz poglavlja i ciljevi izučavanja B. Teorija proizvodnje: I C. Teorija proizvodnje: II …

1. 3. Neoklasičnefirmena savršenokonkurentnim tržištima - nastavak: TEORIJA TROŠKOVA

2. A. Prikaz poglavlja i ciljevi izučavanja B. Teorija proizvodnje: I C. Teorija proizvodnje: II … D. Troškovi proizvodnje E. Savršeno konkurentna tržišta F. Firma na savršeno konkurentnom tržištu G. Sažetak poglavlja i ključne ideje Ključne riječi Dodatni grafici

3. D. Troškovi proizvodnje: Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi; supernormalni/ekonomski profit Ekonomisti i računovođe na različit način sagledavaju troškove i profit Računovođa je zainteresovan za praćenje godišnjih prihoda i plaćanje obaveza firme Ekonomista je zainteresovan za praćenje i predviđanje prihoda i troškova koji utiču na odluke preduzeća povodom ponude, alokacije resursa u određene aktivnosti

4. D. Troškovi proizvodnje: Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi; supernormalni/ekonomski profit • U tom smislu, bitan je oportunitetni trošak koji predstavlja sumu izgubljenog novca zbog nekorišćenja resursa (sirovine, rad, kapital) na najbolji mogući način • Računovodstvene metode mogu da navedu menadžere na donošenje pogrešnih odluka, jer ne uključuju oportunitetne troškove • Računovodstveni prikaz troškova uključuje sve vrste “istorijskih”, stvarnih, troškova i na bazi njih se radi kalkulacija • Ti računi će pokazati da li stvarate ili gubite novac u preduzeću, odnosno koje su investicije profitabilne

5. D. Troškovi proizvodnje: Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi; supernormalni/ekonomski profit Pojmovi važni za razumijevanje računovodstveno prikazivanje troškova 1. Bilans stanja: Aktiva/sredstva(osnovna i obrtna sredstva, vrijednost imovine, i prava, koje firma posjeduje) Pasiva/izvori sredstava: • tuđi/obaveze(novac ili obveznice koje preduzeće duguje) • sopstveni/neto vrijednost(ukupna aktiva minus ukupne obaveze) Ravnoteža bilansa stanja: ukupna aktiva jednaka ukupnim obavezama plus neto vrijednosti vlasnika preduzeća.

6. D. Troškovi proizvodnje: Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi; supernormalni/ekonomski profit 2. Bilans uspjehaili račun dobitka i gubitka pokazuje prihode odprodaje preduzeća u jednoj kalendarskoj godini i troškove kojim su opterećene te prodaje, a na kraju profit ili neto dohodak koji ostaje nakon odbijanja svih troškova, odnosno: profit (neto vrijednost) = ukupni prihodi – ukupni troškovi

7. D. Troškovi proizvodnje: Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi; supernormalni/ekonomski profit • Finansijske računovođe posmatraju poslovanje i finansije firme retrospektivno, jer moraju evidentirati imovinu i obaveze i ocenjivati postignute rezultate • Posljedica toga je računovodstveni trošak - trošak koji mjere finansijske računovođe - može uključivati stavke koje ekonomisti ne bi uključili, a ne uključuju neke koje ekonomisti obično uključuju • Na primjer, računovodstveni trošak uključuje stvarne troškove uvećane za troškove amortizacije kapitalne opreme.

8. D. Troškovi proizvodnje: Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi; supernormalni/ekonomski profit • Ekonomisti identifikuju trošak korišćenja resursa po svim troškovnim principima, a ne po stvarnim plaćanjima • Ekonomisti su, a trebalo bi i menadžeri, okrenuti budućnosti preduzeća • Oni se bave raspoređivanjem oskudnih resursa na najbolje upotrebe • Njih zanima kakvi će vjerovatno biti troškovi u budućnosti i kako preduzeće može prerasporediti svoje resurse kako bi smanjilo troškove i povećalo svoju profitabilnost • Riječ je o ekonomskom trošku koji proizlazi iz propuštenih prilika

9. … Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit 1. Oportunitetni (ekonomski) trošak i profit • Ako vodite sopstvenu firmu (vi ste menadžer i vlasnik), trebalo bi da uračunate u troškove i platu za radno vrijeme koje provedete u vašoj firmi • Mogli biste da uradite bilans uspjeha, iz koga proizilazi da je profit 30.000 eura godišnje i zaključujete da je vaša firma dobra firma • Ovaj zaključak zanemaruje oportunitetni trošak vašeg vremena • Oportunitetni trošak je trošak koji proizilazi iz propuštenih prilika kad preduzeće propušta da upotrebi svoje resurse na najkorisniji način • Drugim riječima,vi biste mogli da zaradite 35.000 eura godišnje, radeći za nekog drugog preduzetnika računajući i svoj rad od 5.000 eura. • Činjenica da ste samostalni preduzetnik, to vas košta 5.000 eura godišnje, uprkos profitu od 30.000 eura godišnje.

10. … Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit 2. Supernormalni ili ekonomski profit i oportunitetni trošak • Na osnovu prethodnog izlaganja proističe da se oportunitetni trošak mora uzeti u obzir i kod kapitala • Na primjer, ulažete novac da biste počeli sa poslovanjem • Računovodstveno obračunati profit ignoriše korišćenje sopstvenog (suprotno od pozajmljenog) finansijskog kapitala • Ali novac je mogao da bude uložen u banku ili iskorišćen za kupovinu akcija drugih firmi • Oportunitetni trošak tog novca je dio ekonomskih troškova poslovanja ali ne i njegovih računovodstveno prikazanih troškova • Ako bi mogao da zaradi 10 % negdje drugo, oportunitetni trošak je za 10 % veći od uloženog novca • Ako posle obračuna i ovog troška kapitala i pravog troška vašeg vremena uloženog u firmi, i dalje poslujete profitabilno, ekonomisti to nazivaju supernormalnim ili ekonomskim profitom

11. … Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit 3. Nepovratni troškovi (sunk cost) • To su troškovi koji su učinjeni i na njih se više ne može uticati (ne mogu se povratiti, nadoknaditi u punom iznosu, osim možda u istoj upotrebi/poslu, ako se on pokaže profitablnim u dužem roku) • Nepovratni trošak je najčešće očigledan, ali ako je već izazvan, treba ga zanemariti pri donošenju ekonomskih odluka

12. D. Troškovi proizvodnje: Povezivanje troškova inputa s autputom - kratki i dugi rok Uvodno objašnjenje Operativna kriva vs. planska kriva Mehanizam planiranja Izbor veličine Dugoročni troškovi oblika U

13. D. Troškovi proizvodnje: Povezivanje troškova inputa s autputom - kratki i dugi rok Grafikon: Dugoročni trošak s ekonomijom i disekonomijom obima Kriva dugoročnih prosječnih troškova (LAC) je ovojnica (okružuje) krivih kratkoročnih prosječnih troškova (SAC1, SAC2, SAC3). Uz ekonomiju i disekonomiju obima, tačke minimuma krivih kratkoročnih prosječnih troškova ne leže na krivoj dugoročnih prosječnih troškova

14. E. Savršeno konkurentna tržišta • Vrste industrija • Karakteristike savršeno konkurentnih tržišta: • Postoji mnogo kupaca i mnogo prodavaca na tržištu. • Dobra koja nude različiti prodavci uglavnom su ista. • Preduzeća mogu slobodno (bez barijera, troškova ulaska/izlaska) da uđu na tržište ili da izađu sa njega. • Aktivnosti bilo kog pojedinačnog kupca ili prodavca na tržištu imaju zanemarljiv uticaj na tržišnu cenu. • Svaki kupac i prodavac uzima tržišnu cenu kao datu. • Prodavci i kupci moraju prihvatiti cenu koju je odredilo tržište. • Kriva tražnje za pojedinačnu firmu - Odnos sa tržišnom tražnjom i ponudom - Mjerenje jediničnog prihoda

15. Granični prihod – kriva tražnje za cijelo tržište Slika br. 10-3. Granični prihod (MR) MR predstavlja dodatni ukupni prihod, kada se dodatna jedinica autputa proizvede i proda. Konstantno opada sa porastom autputa i posle5. jedinice postaje negativan.

16. Granični trošak (MC) i granični prihod(MR), odnosno, kriva ponude i kriva tražnje

17. F. Firma na savršeno konkurentnom tržištu Potezi firme - Profitno maksimizirajuće ponašanje - Kratkoročna ravnoteža Kriva ponude za pojedinačne firme - Promjena cijena - Tačka prestanka rada Dugoročna ravnoteža - Mračni preduzetnički scenario - Mehanizam dugoročnog prilagođavanja

18. Granični trošak (MC) i granični prihod(MR) - kad UP proporcionalnorastetj. kad se Cp ne mijenjasapovećanjem Q konkretnogpreduzeća, savršeno konkurentno tržište

19. Maksimiziranje profita

20. Maksimiziranje profita

21. Tačka pokrića troškova (mrtva tačka rentabilnosti) i tačka zatvaranja firme

22. Tačka zatvaranja firme, ponuda preduzeća na kratka i na dugi rok

23. Ako jeP > ATC, preduzeće će nastaviti da proizvodi prisvajajući profit. MC Kriva ponude preduzeća na kratak rok ATC Ako jeP > AVC,preduzeće će nastaviti da proizvodi u kratkom roku. AVC Preduzeće obustavlja proizvodnju ako je P AVC < Troškovi Količina 0

24. MC = dugoročna kriva ponude Dugoročna kriva ponude Preduzeće ulazi kada je ATC P > ATC Preduzeće izlazi kada je P < ATC Troškovi Količina 0

25. G. Sažetak poglavlja i ključne ideje Neoklasična teorija firme, crna kutija, proizvodna funkcija Jedan varijabilni input (ukupan proizvod, granični proizvod, prosječni proizvod); zakon opadajućih prinosa Troškovi proizvodnje (kratkoročni, dugoročni); obračun profita (granični prihod, granični trošak) “Tržišna struktura” (savršeno konkurentna) Kratkoročna ravnoteža (granični prihod = granični trošak, ekonomski profit >0); dugoročna ravnoteža (nulti ekonomski profit) Dugi rok (svi inputi varijabilni, veličina kapaciteta firme mora biti odgovarajuća); promjenama u S i D firma se prilagođava ulaskom ili izlaskom iz industrije)

26. Ključne riječi

27. Još par poznatih grafika za ponovno razmatranje • Tržišna ponuda - ulazak i izlazak iz grane • Na kraju procesa ulaska i izlaska, preduzeća koja ostaju na tržištu moraju ostvarivati ekonomski profit koji je jednak nuli • Proces ulaska i izlaska privodi se kraju tek kada se izjednače cijena i prosječni ukupni trošak • Dugoročna ravnoteža podrazumijeva da preduzeća posluju na njihovom efikasnom obimu proizvodnje • Porast tražnje na dugi i kratki rok • Početno stanje • Dugoročna reakcija • Kratkoročna reakcija

28. Tržišna ponuda sa ulaskom i izlaskom MC ATC P = minimum Ponuda ATC (b)Tržišna ponuda (a) Uslov nultog profita preduzeća Cijena Cijena Količina (tržište) količina (preduzeće) 0 0

29. Porast tražnje na dugi i na kratki rok MC ATC Ponuda u kratkom roku, S1 A Ponuda u dugom roku P P 1 1 Tražnja, D1 Q 1 (a) Prvobitno stanje Tržište Preduzeće Cijena Cijena Količina (preduzeće) Količina (tržište) 0 0

30. Porast tražnje na dugi i na kratki rok Profit ATC S MC 1 B P P 2 2 A P 1 D 2 D 1 Q Q 2 1 (b) Kratkoročna reakcija Tržište Preduzeće Cijena Cijena Dugoročna ponuda P 1 količina (preduzeće) količina (tržište) 0 0

31. Porast tražnje na dugi i na kratki rok S 2 C D 2 Q 3 (c) Dugoročna reakcija Tržište Preduzeće Cijena Cijena S MC 1 ATC B P 2 A P Dugoročna ponuda P 1 1 D 1 Količina (preduzeće) 0 Q Q količina (tržište) 0 2 1