III Deo nastavak

1. III Deo nastavak OSNOVNE METAETIČKE KATEGORIJE

2. Dobro i zlo • Dobro i zlo su osnovne i opšte kategorije etike i moralnog saznanja. • Sadržaj dobra i zla je uslovljen idealom moralnosti: dobro je ono čemu se stremi kao prema idealu, a zlo ono što udaljava od ideala. • Dobar čovek žrtvuje vlastite pojedine interese radi dobrobiti drugih.

3. Dobro i zlo • Zlo uvek asocira na rušenje, destrukciju, uništenje i pogibiju. • Prirodno i socijalno zlo, moralno zlo. • Aktuelna poslovna etika: neprijateljstvo, svesno i saznajno učinjena šteta prema prirodi, organizaciji i drugim ljudima; raspusništvo (lenjost, neznanje, zavist, mržnja, egoizam, nekomunikativnost i ostalo).

4. Dobro i zlo • Prestave ljudi o dobru i zlu su nejednoznačne za razne ljude i poslovne okolnosti – poslovne delatnosti organizacija. • Da li je konkurencija zlo? • Problem izbora između dobrog i zla.

5. Moralni dug • Imperativnost morala zadaje moralni dug. • Onda kada čovek spozna vrednost kao moralnu, tog istog trenutka prima obavezu za njeno ispunjenje, kako u odnosu prema samom sebi, tako i prema drugima – organizaciji u kojoj radi. • Moralne vrednosti su: • Imperativne (obavezne), • Bezuslovne, • Nadsituativne, • Univerzalne.

6. Savest • Kritička ocena od strane samog čoveka – njegovih vlastitih postupaka, mišljenja i delanja; spoznaja njegovog nepodudaranja sa idealom i saznanje o neispunjenosti moralnog duga. • Savest specifična forma stida. • Znači uopštavanje i prenošenje u unutrašnji čovekov svet mišljenja drugih ljudi koja su za njega značajna.

7. Savest • Dve dimenzije. • Moralna (muka, griža savesti). • Razumna (kognitivna disonanca).

8. Stid i krivica • Stid izražava osećaj krivice, spoznaju od strane nepodudaranja njegovog vladanja i delanja sa potrebama drugih ljudi, sa potrebama organizacije. • Čovek može da oseća stid samo kada on sam smatra svoje delovanje u organizaciji nemoralnim.

9. Stid i krivica • Nastanak i karakter osećanja stida uključuje u sebe: • Čovekove negativne kvalitete, • Osećanje vlastite otuđenosti, • Društveno tj. organizaciono nepriznavanje čoveka, • Stid prema samim sobom, • Mnjenje drugih ljudi, • Mešanje drugih u čovekov lični život, • Stid za drugoga, • Lažni stid.

10. Sloboda • Sloboda – dva smisla: • Metafizički – mogućnost donošenja odluka, • Društveni – mogućnost kretanja unutar društva i njegovih organizacionih oblika.

11. Sloboda • Mogućnost da se izabere bilo koja od dve ili više mogućih opcija. • Indeterminizam/determinizam. • Slobodna je delatnost koja je proizilazi iz spoljnih već iz unutrašnjih motiva. • Slobodu karakteriše moralnost poslovne aktivnosti koja je izvršena s obzirom na objektivna ograničenja, a ne u skladu sa prinudom i uslovima izbora mogućnosti.

12. Sloboda • Neophodni uslovi za slobodan moralni izbor su: • Odsustvo spoljašnje prinude, zabrane, • Svesnost mogućih varijanti i izbor jedne od njih, • Bez uticaja moralnih direktiva, navika i zabrana, • Prisustvo orijentira slobodne volje. • Odnos volje, slobode i duga